Svi su mislili da sam neunistiva,surova čak i nadmena......... A nisuznali da se u sebi razbijem na hiljadu komada................. nisu znali da drhtim od straha da ga ne izgubim..............
Jednom cu, mozda, zaboraviti koliko sam te cekala, koliko sam ti se nadala i volela i patila i prastala.... Jednom cu, mozda, zaboraviti koliko su mi nedostajali tvoji dodiri i poljupci i pogledi... Jednom cu, mozda, zaboraviti da sam te zeljna ostala i sebe izgubila u svakoj sekundi naseg susreta... Jednom cu, mozda, zaboraviti da si bio moje sve. Mozda jednom zaboravim koliko TE VOLIM ..........
''... Čekala sam, osluškivala i izasla u noć obasjanoj svetlošću, a i kapima kiše koje su počele da prskaju moje lice ili su to bile moje suze... Da je samo toplije prijala bi mi, ili da si me tad ljubio... Nedostaješ mi, ljubavi... Možda si osetio to... možda dok si pisao, ne znam... treperenje, želju, tvoje ruke i zagrljaje… Koliko može da bude jaka čežnja? ...Tek sada osećam… Osećam da je jaka do one naše dubine u duši i još dublje…''
Izgubiš nešto što u stvari nikad nisi ni imao.. I pitaš se zašto toliko boli? Ironija.. Nikad ti u potpunosti nije pripadalo, a osjećaš kao da je neko naglo istrgnuo dio tebe, bole te prekinuti snovi i tražiš krivca za srušeni dvorac od sopstvenih iluzija.. Bojiš se čak i sebi priznati da si jedini krivac ti, jer si dozvolio da ti se uvuče pod kožu nešto što je bilo izgubljeno i prije nego što ti se približilo.."
25. Dec 2013, 20:50:13
