-željana-

-željana-

Заувек се памте они с којима се грлили нисмо,
чије су нам усне остале непознате,
којима смо само с пролећа, у сну, писали писмо.

Они који се као река не могу слити,
међу којима нема спојног суда крви и крви вреле,
а срца им се дозивају лудо,
заборавити се неће ни кад им душе буду поседеле.

Ако вам је љубав нож у срцу,
а бојите се тај нож извући, као да ћете тог часа умрети,
памтиће те он, сетиће те се и умирући.

Они због којих срца осећамо као рану,
али рану због које се једино живи,
у сећање нам бану и кад заволимо друге –
и осетимо се несрећни и криви.



Desanka Maksimovic

-željana-

Samo veceras, ja bicu tvoj san, slatka i gorka, ali tvoja cele noci, namamicu te u moj zacarani svet, ...u koji si, znam, oduvek hteo doci. Jos samo veceras bicu tvoja senka, praticu te neumorno od sutona do zore i cekacu trenutak, kad zvezde zacute, da se ulijem u tebe kao reka u more. Samo veceras, ja bicu tvoja misao, poznavaces sve moje atome i jone, lutacemo ivicom fantazije i stvarnosti, zajedno istraziti sve nepoznate zone. Jos samo veceras bicu tvoja pesma, smisljaces me dugo, sve stih po stih, bicu najsjajniji biser u zbirci tvojih snova, savrsena rima, vatre plamen tih. Samo veceras ja bicu tvoja igra, voleces moj ritam, sve taktove moje, dok muzika kljuca u venama nasim, znaj, minuti sa mnom nikad se ne broje. Jos samo veceras bicu tvoja suza, kristalna i sjajna kao mesec u noci, lagano pretvoricu se u hipnoticki otrov, a onda na tvoje socne usne cu doci. Samo veceras ja bicu tvoja muza, olovkom prati obris moga tela, i iz noci ludila, kajanja i strasti, rodice se pesma, krvava i vrela. Jos samo veceras bicu tvoja bol, u srcu ces osetiti moj slatko-ljuti dah, a kad prvi zraci sunca proparaju noc, na ruci ce ti ostati samo zvezdani prah.....

-željana-

                      Са тобом у себи препуштам се ветру

као да су руке свуд  по мени пале,

уз галоп кошаве сустигну ме лако

па тону по  мени као да су праве.



А, кад  приђе близу, нестварно је живо,

твоје сновиђење, концентрат од глади,

грчевима чежње, повија у црно

оњуши ме  језом и на сто постави.



Ево, послужења од крви је слатко

отвори ми уста да залијеш небом,

у очима мојим огледај се силни

што замишљен облак, шаком си разнео.



Ту на мојој кожи твоје ремек дело

отровану, голу заносом ме боли,

И ко многи други сад сам покошена

У људско и јадно што у телу гори!



                              Marina Bogdanovic

-željana-

                                On ce me voleti na hiljdu svojih nacina,
                               meni ce uvek nedostajati onaj jedan jedini..................
                                              Tvoj..............
                               

-željana-

Seti me se dok sunce zalazi,seti me se dok vreme prolazi.Seti me se da te je voleo neko,seti me se da si mojim venama teko.Seti me se kad sve utihne i postane tiše,seti me se kada me nebude više..........