Voleti ljude takvi kakvu su, to je nemoguće. A ipak se mora. I zato, kad im činiš dobro, stegni srce, zapuši nos i zatvori oči (ovo poslednje je neophodno). Podnosi zlo od njih, ne ljuti se na njih ako možeš, "seti se da si i ti čovek". Naravno moraš s njima biti strog, ako ti je dato da budeš iole pametniji od osrednjeg. Ljudi su po prirodi niski i spremni su da vole iz straha; ne daj se takvoj ljubavi, i ne prestani da prezireš. Nauči da ljude prezireš čak i kad su dobri, jer su tada najčešće rđavi. Ko iole nije glup, taj ne može da živi a da sebe ne prezire, bio čestit ili ne bio, svejedno. Ljubiti bližnjeg svoga, a ne prezirati ga - to nije moguće. I "ljubav prema čovečanstvu" treba shvatiti jedino kao ljubav prema onome čovečanstvu koje si sam stvorio u svojoj duši; drugim rečima, sam sebe si stvorio, te i ljubav prema sebi samom - i koga, prema tome, nikad neće ni biti u stvari.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, "Mladić"

Postoji li išta, s izuzetkom domaće čokoladne torte i iznenada pristiglog čeka na pozamašnu sumu, što bi se moglo meriti s izlaskom u strani grad u prolećno veče, s bazanjem po nepoznatim ulicama zastrtim dugim senkama u času zalaska sunca, sa zastajkivanjem pred izlozima i crkvicama, na ljupkim trgovima ili na kakvom mirnom keju, s oklevanjem na ćoškovima i dvoumicom u koji od šarolikih restorana što ću ga kasnije godinama pamtiti da navratim? Obožavam to osećanje. Život bih mogao da provedem pristižući svake večeri u novi grad.


Bil Brajson, "Ni ovde, ni tamo"

Sreća mu je iznenada pala pred noge, samo zato da bi vidio kako nije ni on za nju, ni ona za njega.


Meša Selimović

Margarita je, ne otvarajući oči, otpila jedan gutljaj, i slast je prostrujala njenim žilama, u ušima je počelo da joj zvoni. Učinilo joj se da prodorno kukuriču petlovi, da negde sviraju marš. Gomile gostiju su počele da gube svoj oblik. I muškarci u frakovima i žene raspali su se u prah. Raspadanje je na očigled Margarite obuhvatilo celu salu, u njoj je počeo da se oseća zadah kosturnice. Stubovi su se raspali, ugasile su se svetlosti, sve se skvrčilo i nije više bilo nikakvih fontana, kamelija i lala. Jednostavno je ostalo ono što je i bilo: skroman juvelirkin salon, a kroz poluotvorena vrata u njega je padala traka svetlosti. I kroz ta poluotvorena vrata Margarita je i ušla...

Mihali Afanasjevič Bulgakov, Majstor i Margarita

"Ako ti je za svako zadovoljstvo potrebna dozvola sveta - onda si doista za žaljenje!"

Herman Hesse

Zivot nije prijatan, retko kada je i lep, ali je ljubav ono sto nam pomaze da pronadjemo nas put do zvezda. Nisam siguran ko je napisao. Ali mi se svidelo kada sam procitao:).

Samo reci želis li da ostanem i zaboraviću dom.


(ne znam čiji je citat  )

Mik Berz
OLAKŠANjE

"Znaš šta, idem sada kući."
"Šta ćeš tamo da radiš?"
"Kada stignem tamo?"
"Da."
"Piću."
"Stvarno? Mislio sam da ideš kućii da plačeš."
"Ne, idem kući da pijem - ne da plačem."
"Ista stvar."

Kada se sastanu dela i nedela, sreca i tuga, ljubav i mrznja, svetlo i tama,pobeda i poraz, uspomena i zaborav.... - postajem ja....

Varljivo, neosetno i mom umu potpuno neshvatljivo, dogodi se da se delo saplete o nedelo, da sreca popusti pred tugom, da mrznja ubije ljubav, da svetla pobeda pobegne pred tamom poraza.......

Ali zaborav... zaborav nekako stane uz uspomenu...
Gledam ih tako kako stoje jedno pored drugog.... mirno...tiho... ne dodirujuci se.... kao dva nedorecena ljubavnika.... Uporno.... samo stoje...
Zaborav je drsko gleda, a uspomena mu se ljupko smeska... damski, ironicno...

I opstaju tako vec godinama....u meni...

Kada god se zapitam kako? Dokle? Niti nalazim odgovora, niti zatvaram oci pred tim prizorom.... Samo, svaki put, postajem za nijansu tuznija...

A i suza se lakse stvori u otvorenom oku....

"Možete li mi reći, molim vas, kojim putem da krenem odavde?"
"To dobrim dijelom ovisi o tome kamo želiš stići" reče Mačka
"Nije me briga kamo.." reče Alisa
"Onda niije bitno kojim putem ideš" reče Mačka

Lewis Carroll, Alisa u zemlji čudesa