"Napokon sam shvatila što su bili moji duhovi...bila sam to JA! Ja sam se pojavljivala i nestajala. Uvijek je bilo tako, čitavog mog života. Bljesci...zbrkane misli...duga razdoblja mraka koja nisam podnosila...i svako malo jedan posjet u snu na ovome svijetu...gotovo uvijek na pogrešnom mjestu i u pogrešnom trenutku. A onda opet mrak...pomalo kao svemir između zvijezda...pokušala sam dati smisao svoj toj praznini ali nisam uspjela...ne preostaje mi ništa drugo nego da se zauvijek vratim...ja sam samo duh."

-Dylan Dog - "Dok vas smrt ne rastavi !"

- Nismo se našli... Griješili smo oboje, podjednako. Kasno je.
- Znači, odbijaš me?
- Da.
- Zauvijek gaziš sve što sam za tebe učinila.
- Ne sve.
- Lažeš. Izvlačiš se. A ja sam danima i noćima maštala kako ćemo otići tamo,  gdje nas niko ne poznaje... A sada me udaraš nogom.  Ali pamti: ni jedna druga neće biti tvoja. Ni ti njezin. Idi ! Gubi se !  Nikada ja nisam počinila takav zločin,  kakav si ti danas počinio.  Nosi se, kukavice!

" U registraturi" - Ante Kovačić

Ako me neko nađe mrtva, neka ne pokušava utvrditi ko sam. Jer ja sam Niko. Onaj ko odbaci sve što čovjeka čini čovjekom ne pripada više ljudskoj zajednici niti nosi ljudsko ime. Molim vas jedino, ako imam uopšte pravo išta tražiti, da moje ostatke spalite i raznesete na vjetru. No moja vam duša neće moći zahvaliti, jer sam je još za života izgubio.

Ivo Brešan - Vražja utroba

Ipak smo pet godina bili zajedno, sad sjedimo tu kao potpuni stranci, još u Parizu u koji smo zajedno došli. Vjerujem, kad ljudi imaju dijete pa se raziđu, da je tako puno lakše, ono ih veže cijeli život, ovako ostane samo ta rupa. Pomislio sam na dijete, što bi bilo da imamo dijete, pa sam se od toga počeo osjećati još gore.
"Žao mi je što je...", rekao sam.
"Nećemo više o tome", rekla je kao da mi prati misli. "Bilo pa prošlo."

Damir Karakaš, Sjajno mjesto za nesreću

Ako odraslima kažeš, "Vidio sam prekrasnu kuću od crvenih opeka, s geranijama na prozorima i golubovima na krovu..." oni tu kuću ne mogu zamisliti. Njima treba reći "Vidio sam kuću koja stoji stotinu tisuću franaka."
Tek tada će uzviknuti "Oh, kako je lijepa!".

Antoine De Saint-Exupéry, Mali princ

"Kao što svako može da vam kaže, nisam baš dobar čovek. Ne znam pravu reč. Oduvek sam se divio lupežima, odmetnicima, kurvinim sinovima. Ne volim glatko izbrijane momke sa kravatom i dobrim poslićem. Volim očajnike, ljude razbijenih zuba, razbijenog duha i razbijene sudbine. Takvi me interesuju. Puni su iznenađenja i eksplozija. Volim i propale žene, pijane kurve što psuju, zarozanih čarapa i razmazane šminke. Zanimaju me perverznjaci, a ne sveci. Mogu da se opustim s klošarima, jer sam i sam klošar. Ne volim zakone, morale, religije, pravila. Ne volim da me oblikuje društvo..."

Čarls Bukovski, "Djavo je bio vruć"

Noc bez zvezda i meseca, a pred njima se celom jednom stranom mracnog vidokruga dizao vecernji Stambol,nalik na vatromet koji je zastao u poletu.Bio je ramazan i na munarama svih dzamija goreli su kandilji trepcuci kao pravilna sazvezdja iznad bezbrojnih gradskih svetlosti.

"Prokleta avlija"

"Sta da odgovorim? Mozda ovo: covek nagnut nad motorom moze se usresrediti jedino na sadasnji trenutak svoje jurnjave; cvrsto se drzi za delic vremna odsecen i od proslosti i od buducnosti; otrgnut je iz neprekidnog toka vremena; izvan vremena je; u tom stanju ne zna nista o svojim godinama, nista o svojoj zeni, nista o svojoj deci, nista o svojim brigama i, prema tome, ne plasi se, jer je izvor straha u buducnosti, a onaj ko je oslobodjen buducnosti nema se cega bojati."

Milan Kundera

Bas lepo receno - to je i moj omiljeni citat . 

Sliku moje usnule dragane viđao sam pred
sobom često još jasnije nego da je živa, mnogo jasnije negoli svoju rođenu
ruku, govorio sam s njom, plakao pred njome, preklinjao je. Nazivao sam je
majkom, i klečao pred njom u suzama, nazivao sam je draganom i naslućivao
sam njen vreo poljubac koji utoljava sve želje, nazivao sam je đavolom i
bludnicom, vampirom i ubicom.
Ona me je mamila ka najnežnijim Ijubavnim
snovima i ka raspusnim bestidnostima, ništa joj nije bilo odveć dobro i
dragoceno, ništa odveć zlo i nisko.


Valjda nećete sve te dvonošce što idu ulicama smatrati za Ijude samo
stoga što idu uspravno i što svoje mladunce nose devet meseci? Ta vi vidite
koliki od njih su ribe ili ovce. crvi ili pijavice. koliko njih mravi,
koliko njih pčele! U svakom od njih postoje mogućnosti da se iščauri čovek
ali tek onda kad on te mogućnosti nasluti, kad nauči da ih načini delimično
svesnima, tek tada su one njegova svojina.


H. Hese - "Demijan"