Глава XV.

Али вам понављам, браћо, јеванђелије, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите,

2. Којијем се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд вјеровасте.

3. Јер вам најприје предадох што и примих да Христос умрије за гријехе наше, по писму,

4. И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,

5. И да се јави Кифи, по том једанаесторици апостола;

6. А по том га видјеше једном више од пет стотина браће, од којијех многи живе и сад, а неки и помријеше;

7. А по том се јави Јакову, па онда свима апостолима;

8. А послије свију јави се и мени, као каком недоношчету.

9. Јер сам ја најмлађи међу апостолима, који нијесам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.

10. Али по благодати Божијој јесам што јесам, и благодат његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.

11. Био дакле ја или они, тако проповиједамо, и тако вјеровасте.

12. А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех?

13. И ако нема васкрсенија мргвијех, то ни Христос не уста.

14. А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша.

15. А налазимо се и лажни свједоци Божији што свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе кад мртви не устају.

16. Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.

17. А ако Христос не уста узалуд вјера ваша; још сте у гријесима својијем.

18. Дакле и они који помријеше у Христу, изгибоше.

19. И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.

20. Али Христос уста из мртвијех, и би новина онима који умријеше.

21. Јер будући да кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсеније мртвијех.

22. Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.

23. Али сваки у свом реду: новина Христос; а по том они који вјероваше Христу о његову доласку;

24. Онда крај, кад преда царство Богу и оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

25. Јер њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.

26. А пошљедњи ће се непријатељ укинути смрт.

27. Јер све покори под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је осим онога који му покори све.

28. А кад му све покори, онда ће се и сам син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.

29. Шта дакле чине они који се крсте мртвијех ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и кршћавају мртвијех ради?

30. И ми за што подносимо муке и невоље сваки час?

31. Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашему.

32. Јер ако сам се по човјеку борио са звјеровима у Ефесу, кака ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сјутра умријети.

33. Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.

34. Отријезните се један пут као што треба, и не гријешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.

35. Али ће рећи ко: Како ће устати мртви? и у каком ће тијелу доћи?

36. Безумниче! ти што сијеш не ће оживљети ако не умре.

37. И што сијеш не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.

38. А Бог му даје тијело како хоће, и сваком сјемену своје тијело.

39. Није свако тијело једно тијело, него је друго тијело човјечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.

40. И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.

41. Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се звијезда од звијезде разликује у слави.

42. Тако и васкрсеније мртвијех: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;

43. Сије се у срамоти, а устаје у слави; сије се у слабости, а устаје у сили;

44. Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно.

45. Тако је писано: Први човјек Адам постаде у тјелесном животу, а пошљедњи Адам у духу који оживљује.

46. Али духовно тијело није прво, него тјелесно, па онда духовно.

47. Први је човјек од земље, земљан; други је човјек Господ с неба.

48. Какав је земљани таки су и земљани; и какав је небески таки су и небески.

49. И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога.

50. А ово говорим, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити царства Божијега, нити распадљивост нераспадљивости нашљеђује.

51. Ево вам казујем тајну: јер сви не ћемо помријети, а сви ћемо се претворити.

52. У један пут, у тренућу ока, у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.

53. Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт.

55. Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје таје, пакле, побједа?

56. А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.

57. А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.

58. За то, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.

Глава XVI.

А за милостињу светима, као што уредих по црквама Галатијскијем онако и ви чините.

2. Сваки први дан недјеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем.

3. А кад дођем, које нађете за вриједне оне ћу с посланицама послати у Јерусалим нека однесу вашу помоћ.

4. А ако буде вриједно да и ја идем, поћи ће са мном.

5. А к вама ћу доћи кад прођем Маћедонију, јер ћу проћи кроз Маћедонију.

6. А у вас може бити да ћу се забавити, или и зимовати, да ме ви пратите куд пођем.

7. Сад вас у пролажењу не ћу видјети, а надам се неко вријеме остати код вас, ако Господ допусти.

8. А у Ефесу ћу остати до Тројичина дне;

9. Јер ми се отворише велика и богата врата, и противника има много.

10. А ако дође Тимотије, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дјело Господње као и ја.

11. Да га нико дакле не презре, него га испратите с миром да дође к мени; јер га чекам с браћом.

12. А за брата Апола, много га молих да дође к вама с браћом: и никако не бјеше му воља да сад дође; али ће доћи кад имадбуде кад.

13. Пазите, стојте у вјери, мушки се држите, утврђујте се.

14. Све да вам бива у љубави.

15. Молим вас пак, браћо, знате дом Стефанин да је новина од Ахаје, и на служење светима одреди се;

16. Да сте и ви покорни таковима, и свакоме који помаже и труди се.

17. Али се обрадовах доласку Стефанину и Фортунатову и Ахајикову, јер ми они накнадише што сам био без вас;

18. Јер умирише дух мој и ваш. Припознајте дакле такове.

19. Поздрављају вас цркве Азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Прискила с домашњом својом црквом.

20. Поздрављају вас браћа сва. Поздравите један другога цјеливом светијем.

21. Поздрављам вас ја Павле својом руком.

22. Ако ко не љуби Господа Исуса Христа, да буде проклет, маран ата.

23. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама;

24. И љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.

Коринћанима посланица друга светога апостола Павла.

Глава I.

Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој, и брата Тимотија цркви Божијој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:

2. Благодат вам и мир од Бога оца нашега, и Господа Исуса Христа.

3. Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, отац милости и Бог сваке утјехе,

4. Који нас утјешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утјешити оне који су у свакој невољи утјехом којом нас саме Бог утјешава.

5. Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утјеха наша умножава кроз Христа.

6. Ако ли смо пак у невољи, за вашу је утјеху и спасеније, које постаје у трпљењу тијех истијех страдања која и ми подносимо.

7. И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утјешавамо, за вашу је утјеху и спасеније, знајући да као што сте заједничари у нашему страдању тако и у утјеси.

8. Јер вам не ћемо, браћо, затајати невоље наше која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нијесмо надали ни живљети;

9. Него сами у себи осудисмо да нам ваља помријети да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве,

10. Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у њега се уздамо да ће нас и још избавити,

11. С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.

12. Јер је наша слава ово: свједочанство савјести наше да смо у простоти и чистоти Божијој а не у мудрости тјелесној него по благодати Божијој живљели на свијету, а особито међу вама.

13. Јер вам друго не пишемо него што читате и разумијете. А надам се да ћете и до краја разумјети.

14. Као што неки и разумјесте да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашега Исуса Христа.

15. И у овом поуздању шћадијах да вам дођем прије, да другу благодат имате;

16. И кроз вас да дођем у Маћедонију, и опет из Маћедоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.

17. Али кад сам ово хтио, еда ли сам дакле што непостојано чинио? Или што се накањујем, да се по тијелу накањујем, да буде у мене да да, а не не?

18. Али је Бог вјеран, те ријеч наша к вама не би да и не.

19. Јер син Божиј Исус Христос, којега ми вама проповиједасмо, ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у њему би да.

20. Јер колико је обећања Божијех, у њему су да, и у њему амин, Богу на славу кроз нас.

21. А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,

22. Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.

23. А ја за свједока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.

24. Не као да ми владамо вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите.

Глава II.

Oво пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

2. Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим онога који прима жалост од мене?

3. И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свију вас.

4. Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многијем сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

5. Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.

6. Јер је довољно таковоме кар овај од многијех.

7. За то ви насупрот већма да опраштате и тјешите, да такови како не падне у превелику жалост.

8. За то вас молим, утврдите к њему љубав.

9. Јер вам за то и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.

10. А коме ви што опростите ономе опраштам и ја; јер ја ако што коме опростих, опростих му вас ради мјесто Исуса Христа,

11. Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.

12. А кад дођох у Троаду да проповиједам јеванђелије Христово, и отворише ми се врата у Господу,

13. Не имадох мира у духу својему, не нашавши Тита, брата својега; него опростивши. се с њима изиђох у Маћедонију.

14. Али хвала Богу који свагда нама даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на сваком мјесту.

15. Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

16. Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вриједан?

17. Јер ми нијесмо као многи који нечисто проповиједају ријеч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.

Глава III.

Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручнијех посланица на вас или од вас?

2. Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи;

3. Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога живога, не на каменијем даскама него на месанијем даскама срца.

4. А таково поуздање имамо кроз Христа у Бога,

5. Не да смо врсни од себе помислити што, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;

6. Који и учини нас врсне да будемо слуге новом завјету, не по слову него по духу;јер слово убија, а дух оживљује.

7. Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје:

8. А камо ли не ће много већма служба духа бити у слави?

9. Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави,

10. Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.

11. Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

12. Имајући дакле такови над с великом слободом радимо;

13. И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетка ономе што престаје.

14. Но заслијепише помисли њихове; јер до самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завјета, јер у Христу престаје.

15. Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.

16. А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.

17. А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода.

18. Ми пак сви који откривенијем лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у то исто обличје из славе у славу, као од Господњега Духа.

Глава IV.

За то имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

2. Него се одрекосмо тајнога срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо ријеч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савјести човјечијој пред Богом.

3. Ако ли је пак покривено јеванђелије наше, у онима је покривено који гину,

4. У којима Бог свијета овога ослијепи разуме невјерника, да им не засвијетли видјело јеванђелија славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

5. Јер себе не проповиједамо, него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

6. Јер Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашима на свјетлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

7. Али ово благо имамо у земљанијем судовима, да премноштво силе буде од Бога а не од нас.

8. У свему имамо невоље, али нам се не досађује; забуњени смо, али не губимо нада;

9. Прогоне нас, али нијесмо остављени; обаљују нас, али не гинемо,

10. И једнако носимо на тијелу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.

11. Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме тијелу нашему.

12. За то дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

13. Имајући пак онај исти дух вјере као што је написано: Вјеровах, за то говорих; ми вјерујемо, за то и говоримо,

14. Знајући да ће онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

15. Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује многајем хвалама на славу Божију.

16. За то нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човјек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

17. Јер наша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега претежнију славу,

18. Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за вријеме, а оно што се не види, вјечно.

Глава V.

Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тијела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима.

2. Јер за тијем уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

3. И да се обучени, не голи нађемо!

4. Јер будући у овоме тијелу, уздишемо отежали; јер не ћемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

5. А онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

6. Добре смо дакле воље једнако, јер знамо да путујемо у тијелу, далеко од Господа.

7. Јер по вјери живимо а не по гледању.

8. Али се не бојимо, и много волимо отићи од тијела, и ићи ка Господу.

9. За то се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо њему угодни.

10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки што је који у тијелу чинио, или добро или зло:

11. Знајући дакле страх Господњи људе свјетујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашијем савјестима познати.

12. Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате што одговорити онима који се хвале онијем што је споља а не што је у срцу.

13. Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смјерни, вама смо.

14. Јер љубав Божија нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умрије, то дакле сви умријеше.

15. Христос за све умрије, да они који живе не живе више себи, него ономе који за њих умрије и васкрсе.

16. За то и ми од сад никога не познајемо по тијелу; и ако Христа познасмо по тијелу, али га сад више не познајемо.

17. За то ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

18. Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

19. Јер Бог бјеше у Христу, и свијет помири са собом, не примивши им гријеха њиховијех, и метнувши у нас ријеч помирења.

20. Тако смо ми послани мјесто Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово, помирите се с Богом.

21. Јер онога који не знадијаше гријеха нас ради учини гријехом, да ми будемо правда Божија у њему.

Глава VI.

Молимо вас пак као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.

2. Јер он говори: У вријеме најбоље послушах те, и у дан спасенија помогох ти. Ево сад је вријеме најбоље, ево сад је дан спасенија!

3. Никакво ни у чему не дајте спотицање, да се служба не куди;

4. Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјеснотама,

5. У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,

6. У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,

7. У ријечи истине, у сили Божијој, с оружјем правде и на десно и на лијево,

8. Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,

9. Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени а не уморени, правду.

10. Као жалосни а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.

11. Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше. распространи се.

12. Вама није тијесно мјесто у нама, али вам је тијесно у срцима вашијем.

13. А да ми вратите (као дјеци говорим), распространите се и ви.

14. Не вуците у туђему јарму невјерника; јер шта има правда с безакоњем? или какву заједницу има видјело с тамом?

15. Како ли се слаже Христос с Велијаром? или какав дијел има вјерни с невјерником?

16. Или како се удара црква Божија с идолима? Јер сте ви цркве Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живљећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.

17. За то изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,

18. И бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ сведржитељ.

Глава VII.

Имајући дакле овака обећања, о љубазни! да очистимо себе од сваке поганштине тијела и духа, и да творимо светињу у страху Божијему,

2. Примите нас, никоме не учинисмо на жао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.

3. Не говорим на осуђење, јер прије рекох да сте у срцима нашијем, да бих с вама и умро и живљео.

4. Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утјехе, изобилан сам радошћу поред свију брига нашијех.

5. Јер кад дођосмо у Маћедонију, никако мира немаше тијело наше, него у свему бијаше у невољи: споља борбе, изнутра страх.

6. Али Бог, који тјеши понижене, утјеши нас доласком Титовијем,

7. А не само доласком његовијем, него и утјехом којом се он утјеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше старање за мене, тако да се још већма обрадовах. _

8. Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бијах раскајао; јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.

9. Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.

10. Јер жалост која је по Богу доноси за спасеније покајање, за које се нигда не каје; а жалост овога свијета смрт доноси.

11. Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? каково правдање, каку неповољност, какав страх, каку жељу, каку ревност, каку освету? У свему показасте се да сте чисти у дјелу.

12. Јер ако вам и писах, не онога ради који је скривио, нити онога ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.

13. За то се утјешисмо утјехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.

14. Јер што сам му се за вас похвалио, нијесам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.

15. И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свију вас, како сте га са страхом и дрктањем примили.

16. Радујем се дакле што се у свему смијем ослонити на вас.

Глава VIII.

Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама Маћедонскима,

2. Да у многоме кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богаству простоте њихове.

3. Јер по могућству њихову (ја сам свједок) и преко могућства добровољни бијаху,

4. И с многијем мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима.

5. И не као што се надасмо, него најприје себе предаше Господу и нама, по вољи Божијој,

6. Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову.

7. А ви како сте у свему изобилни, у вјери, и у ријечи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете.

8. Не говорим по заповијести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита.

9. Јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви његовијем сиромаштвом обогатите.

10. И свјет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чинити него и хтјети почесте још од лањске године.

11. А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтјети тако да буде и учинити, од тога што имате.

12. Јер ако има ко добру вољу, мио је по ономе што има, а не по ономе што нема.

13. Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако.

14. Да у садашње вријеме ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак: да буде једнакост,

15. Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.

16. А хвала Богу, који је дао таково старање за вас у срце Титово,

17. Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама.

18. Посласмо пак с њим и брата, којега је похвала у јеванђелију по свијем црквама.

19. А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самога Господа славу и вашу добру вољу:

20. Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,

21. И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.

22. А посласмо с њима и брата својега, којега много пута познасмо у многијем стварима да је усталац, а сад много већи због великога надања на вас.

23. А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.

24. Покажите дакле на њима свједочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.