Polifazni sistem?  Bežični prenos signala  na velike daljine, ekonomičniju proizvodnju, prenos i potrošnju el. energije, jednostavnu transformaciju?  I kao što je već rečeno, manji gubici u vodovima prilikom prenosa, pošto je P=R*I^2 

Nešto od toga? 

Da nije zbog zasićenja u jezgru transformatora i njegove karakteristike? 

Hmm.. Otpor ne zavisi od napona već pre svega od karakteristika provodnika. Uzmimo da kablovi imaju otpor R. Ako je veći napon U, onda su i gubici P=U²/R veći, zar ne? Prenos struje na daljinu je moguć i sa jednosmernih 12 volti, zar ne? I to bez ikakvog transformatora... Zašto bih uopšte podizao napon na par kV? Zašto je par kV lakše prenositi na daljinu? Pa valjda je lakše 12 V, manje je opasno... Ako mi elektrana obezbedi 12 V i to dopremi žicom do mene, ja tu priključim električni brijač na 12 V i sve radi lepo (?)

Pa dobro, počesmo od jednog od najvažnijih njegovih doprinosa, a to su patenti iz oblasti praktičnih sistema za proizvodnju i prenos naizmenične struje. Polifazne sisteme bih za sada ostavio po strani, možemo posle o tome, da se ne rasplinjujemo (jer su oni nešto složeniji). Bežični prenos signala jeste njegov patent, priznat u SAD, dok su Evropljani priznali to isto Marconi-ju (inače, nije baš bilo na velike daljine, to je došlo kasnije). Ali dobro, da ostavimo i taj (inače važan) izum po strani. Kada neko kaže da je postignuta ekonomičnija proizvodnja, mora da odgovori i kako je to ona ekonomičnija? Naizmenična struja podrazumeva transformatore na strani proizvodnje i na strani potrošnje. Pa čak i kad Vam spuste napon na 220-230 volti, i dalje Vam treba pretvarač (obično ispravljač) da biste to sveli na npr. 12 V ili 5 V jednosmernog napona. Zašto onda nije odmah proizvedeno 12 V jednosmerne i prosleđeno bez trafoa? Čemu visok napon? Kako su to manji gubici u vodovima ako je P=RI² ako je R u oba slučaja isto i zavisi od kabla na banderi?

Jezgro će se "zasititi" kada struja navoja, a ne napon, bude dovoljno velika da dodatna komponenta magnetskog polja, koja potiče od reorijentacije Vajsovih domena** postane zanemarljiva, jer se većina domena i pri postojećoj struji već reorijentisala, pa nema više šta da se reorijentiše. Ima, dakle, logike u tome da bi se pri 60 V zasitilo jezgro, ali pitanje je zašto uopšte da menjam napon? Zašto da ga uopšte "šetam" kad mogu prosto da pustim jednosmernu struju kroz žicu...?

Međutim, pošto ste relativno blizu odgovora, evo o čemu se radi (bar što se tiče ovog pitanja -- za suštinu prednosti naizmenične struje ću još sačekati da vidim odgovore drugih). Ako sinusno menjate napon na primaru trafoa sa amplitudom od 30 V i to tako da idete od -30 V do +30 V, onda je to čisto naizmenična struja. Ako zanemarimo gubitke u bakru navoja kao relativno male (P=RI², R je malo), ostaje da je najveći deo impedanse koji se "vidi" sa strane primara, induktivna reaktansa wL. Naime, ukupna impedansa je Z=R+jwL (w=2*pi*50 Hz) pa ako je otpor bakra R mali, ostaje da najveći deo impedanse potiče od induktivnosti navoja L. Ovo, međutim, nisu gubici, već deo energije koji se "utiskuje" u magnetno polje transformatora, a koja energija će se, zatim, preuzimati sa sekundara (na drugom naponu).

Međutim, kod jednosmerne struje, frekvencija je 0 Hz pa je w=0 rad/s i odatle nema uopšte reaktanse wL. Tada se sa primara vidi samo otpor R i sva energija odlazi u disipaciju (grejanje) u trafou. U drugom slučaju, dakle onom u kojem se napon menja od 0 V do 60 V, iako je amplituda nominalno ista, postoji konstantan jednosmerni napon od 30 V. Tada je jednačina napona u(t)=u₀+u₁sin(wt) gde je u₀ jednosmerna komponenta od 30 V, a u₁sin(wt) naizmenična komponenta. Pri tome je u₁ amplituda naizmenične komponente, jednaka isto 30 V, sa kružnom učestanošću w=2*pi*f. Za razliku od prvog slučaja (čisto naizmenične komponente, gde je u₀ bilo 0 V), ovde je u₀=30 V i ta jednosmerna komponenta se sve vreme disipira na transformatoru, grejući ga uludo snagom P₀=u₀²/R. Samo naizmenična komponenta (drugi član jednačine, dakle u₁sin(wt)) će "videti" reaktansu wL, dakle ona će jedina "injektovati" energiju u magnetno polje jezgra, koju energiju će sekundar moći da preuzima (jer je namotan na istom tom jezgru).

Matematički možda deluje jasno, ali ne objašnjava šta se fizički dešava. Fizički, stvar je, zapravo, vrlo prosta: po Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije, elektromotorna sila koja se stvara je proporcionalna samo brzini promene fluksa. Ako se kroz primar pušta jednosmerna struja, ona će stvoriti fluks ("tok") magnetnog polja, ali neće biti njegove promene, pa na sekundaru nema indukovanog napona (elektromotorne sile). Kod naizmenične struje, te promene fluksa postoje, jer se menja struja, pa se indukuje elektromotorna sila na sekundaru. Matematički, Faradejev zakon izgleda ovako:



dakle, dФ/dt je ta brzina promene fluksa Ф (promena fluksa dФ podeljena sa promenom vremena dt). Suština je, dakle, u tome da, pri promenama od 0 do 60 V, postoji jednosmerna komponenta od 30 V koja se 'arči i greje trafo, a na nju je superponirana korisna naizmenična, koja se jedina "transformiše" (jer doprinosi promenama fluksa). Zato se napon mora menjati oko 0V, da ne bi bilo jednosmerne komponente.


**malih oblasti u kristalnoj strukturi feromagnetičnog materijala jezgra, u kojima su magnetni momenti na isti način orijentisani

Tako što je potrošnja ista, pa je za veći napon manja struja (P=U*I=const.) koja kroz vod prolazi i manje se energije na njemu gubi u vidu toplotne energije. Poenta je da se struja smanjuje povećanjem napona u ovom slučaju. Jel tako? Do neke vrednosti napona, a preko "neke", za vrlo visoke napone i velike daljine prenosa su manji kod prenosa jednosmerne struje. Jel se slažete?


Na objašnjenju zahvaljujem, kako Vas nije mrzelo da pišete toliko  

Apsolutno. To je sasvim tačno. Dakle, poenta naizmenične struje je da se, za razliku od jednosmerne, može podizati i spuštati napon pomoću trafoa, a na pitanje čemu viši napon, odgovor je ovo što ste rekli. Dakle, odgovor je, možemo preneti veću snagu istim kablovima ako podignemo napon, jer podizanjem napona, pri istoj struji, imamo veću prenetu snagu^{količinu prenete energije u jedinici vremena}.

Međutim, nije jedini razlog smanjenje gubitaka, to je jedna greškica u školi. Tako je možda bilo pre 100-tinak godina, kada je sve počelo, ali u međuvremenu, kako se potrošnja struje povećavala, bilo je potrebno i preneti sve više i više energije. Za to bi, sa malim naponima, bili potrebni jako debeli kablovi, dakle gabaritne instalacije zbog velike struje. Ti gabariti su, pored smanjenja gubitaka, danas glavni razlog što se diže napon.

Takođe ste u pravu i da je "za vrlo visoke napone i velike daljine prenosa" bolje ponovo koristiti jednosmerne instalacije, ali to je tekovina novijeg doba, uslovljena razvojem savremenih pretvarača...

Dakle, tačno, to je to. A sad, zašto sam gnjavio ljude ovim pitanjem? Zato što sam inače začuđen koliko malo ima onih koji zaista razumeju šta je Tesla doprineo nauci i tehnici, a svi će reći "veliki čovek". Ako ga svi toliko slave, red je bar da znaju srednjoškolsko gradivo i da razumeju bar zašto je naizmenična bolja za prenos od jednosmerne struje. Ne očekujem da znaju jednačine u kompleksnom domenu, niti polifazne ili radio sisteme, njegove visokonaponske generatore^{Tesla Coils - ono što pravi velike a bezopasne varnice u Teslinom muzeju, ali i napaja pojedine akceleratore} kao ni doprinose u oblasti motora, ali bar nešto... Kao pravi velikan, valjda je zaslužio da njegov narod zna šta je čovek zapravo uradio. Sramota je i što tako malo ljudi ide u njegov muzej samoinicijativno. Idu samo deca kada moraju i zato što moraju... 

Nisam planirao toliko da pišem na ovu temu, ali znate, ja sam toliko toga već u životu napisao, da mi ovo dođe kao "užina"... Možda sada pišem ovako po forumčićima, ovde i napolju, da se ne bih osećao beskorisno danas kada Kinezi svu tehniku prave za pare za koje ovde ne može ni kirija da se plati, ko zna... 

Misterija se nastavlja...

Нова књига о Тесли

Интригантан роман Горана Скробоње, "Човек који је убио Николу Теслу" описује каква би Србија била да је Никола Тесла живео и радио у Београду. Књига је фузија фантастике, алтернативне историје и пустоловине.

Никола Тесла је често инспирација уметника, посебно писаца. О томе сведоче многе књиге о славном научнику, па и биографије настале последњих неколико година.

Нови роман Горана Скробоње Човек који је убио Теслу, у издању "Лагуне", не бави се Теслиним животом какав је заиста био, већ какав је могао бити. Није књига о Тесли него са Теслом, код нас.

Где би Србија била двадесетих година двадесетог века, а и данас, да је којим случајем Никола Тесла живео и радио у Београду, а не у Америци, идеја је којом се поиграва Горан Скробоња.

По његовој замисли, Тесла је негде 1900. године дошао у Београд. Под менторством тадашњег српског краља основао је лабораторију и направио пословно и финансијско царство. Постао је један од најмоћнијих људи на свету.

"Управо оно што није за живота постао, а за чим су ламентирали многи његови биографи, због оног његовог чувеног цепања уговора о тантијемама за сваки утрошени киловат-сат наизменичне струје, у мом роману Тесла то није урадио и последице, како по Србију тако и по читав свет, јесу драматично другачије", објаснио је аутор романа Горан Скробоња.

У роману се појављују многе историјске личности у помало измењеном аспекту, јер је историја кренула другачијим током. Од свих јунака, за аутора је Београд најзначајнији.

"Каже се да аутори највише воле да позајме своје сопствене идеје. Скробоња је већ допуњавао "Битлсе" у својој чувеној новели Гумена душа, где је дописивао песме које они сами нису никад написали, а желели су. Исто то је учинио са Теслом. Тесла је у његовом роману добио неке нове димензије", изјавио је директор Музеја "Никола Тесла" Владимир Јеленковић.

Књига Човек који је убио Теслу, дневник апсинта и крви, најближа је алтернативној историји. У њој је мало фантастике, класичног историјског романа, па и елемената пустоловине. Роман са Теслом, роман о смаку света и о томе колико наука може бити опасна. Довољно да заинтригира читаоце.

http://www.in4s.net/index.php/magazin/kultura/833-nova-knjiga-o-tesli

Svaka cast na romanu, jedino sto bi da se to dogodilo, sve bilo drugacije. Niko mu ne bi dao pare za njegove tada sulude ideje, jer ne mirisu na kesh, industrija nije bila razvijena ko u Americi, potrebe za strujom uveliko manje i Tesla bi zavrsio kao inzenjer gde bi ga vrednog slali da radi u tri smene.
Neki drugi genije, kao pre i posle njega sto su dolazili geniji, otkrio princip naizmenicne struje i transformatora (Pupin je napravio slicnu stvar sa njegovim kalemovima). Tog genija bi najverovatnije opet uzeo Vestinghaus i tu je kraj price. Mozda bi lik bio Rumun, Finac, Grk iz Turske, Aramejac ili mozda Madjar.

Svi Teslini patenti na jednom mestu!
http://rapidshare.com/files/420167179/Dr_Nikola_Tesla_Complete_Patents.pdf.html

Narucio sam tu knjigu , mislim da je bas dobra...

"Tesla roudster" danas u Beogradu

Prvi automobil na električnu energiju "Tesla roudster" stiže danas u Beograd, u okviru promotivne turneje koja je počela 16. septembra u nemačkom gradu Esenu, a završiće se 28. septembra u Istanbul.

Mali električni sportski automobil napuniće specijalne baterije ispred Skupštine grada, na posebnim uređajima koje je Elektrodistribucija Beograd dobila od nemačke kompanije RWE, koja je i inicijator ove turneje, saopštio je EDB.

Zahvaljujući JP Elektroprivreda Srbije, Beograd se našao na ruti koja povezuje 18 evropskih prestonica kulture, od Esena do Istanbula. Posle Beograda, elektromobil nastavlja put za Niš.

EPS je uspeo da sa kompanijom RWE dogovori da se stanica za punjenje postavi u Beogradu i Nišu, sa idejom da dva srpska grada budu među stanicama na turneji automobila koji nosi ime našeg najvećeg naučnika Nikole Tesle, istaknuto je u saopštenju.

U periodu od 16. do 28. septembra, "Tesla roudster" treba da pređe oko 4.000 kilometara, a njegove stanice su i Frankfurt na Majni, Štutgart, Augzburg i Minhen u Nemačkoj, Salcburg i Klagenfurt u Austriji, Balaton i Budimpešta u Mađarskoj, Ljubljana u Sloveniji, Rijeka i Zagreb u Hrvatskoj, Skoplje u Makedoniji, Sofija i Plovdiv u Bugarskoj i Edirne u Turskoj.

Organizator turneje i vlasnik elektromobila, nemačka energetska kompanija RWE, bavi se proizvodnjom, distribucijom, prodajom i snabdevanjem električnom energijom i plinom.
 
"Tesla roudster" je jedini automobil na svetu koji obezbeđuje vrhunske performanse bez emisije izduvnih gasova - ne koristi benzin, puni se na specijalnim električnim uređajima, ubrzanje do 100 kilometara postiže za četiri sekunde i može da pređe 380 kilometara bez dodatnog punjenja.

U sklopu priprema za predstavljanje "Tesla roudstera", ekipa EDB je juče položila kabl za napajanje, postavila temelje, montirala i povezala specijalni uređaj za punjenje ovog automobila.

Kuriozitet je da je betonski temelj, na koji je položen elektro-punjač za " Tesla roudster", težak više od 150 kilograma, pa je za njegovo polaganje bilo angažovano i specijalno vozilo, navedeno je u saopštenju.
 
U Nemačkoj i drugim EU zemaljama RWE je instalirao više od hiljadu punionica.
Cena "Tesle" je oko 130.000 evra, ali se sa razvojem baterija očekuje i znatno pojeftinjenje ovih automobila.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Auto/208873/Tesla-roudster-danas-u-Beogradu