Zeno
sto iz bijede naseg svagdanjeg zivota
ocajale i krotke oci dizes k meni
Sav ovaj zivot...oh,sav ovaj zivot
zeno
jedanput ja odsvirat cu na harfi
I kad posle harfe
progovore cutke nase duse
znas li sta ce govoriti?

Kako bjesmo sretni.Kako bjesmo sretni.

TREBA ZNATI - (Il Faut Savoir)

Smijesiti se dalje, da to treba znati
kada je najbolje ustati od stola,
kad pred nama stoje samo prazni sati
u tome zivotu glupome do bola.

Trebalo bi znati, ma koliko stoji,
sacuvati ponos, onaj sto preosta,
i usprkos svemu, prijatelji moji,
zauvijek otici, znati da je dosta.

Pred sudbinom svojom koja sve ti uze,
kad vec nista nemas, kada sve si dao,
trebalo bi znati skriti svoje suze.
No ja, srce moje, ja to nisam znao.

Zato treba znati napustiti stol
kad je ljubav tvoja davno pojedena,
ravnodusna lica skriti svoju bol,
zauvijek otici tiho kao sjena.
I usnama treba reci da se smiju
iza maske jada, i stisnuti zube,
a krikovi mrznje u tebi da gnjiju,
te posljednje rijeci onih koji ljube.

Treba znati mirno otici na kraju,
usutkati srce sto vec umrlo je,
sacuvati obraz ko neki sto znaju,
dok jos nije pao.

Trebalo je znati,

suvise te volim,
ja to nisam znao.

(Charles Aznavour - 1924)

SVE JE U TEBI LJUBAV
Studeni stidljivo i sporo
uvlaci jesen u nasu sobu
i sve cesce kaplje po prozorima.
Evo sto se trenutno dogadja,
odjevena osmjehom
lijezes na moje usne,
a tvoje savijeno tijelo
pokriveno mjesecinom,
upija vlazne mirise noci
i sapatom ispraca listopad.
U tebi je sve raskosno,
sve je ljubav.
Tvoje ruke su ziva vatra,
ruke su ti zagrljaji
obasjani krunom zvijezda.
Zavodljiva si i topla,
odjevena u osmjeh
i s tobom sam miran,
uvijek u proljecu lezim.
Listam slicno srebrnoj brezi,
trenucima njeznih uzdaha
i kad me zedj potrazi
ili hladnoca umori,
bezbrizan u tebi zaspem,
usnem ravnicu u predvecerje
i pokrijem se tvojim cednim dodirima.
Gdje imam ljubavi kao u tebi?
Gdje imam toliko sretne i pune ljubavi?
Imam je u tvojim ocima,
na mojim usnama lezi.
I dok listopad kaplje po prozorima,
a studeni stidljivo ulazi u nasu sobu,
odijeva me osmjehom...

(Zal Kopp)

LJUBAV
Volim te
Ne samo zbog toga sto ti jesi
Nego i zbog toga sto sam ja
Kad sam s tobom.

Volim te
Ne samo zbog onog
Sto si ucinila od sebe,
Nego i zbog toga
Sto cinis od mene.

Volim te
Zbog onog dijela mene
Koji ti iznosis na vidjelo;

Volim te
Jer stavljas ruku
Na moje, brigama pretrpano srce,
I prelazis preko
Svih ludosti i slabosti
Kojima ne mozes pomoci,
A came ondje u magli,
Pa ih izvodis
Na svjetlo.
Sva ta moja predivna imovina
U koju se nitko prije nije
Bio dovoljno daleko zagledao
Da je pronadje.

Volim te
Jer mi pomazes
Da iz nabacane hrpe svojeg zivota
Izgradim
Ne krcmu,
Vec hram;
Da u djelima svakodnevnim
Ne slusam prijekor
Vec pjesmu.

Volim te
Jer si ucinila vise
No sto bi me ikoji credo
Ikada mogao
Uciniti dobrim,
Vise, nego sto bi me ma koji usud
Mogao usreciti.

Bez rijeci,
Bez dodira,
Bez znaka.

Ucinila si sve
Naprosto,
Bivajuci onim sto jesi.

Mozda to, na koncu,
I jest ono
Sto znaci – biti prijatelj.

(Roy Croft)

Balada

Kad jednom budemo pricali o voznji lakim kolima kroz kukuruze
O zeni, koja nas je na kladencu pod nebom od lisca cekala sama
Imacemo,mozda,sedamdeset godina,
bol u krstima u ocima suze,
I krivo ce nam biti sto dan prolazi i sto pada tama.

Kad jednom budemo pricali kako smo se u zivot kleli svoj
da cemo uvek istom ljubavlju i do kraja biti iskreni i verni,
kasljace mozda,u sobi do nase,starica koju smo nekad ludo voleli
I bicemo zbog sebe,zbog nje,zbog kise i came - ocajno sami i cemerni.

Kad jednom budemo pricali o patnji zbog neke beznacajne stvari
i kad se s tugom i ceznjom,budemo secali neceg o cemu se cuti
Stajacemo,mozda,u dugom redu na nekoj, u blatom oprezloj drvari,
na nebo,na vlast,na ljude,na zenu,na sebe,na sudbinu ljuti.

Kada budemo pricali o belim platnima na zelenim travama njive
O rucku koji su postavljale,pod senkom bagrema mlade zetelice
Mislicemo, mozda, na neku nedostiznu sobu u kojoj zaljubljeni zive,
i posmatrati u ogledalu,bez nade i protivljenja svoje smezurano lice.

Kad jednom budemo pricali o dogadjaju koji nikad doziveli nismo
i kad obmanjujuci sebe,budemo poverovali da je i nas voleo neko;
cekacemo,mozda, da nam postar donese jedno drago,
puno ljubavi pismo od nekog koga nema i ko je otisao nekud daleko,daleko...

Nikola Drenovac

Vecito troje

Ima dva muskarca koji uvek
prelaze preko moje staze snene;
jedan je onaj koga volim ja,
drugi je onaj koji voli mene.

Jedan je u nocnim snovima
sto u mom mracnom duhu uzlecu,
drugi je pred vratima moga srca,
gde nikad ga pustiti necu.

Jedan mi je pruzio prolecni dah
srece sto nesta kao sen,
drugi mi je dao ceo svoj zivot,
ne dobiv za uzvrat ni tren.

Jedan huci u pesmi krvi,
gde ljubav slobodna plovi,
drugi je jedno s tuznim danom
u kome se dave snovi.

Svaka zena stoji izmedj te dvojice,
Zaljubljena,ljubljena i cista -
Jednom se u sto leta stope
O postanu bica ista.

Tove Ditlevsen

Izet Sarajlic

Vec naglas su te brezama recitovala moja predvecerja
Vec nista u mom zivotu nije bilo vazno kao ti
Vec sve oko mene je bilo samo deo mog opsteg mita o tebi
Vec svaki drvored kroz koji si prosla nije se zvao prosto drvored
Vec sve je znalo da ces doci
S nebom plocnici vec su se u zivot kladili da si negde tu
Buducnost je imala hiljadu imena a tek poslednje bilo je usamljenost
Buducnost je vec oponasala tvoje pokrete i tvoj hod

Secanje na Mariju A.

U senci sljive vreme stalo tiho,
bio je plavi septembarski dan
i bledu, mirnu dragu ja sam njiho
u zagrljaju kao tihi san.
Na letnjem nebu lezao je meko
nad nama oblak.Gledao sam nju.
Bio je beo i mnogo daleko taj oblak.Posle nije bio tu.

Dani su prosli, meseci protekli,
niz reke plovi i dobro i zlo.
Mozda su ljudi sljive sve posekli,
a pitas li: Da l' ljubav bese to? -
ja cu ti reci: Ne secam se niceg,
pa ipak, znam sta mislis, znam to, da,
ali stvarno vise ne znam njeno lice,
znam samo jos: poljubio sam ga.

I poljubac bi bio zaboravljen,
da oblak tada nije bio tu.
Njega se secam, on ce biti slavljen
i kada svi zaborave nju.
Mozda te sljive cvetaju jos slatko,
a zena decu ima ko zna s kim.
Oblak se rascvetao vrlo kratko
i dok pogledah ode dim.

B.Breht

Umesto zakletve

O cemu da ti govorim, mila?
O cemu da ti cutim?
Moze li zivot sav
u rec, u suzu, u oseh
da stane, plasljivo moje lane?
Ipak, reci mi, ciji lik
trazis u oblacima mekim?

Na tvom licu hocu
da prostrem lezaj
srecama bliskim i dalekim.
Reci mi, od cijih koraka
zaigra tvoje srce?

Sa tvoga cela hocu
jutrom da ispijam sunce.
Reci mi, gde spava
nerodjena radost tvoja?

Kraj tebe hocu
da se budim, draga moja.
Da li te na stare ljubavi
podseti pesma koja?

Na tvojoj ruci moj je prsten,
zeno moja.

Olgica Babic Bjelic

Poljubci zatvorenih ociju

Da uvek zajedno poljupce sanjamo,
to znam, i to kad u plac brizne.
Da li je ona na koju mislim?
Uvek osecam
kad joj nocu pokrivac sklizne.

Mi se mozda nikada necemo sresti,
tuzni putnici, nas dvoje.
Al' sam kraj nje kad god zazeli
i Ona uvek dodje
kroz ljubav tudjinke ma koje.
Mozda joj je bujna i crna kosa,
takvu kosu zelim.
Jaoj: njenu tesku, crnu kosu
koliko puta su donele
plave devojcice u nocima zrelim.

Jos cu jednom tako zatvoriti oci
pod poljupcem druge zene;
Kad i ona tako nekog bude ljubila
Kad i ona nekog bude ljubila
zatvorenih ociju,
jer vise nece moci cekati na mene.

Endre Adi

Azra

Kraj tanana sedrvana
Gde zubori voda ziva
Setala se svakog dana,
Sultanova cerka mila.

Svako vece jedno momce
Dolazilo tu da seta,
Kako vreme prolazilo;
Sve je bledje, bledje bilo.

Pitala ga jednog dana
Sultanova cerka mila:
"Kazuj robe, odakle si,
Iz plemena kojega si?"

"Ja se zovem El Muhamed
Iz plemena starih Azra
Sto za ljubav zivot gube
I umiru kada ljube."

Hajnrih Hajne