Gaj Valerije Katul

Ta dosta sa ludoscu,jadnice Katule,
i sto je propalo vec smatraj propalim.
Ah,nekada bajni su dani ti svitali,
Kad svuda trcase na mig njen najmanji.
Ne, nikada vise neces tako voleti!
O puste, slatke vragolije, dani ti,
kad "hocu" rekla bi na sve sto trazis ti.
Da, nekad bajni su dani ti svitali!
Sad nece; "ne moras", reci, slabicu, njoj,
ne juri za njom kad bezi, ne pati,
vec stegni srce i trpi, izdrzi to.
Sad zbogom, mala, gle, Katul je jaci vec,
kad neces, nece da trazi i moli on,
al' pozalices kad neko te ne htedne.
Ej, tesko tebi, sta ceka te, crna ti!
Ta ko ce ti prici, ko smatrati lepom sad?
I koga ces voleti? Cijom se nazvati?
A koga poljupcem usne ces ugristi!
A ti izdrzi sad, cvrsto, moj Katule!

Secaj me se

Reci na Mocartovu muziku

Secaj me se kada zora bela
Sunce u svoj dvor zacaran vodi;
Secaj me se dokle ispod vela
srebrnoga noc snivajuc hodi;
uzdrhtis li kad te zadovoljstvo zove
ili senka mami u vecernje snove,
cuj iz tamnog granja
glas kako odzvonjava:
Secaj me se.

Secaj me se kad volja sudbine
zauvek te rastavi od mene,
kao od tuge, godina, daljine
ovo srce ocajnicko svene.
Za moju se tuznu ljubav ti pomoli.
Sta su prostor ili vreme kad se voli!
Dok je moga srca,
vecno ce da grca:
Secaj me se.

Secaj me se kada slomljenoga
srca budem u san vecan pao;
secaj me se kad vrh groba moga
cvet usamljen bude nezno cvao.
Videti me neces; ali neumrlim
duhom cu ko verna sestra da te grlim.
Cuj u nocnoj tami
glas ko jecaj sami:
Secaj me se.

Alfred de Mise

Zaljubljena

Na ocnim kapcima mi stoji,
u mojoj kosi njena kosa,
i ima oblik mojih ruku,
i ima boju moga oka,
i utapa mi se u senci
kao neki kamen na nebu.
Oci joj uvek otvorene
i ne dopusta mi da spavam.
Od njenih snova usred dana
isparavaju se sunca,
i ja se smejem, placem, smejem,
govorim svasta, tek onako.

Pol Elijar

Aleksandar Blok

         *********
O podvizima, o zivotu slavnom
na tuznoj zemlji ne mislih nimalo
dogod na stolu, u ramu jednostavnom,
lice je tvoje ispred mene sjalo.

Al' dodje cas, i ti od mene ode.
Prsten u tminu hitnuh nemilice.
Sad druge ruke tvoju sudbu vode,
i predivno ja zaboravih lice.

U divljem roju proticahu dani...
Vino i strast mi rastrzahu dusu...
I secah te se pred nalonjem znanim,
i zvah te kao svoju mladost sustu...

I zvah i zvah, al' ti se ne osvrnu,
i suze lih, al' ti ne sidje k meni.
U plavi plast se tuzno zaogrnu
i nestade u noc, u mrak ledeni.

I ne znam gde si, nezna i predivna,
gordosti svojoj nasla utocista...
U cvrstom snu ja plast tvoj plavi snivam,
pod kojim si kroz noc ledenu isla...

Jeste dodju meni

Jeste dodju meni moje lude bubice
jeste salete me neke crne ulice
al
zato ces ti kao stara kucka
skapati jednom posle dobrog rucka

Jeste posasave kadkad moji damari
jeste spopadnu me uzasi i darmari
al
Ti si za mene procitana knjiga
i ko te sad cita bas je mene briga.

Jeste mnogi pamte moje pjane zore
jeste o meni se prica sve najgore
altebe vise do jutra ne ceka
pesnik koji te za noc voleo dva veka
Jeste jesam sirio lazi kao gubu
jesu mene mrtvog videli u klubu
al'
kao i uvek kad god sam to hteo
cim je svanulo ja sam oziveo.

Sad u sumskoj kuci zbratimljen sa sumom
porucujem trista cajeva sa rumom
al to je samo slucajno (onako )
jeste
to je zato da ne bih zaplakao.

I moram ti reci vec senulim umom
dobra stvar ti cajevi sa rumom
jos
da si tu
zveri
moja
davna
bila bi to cajanka nepojmljiva
slavna!

Branko Miljkovic

Volim te

Izmedju dva uporednika dok
provirujem glavu
Izmedju dve ziske u slepoocnicama
U pauzama kad radnici piju cadjavo mleko
I prasnjavi maslacak lepi se za plucna krila
Dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje usi
Izmedju dva daleka poredjenja
Volim te

Brodovi se ljuljaju kao poljupci
I sloj vazduha se na lepe senke cepa
U masineriji noci
Moje srce je slicno kompresoru
Naklonjenu svemu sto nema veze sa mnom
Dok pokusavam nestati u poljupcu
Volim te

Rudnici kamene soli u mom srcu
Zora lomi sudje od porculana
Kad si sa mnom da si na drugom mestu
Postacu prasina ako volis prasinu
Ti koja me tudjim imenom zoves
Volim te

Dolazi prolece i jednu pravu damu
Niko ne moze zamisliti bez pudlice
Stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
Ja ne znam put -
krijem se u tvojoj senci
Ja sam tvoja senka i noc je moje carstvo
Svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te

Sta vide slepi ne vide zaljubljeni
Pokvareni andjele o sneze u avgustu
Moje su ruke ostale oko tebe kao obruc
Ljubomoran na vazdusni pritisak i vodu
Ljubavnu vodu koja gori dok se kupas
Odavno vec svojim ocima ne verujem
Volim te

Matija Beckovic

Otisla

Svi su je voleli Cik Korimer u nasem gradu.
Nadaleko i nasiroko
Voleli su je svi.
Jer svi mi volimo neobuzdano devojce
Zaneto svojim snovima.
Niko ne zna kud je Cik Lorimer otisla.
Niko ne zna zasto je spakovala svoj kovceg...
nekoliko starudija
I otisla.
Otisla sa svojom
isturenom bradicom
I svojom mekom kosom koja je
bezbrizno leprsala
Pod sirokim sesirom,
Plesacica, pevacica, nasmejana strasna ljubavnica.
Da li je deset ljudi ili stotinu jurilo za njom?
Da li je njih pet ili pedeset ostalo
slomljena srca?
Svi su voleli Cik Lorimer.
A niko ne zna kud je otisla.

Karl Sandberg

Mihail Ljermontov

         *********
Ne volim tebe tako strasno ja,
u tebi volim patnju svog zivota
i mladost koju satre sudba zla.

Kada u tvoje oci ponekad
moj pogled dugo, dugo upije se:
tajanstven mene razgovor zanese,
al' srce s tobom ne govori tad.

S negdanjom dragom pricam u cas taj,
u liku tvom lik trazim druge jedne,
na usnama ti - usne davno ledne,
u oku - oka ugasenog sjaj.

Prisutan kao svjetlost bez glasa
Samo da se uz tebe budim
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mjenju slutim
da zrak u tvojoj blizini dišem.
Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlost bez glasa.
I da ti oči očima ćutim.
Kao da ću te izgubiti,
Sad,
Ovoga čaša.

Enes Kišević

NEDJELJIVOST

Osvajati tvoju ljubav,
Osvajati tvoju slobodu:
Isto je
Sto i svijetlost razlamati.

Dijeliti mene od tebe,
i onda kad nas nema:
Isto je
sto i more razdvajati.


Enes Kisevic