Smiraj

Miloš Crnjanski

Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oči slede,
preletajući one kolutove blede,
oko usana...

Što drhte, protkani,
mutnom tišinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomešani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
teško i tmurno
u grudi udara me.

Tad se dižem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova večeri,
šapućem, nesigurno,
i moje ime.

Zaljubljena

Ona stoji na mojim očnim kapcima
I njene kose zamršene su u mojima,
Njeno telo ima oblik mojih ruku,
Ona je boje mojih očiju,
Ona se utapa u moju senku
Kao kamen u nebo.

Ona ima uvek otvorene oči
I ne dopušta mi da spavam.
Njeni snovi pri punoj svetlosti
Mogu sunce da ispare,
Zbog njih se smejem, plačem i smejem,
Govorim, a ništa ne kazujem.

Fragment

Mi smo oboje nalik na jedan osmeh davni,
i tako čudno slični ponekoj suzi jasnoj.
Možda je sreća samo što smo k'o nebo ravni
sišli sa istog voza na jednoj stanici kasnoj,
i pronašli u sebi da zajedno umemo
da dočekamo drumom i cvetanje i vetar,
pa da idemo bosi ... da idemo ... idemo ...
bez straha da l' postoji sledeći kilometar.

Bilo je nečeg tajanstvenog

Bilo je nečeg tajanstvenog
u tom plamenu vaših pogleda
u toj neprestanoj borbi
cvetova i nesigurnih riječi
taj mali rat ljubavi izmedju dve tuge
vino izmešano u čašama
muzika posle ponoćnih vesti na uzglavlju
u toplini vašeg tela
i verujte
ja danas strepim nad svakim budjenjem
za mene je opasnost taj zrak mirisnih naranči
i bilo je nečeg
znam da je bilo malo ljubavnog
u toj kratkoj epizodi
koja je živela na vašim usnama
predivna gospodjo
vi ste taj ulazak u ozbiljno neozbiljno shvatili
a meni su se otvarali vidici
meni su u očima planule zore lomeći mi srce
na beskrajnim zvucima
vasa lomna bojažljivost u velovima snova
i verujte
ja danas strepim nad svakim budjenjem
za mene je opasnost svaki voz
koji donosi mirise juga
u ovu mirnu sliku davnine
i nema više toga kao nekad

Ti i ja
 

Želja ti je žarka. Još nikad ne ostade
kap od mlaza koji dodirnuše usta.
Ne znam zašto nema medju nama mosta
kao da nas deli provalija pusta.

Prsti što bi hteli da se čvrsto spletu
u dva klupka vatre i srebrene slasti
u prostoru drhte - sami su na svetu
u samoći žudnje, u prokletstvu strasti.

Tela što bi htela da se tesno združe
pretoče u jednu bujicu od milja
venu, usamljena, k'o jesenje ruže
jer na istom putu imamo dva cilja .

Ti bi htela večno, čemu nema mere
ja bi dao sve za zanos jednog časa.
Ti sumnjaš u trenutak, a ja imam vere,
u večnost trenutka u trenutak spasa.

Propadni u meni, pretoči se, daj se
raspleti kroz moje vijuge i tkiva,
sve je na tom svetu samo kratka varka,
Raj se oseti za trenutak - a večnost je siva !!!

Molitva

Molim za Sunce u tvojim ocima,
za dodir koji budi treptaj zivota,
za tebe jedina ljubavi moja.

Molim da ruze ne uvenu kao secanja,
da nijednu suzu ne puste vise.
Molim za tvoje reci satkane od zelje,
Za nase duse obojene tugom.

Molim da samoca ne boli vise,
da dodjes u moj svet,
da svaka nada postane stvarnost,
da svaki tren sa tobom bude vecnost.

Molim da tvoje ruke,
Otope led moga zivota,
da vreme izbrise boli,
da srce zakuca jos jace.

Molim da ne zivim od secanja koja se gase,
Da nikada – postane zauvek.
Molim,molim za ljubav.

Ne budi daleko od mene

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negde daleko usnu valovi.
Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

*Prvi puta nocas kazem da te volim,
da te moram naci i na kraju sveta.
Prvi puta nocas kazem da te zelim
kao zemlja kisu usred toplog leta.

Prvi puta nocas ti me gledas cudno
kao da se nesto slomilo u nama.
Prvi puta nocas teska mi je tama,
a svetlo sto gori, gori uzaludno.

I dok tvoja ruka nekom pozdrav salje,
ja se pitam - gdje sam i kako cu dalje?

Zar ljubav ti ne znaci nista
i ziveti mozes bez nje.
Jos jednom ja otici moram,
jos jednom ja ostavljam sve.

Prvi puta nocas trazim tako malo,
samo da te vidim kraj te mirne vode.
Prvi puta nocas slutim kamo ode
to daleko sunce sto je kratko sjalo.

I dok tvoja ruka nekom pozdrav salje,
ja se pitam - gdje sam i kako cu dalje?

Zar ljubav ti ne znaci nista....

*I svetlo dana
i tama noci
i osmeh srca
i jecaj duse
radost u tuzi
i snovi kad se ruse
placem-dozvoli da suze prolijem
strepim- jer ljubav se u srcu krije
letim -jer nosi me dusa ljubavi
naslonjene glave na ramenu tvom
pusti me suteci da ti pricam pjesmu
ocima da te ljubim
srcem sapucem reci ljubavne
pusti daskom vetra da te prigrlim
pusti da snovi odnesu nas u vode duboke

Cekaš li me
kad vetrovi zazvižde
praznim ulicama
onim istim na kojima si me tražio
kad si tako silno želio
da me kao slučajno sretneš
da prepoznaš moj smeh
i pogledom mi kažeš
nešto samo naše
jesu li ti i jutra
kao noći hladne
kome putuju tvoje želje
u one sate
kad si ih šaputao
tajno i strasno
nešto izmedju bola i sreće
prisete li te neke davne pesme
Vito,neki Željko pa Ljerka
neka prazna obećanja data tek onako
poželiš li još uvek
da te zaljubljeno pogledam
da i tebe prevarim da si samo moj
kao što ja poželim
da budeš hrabar i vešt
da me ukradeš
da me još jednom slažeš
tudjim pesmama
besmislenim i izandjalim rečima
čekajući da ti se spustim na dlan
onako kako si to oduvek želeo da uradim
divlje i šertski
da te presretnem ispod ulične svetiljke
i dodirnem ti usne
kao u nekoj staroj ljubavnoj priči
I opet je jutro
Jutro moje sneno
Na mom vratu još čekaju nanizane
sve te neizgovorene tajne
ima tako nekih tuga
koje ne osetiš
ali te uvek zateknu
pri budjenju
a jutro je
jedne pozne jeseni
memljiv trag jedne tajne ljubavi
do pola napisana pesma
bez kraja i početka
od snova i nekih hladnih kiša
nemi nemir reči
visoko iznad tvojih krila
prolazi ili tek počinje
još samo jedna loša
godina za nas