Rastanak

Između mene i moje ljubavi treba podići
tri stotine noći kao tri stotine zidova
a more će biti čarolija među nama
Ostat će mi tek uspomena
Oh, večeri mukom zaslužene
noći provedene s nadom da te ugledam
polja mojega prolaska, nebeski svode
što ga upravo promatram i gubim...
Konačna poput mramora
tvoja će odsutnost ispunjavati tugom
i druga kasna popodneva

H.L. Borhes

cujem cak i planine
nacin na koji se smeju
plavim padinama
dole u vodi
ribe placu
i sva je voda
njihove suze.
slusam vodu
u propalim nocima
i tuga toliko raste
da je cujem u budilniku
postaje rucka na komodi
postaje papir na podu
postaje kasika za cipele
kartica od perionice
postaje dim cigarete
koji se penje
kapelom tajnih vijuga...

to malo znaci

sasvim mala ljubav
nije tako losa
ili sasvim mali zivot

ono sto se meri
je cekanje na zidove

rodjen sam za ovo

rodjen sam da mamim ruze
duz avenija mrtvih.

Charles Bukowski
Okonccanje bola (1972)

Tajna

Iako nisam neki pesnik
poeziju i rimu da pisem,
da reci u stihove slazem,
postoji nesto sto kroz pesmu
zelim da ti kazem.

Iako nisam taj talas
koji se kroz buru krece,
ili olujni vetar
koji slucajno sa puta skrece,
mozda sam neki zalutali putnik
koji trazi – samo malo srece ?

Iako nisam sunce
koje ce da te greje
niti ovaj sneg
sto bez prestanka veje,
ni zora koja vec odavno svice,
mozda sam malo zaljubljeno bice ?

Iako mozda nisam zvezda
koja pada i ostavlja
blistavi trag za sobom,
mozda sam slepi putnik
koji bez snage
stoji tu pred tobom ?!

Iako nisam blagi vetar
koji sa istoka stize,
koji zeli da ti pridje
bar malo blize ;
iako nisam rosa
koja se jutrom budi,
ne znam da li sam pesnik
il’ se zalud trudim ?!

Iako nisam sena
koja te u tisini prati
i zvuk koji kroz vreme
zeli da te vrati,
mozda sam tajni poznanik
koji zeli da te pamti ?

Iako nisam mozda
nista od svega toga,
mozda sam skrivena pahulja
iza sneznih bregova,
a mozda tajna koja se
krije izmedju ovih redova !

DA LI BESKRAJ IMA KRAJ

Dušo moja, volela bih da si tu.
Uzdahnula sam upravo duboko,
i u trenu shvatila da te želim kraj sebe,
da imam strahovitu želju da ustanem,
da ti pridjem i da te zagrlim, snažno,
da mi zagrljajem daš snagu za budući dan.
Želim da spustim glavu u tvoje krilo,
zagnjurim lice u tvoj stomak,
u tvoje grudi i ćutim samo tren,
mali, majušni tren,
dovoljan da mi da snage za još stotinu dana.
Isuviše dugo sam bez tebe,
bez tvog pogleda koji bi se zaustavio na meni
makar samo u prolazu,
da me pomiluje ili opomene,
svejedno, ali samo da je tu.
Da li ću imati snage da te čekam do beskraja?
Da li beskraj ima kraj?
Kako je strašno čekati nekoga
a da ne znaš kada će on doći.
I da li će uopšte doći.

Hocu srce univerzuma
u njemu se nalaze
reci moje drage
poezija moje duse
u njemu se smeje ceznja
dugo lomljena
i misao dugo kaljena.

Da li ti je danas
vec neko rekao
da mirises istinom
i zracis stvarnoscu
i da nabubrele
podocnjake lazi
skrivas pod svetle
pramenove slobode
iz cijih se pupoljaka
izleze zelja za
dodirom moga bica

Da li ti je danas
vec neko rekao
da smisljena poznanstva
polomljenih sujeta
poticu jos
iz antickog doba
Vavilonskog razjedinjenja

A ti i dalje kopnis
zelenkastim idejama
sopstvenih listova zrelosti
razlikujuci se od zvezda
po velicini moje potrebe
za tobom - a ja te zelim

Zelim te mnogo
ne zato sto si ti - Ti
vec zato sto si Ti - Ja
I ja vidim svoj pravi lik
samo kada gledajuci tvoje suze
zaronim u dubinu tvoga bola
koji slatkim jaukom
prozima svu atmosferu
obojenog sveta spoznaje

Rumenis od saznanja
da se u tvome Ja
prostire ogromno
polje procvalih mudrosti
cije plodove
sebicno cuvas
i po potrebi darivas
samo onima koji
po tvome misljenju
to zasluzuju

Da li ti je danas
vec neko rekao
da reci svoje izgovaras
jezikom mojim
i da svakom slovu
zidas grobnicu
od ljudske ljubavi
A zarobljenu
podivljalu misao
ukrocujes
tisinom moje duse

Hoces da me posedujes
ali ne kao coveka
vec kao svetinju
da ispijas i da
se hranis mojom
beskonacnoscu
kao svemirska noc
sto se hrani
svetloscu moje strasti

Da li ti je danas
vec neko rekao
da Te zeli
i da Te treba
a ako nije
neka moja rec bude
prva cigla u kuli ovoga dana
i prva zelja
u gradnji ovoga trena
da zelim te
i to je sve sto ti mogu reci
a ostali dio price
ces naci
u poluotvorenoj fijoci
svojih snova.

...Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...

Ali je Tagore rekao sve sto bi iko mogao reci

Čeznem da ti kažem najdublje riječi
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem
tajnu svoju šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznam da ti kažem najvjernije riječi
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrijebim najdragocjenije riječi
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sjedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju
čine da je bol vječito svjež.

Zaljubljeni

U blaženoj noći tvoj prijatelj bdi,
još od tebe topao, još mirisom, tvojim pogledom,
kosom, poljupcima tvojim opijen.

O, ponoći,
o Meseče, zvezdo i plava izmaglice.
U tebe voljena moja, moj san uranja,
kao u duboko mora
ili planinski bezdan,
razbija se o hrid i nestaje u peni
postaje Sunce, koren,
životinja, samo da bi s tobom,
samo da bi pored tebe bio.

Daleki Saturn kruži, a Mesec ne vidim,
vidim samo lik tvoj bled kao cvet,
i smejem se muklo
i opijen plačem,
nema više radosti, ni bola nema više,
samo ti, samo ja i ti,tonemo u svemirski bezdan,
u duboko more,
gubimo se u njemu
umiremo i ponovo se vraćamo na svet.

                                         H. Hese


Tako tuguje vetar

Kao što jecavi vetar kroz noć žuri,
tako moja želja tebi hrli,
tako se moja čežnja za tobom budi.

O, ti zbog koja bolujem,
šta znaš ti o meni!

Polako gasnu ova krasna svetla,
dolaze dugi i besani sati.

Noć ima tvoje lice,
i vetar koji o ljubavi prica
osmehuje se kao ti!

                           H. Hese

Suveše kasno

S čežnjom ti pridjoh
da ponizan te molim
al zanosu mom smejala si se
i moja ljubav za tebe
samo igra beše.

Sad umorna i zasićena
dok tužne gledaju me
tvoje oči pune strepnje
onu ljubav kojom davno
goreo sam, ti bi htela.

Avaj, od nje je davno pepeo
postao, zaiskriti neće
ona jednom tvoja beše
sad pusti neka počiva sama.

                           H.Hese


Ponovni susret

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekada u mojoj ležala
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju
s mojih usana na tvoje prelila
i da je tvoja kosa plava
čitavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja
a časovi sreće ostaju
njihov je sjaj u nama.
                             
                             H.Hese

Kurva

Za ženu priznajem samo kurvu
postene nek se ne naljute,
jer zbog njih izgubih svu radost svoju,
zbog njih izgubih svoje pute.

Kurva mi dade sve sto joj tražih
sve slasti jedne žene
i nikad ne pokusa da mi ukrade
ni delic uspomene

uvek je volela da me nadje
okruzena casama vina
i nikad ne pokusa da se snadje
da bi sa mnom dobila sina

Za ženu priznajem samo kurvu,
postene neka se ne naljute...

Sergej Jesenjin

Anita

Anita, ako sam za nešto kriv
Odgovaram Bogu
Anita, ti i neslušaš koliko
Trpjeti mogu
Anita, ljubavi našoj je noćaš
Zapalit' ću svijeću
Anita, neka ti moja samoća
Slići na sreću.

Posteljom miriše trag
Tvojega tijela
Jedina utjeha moja
Sad kad te nema

      Anita, Anita, nećeš me slomiti
      Anita, Anita, ja ću se boriti
      Anita, Anita, sve ću zaboraviti