Kao supa

Iako su neka dela Džona Le Karea, čuvenog engleskog pisca detektivskih romana, rođenog 1931. godine, prenesena na filmsko platno, on nikada nije bio zadovoljan tim filmskim ostvarenjima. Kada je nedavno prema njegovom romanu „The Constant Gardener” snimljen igrani film, na pitanje novinara kako mu se dopada, on je kratko odgovorio:
– To vam je kao kada biste od celog bizona pokušali da napravite supu u kocki.

 
Mnogo bolje!

Kada je jedan prijatelj Đoakina Rosinija (1792–1868) došao kod slavnog operskog kompozitora u posetu, našao ga je, kao i obično – za klavirom. Rosinijev prijatelj, inače dirigent, bio je iznenađen videvši da na klaviru stoji partitura Vagnerove opere „Tanhojzer”, ali okrenuta naopako.
„Maestro, kako to svirate iz nota okrenutih naopako?”, upitao je dirigent.
„Pokušao sam i na drugi način, ali je zvučalo užasno. Sada sam ih okrenuo naopako. Ovako je ipak malo podnošljivije!”, veselo je odgovorio Rosini.

Kultura ili nauka, svejedno

  Mnoge anegdote i danas svedoče o nevelikoj bistrini sovjetskog političara Leonida Brežnjeva (1906–1982), predsednika SSSR-a i generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije te zemlje. Leonidovi politički govori, koje je kao predsednik imao prilike da drži, bili su, naime, često veoma dugi. Ponekad su trajali i po šest časova budući da je Brežnjev čitao i original kao i kopiju koju bi mu obavezno davali pre nego što se popne na govornicu!
Jednom prilikom, Leonid Brežnjev posetio je jug zemlje gde je trebalo da održi govor o nauci. Ali, njegov savetnik greškom mu je dodao govor o kulturi. Leonid je počeo da čita... Govorancija je potrajala, a da on nije ni primetio o čemu je zapravo reč. Ostali su primetili, ali nisu smeli ništa da kažu.

Divna zemlja

Američka glumica Rakel Velč (rođena 1940) poznata je po lepoti i privlačnosti, ali ne i po naročitom obrazovanju. Za vreme snimanja jednog filma u Čikagu, glumica je održala i konferenciju za novinare. Na pitanje kako se oseća u Čikagu, neodoljiva gospođa Velč s osmehom je odgovorila:
„U Čikagu? Predivno! Pa, Čikago je jedna od najznačajnijih država koje čine SAD”.

 
Hvala Bogu!

Proslavljenog španskog filmskog reditelja Luisa Bunjuela (1900–1983) novinari su jednom prilikom upitali da li je na njegovu umetničku sudbinu presudno uticalo školovanje kod jezuita, što je bila želja njegovih veoma pobožnih roditelja.
„Nije nimalo!”, odgovorio je Bunjuel.
„Ja sam ateista, hvala Bogu”.

Snimaj nešto drugo
 
Džek Vorner (1892-1978), jedan od osnivača holivudske filmske producentske kuće „Braća Vorner” (Worner Bros), bio je poznat kao vešt poslovni čovek koji ne haje za sud drugih ljudi. Kada bi u novinama pročitao neku nepovoljnu kritiku za film čiji je on bio producent, nehajno bi rekao: „Danas novine, sutra toalet-papir!”
Jednoga dana Džek je odlučio da uloži novac u snimanje filma o životu Ludviga van Betovena. Poznatom filmskom glumcu Polu Muniju ponuđena je glavna uloga. Međutim, pročitavši prvu verziju scenarija, Džek Vorner je odustao od snimanja:
„Sve može, samo se manite tog dosadnog Betovena!”, rekao je producent piscima scenarija. „Pa ko bi danas da gleda filmove o nekakvom slepom kompozitoru?!”
Da ne bi bilo zabune, Ludvig van Betoven, slavni nemački kompozitor, bio je – gluv.

Uzrok bolesti

Hipokrat (460-377. pre n. e), otac medicinske nauke, bio je prvi lekar koji je odbacio sujeverje i natprirodna, odnosno magijska objašnjenja raznih bolesti. Za mnoge fiziološke promene u ljudskom telu Hipokrat je dao podrobna objašnjenja. Doduše, našla se tu i vrlo zanimljiva pojedinost: smatrao je, naime, da su najčešći uzroci bolesti kod ljudi klima, pogrešan način ishrane, ali i nesposobnost državnih vlasti.

Ludi festivali

Leto je vreme kada se u svetu održava veliki broj različitih festivala. Istini za volju, neki od njih pomalo su neobični. Na primer, festival u Škotskoj posvećen prevarenim muževima, takozvanim rogonjama. Najvažniji deo festivala čini ples rogonja.
U Engleskoj se, opet, tokom narodnog festivala čička bira čovek čičak. Njegovo telo zatim se u potpunosti prekriva bodljikavim cvetom čička i on je prinuđen da čitav dan bude tako obučen. Naravno, svi se zabavljaju gledajući igru rogonja i pokretne cvetove čička.

Starac koji je stvarao nevolje

Kada su Rimljani, 189. godine pre naše ere, porazili vojsku kralja Sirije Antioha III kod Magnezije u Maloj Aziji, zahtevali su da im odmah bude predat Antiohov vojni savetnik, slavni vojskovođa Hanibal (247–183. pre n. e). Ali, lukavi Hanibal pobegao je na Krit, a zatim se neko vreme krio u Maloj Aziji. Rimski vojnici ipak su uspeli da ga nađu... Shvativši da više nema izlaza, Hanibal je uzeo bočicu s otrovom koju je uvek nosio sa sobom i popio smrtonosnu tečnost. „Hajde najzad da oslobodimo Rimljane straha koji ih tako dugo muči! Iščekivanje smrti jednog starca preveliki je teret za njihovo strpljenje!” Bile su to poslednje Hanibalove reči.


Rat boginja
 
Ljutiti zbog Temistokleovih zahteva da plaćaju danak, atinski saveznici jednom prilikom odbili su da to učine. Temistokle se razbesneo i poslao izaslanika na ostrvo svojih saveznika kako bi im preneo preteću poruku. Dve moćne boginje, boginja Sile i boginja Ubeđivanja, nateraće saveznike da se povinuju i plate porez Atini – pretio je atinski državnik. Ostrvljani su, međutim, odgovorili jednakom merom. Nisu u stanju da plate – poručili su Temistoklu. To im ne dozvoljavaju dve još moćnije boginje: boginja Siromaštva i boginja Očaja.

Pogrešno mesto

Dok je britanska kraljica Viktorija (1819–1903) ležala na samrti, njeni najbliži saradnici pričali su o trenutku kada će se vladarka naći na onom svetu.
„Raj je jedino dostojno mesto za kraljicu”, rekao je jedan ožalošćeni dvoranin. „Tamo će njena duša naći istinsku sreću.”
„Nisam baš tako siguran”, primetio je princ Edvard, kraljičin sin. „Moraće da ide iza čitave povorke anđela. Sumnjam da će joj se to dopasti”.


Sport opasan po život
 
U maju 1995. godine na igralištu za golf u francuskom gradu Lionu, gospodin Žan Potevan, izgubivši partiju od svog prijatelja, ljutito je bacio torbu sa štapovima za golf u jezero. Već sledećeg trenutka setio se da su mu u torbi ostali ključevi od automobila. Obučen skočio je u jezero za torbom koja je potonula na dno. Ubrzo posle toga, potonuo je i sam gospodin Potevan. Koje su bile njegove poslednje reči? „Evo ključeva!“
Nešto slično dogodilo se Al Kaponeu, čuvenom američkom gangsteru na igralištu za golf „Olimpija filds“ u Čikagu. Iznerviran jer je loše udario lopticu, Al Kapone (1899-1947) je bacio štap na svoju torbu u kojoj su bili ostali štapovi. Začuo se pucanj i Kapone je shvatio da je ranjen. Kako? U torbi je, radi sopstvene zaštite, uvek nosio pištolj.

Sve je to zbog dobrog vina
 
Sredinom avgusta Andre i Margaret Debre iz Šeteroa, gradića u srednjoj Francuskoj, proslavili su osamdesetjednogodišnjicu braka, a nesvakidašnji jubilej obeležili su u krugu porodice. Oboje nastavnici, već dugo su u penziji, a upoznali su se posle Prvog svetskog rata. Posle nekoliko godina zabavljanja, venčali su se 12. avgusta 1924. godine. Okupljenim novinarima ispričali su kako, i posle tolikih godina, žive u slozi i bez većih trzavica.
- Ne postoji recept, ali, ako me već pitate, muž i žena trebalo bi da svedu razmirice na najmanju moguću meru – rekao je Andre Debre koji ima sto sedam godina. – Još nešto je važno. Moja Margaret i ja uvek smo uživali u dobrom zalogaju i trudili se da ga zalijemo bar jednom čašom crnog vina.
- Vremenom smo naučili da nesuglasice rešavamo što mirnije – dodala je Margaret, koja je od supruga mlađa šest godina. – Moj Andre i ja nismo uvek imali isti ukus i isto mišljenje, ali toliko godina živeći i podržavajući jedno drugo naučili smo da se poštujemo. I, naravno – dodala je na kraju Margaret Debre – moj muž je u pravu: za dug i zdrav život važno je dobro jesti i često se častiti što boljim crnim vinom.
Andre i Margaret Debre imaju dvoje dece, četiri unuka i šestoro praunuka i svi su bili na ovoj nesvakidašnjoj proslavi koju su zabeležile gotovo sve francuske novine i televizija.

Ljubaznost do poslednjeg daha

Kada je Katarina Aragonska (1485-1536) Henriju VIII (1491-1547) rodila kćerku Mariju a ne sina, kralj je zatražio od pape da poništi njihov brak. Bilo je to 1516. godine. Papa je odbio da to učini, ali se Henri ipak pobrinuo da dobije razvod. Katarina je bačena u tamnicu, lišena svih kraljevskih, ali i ostalih prava. Bilo joj je zabranjeno i da viđa svoje dete za čiji život ga je neprestano molila. Imajući u vidu paklenu narav svog bivšeg muža, Katarina od Aragona je do poslednjeg dana života Henriju pisala ljubavna pisma moleći ga da poštedi njihovo jedino dete. Godine 1536, već na samrti, Katarina je poslala svoje poslednje pismo Henriju VIII. Zatočenica je napisala:
„Oculi mei te solum desiderant.” (Moje oči samo za tobom žude.)
Katarinina kćerka Marija, kasnije nazvana „Krvava Marija” (Bloody Mary), postala je ipak prva kraljica Engleske, Velsa i Irske.

Zamisli sutra!

Nemački kompozitor Johanes Brams (1833-1897) bio je poklonik dobrog zalogaja. Nekad vitki mladić, u zrelim godinama pretvorio se u debelog čoveka. Ali, njegovo zdravlje postajalo je sve slabije. Kada je otišao da ga pregleda lekar, ovaj mu je odmah prepisao najstrožu dijetu.
- Ali, doktore, nemojte tako! Večeras sam pozvan na večeru kod Štrausa.
Trebalo bi da se najedemo pilećeg paprikaša, što je moje omiljeno jelo!
- Ne dolazi u obzir! - uzvratio je lekar.
- Kako vi kažete
- slegnuo je ramenima slavni kompozitor.
- U tom slučaju, zamislite da uopšte nisam danas bio na pregledu, nego da ću doći tek sutra!.