Život s anđelom

Porodična priča američke glumice Ume Turman veoma je zanimljiva. Njen otac Robert prvi je Amerikanac koji je postao budistički sveštenik na Tibetu. Majka je svojevremeno bila foto-model i slikala se za naslovnu stranu modnog časopisa „Vog”. Majčinog oca, nemačkog barona, nacisti su držali u zatvoru jer nije hteo da oda gde se kriju njegovi prijatelji Jevreji. Baka po majci bila je čuvena švedska lepotica: prema njenom liku napravljena je statua koja se i danas nalazi na kapijama grada Treleborga. Kada je Umi bilo devetnaest godina, udala se za glumca Garija Oldmana. Ostali su u braku manje od godinu dana. Na pitanje zašto su se razišli, Oldman je odgovorio: „Zato što je Uma anđeo. Pokušajte vi da živite s anđelom”.

Car pešadinac

Ruski car Petar Veliki (1672–1725) po mnogo čemu je bio neobičan vladar. Na primer, u borbi protiv Turaka 1695. godine borio se sa svojim vojnicima kao običan pešadinac verujući da će na taj način najbolje doprineti pobedi sopstvene vojske. A jednog zimskog dana 1724. godine car je ugledao brod kako tone. Ne razmišljajući o tome da bi to neko drugi trebalo da učini umesto njega, smesta je skočio u ledenu vodu kako bi pomogao da se spasu ljudi s broda. Budući da je dugo bio u hladnoj vodi, car se prehladio i dobio visoku temperaturu. Požrtvovani Petar Veliki umro je nekoliko nedelja kasnije.

Ko ima prednost?

Poznati pozorišni glumac Ričard Barbidž, nerazdvojni prijatelj čuvenog pisca Vilijema Šekspira (1564–1616), tumačio je glavnu ulogu u komadu „Ričard III”. Glumca je zapazila izvesna bogata lepotica koja ga je pozvala da zajedno provedu noć... Trebalo je samo da sledeće večeri posle predstave dođe u posetu i najavi se kao Ričard III. Čuvši iz prikrajka njihov dogovor, Šekspir je odlučio da preduhitri svog prijatelja. Pre završetka predstave krenuo je u posetu lepoj dami i najavio se kod njenog sluge kao Ričard III. Dama ga je primila. Nije čak imala ništa protiv što je glumca u njenoj postelji zamenio pisac... I ubrzo, dok su bili u ljubavnom zanosu, stigao je i Ričard Barbidž. Sluga je pokucao na vrata i doneo poruku na kojoj je pisalo: „Ričard III”. „Dozvolite da ja odgovorim”, rekao je Šekspir domaćici. Napisao je nekoliko reči: „Žalim, prijatelju. Pre Ričarda III dolazi Vilijem Osvajač”.

Zašto papagaj kašlje?

Merilin King veoma se zabrinula kad je čula kako njen trinaestogodišnji papagaj, nazvan Nelson, kašlje i zacenjuje se kao da se bori da dođe do daha. Ova pedesetogodišnja stanovnica američkog grada Denvera papagaja je odmah odvela veterinaru. I pored svih mogućih pregleda, nije moglo da se utvrdi šta je papagaju. Izgledalo je da je odličnog zdravlja. Ako je tako, i veterinari su bili zbunjeni, zašto toliko kašlje?
Ubrzo se sve razjasnilo. Pre nego što je stigao u dom Merilin King, papagaj je živeo u jednom staračkom domu. Ptica je, jednostavno, podražavala zvuke koje je svakodnevno slušala u domu gde veliki broj starijih ljudi kašljuca po ceo dan. Po Merilininim rečima, Nelson najbolje oponaša kašalj po kome se prepoznaju pušači.

Sladak život

„Život sam proveo lagodno i u blagostanju”, rekao je turski sultan Gijas-ud-din Kiji neposredno pre smrti. „Živeo sam u zemlji užitka u kakvoj do sada nije živeo nijedan vladar”, bile su njegove poslednje reči.
Dogodilo se to u 15. veku. Sultan se zaista nije šalio. Znao je da uživa u životu: imao je, između ostalog, ogroman harem sa 15.000 žena i milosnica.

Skromnost

Bertrandu Raselu (1872-1970), britanskom filozofu, matematičaru i književniku, prišao je jednom prilikom kolega filozof i saopštio mu kako treba o nečemu važnom da se dogovore. Inače, neposredno pre ovog događaja, taj filozof je napisao knjigu prepisujući gotovo doslovce već objavljene Raselove filozofske studije. Budući da nečasni ljudi nemaju granicu u svom besprizornom ponašanju, plagijator je Raselu nadobudno saopštio:
„Napisao sam izvanrednu knjigu. Siguran sam da će vam se svideti. Čini mi se da biste jedino vi mogli da govorite o njoj na književnoj večeri i tako je predstavite javnosti”, rekao je filozof.
„Skromnost mi nalaže da to ne učinim”, odgovorio mu je kratko Rasel.

Najprometnije vazdušne luke

Statističari su izračunali koji su aerodromi u svetu bili najprometniji 2004. godine. Na prvom mestu, sa 83,6 miliona putnika, našao se „ATL”, aerodrom u Atlanti, na „ORD” u Čikagu sletelo je i poletelo 75,4 miliona putnika, na trećem mestu je evropska vazdušna luka „Hitrou” u Londonu (67,3 miliona putnika), četvrti na listi je losanđeleski aerodrom „LAX” sa 60,7 miliona putnika, 59,4 miliona zateklo se u Dalasu, a u isto vreme u Frankfurt je stiglo ili je otputovalo 51,1 milion osoba.

Krilati dinosaurusi

Naučnici su otkrili novu vrstu dinosaurusa koji je bio na putu da od mesoždera postane biljojed. U američkoj državi Juti pronađena je masovna grobnica pticolikih džinova nazvanih Falcariu utahensis. Zubi ovih krilatih dinosaurusa nisu mnogo oštri jer više nisu služili za kidanje mesa, dok su im creva produžena i prilagođena varenju biljaka.

Šah s povezom

Za vreme turnira u Edinburgu 1937. godine američki šahovski majstor Koltanovski (1903–2000), poznat i kao odličan zabavljač, posle svog nastupa ušao je u „Ginisovu knjigu rekorda”: igrao je na 34 table simultano, ali povezanih očiju! Odneo je pobedu nad dvadesetčetvoricom igrača, samo jednu partiju je izgubio, a sa ostalima igrao – nerešeno!
Na Islandu 1977. godine Čehoslovak Vlastimil Holt igrao je protiv 550 protivnika (od kojih 201 simultano) i izgubio samo deset partija tokom meča koji je trajao više od trideset časova.

Merilo

Ludvig van Betoven (1770-1827) nemački kompozitor, otpustio je bez razmišljanja služavku kada je saznao da ga je slagala. Prijateljica koja mu je služavku preporučila pokušala je da ubedi kompozitora da čini veliku grešku i da je ta žena poštena i vredna, ali da nije slagala u nameri da mu naudi. Betovenov dnevnik inače je bio prepun zabeleški o kuvaricama koje su bežale glavom bez obzira iz njegove kuće...
–Onaj koji izrekne laž nema čisto srce – objasnio je Betoven prijateljici. –A ko nema čisto srce, ne može da skuva ni čistu čorbu!

Strah

Austrijski kompozitor Arnold Šenberg patio je od triskaidekofobije, straha od broja trinaest. Ovaj umetnik (otac atonalne muzike, kako su ga nazivali) bio je ubeđen da će umreti trinaestog dana u mesecu, pa je zato tada ostajao u kući, vodio računa o tome šta pije i šta jede, a ponekad nije ni ustajao iz kreveta... Tako je bilo i 13. jula 1951. godine. Uvereren da mu se bliži kraj, Šenberg je toga dana samo leškario. Supruga mu je najzad saopštila da je sat otkucao ponoć i da je nastupio 14. jul, a zatim otišla da mu skuva čaj. Kada se vratila u sobu, našla je muža mrtvog. Umro je, ipak, trinaestog jula, a sat u spavaćoj sobi je žurio – do ponoći je nedostajalo pet minuta.