Течај завођења

Поводом Дана заљубљених у италијанском граду Виченци одржан је необичан течај - „Течај завођења”. Сваког дана полазници су имали седам напорних часова. Циљ је био да се изучи вештина завођења и да се победи страх од љубавног неуспеха.
У средишту пажње ипак је била уметност завођења, односно учење разних техника упознавања и прилажења. Течај се одржавао у хотелу „Тијеполо” и полазника је било више него што су се организатори надали.

Све за вазу

Списак за куповину стар три стотине година нађен је у једној кинеској вази из 18. века у Јорку. Цедуља исписана кинеским писмом нађена је док су конзерватори чистили поменуту вазу уочи изложбе намештаја из 18. века. Реч је о пиринчаној хартији на којој су исписане цене различитих боја које је требало набавити да би се осликала ваза.

Часопис уместо личне карте

Кад се укрцао у авион на аеродрому „Јегер” у Чарлстону, у Западној Вирџинији, Дени Џонс није размишљао о томе да ће имати посла с властима на аеродрому „Џон Вејн” у Оранџ Каунтију, у Калифорнији, где је слетео. Џонс је службенику безбедности показао своју возачку дозволу, која у Сједињеним Америчким Државама служи и као лична карта. Међутим, он га је издвојио од осталих путника и рекао да не може да изађе из аеродромске зграде јер му је дозвола истекла. Дени Џонс се извинио због немарности, похвалио ревносне службенике и напокон рекао ко је. Пажљиво су слушали док им је објашњавао да је градоначелник Чарлстона, али су на крају рекли да они немају никакав доказ за то. Џонс се сетио како да их увери у истинитост својих речи. Из торбе је извадио последњи број часописа „Чарлстон” чију је насловну страну красила његова слика и пригодан текст на две стране. Службеници су одмах пустили Џонса и нагласили да, чим се врати кући, продужи дозволу (што је он заиста и учинио).

Краљица артичоке

Мерилин Монро је 1948. године на турнеји по САД, током које је рекламирала једног произвођача дијаманата, гостовала и у калифорнијском градићу Салинасу. Произвођачи артичоке из околине Салинаса досетили су се да ову холивудску звезду прогласе за своју краљицу. Мерилин је пристала и у Кастровилу, следећем калифорнијском месту, добила је титулу краљица артичоке. Нико тада није веровао да ће се ускоро догодити чудо. Ово раније не баш познато поврће постало је толико тражено да су сви који су држали до себе почели у ресторанима да наручују артичоке спремљене на разне начине, посебно „а ла Мерилин Монро”.

Ништа без технике

Вајолет Бут не скида поглед с вереничког прстена. Откако га је пре неколико месеци ставила на прст, само га гледа и додирује. Рекло би се - ништа необично јер га је добила од будућег супруга. Међутим, Вајолет има осамдесет осам година, а тај прстен изгубила је 1941. године. Шта се догодило? Уочи самог венчања, између Вајолет и њеног вереника Семјуела избила је свађа. Док су се расправљали, Вајолет је силовито одмахнула руком, прстен је одлетео и као да је у земљу пропао. Узалуд су га обоје тражили и тог и наредних дана. У том тренутку Вајолет и Семјуел налазили су се на једном брдашцу изнад енглеског градића Тарместона, где Вајолет и данас живи. Семјуел јој је за свадбу купио други златни прстен с дијамантом, али Вајолет никада није прежалила онај први. О вереничком прстену који је изгубила није престала да прича ни кад јој је супруг умро пре петнаест година. Напокон је њен унук решио да нешто предузме - изнајмио је уређај који „препознаје” метал и, заједно с баком Вајолет, отишао на брдашце. После само једног сата уређај је почео да пишти. Унук је узео лопатицу, почео да копа и нашао прстен.

Пази кофере, пусти дете!

Крајем прошле године управа хотела „Тревелоџ” у Единбургу, у Шкотској, направила је списак ствари које су током 2007. године заборавили гости у собама или у холу хотела. На топ-листи необичних „предмета”, на првом месту нашао се један четворогодишњи дечак. Додуше, из управе су нагласили да је малишан код њих био само три сата, јер су родитељи убрзо схватили шта су учинили и брже-боље се вратили по сина. Хотел су напустили у великој журби, јер су до последњег тренутка паковали кофере, торбе и кесе. А кад су све сместили у аутомобил и напокон кренули, једини кога нису „утоварили” био је њихов син.
Из осталих хотела „Тревелоџ” ланца кажу да се на листи заборављених ствари нашао и један сандук препун перика и маски и кофер с вештачким вилицама. Старији брачни пар заборавио је у соби своју десетогодишњу персијску мачку. Ко зна кад би схватили да нема њихове љубимице да им с рецепције нису јавили да дођу по њу. А један гост заборавио је у хотелској соби урну с пепелом свог ујака.

Кучећи хит

Песма коју само пси могу да чују док је људско чуло слуха не препознаје, налази се на првом месту најпродаванијих компакт-дискова на Новом Зеланду. Сингл под називом „A Very Silent Night” снимљен је за новозеландско друштво за заштиту животиња, а сав приход од продаје намењен је поменутом друштву. Чим је објављен компакт-диск, такорећи преко ноћи плануло је шест хиљада примерака и тако сакупљено дванаест хиљада евра. Власници паса пуштају музику својим љубимцима који су без сумње врло задовољни новим хитом.

Ускачи!

Кад је баритон Пол Велан дошао у „Колисеум театар” у Лондону да чује Доницетијеву оперу „Лучија од Ламермура”, није знао шта му се спрема. Мирно је сео на своје место у првом реду. Те вечери његов колега Клајв Бејли наступао је болестан. Већ после десетак минута осетио је да има високу температуру и да га грло неподношљиво боли. Некако је издржао до краја првог чина. А онда су брже-боље позвали Пола да изађе на сцену и замени колегу. Оно што је посебно занимљиво јесте да Пол није знао текст који је требало да отпева, па је Клајв заузео место шаптача и говорио му текст.

Пензионерски угриз
 
Један љутити пензионер из италијанског града Астија недавно је тако снажно ујео свог комшију да му је одгризао парче носа! Догодило се то испред њихове зграде у насељу Сан Роко. Док се пензионер полако припремао да паркира своја кола, на његово место изненада је „улетео” сусед. Почела је бучна и жучна расправа. Изнервирани пензионер пришао је неувиђавном комшији и снажно га угризао за нос.

Доста jе било!
 
Сукоби између непушача и пушача све су жешћи. Ових дана у немачком граду Билефелду један заљубљени пар седео је у ресторану. Човек је гледао како његова вереница пали ко зна коју цигарету по реду. Покушао је да је убеди да је попушила већ много цигарета, али, она га није послушала. Љутит, зграбио је са зида уређај за гашење пожара и попрскао девојку од главе до пете. Схвативши да је претерала, те да има посла с веома необичним човеком кога до тада као да није познавала, покушала је да га смири. Пошто није успела, позвала је полицију. Човек је викао и вређао девојку и пред полицајцима, говорећи о њеном опасном пушачком пороку, па су му за сваки случај ипак ставили лисице на руке и одвели у станицу полиције.