Без штипкања!

Однедавно у Сјудад Мексику постоје јавни аутобуси само за жене. Градске власти одлучиле су се на овај корак како би припаднице лепшег пола заштитиле од свакодневног пипкања и штипкања у аутобусима. Реч је о пробном програму чији је циљ да у главном граду Мексика спречи сексуално злостављање коме су изложене даме возећи се у аутобусима. Мексиканци очигледно воле да штипкају суграђанке у превозу, посебно кад је гужва. Већ дуже време, прва три вагона у метроу у Сјудад Мексику намењена су искључиво женама. „Опасно је улазити у аутобусе у време највеће саобраћајне гужве”, напоменула је млада Мексиканка. „Девојци може да се деси да из превоза изађе - трудна”.

Убица дрвећа

Један пензионер из Лас Вегаса (САД) осуђен је на пет година затвора због „дрвоубиства”. Наиме, он је оптужен да је „убио”, односно посекао, бар пет стотина стабала. Дагласа Хофмана нервирало је што су градске власти испред његове куће посадиле дрворед. То му је кварило видик на осветљене коцкарнице које свакодневно посећује велики број људи. Будући да време углавном проводи у инвалидским колицима, Даглас је одлучио да посече дрвеће и поново отвори видик на коцкарнице. „Нисам зао”, бранио се пензионер на суду, „само ми је било досадно да гледам у дрвеће.” „Ако данас сече стабла, да ли ће сутра прећи и на људе?”, узвратиле су комшије које су иначе предале тужбу суду.

Чувај се фудбала!

За време Светског првенства у фудбалу 2006. године, немачки навијачи били су у великој опасности. Наиме, недавно објављена статистичка истраживања показују да је број срчаних удара био знатно повећан управо у време кад је играла немачка фудбалска репрезентација. На Медицинском факултету у Минхену сакупљено је готово пет хиљада здравствених картона грађана и истраживачи су дошли до закључка да се број срчаних удара повећао чак пет пута баш у време кад су Немци играли утакмице с Аргентином и Италијом! Преноси фудбалских утакмица за припаднике јачег пола иначе су „фактор ризика”.

Старци, играјте се!

Недавно је у Манчестеру, у Великој Британији, отворен забавни парк за особе старије од шездесет година. Одмах је било јасно: ово покривено игралиште за баке и деке биће омиљено. Енглеска штампа је изградњу забавног парка за старије назвала „пуним поготком” градских власти. Налази се између игралишта за децу и терена за фудбал и кошарку.
Чиме имају прилике да се забаве особе старије од шездесет лета? У забавном парку постоји велики број љуљашки које су ојачане и заштићене на посебан начин. Ту су и разне справе за вежбање, као што је трака за ходање, разне клупе за истезање и тако даље. Изградња покривеног игралишта коштала је двадесет две хиљаде евра, што је ништавно у поређењу с тим колико ће овај парк бити благотворан за старије грађане Манчестера - како је закључио новинар „Дејли мирора”.

Срећа још већа

Кад је брачни пар дошао да на бензинској пумпи у којој су купили срећку наплати добитак, дочекао их је шеф Ели Кабан. Озбиљним гласом саопштио им је да неће моћи да удовољи њиховом захтеву. Обоје су почели да га називају најпогрднијим именима, али Ели Кабан их је само значајно погледао и руком показао да уђу у његову канцеларију. Рекао им је да седну, дубоко удахну и да се смире. Зачуђени, муж и жена једва су се стишали и љубопитљиво гледали Елија Кабана који као да је уживао у читавој ситуацији. Напокон је проговорио. Збуњеном пару објаснио је да не може да им исплати добитак јер нема толико новца. Зар нема сто педесет долара, готово углас упитали су Елија. У томе и јесте ствар, јер они су на државној лутрији државе Мичиген добили двеста педесет хиљада долара! Жена је пребледела, а мушкарац се толико узбудио да само што није изгубио свест. Читав догађај одиграо се средином децембра прошле године у месту Бед Екс, у савезној америчкој држави Мичиген.

Лифт = затвор

Врата су се затворила, лифт је кренуо и нагло се зауставио. Било је тек осам ујутру и две жене које су се нашле у кабини прво су помислиле да ће, пошто притисну дугме за узбуну, неко убрзо стићи да их избави. Нису очекивале да ће остати у лифту пуних четрдесет осам сати.
Наиме, кад су 22. децембра прошле године ове две чистачице дошле у двоспратну зграду у предграђу Чикага, желеле су што пре да заврше посао и наставе с осталим дужностима. Беата Бартошевич и њена мајка Рома Боровски нису знале да новоизграђена зграда није добила све неопходне дозволе и да, између осталог, лифт још није био сасвим у употреби, тако да дугме за узбуну није било повезано с хитном службом. Наравно, како то обично бива кад све крене наопако, ниједна од њих није понела мобилни телефон, а чланови њихових најужих породица отпутовали су за божићне празнике. Све док није пао мрак, Беата и Рома биле су смирене, али кад је освануло наредно јутро а нико се није појавио, почеле су да страхују. Биле су уморне, гладне, уплашене. Срећа у несрећи је што се после два дана, тачно на Бадњи дан, појавио један од радника који је у згради заборавио алат. Одмах је позвао хитну службу која их је, како су рекле ове две жене, „ослободила затвора”.

Хоћу твоје место!

У селу Кабаровск, на истоку Русије, младунче амурског тигра угледало је кућицу за псе и одлучило да истера власника и да се на силу усели. Пас који је безбрижно живео у тој кућици није желео да пристане на тако нешто. Борио се да спасе свој дом. Напослетку, тигар га је убио. Затим је, како пише руска новинска агенција Итар-Тас, ушао у кућицу и мирно заспао. Кад су домаћини изашли напоље и видели да у кућици уместо њихове куце лежи тигар, веома су се изненадили. Одмах су позвали ветеринара. Иначе, амурски тигрови су врста животиња која је стално на нишану ловокрадица и прети им истребљење - верује се да их је остало још само пет стотина.

Певај уназад

Реч је о видео-споту за песму „The Scientist” британске рок групе „Coldplay”: читава радња тог кратког филма одиграва се уназад. Почиње од краја и иде ка почетку... Занимљиво је да је певач Крис Мартин (познат и као муж глумице Гвинет Палтроу), целу песму отпевао уназад, а сви догађаји у филму измонтирани су уз помоћ рачунарске анимације и све се дешава унатрашке.

Где ли ми је кључ?

У Енглеској, на једној забави, студент Крис Фостер мало више је попио. Пријатељи су схватили да би било најбоље да га одведу кући и ставе у кревет. Али, никако нису могли да нађу кључ. Вероватно у знак протеста, Крис је прогутао кључ јер није желео да напусти забаву. Онда је све заборавио. Међутим, почели су болови у желуцу! Тек у болници, кад је на рендгенском снимку угледао кључ од стана, Крис се свега сетио...

Казна с попустом

Један тридесетогодишњи Италијан из Катаније смислио је како да дође до новца. Набавио је полицијско одело, купио пластични пиштољ и на кућном рачунару одштампао велики број признаница за наплаћене саобраћајне казне. Потом је узео палицу за заустављање возила и кренуо на „посао”: заустављао је све који су возили брже него што је прописано, а кад би возачи стали, давао им је попуст на казну за прекорачење брзине. А онда су га приметиле „колеге” из саобраћајне полиције. Осим поменутог пиштоља од пластике, у џепу „саобраћајца” нађено је више од педесет попуњених признаница.