Вештице и лопови

Вештице постоје! У то су у Кенији многи убеђени. Али, ко би рекао да ово сујеверје може да буде корисно?
Свесни да већина људи верује у моћ вештица, вештаца и врачева, полицајци из Момбасе упутили су лоповима необичан проглас. Будући да су у метежу уочи избора крајем јануара прошле године опљачкане многе куће и продавнице, лоповима је речено да ће „моћни врачеви и вешци” бацити зле чини, односно урећи све оне лопове који не буду вратили плен власницима! Проглас, тачније претња, уродио је плодом. Већина покрадених ствари је враћена.
Нико не жели да на њега буду бачене зле чини. Чак ни лопови.

Мрзим школу!

Један десетогодишњи Мексиканац изгледа да мрзи школу више од осталих својих вршњака. То је недавно потврдио непромишљеним „подухватом”. Тужан што је дошао крај зимском распусту, Дијего Паласиос узео је суперлепак и залепио свој длан за кревет надајући се да мајка неће моћи да га одлепи од постеље. Тако је и било. Дијегова мајка умало се није онесвестила кад је ујутру видела сина залепљеног за кревет. Позвала је полицију. И полицајци су били прилично збуњени. Никада нису имали такав случај! Онда су донели разређивач и... Дијего је ослобођен. И кажњен. Поврх свега, морао је и у школу.

Орао чувар

Управа аеродрома у Барију досетила се како да се избори с лисицама, мишевима и пацовима због којих се догађало да поједини летови буду одложени. Наиме, уколико писта није сасвим чиста, авион на њу не сме да слети ни да с ње узлети. Имајући на уму да кроз аеродром овог италијанског лучког града годишње прође око милион путника, јасно је да свако затварање писте много кошта. Управа је недавно смислила шта да предузме. Купили су сурог орла старог шест месеци и дали га на посебну обуку човеку који дресира птице.
Зна се да је сури орао један од највећих, распон крила му је два метра. Смеђе боје перја, распознаје се по белом горњем делу репа. Ова изузетна птица грабљивица, која настањује планинска подручја Европе и Азије, може да подигне плен тежак и до осамнаест килограма, три пута тежи него што је његова тежина. То је било довољно да управа „запосли” женку једног сурог орла који с писте сада треба да растерује лисице, мишеве и друге глодаре. Још је рано рећи да ли ће Чејена, како су назвали женку орла, испунити очекивања.

Ја се тебе п’ашим!

У Великој Британији лекари на различите начине покушавају да разоноде малишане који су приморани да леже у болницама. Међутим, приметили су нешто што их је изненадило. Кад год би на одељење довели неког кловна, деца нису уживала у његовим вратоломијама, напротив. Решили су да своје недоумице повере психолозима с британског Универзитета у Шефилду. Стручњаци су подробно испитали децу узраста од четири до шеснаест година и сами се изненадили добијеним резултатима. Готово сви малишани сложили су се у једном: кловнови им нису смешни, деца се њих заправо плаше. Психолози су дошли до закључка да су кловнови занимљиви само одраслима и да их, не размишљајући о мишљењу малишана, упорно намећу деци очекујући да ће и њима бити забавни.

Тако је писало

На ноћном трезору банке у Вотертауну (Јужна Дакота) једне ноћи истакнуто је обавештење: „Трезор не ради због квара. Молимо цењене кориснике да положе уплате код вратара.” Људи који су доносили новац у банку послушали су савет и, уз потврду, предали новац љубазном вратару, награђујући га напојницом.
Ујутру - како је писао „Детроит њуз” - обавештење је нестало заједно с лажним вратаром који га је поставио и с новцем који је прикупио у току ноћи.

Шта знаш о сексу?

Деца између дванаест и четрнаест година обавештавају се о сексу највише причајући о томе са својим вршњацима или нешто старијим друговима. То показује ново истраживање спроведено у земљама Европске уније. Чак седамдесет пет одсто деце на тај начин сазнаје нешто о сексу. Тек тридесетак одсто обраћа се мајкама, око двадесет одсто очевима и професорима у школи. Само петнаест одсто испитаника тврди да су нешто о сексу сазнали путем Интернета или новина. Дакле, највеће поверење адолесценти ипак имају у своје (искусније) вршњаке.

Робијаши су у праву!

Притужбе на униформу најмање би могле да се очекују од затвореника. Међутим, баш то се догодило у јапанским затворима. Готово половина робијаша који издржавају казну у неком од затвора у Земљи излазећег сунца навела је да се не осећа добро у пругастој, избледелој одећи неодређене сивкасте боје. Али, то није једино што затвореници замерају управи. Највише им смета недостатак простора, на то се жали више од седамдесет одсто особа иза решетака. Нису задовољни ни храном и, што је необично за нацију која хлеб углавном замењује пиринчем, захтевају да им се уз оброке обавезно служи хлеб, и то у неограниченим количинама. Жале се и што вечера почиње у пет сати после подне, јер сматрају да је то сувише рано. Кад дође време за спавање, већ су поново гладни.
Одбор који се при Уједињеним нацијама брине о условима у затворима, добио је овај извештај уочи Нове године. О правима робијаша проговорили су и из јапанског огранка организације „Амнести интернешенел”. Сви се слажу да што пре треба предузети одговарајуће мере да се побољшају услови за 81.300 робијаша, колико их тренутно служи казну у јапанским затворима.
Још једна прича о захтевима робијаша забележена је у Израелу. Извесни Мордекај Јехуди, за кога се зна да је до сада променио три затвора, средином децембра појавио се пред судом, али овога пута у улози тужиоца. Решио је да тужи управнике затвора због неподношљивих услова у тим установама. Између осталог навео је да су у већини ћелија стакла на прозорима поломљена, да у затвору влада велика прљавштина, бубашвабе и мишеви су се сасвим одомаћили... Судија је донео пресуду у корист Јехудија: осим што мора да му се исплати штета од хиљаду долара, управницима је наложено да Јехудија сместе у чисту ћелију у којој ће претходно извршити дезинсекцију и дератизацију. Да ли ће сада и други затвореници да следе Јехудијев пример?

Кинези на Мрежи

Кад је реч о Кини, увек се помињу велики бројеви. Статистичка истраживања показују да око четрдесет милиона Кинеза има навику да свакодневно игра игрице на Интернету - online. То је чак двадесет три одсто више него прошле године. Кад се има у виду број становника неких других земаља, па и наше, онда се стиче бољи утисак о броју рачунара у Кини, односно броју оних који су повезани на Интернет и који се - играју.

Последња вечера

Најгори хотел у коме путник намерник може да борави у Великој Британији јесте „Nanford Guest Hotel” у Оксфорду. Тако бар пише на сајту посећене адресе на Интернету која носи назив „Trip Advisor”. Овај портал је својеврсни водич кроз Британију и њене хотеле. Путницима се препоручује где треба, односно, где не треба да сврате.
„Нека вам не пада на памет да преноћите у тој пакленој рупи”, препорука је овог „путног саветника”. „Не обедујте у Нанфорду јер би вам то могла бити последња вечера.”
Да би се поштовала демократска правила понашања, стоји и одговор власника најгорег хотела у Великој Британији. Он каже: „Шта бисте хтели за ту цену? Спавате и једете за двадесет фунти. Ако вам је то много, идите на друго место”.

Храбри син

Давид има седам година и недавно је помогао својој мајци да се породи. Добио је сестрицу.
Десило се то у граду Асизију, у Италији. Давид је био сам у кући с мајком кад је порођај изненада почео, две недеље пре времена. Најпре је позвао хитну помоћ, а онда пријатеље и рођаке. Али, док су они стигли, мајка се већ породила: Давид је стајао храбро поред ње и држао је за руке како би се лакше породила. Градоначелник Асизија јавно је честитао дечаку на прибраности и храбрости, а писмо захвалности упутио му је и председник Италије Ђорђо Наполитано.