Zamenjeni pepeo

Pet godina posle smrti engleskog pisca Dejvida Herberta Lorensa (1885-1930), njegova udovica Frida Lorens odlučila je da se posmrtni ostaci njenog muža, koji je bio sahranjen u Francuskoj, iskopaju i spale kako bi počivali u Taosu u Novom Meksiku, kao što je pisac i želeo. Za taj posao odredila je svog ljubavnika Anđela Ravaljija... Novi Fridin družbenik uslišio je molbu svoje voljene. Međutim, posle više godina Ravalji je priznao da mu je bilo nezgodno da iz Evrope sa sobom nosi Lorensovu urnu, pa je pepeo prodao i to još u Francuskoj! Čiji je pepeo doneo u Novi Meksiko? Nije imao pojma. U Njujorku je kupio nepoznatu urnu.

Briše i ukrašava

Kada je „Renova” prošlog leta izbacila na tržište crni toalet papir, niko nije verovao da će zainteresovanost kupaca biti tako velika. Pošto u prodavnicama već ima toliko raznog toalet papira različitih boja i najneverovatnijih šara, pre ovog portugalskog proizvođača, nikome nije palo na pamet da napravi ovu hartiju potpuno crne boje. Odjednom su, i izvan Portugala i Španije, gde se u početku prodavalo, i u drugim razvijenim zemljama sveta poželeli da na police izlože „Renovine” rolne crnog toalet papira. Iako nisu nimalo jeftine - dva i po evra po komadu - kupci u Americi, Kanadi, Australiji, Japanu i u pojedinim velikim evropskim zemljama luduju za ovim proizvodom. Do sada je preduzeće zaradilo sto dvadeset miliona evra na proizvodu koji, kao što se vidi na fotografiji, može da se upotrebi i u druge svrhe. - A šta na ovu novu modu kaže Ken Fišberg, koji ne Internetu ima sajt - toalet papir enciklopedija www.toiletpaperworld.com
- Iako ljudi vole da vide toalet papir, recimo, s odštampanim dolarskim novčanicama, stripskim junacima ili reprodukcijama poznatih slikara, iskustvo nam pokazuje da će ipak pre odabrati da kupe „običan”, znači - što mekši i, ako nije baš beo i sa neprimetnim šarama, onda neki pastelnih boja. Crni toalet papir više je dobar „štos” i mislim da će biti u modi samo dok se kupci na njega ne naviknu.

Glodari kod frizera

Ko slučajno uđe u „Ketin salon” u La Vernu, gradiću u američkoj državi Kaliforniji, iznenadi se neobičnim mušterijama Naime, ovo je jedan od retkih, ako nije i jedini, salon za ulepšavanje pacova, miševa i drugih glodara - kućnih ljubimaca.
Ako postoje mesta namenjena psima i mačkama, zašto se i vlasnicima prilično neomiljenih glodara ne omogući da negde ulepšaju svoje ljubimce. Tako je razmišljala vlasnica salona Keti Volson koja danas ima posla preko glave. Ne samo iz La Verna, nego i iz drugih delova SAD, ljudi donose svoje kućne ljubimce kojima zaposleni pružaju različite usluge. Za deset dolara detaljno im operu krzno, iseku kandže i, ako je potrebno, uništavaju im buve.
- Sad sam se već navikao - kaže Keri Garison, jedan od zaposlenih u salonu - ali u početku sam muku mučio da, recimo, obuhvatim malog miša i da mu isečem kandže. Imaju tako male nožice.

Da se upoznamo?

Kada je jednoga dana ušao u svoj omiljeni pariski restoran, francuski pisac Alfred Žari (1873 - 1907) - inače poznat kao pisac drame „Buba u uhu” primetio je veoma lepu ženu. Seo je za sto preko puta i pokušao da privuče njen pogled. Međutim - uzalud. Dama je bila usredsređena na odraz svog lika u ogledalu koje se nalazilo na zidu pored Žarija.
Bilo je očigledno da se sama sebi divi... Posle nekog vremena izgubivši strpljenje, Žari je iz džepa izvadio pištolj i ispalio metak u ogledalo. Uz prasak, staklo se razbilo u najsitnije delove. Lepa dama preneraženo je pogledala Žarija koji joj se uz smešak obratio zavodničkim glasom:
- Pa, možemo li sada da se upoznamo i porazgovaramo?

Smrt kraljevima!

Mnoge slavne istorijske ličnosti volele su da se tetoviraju. Između ostalih, bilo je i tetoviranih kraljeva. Na primer, Petar Veliki, Katarina Velika, Vilhelm II i mnogi drugi. Zanimljivo je da su i učesnici Francuske revolucije takođe gajili istu strast prema tetoviranju: kao da su želeli da na telu ovekoveče svoje političko opredeljenje. Među njima bio je francuski general Žan Batist Bernadot (1763-1844), koji je na ruci imao tetoviranu rečenicu „Smrt kraljevima!” („Mort auŠ rois”). Budući da je u njegovo doba bila nepoznata tehnika brisanja tetovaže, general Bernadot svakako se našao u nezgodnoj prilici zbog ranije odluke da se tetovira. Jer, čovek kome je na ruci pisalo „Smrt kraljevima!”, 1818. godine postao je kralj Švedske! On je začetnik dinastije koja i danas vlada Švedskom.

Proročanstvo

Pre tridesetak godina (početkom sedamdesetih godina 20. veka) dvoje mladih glumaca, Peni Maršal i Rob Rajner (potonji poznati filmski reditelji) zaljubili su se jedno u drugo i venčali. Njihov dom u Los Anđelesu uvek je bio u neredu, odnosno, shvatili su da je loše uređen. Kada su dobili poziv da idu na snimanje u Njujork, odlučili su da unajme stručnjaka za unutrašnju arhitekturu kako bi im uredio kuću. Po povratku u Los Anđeles, bili su presrećni - kuhinja je bila predivna, baš kao i dnevni boravak, kupatila... Zadovoljni i razdragani, naposletku su ušli u spavaću sobu i bacili se na veliki bračni krevet. Sve je bilo savršeno. Iz kreveta su mogli da gledaju televiziju. Odlučili su da vide šta je na programu. Upravo u tom času govorila je slavna proročica Džin Dikson (koja se pročula predviđanjem ubistva predsednika Kenedija). Između ostalog, Džin Dikson je kazala:
- Glumački par Rajner - Maršal uskoro će se razvesti...
Rob i Peni prasnuli su u smeh.
Godinu dana kasnije, oni su se razveli.

Sve zbog jedne pertle

U Britanskom muzeju u Kembridžu i dalje se prepričava sasvim neverovatan slučaj zbog koga su, na njihovu veliku žalost, dospeli na naslovne strane mnogobrojnih novina. U muzeju ovog univerzitetskog grada postoje malobrojni, ali vrlo dragoceni predmeti. Posebno su se ponosili kineskim vazama koje potiču iz kasnog 17. i ranog 18. veka. Te porcelanske vaze već skoro četiri decenije, otkako su 1948. godine poklonjene muzeju, bile su izložene u vitrinama koje su postavljene u dnu stepeništa. Uprava muzeja preduzela je neophodne mere za zaštitu od mogućih krađa, ali ono što ih je snašlo, zaista nisu mogli da predvide.
Pre otprilike mesec dana jedan od posetilaca, kome se iz opravdanih razloga ne otkriva ime, s gornjeg sprata stepenicama je silazio u prizemlje. Na nesreću (ne njegovu već muzeja), na cipeli mu se odvezala pertla. Muškarac se spotakao, poleteo niz stepenice i uleteo pravo u vitrinu s vazama. Iz uprave su odmah saopštili da je posetilac prošao bez ozbiljnijih povreda, ali su zato stradale vaze - polomile su se u najsitnije delove. Ništa drugo ne preostaje, kako saopštavaju, nego da restauratori sada prionu na posao i, kako znaju i umeju, izlepe delove, sastave vaze i koliko-toliko poprave veliku štetu.

Dobra stara naprava

Melisa Hauel nedavno je svojoj baki počela da plaća račune jer osamdesetdvogodišnja Ester Strogen poslednjih meseci ima teškoća sa zdravljem i predstavlja joj veliki napor da izađe iz kuće. Pre nego što je počela da plaća račune, Melisa je prethodno proverila sve stavke. Nije joj bila jasna cifra od dvadeset devet dolara i deset centi na računu za telefon koji je telefonskoj kompaniji Ester redovno plaćala svakog meseca. Devojka je, napokon, otkrila da od šezdesetih godina prošlog veka njena baka plaća iznajmljivanje starog bakelitnog telefona kome se brojčanik ručno okreće. Uputila je žalbu telefonskoj kompaniji iz koje su joj ljubazno odgovorili da oni nisu krivi što neki ljudi još iznajmljuju telefone.
Naime, šezdesetih godina 20. veka telefon je bio prilično skupa naprava i ljudima se više isplatilo da ga iznajme i za to mesečno odvoje određenu sumu, nego da ga kupe. U Americi je 1985. godine oko četrdeset miliona građana iznajmljivalo telefon, ali ta brojka danas se svela na „samo” 750.000 zainteresovanih. Među njima je, najverovatnije, najveći broj starijih koji možda i nisu svesni da su do sada za iznajmljivanje odvojili sumu od oko četrnaest hiljada dolara.
Melisa Hauel kupila je baki novi, bežični telefon. Starica koja živi u predgrađu Njujorka nije zadovoljna i kaže da je ona stara bakelitna sprava s brojčanikom bila mnogo bolja.

Kad jod osvoji bod

Srbija je bogata prirodnim mineralnim vodama koje se koriste s više od 1300 prirodnih i veštačkih izvora izuzetnog geo-hemijskog sastava. Kod nas se poštuju strogi svetski standardi o kvalitetu vode, a dozvolu za korišćenje izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike. Flaširana voda na tržištu mora da ima deklaraciju na kojoj piše tačan sastav, a kod nadležnih ustanova to uvek može da se proveri (Institut za zaštitu zdravlja Novi Sad). Sve vode u našoj zemlji podležu strogoj kontroli na zdravstvenu i higijensku ispravnost. Odličnog su kvaliteta i različite su po sastavu. Mineralna voda „minakva” iz Novog Sada jedina je stona mineralna voda u našoj zemlji koja sadrži prirodno rastvoren jod (0,85 grama joda na litar vode).

Podvodni grad za večnost

Robi Jang bio je čuveni radijski disk-džokej. Ostao je poznat po glasinama koje je objavio 1969. godine. Naime, tvrdio je da Pol Makartni nije živ, što se ispostavilo kao dobar reklamni potez a, naravno, netačna vest. Inače, čitavog života Jang je bio opsednut da nađe mesto gde se nalazila i nestala Atlantida. Danas, devet godina pošto se ovaj po svemu neobičan čovek preselio u večna lovišta, njegova porodica napokon je našla rešenje gde da položi Jangov prah. Zajedno s još osamdeset hiljada (mogućih) drugih urni, Jang će konačno počivalište naći u „Atlantis (Atlantida) memorijalnom koralnom grebenu”, neobičnom podvodnom groblju.
Na zamisao da napravi podvodno počivalište došao je Geri Levin, pedesetosmogodišnji inženjer iz SAD. Posle tri godine, koliko je trajala izgradnja nadomak obale Ki Biskejna u američkoj državi Floridi, ovaj „grad za večnost” u julu je svečano otvoren. Na prostoru od oko šezdeset hiljada kvadratnih metara porodice preminulih moći će da za svoje voljene nađu odgovarajuću grobnicu. Ukoliko nisu dubokog džepa, platiće devetsto dolara za smeštaj urne u zajedničkoj grobnici. Oni koji izaberu podvodnu kapelu s bronzanom ili mermernom statuom, moraće da izdvoje i do dvesta pedeset hiljada dolara.
Levin planira da groblje izdeli na nekoliko, kako kaže, tematskih parcela namenjenih osobama koje su se za života bavile obrazovanjem, vojskom, umećem ljubavi... Svaku parcelu krasiće statue odgovarajućih grčkih i rimskih božanstava.