НЕЛОЈАЛНА КОНКУРЕНЦИЈА


Извесни Кинез из града Вахуна није скривао своје одушевљење чуварима реда. Толико је волео униформу да је решио да постане полицајац. И не само да ће постати полицајац, него има да отвори и своју станицу. Набавио је исту униформу какву носе и његове колеге, чак и пар лисица, у аутомобил уградио сирену, а од своје радње направио је станицу. Прозвао је себе „поручник Лаи”. Нови позорник се убрзо нашао на улици, патролирао је около, а игру су прекинули полицајци. Овај пут прави. Нису били одушевљени чињеницом да се неко представља као полицајац, па је поручник Лаи приведен, да му се објасни како се одвијају ствари у држави. Станица је, наравно, затворена, с обзиром да је једини запослени завршио иза решетака. Туђих.

ВЕЛИКО БЕКСТВО


Тори Селерс из Северне Ирске пре неколико дана отишао је до старачког дома, у коме му је боравила мајка. Међутим, особље никако није могло да је нађе, старица је једноставно нестала. Док је Селерс дизао дреку, звао полицију, у дом је опуштено ушетала бака, у пратњи унука јој.
Седамдесетдеветогодишња жена организовала је с унуком бекство на једно преподне. А зашто је утекла из дома? Да би остварила своју давнашњу жељу, и урадила тетоважу. Мајстор јој је нацртао мало срце на рамену, а на крају није хтео ни да наплати. Тешко да је икада имао старију муштерију. Бака се правдала да би у њеним годинама људи требало да иживе сваки дан као да је последњи, да испуњавају себи жеље, ма како се сулуде чиниле. Једном ће свакако бити у праву, бар што се тиче тог последњег дана.

МОТОР НА ВОДИ



   Шта човек да ради када подједнако воли и да сурфује и да вози мотор? Да вози мотор по води, шта друго? Чувени каскадер Роби Медисон, који се прославио као дублер Данијела Крејга у филмовима о Џејмсu Бонду, годинама је думао како да кросер провоза по води. Онда му је синуло. Уместо обичног задњег точка уградио је неку врсту пропелерског, на предњи је додао скијице и тако опремљен изашао на плажу на Тахитију. Право с плаже у воду, наравно на мотору, а зачуђени купачи и сурфери посматрали су га као стопроцентног лудака. Уста нису затворили ни кад је Медисон почео да вози пуним гасом по површини воде. Обилазио је купаче, придружио се сурферима у покушају да ухвати велики талас. То му је некако пошло за руком, мада је касније признао да се једино тада уплашио, био је сигуран да се неће извући. Помислио је да му то баш и није била паметна замисао, што је заборавио чим је опасност прошла. Човек је остварио свој сан, нема намеру да стане, и шта је сад ту спорно?

КАД ПАДНУ МАСКЕ



Шта све може да се деси када се новопечени младенци не познају довољно, показује случај из Алжира. Свадба је била фантастична, све како ваља, а када се младожења ујутру пробудио у брачном кревету, имао је шта и да види. Своју драгу без шминке. Није препознао жену, па је дигао дреку, оптужио ју је да је лопов који се ко зна како ушуњао, украо му жену и легао уместо ње. Уплашена жена некако је успела да га убеди да је то стварно она, нема никаквог лопова, а ђувегија се тек онда наљутио. Никако му се није свидела жена без два прста шминке на лицу, па је као опарен излетео из кревета и позвао таста, у намери да му врати кћи. Како овај није хтео ни да чује за то, младожења се обратио властима. Поднео је тужбу за превару, а успут је додао и „наношење душевне боли”. Суд је тужбу одбацио, и наложио брачном пару да настави да живи заједн0.

БАТИНА И РАЈ



   Није посебна тајна колико понекад неваспитана деца могу да буду изнервирају присутне. О томе може да посведочи и неименовани улични жонглер из Ванкувера, Канада. Пре неколико дана изводио је своју тачку пред одушевљеним пролазницима. Скејтбордом је одржавао равнотежу на високој конструкцији. И све је било како треба, док се из публике није издвојио дечак од шест-седам година, пришао и почео да конструкцију тресе из све снаге. Уз то, мајка је све време одушевљено посматрала шта јој наследник ради, снимала мобилним телефоном, вероватно и објавила на друштвеним мрежама како јој је дете паметно и напредно. Е, онда је жонглеру досадило то љуљање, сишао је с конструкције и појурио дечака. Овај је наравно утекао, а уметник је мајци објаснио неке ствари, уз тврдњу да има среће што је жена, јер би јој у супротном врло брзо објаснио шта је то пропустила у васпитању детета.

БЕНГ, МРТАВ СИ!



   Холандска војска недавно је запала у озбиљну невољу. Не, није у питању никаква побуна, интервенција, или шта већ, него су једноставно остали без муниције за вежбе. Како се у тим ратним играма користи и бојева муниција, некако је понижавајуће упутство које су официри дали војницима како да наставе са вежбом. То соломонско решење гласи да војник, кад види супарника, из петних жила урликне:
   – Бенг, бенг!
   Онда ваљда тај противник треба да се простре по земљи колико је дугачак и да глуми да је мртав.
   А како је војницима некако у опису посла да пуцају, оваква одлука може да утиче на њихов морал. Не баш најбоље, показало се...

КО МЕ ТО ПРАТИ...



Полиција у Ботропу, у немачкој покрајини Северна Рајна Вестфалија, недавно је добила необичну пријаву. Оператер на броју за хитне интервенције примио је позив јако узнемирене жене која је пријавила да је у парку прати неки чупави незнанац коме не може да побегне. Куд она, он за њом. У парку се одмах створило неколико патрола спремних да спасу жену. Кад су је коначно нашли, узнемирено је показивала на дрво. Полицајци су загледали и – нигде никог. Онда им је госпођа објаснила да се ради о јако насртљивој и непријатној веверици, која је прати још од улаза у парк. Шта ће, куд ће, полицајци су, све по правилу службе, опасног прогонитеља лишили слободе. У станици су приметили да је животиња исцрпљена од глади, и биће да је зато прогањала ону жену. После неколико комадића јабуке, нагло је живнула и брзо смештена у прихватилиште за животиње.

ИЗГУБЉЕНО – НАЂЕНО



Када је амерички ветеран Другог светског рата Елгио Рамос пре неколико месеци добио писмо из Европе, није имао појма о чему се ради. А још када је видео поштански жиг Аустрије... Први и последњи пут у Аустрији, а и у Европи, био је 1945. године, као артиљерац у америчкој војсци. После рата се вратио кући, потрудио да што пре заборави све што је видео у рату и настави даље. То му је пошло за руком, све док му прошлост није дошла на врата. Буквално. У писму га је аустријски лекар Јозеф Рукхофер обавештавао да је приликом обнове дедине куће нашао натрули кожни новчаник. Кад га је отворио, нашао је војну легитимацију на име Елгија Рамоса, породичне фотографије и још неке војничке ситнице. Преко војске САД истражио је да ли је војник Рамос преживео рат, на крају је добио и његову адресу, на коју је нешто касније послао и ствари из новчаника. Рамос се присетио да га је баш на том месту затекао неки напад који је чудом преживео. После је схватио да је у општој гужви остао без новчаника, што је ипак некако боље него да је остао без главе. Поготово што му је новчаник враћен 70 година касније. Боље икад него никад.

ПЛАСТИЧНИ РАЈ


Шта да раде људи који живе далеко од мора, а ипак би волели да се после напорног радног дана мало брчну у таласима? Како одлазак на праву плажу не долази у обзир, нема друге него да направе своју. Тако су у Јапану јако омиљене вештачке плаже. Једна од најстаријих отворена је још 1993. године, и то насред њиве. „Океанска купола” може да прими 10.000 туриста одједном, има покретни кров, који чак и по кишном дану опонаша ведро небо. Температура је стандардних 30 степени, а „мора” 28, а из неког разлога ту је и вулкан који сваких десет минута избацује лаву. Да се ни сурфери не осете запостављени, ту су и велики вентилатори који стварају таласе. И све то на око 300 километара од најближе обале. Ако неће брег Мухамеду... У овом случају– море.

ГРОБЉАНСКА КАСИНА



Ресторан „Њу лаки” у Ахмедабаду, у Индији, споља делује као било који у околини. Испред њега паркиране рикше, скутери, муштерије улазе и излазе. Оно што ову кафану разликује од многих јесу столови и сепареи. У ствари, ради се о старим гробницама. Ово није неки модеран маркетиншки трик, уобичајен на Западу, већ нужда. Наиме, власник је још педесетих година прошлог века на ћошку отворио свратиште. Гробље му је тада било у првом комшилуку. Како је посао кренуо, човек почео да размишља о томе да прошири локал. Како би мало теже то урадио ка улици а да га не ухапсе, решио је да крене на другу страну. Гробље је ионако старо, више нико ту не долази, па што онда не би искористио простор. А како власник врло поштује покојнике, решио је да не измешта споменике, већ да једноставно око њих сагради кафану. Гостима ништа не смета да једу с надгробних споменика, а онима испод ионако је свеједно. Сви срећни.