ЗЕКА ПЉАЧКАШ



Продавци у једној радњи у Атланти, која се при том налази у прилично сумњивом крају, већ су свикли на пљачке. Толико да се више ни не потресају. Већ су научени да одмах дају пазар, како себе не би доводили у опасност. Пре неки дан нису могли да верују својим очима, када им је у радњу ушетао човек обучен у ускршњег зеца. Правдали су га празничном атмосфером, можда је човеку посао да глуми зеца, не би ли се деца, а и одрасли фотографисали са њим. Овај зец је био мало опаснији. Чим се радња испразнила, извадио је нешто из џепа костима и почео да урла да има ручну бомбу и да му одмах предају пазар. Док је млатарао, урлао и претио, један продавац је мало боље погледао и схватио да у руци нема никакве бомбе, већ се ради о конзерви. Конзерви сардине. Онда су закључали врата, позвали полицију, која је брзо дошла да покупи зеку. Вероватно први ускршњи зец који празник проводи у притвору. А и конзерва рибе може да буде опасно оружје, поготово ако се мало остави на Сунцу, па онда отвори.

ГЛАС С ОНЕ СТРАНЕ



Једна деведесетдвогодишња старица из старачког дома у немачком граду Гелзенкирхену престала је да дише. Радник у дому позвао је лекара који је установио да старица нема пулс и да је мртва. Ништа необично, стално се дешава, па су покојницу по кратком поступку отпремили у погребно предузеће. Гробар је почео да спрема сахрану, старицу је ставио у сандук, и дао се даље на посао. Када се окренуо, из сандука је извирила глава старице. И не само што је извирила, него што је питала где се налази. Гробар није баш навикао да га муштерије запиткују, уста су почела да му се суше, а неколико тренутака касније нашао се на поду, без свести. Када је дошао себи, бацио је поглед у сандук. Тамо је лежала старица отворених очију, очигледно врло жива и живахна. Одмах је позвао хитну помоћ, после чега је муштерија пребачена у болницу, где је утврђено да је здрава. Родбина је обавештена да је још жива, а радник у дому и лекар који су утврдили смрт нашли су се под истрагом. За сваки случај!

ПОСЕБАН ТРЕТМАН



Док већина нормалних људи, ако је то икако могуће, не би волела ни дан да проведе у болници, један педесетпетогодишњак из Кине је три године одбијао да напусти болницу, иако је био потпуно здрав. Све је почело 2012. године, када се пожалио на незнатне отеклине и болове, последица саобраћајног удеса. Примљен је, излечен и отпуштен после неколико дана. Међутим, изгледа да му се третман толико свидео, да се појавио убрзо потом. Овај пут сумњао је на све могуће и немогуће болести. Нашли су му нека ситна запушења крвних судова, па је и то лечено, за сваки случај. Када је добио отпусну листу, одбио је да устане из кревета. Како болничари не могу да га избаце, оставили су га на миру, мислећи да ће да му досади да лежи. Кобна грешка! Лежање се продужило на целе три године, а болничка управа била је принуђена да га тужи. Када је суд наложио да се пацијент избаци, на извршење је позвана и полиција. Тек тада је настао циркус. „Болесник” се везао ланцима и катанцима за кревет, мада није најјасније откуд му то усред болнице. Ланце су морали да секу ватрогасци, а пацијента су полицајци изнели, носећи га за руке и ноге. Овај је за то време урлао, џилитао се, а завршио је у ћелији. Није немогуће да му се и тамо допадне, па ето муке кад му истекне казна.

ВАНЗЕМАЉСКИ КЛАВИР



Рекреативци из Санта Монике у Калифорнији имају обичај да трче по оближњим брдима. Није реткост да тамо наилазе на разно ђубре, понегде се појаве и неки већи комади, рецимо одбачени фрижидери и сличне кухињске ситнице. Они који су се пре неколико недеља узверали на врх једног брда као створеног за посматрање залазака Сунца, немало су се изненадили када су видели прави концертни клавир. То је превазилазило и најлуђе приче које су до тада слушали, поготово што до врха води само уска стаза којом ни два тркача не могу да се мимоиђу. Захваљујући интернету, прича о тајанственом клавиру брзо се проширила. Појавиле су се разне теорије, од тога да су тркачи имали халуцинације, до тога да су дотични клавир спустили неизоставни ванземаљци. Вероватно су били надахнути оним заласцима Сунца, па су пожелели да из свемирског брода којим су дошли спусте и клавир. Романтика! На жалост дежурних теоретичара завере, убрзо је утврђено да је клавир коришћен за снимање неког музичког спота. Екипа га је спустила из хеликотера, а оставили су га како би представљао нову занимљивост. Једино су то заборавили да пријаве где треба.

А ДА ЛИ СЕ ТО ЈЕДЕ?



Пред веће празнике често уме да се деси да се посластичари и слична им братија такмиче ко ће да направи што скупљу посластицу. Предстојећи ускршњи празници нису изузетак. Тако је британски посластичар Мартин Чиверс направио вероватно најскупљег чоколадног зеца на свету. Ова фигура тешка је око пет килограма, а вредност јој драстично скаче када се зна да су очи направљене од дијаманата. Разуме се да ни чоколада не може да буде обична, већ је употребљена најфинија, из Танзаније, где је свако зрно какаоа ручно бирано, обрано и обрађено. Овај чоколадни зец у калоријама има вредност бар пола фарме правих зечева, преко 15.000 калорија. А у шуштећим новчаницама вероватно и више. Ко жели да га приушти, мораће да издвоји 49.000 долара. „Цијена, права ситница”, како је то некада давно говорио Сир Оливер у славном стрипу „Алан Форд”.

ВЕШТАЧКИ ТОРНАДО



Највећа ноћна мора телевизијских репортера који се јављају приликом неких непогода, револуција или сличних догађаја, јесте да се догађај о коме извештавају завршио. Није редак случај ни да се позадина режира, да се нађу и потплате неки мештани који изигравају бесну руљу, а рејтинг репортера расте. Румунском репортеру који је извештавао приликом неке непогоде на Црном мору десило се баш то. Док је он дошао, док су техничари наместили опрему, олуја је стала. А деловала је тако филмично, док је чупала дрвеће и разносила песак на све стране. Малтене, торнадо. Екипа се онда досетила да репортер ипак иде у програм, а да му колеге разбацују песак са стране. Нема везе што нема олује, личи. И то најмање на сахарске пустињске олује. Једина невоља је што су се у позадини видели људи који најнормалније шетају, па још загледају шта је ветар опустошио. Аутентичности нису допринели ни чланови екипе којима су руке и ноге, којима су разбацивали песак, мало мало, па улетале у кадар. Све је доспело у вести, а убрзо су почели да се јављају и бесни гледаоци. Убрзо се репортер негде изгубио. Одувао га ветар...

ДЛАКАВИ КАТАНАЦ



Остављање бицикла испред радње, приликом брзе куповине, а да није ланцима и катанцима везан за бандеру, један је од најглупљих потеза које је могуће урадити. Најчешће се заврши тако што се брза куповина претвори у још брже трчање за лоповом који најбрже могуће врти педале. Неименовани Кинез из Пекинга је на сличан начин остао без бар пет двоточкаша. То му је у једном тренутку досадило, па је решио да промени политику. Са собом је почео да води и да вози свог пса. И то не било ког, већ питбул теријера. Док он обавља мање куповине, пас је везан за бицикл. Успешније средство одвраћања није могао ни у лудилу да смисли. Још се није родио тај мајчин син који се одважио да приђе бициклу док је под стражом. Срећан газда, срећан пас који после сваке страже добије и награду. Једино лопови баш и нису, али то им је у опису посла. Наћи ће се већ неки небрањени бицикл.

ВИОЛИНОМ НА МОБИЛНИ



Звоњава мобилних телефона уме јако да изнервира приликом гледања филма или, још горе, концерта. Неваспитана публика не обраћа пажњу чак ни када оркестар престане да свира, у знак протеста, па се још питају „Шта ово би?”. Пре неколико месеци словачки виолиниста решио је невољу на неуобичајен начин. Док је свирао највећи концерт у свом животу, једном човеку у публици почео је бесомучно да звони телефон. Првих неколико пута је још некако и отрпео, али је после трећег, прекинуо концерт, пришао изненађеном гледаоцу и отео му телефон. Док су сви мислили да је то крај, маестро је ставио телефон на столицу и из све снаге почео да га лупа виолином. Наравно, пукао је телефон, виолина је отишла у парампарчад, али је виолиниста добио аплауз, већи него икада. За општи уметнички утисак, свакако.

ИМЕНА ЛУДА...


Познато је да Американци нису баш најомиљенији туристи, не само у Европи. Мањак разумевања класичне европске културе пре неколико недеља приказале су и две Американке у посети Риму. Док су обилазиле Колосеум, кришом су се одвојиле од остатка групе, како би оствариле генијалну замисао која је једној од њих две пре неколико минута пала на памет. Новчићем су своја имена урезале на зид. Да идиотлук буде још већи, снимиле су и селфи са зидом у позадини. Да чувари имају доказ, да не морају људи да се муче када их приведу. То се убрзо и десило, а никако им није било јасно зашто их глобе са неколико десетина хиљада евра, кад је то већ неки стари стадион. А и за те паре су могли да сазидају још лепши и старији, као оне реплике у Лас Вегасу.

НАЈЧУВАНИЈИ МАЈМУН НА СВЕТУ



У познатом филму Слободана Шијана „Маратонци трче почасни круг” Пантелија све што има оставља самом себи, док је остатак породице добио једно велико ништа. Слично је прошла и фамилија једног индијског брачног пара. Када су се пре неколико деценија венчавали, породице су их се одрекле преко новина, незадовољне браком. Младенци су у међувремену отворили предузеће, која је расло и после неколико година постало једно од највећих у послу с некретнинама. Ту се слио и огроман новац. Како нису могли да имају децу, усвојили су једног мајмуна, кога су одгајили као сина. У тестаменту су га одредили као јединог наследника сад већ огромне имовине. Када су они помрли и тестамент отворен, родбина која их је одједном заволела имала је шта и да чује, па је полиција морала мајмуну наследнику да додели обезбеђење, све у страху да му неко од гневних рођака не приреди какву незгодацију, све у циљу уклањања конкуренције у наследном реду.