ЗЕБРА НА ЗЕБРИ



И поред мера обезбеђења дешава се да нека животиња побегне из циркуса. Управо то се десило у немачком граду Битбургу. Одбегла је једна од главних циркуских атракција, зебра, очигледно нимало одушевљена тиме што више пута дневно мора да забавља публику, а остатак дана проводи у кавезу. У потеру се дала локална полиција. Одбегла животиња те величине не би требало да буде неупадљива у градском окружењу, али се потера нашла на муци. Полицајци су паркирали службени ауто на раскрсници, и неко време се у колима свађали да ли виде зебру или је у питању фатаморгана усред Немачке. Црно-бели бегунац стао је тачно на пешачки прелаз, у близини се налазило и острво такође обележено белим попречним пругама. И све то на непуних десетак метара од збуњених полицајаца. На крају је бегунац ипак враћен, а остала је прича о савршеном утапању у околину.

ОКО СОКОЛОВО



Снимање из птичје перспективе је врло сложен задатак за већину режисера. Не и за једног орла. Ренџери у аустралијској области Кимберли поставили су камере осетљиве на покрет не би ли снимили неке крокодиле. Када су после неког времена дошли да провере снимке, једне камере није било. Није да је превише важно, дешавало се и раније да животиње однесу понеку, шок је уследио после неколико дана када је колега ренџер из станице удаљене 110 километара пријавио да се баш та камера појавила код њега. После прегледа материјала, лопов је откривен. У питању је био орао који је дограбио камеру и одлетео. На срећу, камера је наставила да снима, па су потпуно ненадано добили фантастичне снимке области, све из птичје перспективе. На камери је чак остао забележен и тренутак како орао нежно спушта камеру. Право око соколово. Додуше, више орловско.

ЛЕТЕЋИ ЧОВЕК



„Да ли је то птица? Да ли је то авион? Не, то је Супермен!” Ова класична реченица из стрипова о Супермену мора да је прошла кроз главу посади авиона „ербас 320”, која је управо почела маневар за слетање на аеродром у Манчестеру. Неколико десетина метара испред авиона који је тада био на висини од 200 метара угледали су нешто што лети. Пилот и копилот су се погледали, па су брже-боље известили торањ контроле лета да се писти поред њих приближава и летећи човек. Они из торња мора да су се забринули за ментално здравље посаде.



Неидентификовани летећи објекат се онда приближио и торњу, па су онако сви заједно утврдили да се ради о падобранцу. Једино што нигде није било конопаца, падобрана или било каквог помагала те врсте. На крају, испоставило се да је у питању Гари Конери, познатији као „летећи човек”. Он је направио посебно одело, са крилима, у коме неко време може да једри, што је обилато користио на снимањима филмова, чак и на отварању Олимпијаде у Лондону 2012. године. Једино што је овај пут заборавио да се најави аеродромској контроли.

КРИЗА? НЕ, НИКАКО...



Ако не пази, човек може лако да се испече врућим чајем. Ако то избегне, шурење када стигне рачун у „Ројал чајна клубу” у лондонској улици Бејкер не гине. Тамо се служи вероватно најскупља шоља чаја на свету, од тричавих 180 фунти (1 фунта – 153 динара). Особље клуба тврди да се ради о најфинијем ручно браном лишћу чаја, а ту бербу је могуће извести само у једном дану у години, ваљда при повољном положају звезда. Онда се то лишће оставља да зри осамдесет година, па тек тада може да се приступи кувању, са водом загрејаном на тачно 85 степени. Можда малкице прецењена шољица чаја. Поготову када вам уз њу не следује кекс.

ШТА ЗНА ДЕТЕ ШТА ЈЕ „ФЕРАРИ”



Деца за девети рођендан обично траже роботе, лутке, аутомобиле. Ово последње добио је син локалног индијског богаташа Мухамеда Керала. Додуше, није се радило о аутићу играчки, већ о правом „ферарију”. Поносни отац је сину годинама обећавао да ће за девети рођендан добити „ферари” који ће моћи да провоза около.



Када је коначно дошао тај дан, није било друге него да се обећање испуни. Клинац је остао без речи, као што би то вероватно и свако други, старији. Оно што је друге такође оставило без речи јесте што је слављеник одмах ушао у аутомобил, придружио му се и другар, и кренули су у пробну вожњу. Дародавац је појурио за „фераријем” у свом аутомобилу, али једино из жеље да целу вожњу сними. После је цео снимак окачио на „Јутјуб”, и то је био идеалан доказ за локалну полицију. Казне и затвора није га спасло ни уверавање да је његов син „одличан возач који је од своје пете године возио готово све аутомобиле из његове гараже, а никада није огребао ни један једини”.

НА ЋЕЛАВО, МОЛИМ!



Познато је да се краде све, од новчаника до аутомобила. Све што није закуцано и брањено. Али да неко остане ћелав, то су већ новитети. Управо без косе остао је Муца Мадонко, младић из Зимбабвеа, и то у Јоханесбургу, у Јужноафричкој Републици. Несрећник је био врло поносан на своје дредлоке (дебеле црначке кикице) које је гајио пуних десет година, а досезали су до доњег дела леђа. Онда је отишао на журку у Јоханесбургу. Журка је била тако добра да се Мадонко ујутру пробудио са све патуљцима који су покушавали да побегну из његове главе. Глава га је још више заболела када се погледао у огледало и схватио да је потпуно ћелав. Од вољених плетеница ни трага ни гласа. Није могао да схвати шта се то догодило све док му неко од упућених није објаснио да је постао жртва једне од потпуно нових грана криминала: крађе косе. Све је још необичније када је оробљени схватио да му је новчаник, заједно с новим мобилним телефоном, на месту, то лопове уопште није занимало. Једино их је занимала његова коса, која је највероватније завршила у неком од тамошњих салона за надоградњу.

НЕКА СИЛА БУДЕ С НАМА



Скупови љубитеља научне фантастике обично могу да буду врло забавни догађаји, поготово када се дотични појаве маскирани у своје омиљене ликове. Тако су замишљена и два скупа прошле године у енглеском граду Норичу. Један, посвећен серијалу „Ратови звезда”, организовао је локални клуб љубитеља ове свемирске саге, док је друга, посвећена култном серијалу „Доктор Ху”, организована стотинак метара даље. Испоставиће се да то никако није био мудар потез, поготово када су ови други схватили да на супарничком окупљању гостују глумци из „Доктора Хуа”. Са све костимима, прешли су у комшилук да би добили аутограме. Како су се ту од раније вукли неки репови око проневере чланарине у некадашњем заједничком клубу, неколицини маскираних у ликове из „Доктора Хуа” прво је забрањен улаз. Када су ови дигли дреку, на вратима се појавио Дарт Вејдер лично, односно председник супарничке групе. Овог пута у рукама није имао светлосни мач, него обичну мочугу којом је распалио по конкуренцији. Убрзо је избила општа туча, па је на крају неко позвао и полицију која је после раздвајања зараћених страна једном Дарту Вејдеру, двојици војника Империје и једном Чубаки забранила да прилазе Омеги и Зимском ратнику. Прешли су на тамну страну...

ОЧЕКУЈУ СЕ ПАДАВИНЕ! КРАВА!



Дешавало се да свакакве ствари падају с неба, од жаба, преко риба, а понегде се дешавало да олује донесу и делове бродова. Једино није забележено да су падале краве. Све док се нешто слично није догодило у граду Каратинга, у југоисточном Бразилу. Жоао Мариа де Суза мирно је отишао на починак после напорног радног дана. Тек што га је ухватио најслађи први дремеж, зачуо се прасак, као да је на кућу пала бомба. Додуше, није бомба, него крава. Када је дошао себи, поред кревета је угледао мешавину краве и шута пореклом с крова. Важно је рећи да се Сузина кућа налази поред литице, а да је на крову, направљеном од јефтиних азбестних плоча, посадио траву, како би побољшао изолацију. Одбегла крава с оближњег имања мирно је шетала по ливади, све док није наишла на азбестни продужетак ливаде и сурвала се право у Сузину спаваћу собу. Изрека „Изгледа као да ће да падају секире” добија потпуно нови смисао...

ТИ ЋЕШ МЕНЕ ДА УЈЕДАШ!



Осмогодишњи Тео Чедфилд је током викенда помагао деди на имању на Новом Зеланду. Од сеоских послова на врућини човек зна да се прописно озноји, па је Тео решио да се брчне у оближњој речици. Чим је загазио, осетио је како га је нешто угризло за палац на нози. Када је мали почео да урла, деда га је ухватио и извукао из воде. Имали су шта и да виде! Теа је угризла прилично велика јегуља којима та речица иначе обилује. Позната као грабљивица која напада све што мрда у води, вероватно је дечакове прсте заменила за мале рибе. Речном напаснику алавост је дошла главе, пошто ни после вађења из воде није пуштао плен. Рибу су некако скинули с палца, Тео је прошао с неколико посекотина, а деда и унук обезбедили су ручак за тај дан. Искусни сељак је касније причао да је увек учио унука да узврати на било који напад, али да није могао да сања да ће неком узвратити тако што ће га појести. А управо таква освета је следовала јегуљи.

ДВОГОДИШЊИ ФАНТОМ



На кућним камерама за обезбеђење могуће је видети разне занимљиве ствари. Ко краде храну из фрижидера у касним ноћним сатима, шта раде животиње око куће и у кући, ако баш немате среће појави се и понеки провалник, али ваљда никада није снимљен двогодишњак како обија врата сестрине собе. Кућна камера у америчком граду Детроиту снимила је малог провалника како усред ноћи излази из своје собе. Што гегајући се, што пузећи, долази до врата собе старије сестре, а све време у руци држи неки шиљати део играчке, незнано како набављен. Усправља се, пење на прсте како би доспео до браве, тај шиљак гура у браву неколико секунди и... врата се отварају. Фантом улази у собу, узима сестриног плишаног меду кога она никако није хтела да му да, полако затвара врата и пузећи се враћа у своју собу. Све време савршено неопажен. Ујутру се цела породица чудила како је меда завршио код њега у соби, све док нису погледали снимак са камере. Нема шта, дечак не мора да се брине за будућност...