ПОШТАНСКИ КРАЉ

У круговима филателиста то више и није новост. Наиме, последњих година богати Кинези улажу позамашне своте у куповину поштанских марака. Недавно је на аукцији у Хонгконгу продата једна из 1897. године. Позната као „краљ међу маркама”, у колекционарским круговима она има велику вредност јер је ретка, верује се да укупно постоји тридесетак сачуваних. Марка вредности једног долара одштампана је у малом броју примерака, јер је управа у тадашњој националној пошти Кине схватила да је сувише мала да би се на њој разазнавао неопходан текст. Непознати купац је за овог поштанског краља, не трепнувши, дао триста педесет хиљада евра.



Цене кинеских марака – које, из неког разлога, слове за филателистичку вредност – повећавају се из године у годину. Богаташи се очигледно труде да, на све могуће начине, увећају капитал и видели су златни рудник чак и у филателистичким водама. Читав табак поштанских марака из 1980. године такође је недавно достигао замашну цену од сто хиљада евра. Чинило би се као необично кад се зна да су те марке одштампане у тиражу од пет милиона примерака. Међутим, постоји разлог: за Кинезе та година има посебан значај, затим на њима је цртеж мајмуна, и то на црвеној подлози, коју житељи ове земље изједначавају с богатством.

КАКО ПОСТАТИ СПАРТАК

Гладијаторске борбе одавно су забрањене. Ипак, неки савремени Римљани су као малчице носталгични, па су одлучили да покрену нову генерацију борби у арени, с тим што је крвава завршница ипак остављена у прошлости. Већ скоро две деценије Римска гладијаторска школа ради пуном паром. Њени оснивачи водили су рачуна о аутентичности: од целовите опреме, пригодне униформе и начина обуке, гладијаторима новог века ништа не недостаје. Ако икада одлучите да постанете нови Спартак, требаће вам много више воље него новчаних средстава – прва четири месеца курса полазнике коштају свега двадесет пет евра, а сваки наредни месец од пет до десет.



Борци у покушају прво стичу сву потребну телесну (и душевну) снагу, а када се утврди да су спремни, прелази се на часове руковања мачем и штитом, али и другим оружјем. Испрва је то дрвени мач, како су га Римљани звали – rudus. Гвожђе долази касније. Након одређеног времена гладијаторски подмладак полаже испит, суочавајући се у арени са „доктором”, учитељем или најбољим борцем у класи. Када успе и њега да победи, гладијатор и сам стиче ласкаву титулу доктора и спреман је да своје знање и вештине преноси новим знатижељницима.

КРУТ КАО КАРТОН


Возачи у Индији убрајају се у оне непослушне. Упркос савременој технологији и камерама постављеним по улицама и најпрометнијим саобраћајницама, они као да их не примећују и, чак и кад знају да ће бити ухваћени у прекршају, не поштују прописе. Наравно, највише пренебрегавају ограничење брзине. Имајући то на уму, власти у индијској држави Бангалор досетиле су се како да возаче призову памети. Упркос свим тим модерним справама за надзирање, људи и даље највише зазиру од (живих) полицајаца. Пошто би, чак и држави која броји више од милијарду и двеста милиона становника, било немогуће запослити толики број полицајаца, прибегли су лукавству и на одговарајућа места поставили представнике закона од картона. Ради се о фотографији човека у униформи, у природној величини, залепљеној на картон и намештеној тик уз пут. И, што је најзанимљивије, трик је „упалио”. Тамо где картонски полицајци наводно надзиру возаче, ситуација је знатно боља. Чим их особа за воланом угледа из даљине, у највећем броју случајева, смањи гас.

НЕПОТРЕБНЕ ПОСЛЕДЊЕ ПОРУКЕ

Један према милион. То је вероватноћа да човек погине у авионском удесу. Бар тако тврди водећи британски лист „Фајненшел тајмс”, истичући да је аутомобил мање смртоносан у односу на авион. Без обзира на ове податке, све је више људи који се плаше путовања авионом. Можемо само да замислимо како су се осећали путници на лету 3426 „Саутвест ерлајнза” на лету између Флориде и Северне Каролине у САД, када им се обратио капетан. „Одосмо доле!”, рекао је врло гласно и сасвим разговетно. Путници су премрли од страха.



Лишени сваког другог објашњења, били су убеђени да ће авион ударити о тло. И тако… десет минута! „Боинг 737” заиста је почео да се спушта. Срећом, спустио се врло добро. Никоме није „фалила ни длака с главе”, како се често каже. Човек „Саутвест ерлајнза”задужен за односе с јавношћу покушао је да смири узбуркане духове, рекавши да је пилот заправо намеравао да каже да ће слетање на аеродром бити нешто „оштрије” него што је уобичајено, али је погрешно изабрао речи. Дакле, није постојала опасност. Међутим, током тих десет минута неизвесности, када ни чланови посаде нису били свесни шта је пилот заправо саопштио путницима, уплашени људи слали су грозничаво поруке путем мобилних телефона. „Волим те, Алиша, мој авион ће сада да се сруши!”, „Не брини, моја смрт је брза, све је трајало кратко”, писала је једна путница сину… И тако даље. Врло занимљиво, али нико није тужио пилота за узнемиравање, нити за претрпљени страх. Ваљда су сви били веома срећни што су живи!

РОБОТ СЕБИ ПРЕКРАТИО ЖИВОТ

Свима је познато да роботи не постоје само у књижевности научне фантастике већ и у свакодневном животу. Неки су чак у стању да окончају медицинске захвате, други обављају административне послове, трећи спремају по кућама… Мало ко, међутим, зна да су спремни на неку врсту осећања. Ово је кратка прича о томе.
У једном граду у Аустрији робот који обавља кућне послове, модел Irobot Roomba 760, недавно је „извршио самоубиство”. Власник робота, господин Хакл саопштио је то ватрогасцима који су дошли да угасе пламен у његовој кући. На жалост, кад су ватрогасци стигли, од робота је остао само пепео.



Тога дана господин Хакл је укључио робота како би очистио мрвице у трпезарији које су остале од доручка. Када је робот завршио посао, четрдесет четворогодишњи власник искључио је направу и отишао на посао. Оставио га је на креденцу у кухињи. Враћајући се кући са сином и супругом, приметио је да из њиховог стана куља дим. Улетели су у кућу и видели свог верног „помоћника” на укљученој, усијаној рингли. Био се сасвим отопио и распао.
Према сведочењу брачног пара Хакл, робот је био у стању да се самоактивира и упути у одређеноим правцу. Зашто је стао на шпорет и укључио ринглу? Остали су без скупоценог робота, а осигурање им није признало штету у стану, те су били принуђени да се привремено преселе. Сва је прилика да неће купити новог робота.

ТИТУЛЕ СВОЈЕ ЉУБИМ

Људи се на разне начине прочују, али много ређе онако како је то пошло за руком Велину Кусуми. Овај тридесет једногодишњи Индонежанин вредно је учио и полагао испите последњих тринаест година. За то време, често заноћивши на неком од факултета, успео је да стекне осам диплома, три мастера и још осам стручних звања. Углавном су сва из области финансија и менаџмента. Кусуми је, како објашњава, желео да савлада што је могуће више теоријског знања да би био потпуно упућен у материју, тако да ни послодавци ни странке с којима ће радити не могу да му открију ниједну „рупу у знању”. А кад се потписује, Велин Кусуми никад не изоставља ниједну титулу, па му некад треба и по три-четири реда.

ИСПОВЕСТ ЗА ПОНЕТИ


Захваљујући педесет двогодишњем Џосефу Ђану из Гане, евангелистичка црква добила је нови огранак – на четири точка. Разочаран што верници све мање посећују цркву у недељно преподне, Џосеф је одлучио да убије три муве једним ударцем. Он ради истовремено у служби Бога и њујоршког удружења таксиста. У његовом аутомобилу слуша се само хришћански хип-хоп, његово пословно одело је мантија. Муштерије које запазе овај спој, сувише необичан да би био случајан, имају прилику и да се исповеде и затраже савет од свештеног лица путујући до жељеног места. „Наравно да је боље да људи посећују цркву”, брани Ђан свој несвакидашњи позив од злих језика, „али кад то већ не чине, добро ће им доћи и просветљење у покрету. Тако се можда и присете блажености коју доноси посвећеност духовном животу.” Амбициозни свештеник тврди да је до сад одслушао стотине исповести људи који у његов такси уђу забринути и изједени страховима или грижом савести, а изађу, ка`е он, ослобођени, с ветром у леђима.

ОСЛИКАНЕ УСНЕ

Где то пише да усне морају да буду искључиво једне боје? Питање је себи поставила америчка уметница Пејџ Томпсон. И одмах се дала на посао... Приредила је изложбу чији је циљ да покаже како лице заиста може да послужи као платно за сликање. Овога пута, додуше, само усне. Ко је довољно вешт као Пејџ, ево неколико примера за украшавање или, боље речено, осликавање усана. Зависи, наравно, који цртеж коме лепо стоји. Пчела или камелеон? Одлучите сами!

А У ТОАЛЕТУ, НА ЛЕТУ...


И путници и посада увелико су напустили авион, чистачице је ваљало да га подробно умију изнутра, пре него што се летелица упути даље. Кад је једна од њих, у том авиону који је недавно из Бангкока слетео на аеродром у Калкути, ушла у један од тоалета, крикнула је од запрепашћења. Гурнуту испод лавабоа, жена је нашла велику платнену кесу, а у кеси двадесет четири златне полуге, од по једног килограма. Наравно, чим су чистачице позвале аеродромске власти, о несвакидашњем „улову” одмах је обавештена и полиција из овог индијског града. На њима је сад да утврде ко је и због чега у авиону „заборавио” врећу вредну око милион евра.