СВЕ СЕ МОЖЕ КАД СЕ ХОЋЕ

Ову нашу пословицу из наслова на прави начин доказала је Сандра Фоли. Кад је пре пет година ова седамдесеттрогодишња мајка и бака из Блумингтона у Илиноису имала озбиљних здравствених тегоба, решила је да нешто коренито промени у животу. Уместо да се уплаши, одлучила је да се упише у теретану и, на наговор једног од инструктора, почне са дизањем тегова. Не само да јој се стање убрзо поправило, Сандра је почела да ужива у напорним тренинзима и показивала све боље резултате. Почела је да иде и на такмичења сениора. Недавно је поставила рекорд, из места је успела да подигне тегове од осамдесет два килограма. Сандра Фоли добар је пример шта се све може, и то не само кад су у питању старије особе.

ЕНГЛЕСКИЊА СЕ ПРОБУДИЛА КАО КИНЕСКИЊА

Тридесетосмогодишња Сара Колвил из енглеског града Плимута заспала је 6. марта 2010. године после јаког напада главобоље. Кад се пробудила следећег јутра, с паником и запрепашћењем приметила је да не говори како је дотад говорила, да њен енглески има јако чудан акценат за који је утврђено да је кинески. Шта се у ствари збило? Једино што се о овом и оваквом поремећају зна јесте да је у питању такозвани синдром страног акцента и да је врло редак, тако да је од 1941. до 2012. године забележен и потврђен само 61 случај.
Зна се, такође, да је повезан са главобољама а (не)срећна Сара је, по сопственом сведочењу, имала и по десет јаких мигрена месечно за које лекари нису имали лека. Ово својеврсно неуролошко оштећење мозга ствара јој велике непријатности у средини у којој живи јер, како је посведочила у документарном филму Би-би-сија „Жена која се пробудила као Кинескиња”, сви у Плимуту је сматрају странкињом и покушавају да на основу акцента погоде одакле је, без обзира на то што никуд и никад није макла из свог града. Од тренутка кад се то догодило с великим напором покушава да поврати стари акценат, али су резултати више него мршави. Збуњени лекари одмахују главом, немоћни да јој помогну .

ИЗЛОЖБА ПОД МОРЕМ

Недавно је у Будви, „црногорској престоници туризма”, одржана крајње необична изложба којој су могли да присуствују само рониоци. Наиме, академски вајар Елвир Адровић одлучио је да своје радове накратко изложи на дну мора испред познате градске плаже Могрен. Наиме, скулптуре изложене у локалној Модерној галерији упаковао је у посебну фолију-врећу и, уз помоћ ронилаца, спустио на дно мора педесетак метара од обале. Ту су остале једно време, на удивљење биљног и животињског света и неколико храбријих радозналаца-рониоца, а уметник је као разлог за ову необичну изложбу окупљеним представницима медија рекао:
„Циљ ми је да испитам колико моје скулптуре заиста жуде за слободом и колико су кадре да изроне. Као аутор желим да поручим да са дна пут иде само горе...”.
Чудни су, понекад, путеви... уметника .

КУЋА КАО ДИСК

„Хелиодром”, је назив необичне куђе подигнуте недалеко од француског града Страсбура. То је биоклиматска кућа. Пројектована је у облику (тродимензионалног) диска причвршћеног за тло под одређеним углом, а тај угао је прилагођен Сунчевој светлости, односно положају наше планете према Сунцу. Дакле, у овој кући од стакла лети је увек хладовина. Нема сунца и пријатно је. А током јесени, зиме и пролећа, зраци почињу да све више и више продиру у кућу. Стога, није потребно ни хлађење, као ни грејање! .

ОБЛАКОДЕР ПРЖИ СВЕ ОКО СЕБЕ

Становници Лондона требало би добро да размисле пре него што паркирају испред новог облакодера чија изградња још није завршена. Та вишеспратница позната је по имену „Токи-воки”. Судећи према изјави Мартина Линдсеја, власника „јагуара”, Сунчеви зраци који се одбијају о стакла ове зграде толико су врели да су се поједини делови његовог аутомобила – отопили! Али то није све. Власник продавнице која се налази преко пута „Токи-вокија” уверен је да је Сунчев зрак који се одбио о зидове облакодера, спржио тепих у његовој продавници!
Зграда би требало да има 37 спратова, али свакодневно стиже све више притужби из околине. Инспекција је наложила градитељима да озбиљно размотре приспеле притужбе које нису неосноване. Јер, појава је сада очигледна бар два сата дневно, када је сунце високо на небу. Шта ли ће бити када зграда буде довршена? По свој прилици биће изграђена нека врста штита око зграде .

ДЕВЕТ ХИЉАДА СУПАРНИЦА!

Ђијан Јанг је младић који је рођен и живи у Сингапуру. На први поглед, младић к’о младић... Оно што га разликује од осталих јесте његова сакупљачка страст. Наиме, Ђијан у стану чува велику збирку лутака. Сакупља их од тринаесте године. У ствари, могло би да се каже да је то права ризница лутака. Због њих је направио посебне полице и тако заузео три зида у највећој соби у стану. Али, то није све. У стану постоји девет ормана пуних лутака!
Чини се да је Ђијан одувек имао највише склоности према Барбикама, будући да су оне најбројније. Има их око шест хиљада комада. Остале су различите. Младић из Сингапура је познат колекционарима, будући да у збирци чува ретке комаде лутака с ликом Грејс Кели, Елизабет Тејлор и Френка Синатре. Рачуница каже да су мама и тата Јанг (као и сам Ђијан када је одрастао) потрошили око 250 хиљада фунти за збирку која се сада сматра драгоценом. Можда га та чињеница усрећује, јер у љубави нема среће. Девојке га остављају јер су љубоморне на лутке! Сматрају их супарницама, пошто им Ђијан поклања највише пажње .

БЕЗ КАМЕНИХ УСПОМЕНА

Младић и девојка, очигледно заљубљени, шетали су се држећи се за руке и гледајући како Сунце залази. Збило се то недавно на Сардинији, где је поменути пар приводио годишњи одмор крају. Налазили су се на плажи Кала Сизине и пожелели су да понесу (осим у сећању) неку успомену на време проведено на острву. Девојка се сагла и узела неколико каменчића са плаже, ставила их у кесицу, а потом у ранац. Када су сишли с брода који их је вратио у место Санта Марија Наварезе, општински полицајци одмах су их привели. Наредили су им да испразне торбу и ранац. Ту су нашли „амбијентално благо”. Будући да су признали да каменчићи потичу са плаже на Сардинији, те да су хтели да их понесу у Шпанију као сувенир, морали су сместа да их врате. И плате високу казну! Ништа од камених успомена! Видевши колико је ствар озбиљна, младић и девојка били су срећни што нису завршили у затвору.

КО ТО ТАМО ЛАЈЕ?

Са шестогодишњим сином Шарон Лиу приближила се кавезу на коме је писало „афрички лав”. А онда се огласио лавеж. Требало им је неколико тренутака док нису схватили да то заправо лаје космата животиња из кавеза у коме је требало да се налази цар животиња. Лиу није једина која је протестовала у управи жалећи се што варају посетице зоолошког врта. Наиме, како је недавно обелодањено, у зоо врту у граду Луохе, у кинеској покрајини Хенан, у недостатку правих, досетили су се да у кавезима изложе примерке који изгледом подсећају на одговарајућу животињу. Тако се, на пример, у улози лава, ни крив ни дужан, појавио пас расе тибетански мастиф. А иза ограде која наводно чува леопарда весело трчкара лисица. Из управе се правдају да су, како тврде, неке од најзанимљивијих примерака позајмили другим зоолошким вртовима и да ће се ускоро све „праве” животиње вратити на своје место .

МУЗИЧКИ ЈАСТУК

Људи који уживају у музици спремни су да дају новац за сваку врсту новотарије која ће им омогућити да боље чују и оне најтише и најтананије тонове. Имајући то на уму, у Јапану су недавно понудили необичну „коцку” на коју човек положи главу и потом се нађе на седмом музичком небу. Наиме, овај необични музички јастук смишљен је да кориснику омогући неку врсту, како произвођачи наглашавају, тродимензионалног аудио ужитка. Довољно је да се човек испружи (или, као на слици, положи главу на јастук на столу) и одлепрша у царство музичких снова .

РАТ И МИР

У шумама Вијетнама недавно су откривена два мушкарца за које се убрзо испоставило да су отац и син. Кад је 1971. године, у Вијетнамском рату, Хо Ван Тан изгубио супругу и двојицу синова, с трећим дететом побегао је у дивљину, у жељи да се склони од ужаса убијања и страдања. У шуми је са сином Хо Ван Лангом живео у склепаној кућици на дрвету, хранили су се чиме су стигли, углавном биљем и понеком животињом коју би успели да улове. Хо Ван Тан сада има осамдесет две, а Хо Ван Ланг четрдесет две године. Отац се још некако и споразумева, али зато његов син једва успева да прозбори понеку разумљиву реч. Тек сад предстоје муке за ову двојицу, како ће се уклопити и вратити у стварност?