КОРИСНЕ БАТИНЕ

    Исак Њутн (1643–1727), енглески физичар, математичар и астроном, познат је по анегдоти да му је пад јабуке на главу дао идеју за теорију гравитације, али не само по њој. Као одговор на питање како је, иако на почетку лош ђак, успео да се поправи у школи, одговорио је:
„У почетку сам био један од најгорих у разреду. Али када ме је један од ученика издеветао, мислећи да као најбољи ђак на то има право, одлучио сам да му се осветим. Прионуо сам на књигу и убрзо постао први ђак у одељењу”.
    Због доприноса науци и постављања закона опште гравитације и основних закона механике, Њутн је добио јединицу за јачину силе (1 Н). Творац је и диференцијалног и интегралног рачуна.

ШКОЛА НА ПРОДАЈУ!

    Економска криза погађа и школство. То је јасно чак и ђацима. Жале се и професори. Међутим, у једној школи у Лангхорну, у Пенсилванији (САД), ствари су изгледа отишле предалеко... Школа је запала у жестоке новчане невоље, те је управа дошла до закључка да им нема друге до да ту невољу реше на необичан начин – да се понуде на продају путем интернета, односно еБаy-а. Директорка школе одредила је и почетну цену. Ко хоће да спасе Леарнинг Центер нека понуди више од шест стотина хиљада долара. Међутим, купац неће постати и власник поседа, зграде и земљишта, већ само доброчинитељ. Његово име биће упамћено, односно урезано на највидљивијем школском зиду, а биће позиван и на школске приредбе, имаће прилике да ручава у школској кантини и томе слично. Остаје да се види да ли ће ђаци бити принуђени да идућег септембра потраже другу школу или ће неки дародавац спасти стару.

ПАЗИ, ГУСЕНИЦА У ОКУ!

   Човек је у оку имао гусеницу дугачку дванаест и по центиметара! Извађена је у болници и седамдесетпетогодишњи Индијац поново одлично види. Потребно је да током следећа два месеца редовно посећује очног лекара.  Шта се десило?
    Недавно је поменути дека из Мумбаја у Индији осетио да га сврби десно око. Чешао је и чешао, а онда је одлучио да ипак оде и за савет упита очног лекара. И лекар, а још више пацијент, били су запањени када је откривен узрок тог неподношљивог свраба. Открили су гусеницу! Болесник је из амбуланте пребачен у болницу где му је извађена гусеница. Лекари у мумбајској болници потврдили су да ништа слично никада нису видели, нити знају како је уопште гусеница успела да се завуче иза очне јабучице а да човек то не осети.

ЧЕТВРТИ ЧИН БЕЗ ГЛУМЦА

    У Југословенском драмском позоришту играна је „Глорија” хрватског писца Ранка Маринковића. Насловну улогу тумачила је Олга Спиридоновић (1923–1994), а лик Дон Зана, који се појављује у сва четири чина, Виктор Старчић (1901–1980).
    Тог дана глумац је држао часове на Позоришној академији и отишао право на представу.
    Трећи чин завршава се речима које Виктор изговара:
    – Погаси свеће, Тома, доста је за данас!
Завеса се спушта, а глумац, као да га је ова реченица уверила да је то и крај представе, право у гардеробу! Пресвлачи се и креће кући. Пролази кроз салон.
    Изненађене, колеге му добацише:
    – Викторе, куда?!
    А он мирно, као да га не чека још један чин, одговара:
    – Идем кући. Уморан сам.
    Испраћа га смех... Нико не верује. Колеге мисле: тркнуће на неки минут „ту негде” или је то можда само неки виц, шала с колегама? И, као да је све у најбољем реду, Виктор поздрави госпођу Јелену на телефонској централи и лагано пође ка тролејбуској станици, па кући.
    Само што је стигао, чуо је реску звоњаву телефона. Био је то Лала из позоришта:
    – Вики, ако стојите, одмах седите!
    – Стојим, Лало, стојим. Шта је тако хитно?
    – А Ви код куће?! А четврти чин „Глорије”?
    – Па као увек, Лало, добро је било.
    – Шта сам могао, морао сам да пустим четврти чин!
    – А што га не бисте пустили, Лало?
    – Па како сам могао другачије, представа је морала да иде до краја!
    – Ама, шта вам је, Лало?! Представа увек мора да иде до краја.
    – Али без Вас?
    – Без мене?! Зашто без мене?! – чуди се глумац.
    Лала даље каже:
    – Сада је већ касно да дођете. А глумци, шта ће, јадни, сналазе се некако!
    Старчића је облио зној. Никад му се тако нешто није десило. Сутрадан је сазнао да се све ипак срећно завршило. Дејан Дубајић извео је праву бравуру, „снашао се”. У томе је био прави мајстор. Прибегао је једином могућем решењу: „препричао” је улогу свог колеге Виктора, па је за време четвртог чина говорио:
    – Како би то рекао Дон Зане!
    А Дон Зане (Виктор) је у то време био код куће, у београдској Улици Томаша Јежа.

ДЕВОЈАЧКИ ГЛАС

   Нунита Бел је прелепа Тајланђанка, девојка обдарена изузетном музикалношћу. Стога се и пријавила за тајландско такмичење „Ја имам таленат”. На радост присутне публике, телевизијских гледалаца али и чланова жирија. Нунита је на такмичењу, танким, девојачким гласом почела да пева познату поп композицију. Салом се проломио аплауз. Какав диван сопран, вероватно су помислили.
   Међутим, када је завршила рефрен, Нунита је наставила да пева, али сасвим другачије. Из грла крхке девојке излазио је дубоки глас мушкарца! Сви су занемели, на челу са члановима жирија. Нису могли да верују сопственим ушима. Каква способност! Није било преваре, заиста је она певала, али то као да је био Луј Армстронг. Ово гласовно преображавање Нунити је донело светску славу. Само један њен снимак на „Јутјубу” имао је више од два милиона прегледа.

ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ!

   Тори има петнаест година и врло лошу навику. Пуши. И то већ десет година! Дакле, од пете године… Да не би било забуне, треба имати на уму да Тори није тинејџерка, већ женка орангутана која живи у зоолошком врту у месту Соло (Суракарта) у Индонезији.
   Сада сви „перу руке” и нико не може да се сети ко је Тори први понудио цигаретом. Можда заиста то нису били чувари, већ неко од посетилаца. У сваком случају, цигарете су се орагутанки веома допале. То многи знају и упорно је нуде. Свакодневно, више пута. А она једва чека!   Испоставило се да попуши и по две паклице цигарета на дан. Зато је управа донела одлуку да је премести у кавез који ће бити удаљен од места са којег посетиоци могу да јој приђу. Нека врста самице.
   Истини за вољу, није примећено да је Тори лошијег здравља од осталих орангутана који не пуше. Ипак, директорка индонежанског зоолошког врта одлучила је да је одвикне од цигарета и у том погледу је неумољива. Остаје да се види како ће орагутанка поднети живот без цигарета.

ЛОПОВ, ЖЕНА, А НЕМАРНА

   Нису баш све припаднице такозваног слабијег пола уредне и не воде рачуна о својим личним стварима. Срећом! Једна двадесетогодишњакиња недавно је у малом месту Ветрала крај Витерба у Италији дословце опустошила један стан. Јасно: девојка је лопов – професионалац. Док су власници били на послу, она се увукла у њихову кућу, пронашла накит, новац, покупила остале драгоцености, ставила све их у велику путну торбу и неопажено, сасвим тихо изашла напоље.
   И неправда би остала на њеној страни, да јој испред стана није испала лична карта из ташне. То се, вероватно, догодило док је вадила опрему за обијање браве. Карабињери, италијански полицајци, после непуног сата ушли су јој у траг и ухапсили је. Ах, те неуредне женске ташне из којих све испада!

ПОГЛЕД С НЕБА              

   Овог пролећа на небу изнад Чилеа телескопом ВИСТА уочена је необична појава. У ноћној тами појавило се велико „око” које је на Земљу „гледало ужареним погледом”. Појава би сигурно изазвала велику пометњу и свакојака сујеверна тумачења да се с објашњењем нису одмах огласили стручњаци астролошког центра. Није реч ни о каквом предсказању већ о NCG 7293 планетарној маглини у сазвежђу Водолија коју је још 1824. године открио немачки астроном Карл Лудвиг Хардинг.
   Планетарна маглина, удаљена око 650 светлосних година, настаје када експлодира једна од звезда у сазвежђу Водолије пре него што се претвори у „белог патуљка”. До овакве, телескопом видљиве, експлозије долази у просеку сваких 10.000 година.

ПАМЕТНИ ТОАЛЕТ

   Млади кореански проналазач Јеонгво Ким изумео је необичан тоалет за господу. Све је урађено у стилу екологије и штедње воде, па се вода за прање руку користи и за испирање урина. Чесма, из које потече млаз воде, налази се нешто мало изнад WC шоље тако да уз уштеду воде добија и на уштеди простора.

НА СВЕ ЧЕТИРИ
               

   Кеничи Ито вероватно је једна од ретких особа која се неће наљутити ако јој неко каже да личи на мајмуна, напротив. Овај двадесетдеветогодишњи становник Токија од детињства је заљубљен у „човекове претке”. То одушевљење претворио је у необичан спорт.  Тренирајући годинама напокон је могао да се обрати Гинисовој фондацији. Године 2008. забележен је несвакидашњи рекорд: трчећи на све четири, Кеничи Ито је стазу од сто метара прешао за несхватљивих 18,58 секунди (на слици је с Гинисовом потврдом).
   Наравно, и даље свакодневно марљиво тренира, некад изван града, али често и у престоници Јапана. Људи су већ навикли да га виде како се креће улицом подражавајући мајмуне и, додирујући земљу и шакама и стопалима, одлази у куповину, ресторан, на посао. Кад има прилику, вежба и у природи, али је непрекидно на опрезу. Наиме, једном приликом догодило се да је замало настрадао јер га је неки ловац, док је на све четири трчао по планини, помешао с дивљом свињом.