СВЕТЛЕЋИ ДИНОСАУРУСИ

Краљевска ковница новца у Канади недавно је издала новчић за којим је настала права помама. Први у серији од четири, овај новчић од двадесет пет центи необичан је јер га краси цртеж диносауруса. То није све. Пошто се између тридесет и шездесет секунди изложи светлу, он касније светли у мраку: укаже се флуоресцентни скелет овог давно изумрлог џина. Занимљиво је да се, без обзира на то што ова несвакидашња парица има вредност од двадесет пет центи, по комаду продаје за тридесет долара. Срећа је што је исковано двадесет пет хиљада металних диносауруса па ће, надају се Канађани, свако ко то пожели (и плати, наравно) добити свој примерак.

МАЧКЕ И АСТМА
             

Дуго се веровало да је астма, хронично упално обољење дисајних путева, болест која напада човека. Али, да од непријатне болести која изазива стезање мишића дисајног система и доводи до отежаног рада плућа, недостатка ваздуха и нагони на незаустављив суви кашаљ, болују и мачке, које су и саме изазивачи астме код људи, недавно је доказао доктор ветерине Ники Ред, професор са Шкотског универзитета у Единбургу.
   Oн каже да је само потврдио и надоградио сазнање до кога је пре деведесетак година дошао његов колега Филип Патрид из Чикага, који је изнео поставку да су мачке, кућни љубимци, подложне бактеријским заразама и алергичне на дувански дим, људску перут и косу, кућну прашину што код њих изазива астму.
   Спроведена истраживања су показала да једна од 200 мачака има тегоба с астмом. Најподложније обољењу су сијамске мачке и оне узраста од једне до пет година. Симптоми су исти као и код људи – суви кашаљ, шиштање из плућа и кратак дах због недостатка ваздуха.
Доктор Ники Ред сматра да би готово истоветан начин лечења људи био делотворан и за мачке и спрема се да почне огледно болничко лечење оболелих кућних љубимаца.

МИКЕЛАНЂЕЛО И КЛЕВЕТНИЦИ

Славни италијански сликар и вајар Микеланђело Буонароти (1475–1564) једном је вешто извргао руглу своје непријатеље. Наиме, нека његова скулптура толико је одушевила сликара Рафаела (1483–1520) да је овај њеног аутора упоредио с великим грчким вајарима Фидијом и Праксителом. Буонаротијеви непријатељи су, међутим, Рафаелово мишљење осудили као неосновано претеривање. Тада је Микеланђело у земљу закопао свој кип Амора и задржао само његову одломљену руку. После извесног времена кип је откопан и сви уметникови непријатељи прогласили су га за античко дело, уз пут додајући да Микеланђело никада не би могао тако нешто да направи. Када су клеветници завршили, велики уметник показао им је скривену руку и тако им на најбољи начин „запушио уста”.

КЊИГА ЗА НА ГЛАВУ

Нека дама упитала је једном Марка Твена (1835–1910) да ли воли књиге и да ли их сакупља.
– Наравно. Ако су повезане у кожу, онда на њима одлично наоштрим бријач. Климав сто не може боље да се учврсти него танком књигом. Велики атлас света сјајно крије рупу на мом разбијеном огледалу, а мој пас ничега се толико не боји као дебелог енглеског романа кад му га бацим на главу – спремно јој је одговорио славни хумориста.

ЗАБАВАН ЈА

Франц Шуберт ( 1797–1828), аустријски композитор који се сматра последњим мајстором бечке класичне школе, био је једном на ручку код угледне личности Беча. Кад се после тога вратио у кафану неко из друштва, које га је тамо чекало, питао га је како се провео. Шуберт му је кратко одговорио:
– Да није било мене, било би ми ужасно досадно.

НАЈЛЕПША СВЕКРВА?

Већ осамнаест година, у месту Гатео крај Форлија у Италији, одржава се такмичење за најлепшу свекрву, односно – ташту. Право учешћа на такмичењу које се одржава у време ускршњих празника, имају све свекрве и таште, без обзира на године. Услове је да су свекрве (таште) и да имају унуке. Број пријављених сваке године све је већи и већи. У финале улази петнаест свекрви и ташти које се – осим за најлепшу – боре и за звање „Мис нежности” (награду обично освајају најстарије такмичарке), „Мис елеганције”, „Мис симпатичности”, „Мис осмеха”, „Мис најлепших ногу”... Ипак, главно признање, ленту најлепше свекрве обично освајају младе баке, оне које још нису навршиле ни педесету.

МАРАТОНСКА КИНЕСКА ПИЦА

Маратон у кинеском граду Суџоу ушао је у историју спортских надметања не по врхунским резултатима, већ по томе што је тркачима дељена пица као освежење током трке. Италијанска пица била је та окрепљујућа храна коју су организатори, поред воде, додавали многобројним тркачима, стојећи покрај стазе.

Познато је да Кинези веома цене своју кухињу и ретко је се одричу. Међутим пица је очигледно храна која је освојила њихова срца. У граду је надалеко чувена пицерија „Мама миа” чији власник Италијан из Напуља – Стефано Мичилио. Он је дошао на замисао да тркачима понуди по парче пице. То није био нимало лак подухват, будући да на маратону у Суџоу учествује око десет хиљада такмичара из двадесетак земаља света. Ипак, ресторан је успео да за сваког обезбеди парченце пице. То је за власника пицерије била одлична реклама.
Иначе, после краћег већања лекари који прате такмичење дозволили су организаторима да маратонцима понуде пицу, будући да је реч о оброку који даје снагу, а уз то је и здрав.

КОЗА ЈЕ
КОЗА ЈЕ...

Не зна се ко више претерује, градске власти или човек на кога су се окомили. Ови први Чарлсу Фергусону не остављају другу могућност осим да га протерају ако не удовољи њиховим захтевима, док је Фергусон спреман да иде и до врховног суда дирну ли му „дете”. То што овај житељ Грира, места у америчкој савезној држави Јужна Каролина, зове дететом заправо је једна коза. За њега очигледно више него изузетна јер ју је, како наглашава, одгајао откако је била нејако јаре. А да ли би неко тражио да се човек одрекне свог детета, љутито понавља Фергусон. Ништа мање одлучни нису представници градских власти који се упорно позивају на закон у коме пише да, осим кућних љубимаца, друге животиње не могу да се држе у граду. За власт је коза само коза, не доживљавају је као кућног љубимца, а за Фергусона је она много више од обичне животиње. Како ће се завршити спор, остаје да се види.

ВЕНЧАЊЕ ИЗНАД ЗЕМЉЕ

Иако је прошло више од три године о судбоносном „да” пара из Њујорка још се прича, а њихово венчање и даље се сматра најнеобичнијим у свету.
Наиме, када су Ерин Финеган и Ноа Филмор одлучили да своју везу крунишу браком, пожелели су да то учине у бестежинском стању, у васиони или чак на Марсу. Али како се за приватне потребе, па ни такве лепе свечаности као што је венчање, још не изнајмљују летелице и не организују летови, пар се упутио у „Кејп Кенеди”, центар за васионске летове на Флориди.



Уместо правог лета изван Земљине орбите младенци су 23. јануара 2009. године искористили симулирани лет како би се заветовали на вечну верност у условима нулте гравитације. Авион у коме су се налазили, „боинг 727”, са висине од 10.970 метара спустио се на 7315 метара стварајући заљубљеном пару утисак да се налазе у бестежинском стању, онако како су желели.

СЛАВНИ ПОКОЈНИК

На новинарско питање како се осећа као славaн писац, коме ће ускоро изаћи и сабрана дела, Бранко Ћопић (1915–1984) овако је одговорио:
– Помало као славни покојник. Али, и поред тога, морам да плаћам кирију, струју и друге свакодневне животне дажбине. Ипак, окружен таквим поштовањем, почео сам себе да ословљавам са ви... Прије неколико дана отишао сам свом берберину да ме ошиша. Његова помоћница, која иде у вечерњу школу, видјевши ме, радосно је рекла:
– Све сам о Вама умела да одговорим професору. Кад сте рођени, које сте књиге написали, само нисам знала годину када сте умрли...