ВИЦ КОЈИ ЛОМИ ГЛАС

   Чувени перуански тенор Хуан Дијего Флорес (1973), кога називају Паваротијем новог доба, три дана пре наступања на даскама лондонског Ковент Гардена, срео је на улици свог пријатеља, такође Перуанца. Том приликом овај је тенору испричао виц… Био је одличан! Флорес се смејао тако гласно и толико дуго да му је глас потпуно „пукао”. Следећег дана био је потпуно нем. Наравно, није му на памет падало да се присети земљаковог вица, да не би прснуо у смех још једном. Глас се није вратио ни следећег дана. Стога није могао да пева ни на проби, нити на претпремијери. Сви су били уверени да се неће појавити ни на премијери. 
   На сву срећу, глас му се вратио неколико сати пре почетка представе и његово певање испраћено је овацијама. Смех као да му је добро дошао: глас је био сасвим свеж. И одморан!

ПАПА ВРАТИО КРОКОДИЛЧЕ

    Приликом недавног обиласка Средње Америке, папа Бенедикт XVI имао је у свом пртљагу и посебну торбу. У њој се налазио крокодилчић кога су му представници Биопарка из Рима уручили у јануару ове године. Животињу су прошле јесени нашли агенти полиције у кући једног кријумчара. Испоставило се да је тек рођеног крокодилчића из Хаване прокријумчарио у Италију сакривши га у доколеници, испод панталона.   Папина посета Куби била је одлична прилика да животињу врати тамо где и припада. Предвиђено је да гмизавац, који је у међувремену порастао, извесно време проведе у зоолошком врту у Хавани, те да га после пусте у природу – одакле је и украден.

АЛПИНИСТА ПОШАО ПО НОВИНЕ

    Крајем марта ове године, њујоршка полиција морала је да се умеша у необичан догађај. На вишеспратници, где је иначе смештена редакција дневног листа „Њујорк тајмс”, а која има чак педесет два спрата, уочен је човек који се пењао уз фасаду. „Алпиниста” је већ био код шестог спрата када је заустављен. У ствари, није заустављен, већ је замољен да сиђе.  Наравно, ватрогасци су претходно поставили мреже, у случају да падне.   Човек је, међутим, одмах послушно сишао.
    На питање због чега је дошао на замисао да се вере уз њујоршки облакодер, непознати је мирно изјавио како је кренуо по свој примерак омиљеног дневног листа. Полицајци су помислили да је одговор више него чудан, те су га одвели право на психијатријско одељење оближње болнице. У „Њујорк тајмсу” су задовољно трљали руке. Добили су неочекивану и бесплатну рекламу.

ОКИЦЕ СТАРИЈЕ ОД ХРИСТА

    У укусу, хрскавих кокица, распукнутих зрна кукуруза налик на беле цветиће, ужива се широм света, али мало ко је могао и да претпостави да су то исто још пре 6700 година чинили и древни Перуанци. Научници су то тек недавно открили.


Археолошке ископине клипа кукуруза чувају се у америчком Националном музеју природе

   Вршећи ископавања у Јужној Америци, археолози су на северној обали Перуа открили остатке клипа неког зрневља. Одмах су закључили да је реч о кукурузу, житарици с овог тла која је пренесена на остале континенте. Да је реч о кукурузу кокичару потврђено је из америчког Националног природно-историјског института и стигла је скоро истовремено кад и извештај да је зрневље старо 6700 година.
    Овим сазнањем научници су били затечени. У то прадавно доба индијански народи узгајали су кукуруз за исхрану, иако још нису знали за керамику нити су имали било какав суд у коме би термички обрађивали кукуруз. Дакле, могли су да га једу само печеног на ватри.
   То значи да кокање кукуруза није изум новог времена, већ једна од довитљивости у вештини преживљавања древних људи из Јужне Америке.

ДОЊИ ВЕШ ЧУВА ЗДРАВЉЕ

   Вођство сваке земље посебну пажњу посвећује здрављу војника. Ипак, према најновијим сазнањима, у томе предњачи министарство Сједињених Америчких Држава. Поготово када је реч о маринцима и специјалним јединицама.
   Да би медицински радници стално имали увид у здравствено стање сваког од ових војника, Министарство војске одобрило је средства да се направи посебан доњи веш, сачињен од најфинијег памука, али и најсавршенијих high-tech уређаја. У преплетаје материјала уткане су сензорске нити високотехнолошких медицинских уређаја који свакодневно могу да обављају све неопходне лекарске провере: од крвног притиска, рада срца и плућа до температуре тела. Подаци сакупљени из дигиталних уређаја у доњем вешу стижу до рачунара у главној командној соби одреда, па је лекарски тим стално упознат са здравственим стањем сваког појединог војника.

НА ПРОДАЈУ

   Славни француски сликар Анри Матис (1869–1954) у млађим годинама никако није могао да прода своје радове. Неки његов познаник га је посетио у атељеу и пред једном сликом одушевљено узвикнуо:
   „Мајсторе, насликали сте дивну слику! Не могу да је се нагледам!”
   Матис му је на то
скрушено узвратио:
   „Ни ја! Али бих је радо продао!”

ДЕСЕТ ЗА БУДАЛУ       

   Чувеног британског државника Вилијама Гледстона (1809–1898)
новинари су једном питали колико говора политичар може да спреми за недељу дана.
   „То је веома релативно. Ако је човек паметан и даровит може да састави само један. Ако је просечан може два, а ако је будала може и десет”, спремно им одговори Гледстон.

ЈЕЖИМ СЕ ОД ЈЕЖА

   Љубитељи животиња, са свих страна света, честитају Јергу Декеру и шаљу му поруке пуне хвале. Овај педесеттрогодишњи Немац скренуо је пажњу на себе јер је недавно жртвовао скупоцени аутомобил да би поштедео живот једног само наизглед обичног јежа. Враћајући се с посла из Ешерхаузена, места у Доњој Саксонији, он је на друму приметио бодљикаво створење које је прелазило пут. Да не би колима ударио и највероватније усмртио животињу, Јерг је нагло окренуо волан и, пошто су му точкови проклизали на влажном друму прекривеном лишћем, ударио је у заштитну ограду. Јеж је и убрзо је нестао с видика, али су зато кола страдала.

   Да би прича била додатно зачињена треба нагласити да је овај пожртвовани Немац свесно жртвовао „ферари тестаросу” вредан четрдесетак хиљада евра.

ЗАГРЛИ МЕ!

   Уз крилатицу „Нескривена срећа” у Сингапуру траје необична улична забава. Захваљујући „Кока-коли”, на неколико места у граду постављени су препознатљиви уређаји овог гиганта безалкохолних пића који, у поређењу са досадашњим, конзерве деле бесплатно. Или, боље речено, свако ће на поклон добити освежавајући напитак ако задовољи само један услов: уређај треба да обухвати и снажно загрли, с обе руке. Откад су се појавили ови апарати с видљиво исписаним натписом „Загрли ме!” настала је права помама. Људи се утркују ко ће пре да стигне до апарата срећни што чак и наизглед обична машина не може да остане хладна ако јој приђеш и загрлиш је.

ЈЕСТИВИ ЛИФТ


   Реклама је чудо, то зна свако ко се бави овим послом. Ако је добро смишљена, показује одличне резултате што доказује пример лондонске маркетиншке агенције „Енџин”. Да би на што бољи начин скренули пажњу на јафа кекс фабрике „Меквити”, у „Енџину” су у тајности четири недеље припремали сасвим нови изглед унутрашњости лифта у згради у којој им је седиште. Кад су напокон лифт поново пустили у рад, одмах је било јасно да су постигли жељени циљ: свако ко је улазио или излазио из кабине имао је широко развучен осмех на лицу. Како и не би кад зидове украшава 1325 јафа кекса. Идеја је толико необична да је вест о овој несвакидашњој реклами убрзо обишла свет. Наравно, као што се и види на слици, има и оних који, шале ради, покушавају чак и да окусе слаткиш.