НЕСЛАНА ШАЛА

   Једна непромишљена петнаестогодишњакиња из Роџерса у Арканзасу (САД) желела је да се нашали с неком сасвим непознатом особом.   Мобилним телефоном послала је СМС поруку следеће садржине:     

   „Сакрила сам леш... Шта ли ћу сад да урадим с њим?” Онда је насумично написала број и послала поруку, мислећи да ће некога да пренерази. Заборавила је да ће тај неко лако прочитати број са кога је порука послата и да ће јавити полицији. Али, није било потребе...   
   Девојчица је неслану шалу послала на број мобилног телефона полицијског детектива! За неколико минута, полицијска кола су се уз сирене нашла пред вратима њене куће. Родитељи су били запањени, као и млада преступница која је одмах схватила колико је био суманут њен покушај да се нашали. Морала је да оде у полицијску станицу одакле је после испитивања пуштена.

ПОКОЈНИКОВА ПИСМА

   Када је пре годину дана умро од срчаног удара, Енглез Џек Фроезе оставио је родбину и пријатеље у жалости. Међутим, од пре неколико месеци са Џекове електронске адресе почеле су да стижу поруке. Између осталог, писмо је примио и покојников најбољи друг Том Харт. У њему је стајало: „Ту сам у твојој кући. Зашто ниси средио таван?” Харту су истог часа задрхтала колена. Јер, уочи Џекове смрти заједно су сређивали таван!
   И други Џекови пријатељи почели су да примају писма... Напослетку су одлучили да све пријаве полицији. Јер, тајанствени писац порука свакако је особа која је знала лозинку за Џеков приступ електронској пошти, као и много тога о најближим пријатељима и родбини.

ШТА СВЕ ВЕТАР НОСИ

   Научници из Велике Британије и Швајцарске успели су да уз помоћ рачунарске технологије предоче како настају епидемије разних болести у свету.
   Наравно, за то су им послужила достигнућа развијене технологије. Тако је рачунарским моделима приказано како микроорганизми путују између континената, што указује да болести могу да буду пренесене ветром на хиљаде километара удаљености. Користећи моделе изворно обликоване да прикажу кретање честица прашине, научници су виртуелне микроорганизме послали од Мексика до Јужне Америке и открили да су неки, ношени ваздушним струјама, доспели чак до Аустралије.

ЧУВАЈ СЕ ВАТРЕ!

   Торес дел Паине, један од најчувенијих националних паркова у Чилеу и читавој Јужној Америци, често захватају пожари. Изазивају их немарни туристи који промакну кроз парк.

   У њима је до сада уништено више од 17.000 хектара шума и осталог растиња. Највише је букве Nothofagus pumilio, која успешно може да се опорави након ватре. Велику штету трпе и травнате површине, извор хране за многобројну стоку која се ту напаса, али и чопоре дивљих зечева.
   Према званичним саопштењима биолога, око педесет одсто ретких биљака нестало је у ватри. У протеклих 30 година забележен је чак 41 велики пожар и нестало је 19 одсто површине парка.

ИЗГУБЉЕНА СЛАМАРИЦА

   Људи који имају „црни фонд” држе новац „у сламарици”. Такав је обичај код нас, али не би се очекивало да то чине и Енглези. Недавно испитивање спроведено у Великој Британији открило је да њени житељи у просеку имају осамдесет пет фунти (око сто евра) за не-дај-боже.    Имајући на уму да је седамдесет један одсто испитаника потврдно одговорило на питање да ли у кући држе паре које крију и од себе самих, процена је да је у кућама широм Британије похрањено најмање око две и по милијарде фунти. Већина учесника анкете рекла је да тајни фонд чувају за неку непредвиђену ситуацију, на пример, неочекивану посету лекару или куповину нечег неопходног. Најуобичајеније место где Енглези крију новац је фиока за веш. Нажалост, пошто се ради о новцу за „црне дане”, чак тридесет четири одсто испитаника рекло је да су га тако добро сакрили да ни сами не могу да открију где се налази.

НЕМОГУЋЕ ПРИЈАТЕЉСТВО

   Женка углавном седи незаинтересовано док покрај ње скакуће и трчкара весели ушоња: Саманта и Панда, горила и зец. Ове две животиње први пут су се нашле у истом простору средином фебруара ове године. Кад су у управи зоолошког врта Ири у Пенсилванији приметили да је четрдесетседмогодишња женка гориле дуго сама и да то можда може да јој се одрази на здравље, морали су хитно нешто да предузму. Пошто је Саманта у позним годинама, знали су да ће бити нетрпељива према неком представнику своје врсте, зато није било паметно да у њен кавез сместе другог горилу. Откако је 2005. године угинуо Самантин „партнер”, живела је сама у кавезу. Друштво јој је правио само један плишани мајмун. Онда се неко из управе врта досетио да учини нешто наизглед немогуће и стави Саманту на пробу: шта ће се догодити ако у њен кавез пусте зеца?
   Не препуштајући ништа случају, зекоњи по имену Панда унутар кавеза поставили су кућицу у коју је могао да се сакрије, ако би га Саманта можда напала. Међутим, од првог дана Саманта и Панда склопили су наизглед немогуће пријатељство. Иако се горила и даље не креће баш много, с времена на време приђе зецу и на његову главу спусти шаку, као да жели да га помилује. Крунски доказ да је мајмуница прихватила зеца је што му дозвољава чак и да се игра с њеном омиљеном плишаном играчком. Наравно, откако се прочула прича о пријатељству ове две животиње, пред кавезом је сваког дана мноштво радозналаца.

УПРКОС ВРЕМЕНУ

   Како је изгледао паук косац који је живео пре више од триста милиона година недавно је предочено јавности. Наиме, група научника изложила је рендгенским зрацима фосил недавно откривен у Француској, чија старост сеже баш у тако далеку прошлост.
   На основу тог снимка направљен је тродимензионални модел паука косца, који је показао да је разлика између древног претка и данашњег инсекта незнатна. Две врсте, Macrogluon cronos и Ameticos scolos, указују да су косци једна од првих група животиња чије тело је и после триста милиона година претрпело незнатне измене у поређењу с изгледом данашњих потомака.

ПЕГАВЕ РУПЕ

   Соларне олује и ерупције које се догађају на површини Сунца, више не би требало да буду изненађење јер би могли да буду предвиђени, кажу научници с Универзитета Стенфорд у Калифорнији, у САД.
   Овакви догађаји, који могу да поремете енергетску равнотежу, обично се случајно поклапају с појавом црних рупа на Сунцу, познатијих као Сунчеве пеге. Али, њихову појаву није увек лако предвидети.
   Научници су открили магнетна поља, први знак појаве Сунчевих пега, успореног кретања звучних таласа. Мерењем ових покрета могуће је предвидети и готово тачно одредити појављивање нове Сунчеве пеге.

АЛИГАТОР У АУТОМОБИЛУ?

   Технолози кажу да су, у случају да у будућности сви енергетски извори закажу, открили нов извор погонског горива. Напомињу да би биодизел, осим из извора као што је соја и неки други усеви, могао да се добија и из масноће из тела алигатора. Годишње може да се обезбеди неколико милиона килограма масти.
   И испитивања која су урађена на америчком Универзитету Луизијана Лафајет показали су да је биодизел добијен на овај начин по саставу сличан биодизелу добијеном од соје и задовољава готово све званичне сигурносне стандарде. Ипак, друштва за заштиту животиња одмах су се громогласно огласила и сва даља испитивања су обустављена.

ПТИЦА ДВОМЕТРАШИЦА

   Научници скоро свакодневно долазе до нових открића животињског света који је живео у време када су Земљом ходали диносауруси. Један од таквих је и фосил виличне кости недавно откривен у Казахстану који указује да су у доба диносауруса небом летеле велике птице. На основу археолошких ископина веровало се да је већина птица из доба креде, пре 146 милиона година, била величине вране, али фосилни остаци кичмених костију нађених у Француској 1995. године обезбедили су прве потврде да је у то време можда било и већих птица.
   Новооткривени фосили припадају птици латинског имена Samrukia nessovi која је била висока између два и три метра. Ипак, научници још не могу са сигурношћу да утврде да ли је недавно откривена птица могла да лети или је можда брзо ходала по тлу, пробијајући се између диносауруса.