АШОВ ПО АШОВ

Педесетих година прошлог века општински одбор грофовије Ворикшир у Великој Британији образовао је необичну комисију. Њен задатак био је да одговори на питање да ли мањим ашовом могу брже и лакше да се копају рупе у земљи него неким тежим алатом.
После девет месеци испитивања и потрошених 4000 фунти дошли су до закључка да све зависи од врсте тла и броја људи који копају. Свака част на прецизности.

УДРИ МУШКИ

Научнике свашта занима, па и колико највише пута, у просеку, за време бокс-меча просечан боксер зада ударац. Да би то сазнали, истражили су мноштво мечева боксера различитих категорија. Испитивање је показало занимљиве податке. Установили су да највише удараца задају боксери велтер категорије. Тако издвајају сусрет из 2006. године између мексичког боксера Антонија Маргарита Монтија, шампиона, и изазивача Џошуе Клотија, пореклом из Гане.
Боксери тешки 67 килограма замахивали су, наизменично, веома брзо. Маргарито је то учинио 1675 пута, што значи да је задао око 140 удараца у рунди. Клоти је био нешто лошији. За време меча успео је да упути 1067 удараца. Али, највише удараца упутили су један другом амерички боксери Зак Падила и Реј Оливеира у мечу одржаном 15. децембра 1993. године. Укупно су разменили 3020 удараца.
Боксери тешке категорије задају знатно мање удараца, али су они много силовитији. Тако је Владимир Кличко, украјински боксер и светски првак, у фебруару 2008. године боксовао против руског боксера Султана Ибрахимова и победио упутивши противнику 148 удараца, док је сам примио 97.

МЕСЕЧАРКА У САМОПОСЛУЗИ

Трогодишња девојчица из Мејна (САД) чији родитељи нису ни сањали да је месечарка, у сну је, током хладне и снежне ноћи, превалила око километар и по. Наравно, све време спавајући. Око пола четири, у сну је устала из кревета и преко пиџаме обукла капут, обула чизме и изашла из куће. Нико је није чуо. По вејавици је стигла до самопослуге, где иначе редовно иде са мајком. Срећом, иако је било глуво доба ноћи, један запослени био је у самопослузи и видевши девојчицу, одмах позвао полицију. У међувремену се пробудила и почела да плаче. Чудила се што је ноћ и што мама није у самопослузи. Следећи трагове у снегу, полицајци су могли да виде колико је пешачила и вратили је кући. Родитељи су с неверицом сазнали да се њихова кћи искрала из куће док су они мирно спавали. Сада су набавили нову браву и кључ увече носе у своју спаваћу собу.

КАД ЦАРИЦА ДАРУЈЕ

    У свету медицине Томас Димсдејл (1712–1800), лекар из Шкотске, сматра се једним од најнаграђенијих здравствених радника на свету, мада иза њега нису остала ни значајна открића, нити велики подвизи.
Али, ни иза награда нису стајале научне установе, већ руска царица Катарина II (1729–1796). Како се ова бивша немачка принцеза суочила са невољама малих богиња, које су у то време харале Русијом, решила је да затражи стручну помоћ. Године 1768. довела је Томаса Димсдејла који је вакцинисао њу и њеног сина.
    Димсдејл је плаћен титулом барона, у готовом је добио 50.000 долара и загарантовану пензију од 2500 долара. Осим тога, сви путни трошкови од Русије до Шкотске и назад били су плаћени и њему и његовом сину, такође лекару, као и послузи која их је пратила. Наравно, и боравак у Русији био је плаћен. Поред тога, и отац и син добили су богате дарове у крзну и драгом камењу.

НЕ ЧУЈЕШ КОМШИЈЕ!

   У граду „који никада не спава”, у Њујорку, сваким даном има све више оних који би волели мирно да дремну. Једноставно речено, живот у Њујорку превише је бучан. Агенције за трговину некретнинама суочиле су се са необичном појавом. Број корисника њихових услуга који траже станове у непосредној близини њујоршких гробаља, повећава се сваким даном.

   Зашто Њујорчани сада одједном воле да станују поред гробаља? Пре свега зато што је ту тихо. Онда, и зато што им се неће догодити да у непосредној бизини њихове зграде подигну неку нову, већу и вишу што ће им у потпуности заклонити видик и дневну светлост. А њујоршка гробља су мирна места, пуна зеленила. Један трговац некретнинама овако је срочио рекламу за своје предузеће:
   „Ми вам налазимо станове где се комшије живе не чују!”

ГЉИВИЦЕ УБИЦЕ

   Најновији извештаји природњака указују да трговина водоземцима, првенствено жабама и краставим жабама као кућним љубимцима, доводи до ширења гљивичног обољења које изазива њихову смрт широм света, од западних предела Северне Америке, преко Централне и Јужне Америке, источних делова Аустралије, Доминикане, Кариба, до Велике Британије.
   Реч је о гљивици chutridiomucosis. Под њеним утицајем ствара се смртоносна болест која напада водоземаца. Због овог обољења више од 200 врста доведено је у опасност од изумирања. Најугроженије су животиње у Централној Америци где је више од 40 одсто врста пред истребљењем, док је панамска златна жаба у потпуности нестала.
    Да би се спречило ширење обољења, водоземци приспели из заражених земаља биће испитани и, по потреби, стављени у карантин ради лечења препаратима на бази хлорамфеникола за који је утврђено да зауставља деловање ове гљивице. Предлаже се и обустава трговине с областима које су некада биле настањене панамским златним жабама.

ВИНОКРАДИЦА!
           
    За тешку крађу пред судом ће одговарати педесетогодишњак из Кунеа у Италији који је из цркве у месту Кортемилија украо две боце освештаног вина намењеног причешћу верника. Људи који су се уочи мисе нашли испред цркве, видели су га како се журним кораком удаљава непознати мушкарац, носећи у свакој руци по једну боцу црног вина. Када је изашао из црквеног дворишта, потрчао је. То им је било сумњиво, па су позвали полицију. Госпођа која се молила у цркви потврдила је пароху да се непознати пришуњао, а затим се иза олтара појавио са вином.   

   Полицајци су га убрзо ухватили, будући да живи у самом центру малог градића крај Кунеа. Освештано вино пронађено је испод умиваоника. Сва је прилика да је човек хтео да га попије, а не да га продаје. Било како било, вино је враћено пароху. Полиција сумња да је крадљивац и раније кришом узимао вино из цркве, али га нико до сада није ухватио на делу.

ДВЕ ЖЕНЕ, ЈЕДАН „ФЕЈС”

   Један човек из државе Вашингтон (САД), Алан Л. О’Нил, оптужен је за бигамију, онда када је најмање очекивао да ће бити ухваћен. Главе му је дошао „Фејсбук”! Интернет се још једном показао као непријатељ прељубника. Наиме, и једној и другој Алановој супрузи стигао је позив са „Фејсбука” да се упознају, будући да имају заједничког „пријатеља”.   

   Испоставило се да је човек са фотографије која се и једној и другој појавила на екрану рачунара, њихов муж. Само што се звао другачије!
   Наиме, Алан се први пут оженио 2001. године. Брак није био нарочито срећан, па је 2009. године рекао жени како би му пријала промена. Отишао је у други град, „да среди мисли”. У ствари, променио је име и поново се оженио. „Фејсбук” га је открио.

УЗ МАЦИНУ ПОМОЋ

   Месец дана Маргарет Пејџ, четрдесетједногодишњакиња из Албукеркија (САД) важила је за несталу особу. А онда су је после месец дана нашли у шуми у Новом Мексику. Била је промрзла, изгладнела, али у наручју је и даље држала своју мацу Мају.

   Маргарет је са групом планинара кренула на излет. Срећом, понела је са собом своју љубимицу мацу коју је држала у ранцу, заједно са врећом.  Идући шумском стазом, удаљила се од осталих чланова групе... Тек неколико часова касније схватила је да се сасвим изгубила. Живела је са мацом, спавала у врећи иако се температура ноћу спуштала испод нуле. 
   Маца је ишла свакодневно у лов и сва је прилика да је нешто доносила и својој газдарици за јело... За разлику од Маје, Маргарет је потпуно изгубила веру да ће је неко икада наћи. Препустила би се смрти да није било Маје. И кад су је спасиоци најзад нашли, идући ка болници, замолила је да са собом понесе и Мају.

КРАДЉИВЦИ ЗУБНЕ ПРОТЕЗЕ

   Двојица лопова који су недавно у италијанском граду Астију напали осамдесетдвогодишњу госпођу у њеном стану завршили су са лисицама на рукама. Лопови, од којих је један малолетник, сачекали су у заседи старицу која се у уобичајено време враћала из цркве. Зграбили су је на степеништу, узели кључеве и угурали у стан. Међутим, у њеној кући нису успели да нађу ништа вредно. Скроман намештај, мало готовине и један једини златни ланчић који је носила око врата. Видевши да су напали погрешну особу, досетили су се шта би још могли да украду. Била је то вештачка вилица пренеражене госпође. Уочили су да у њој има неколико златних зуба...
   Срећом, лопови су ухваћени, а баки су враћени зуби.