Stranke neće odustati od fotelja javnih preduzeća
 Nataša Latković | 13. 02. 2012. -

I posle sledećih izbora Srbiju očekuje isti scenario - političke stranke vodiće grčevitu borbu za svako ministarsko mesto, poziciju pomoćnika i državnog sekretara, a ništa manje i za direktorske fotelje i članstva u upravnim odborima javnih preduzeća. I mada većina partija tvrdi da će insistirati na departizaciji državnih preduzeća i zapošljavanju stručnih kadrova, gotovo nijedna nije spremna da donese zakon koji bi to omogućio.


Nikoga nije iznenadilo to što do kraja prošle godine nije izvršena depolitizacija javnih preduzeća, iako su nas stranke na vlasti sredinom 2011. uveravale da će ovog puta ispuniti svoje obećanje. Rekli su: “Konačno su se stekli uslovi”.


Nije neobično što Vlada to nije uradila ni tokom celog četvorogodišnjeg mandata, iako je veći deo vladajuće koalicije baš taj “plan” imao u svom predizbornom programu. I sada, tri meseca do izbora, većina partija ponovo obećava isto - javnim preduzećima rukovodiće profesionalni kadrovi.

 - Mi se odavno zalažemo za raspisivanje konkursa za izbor čelnih ljudi u državnim firmama. Prvi takav konkurs obavljen je za PTT. Ukoliko budemo formirali sledeću vladu, insistiraćemo na izboru profesionalnog menadžmenta koji će biti pristojno plaćen - obećava Jelena Trivan, potpredsednica DS.

 Na pitanje da li su demokrate spremne da donesu zakon koji će zabraniti strankama da upravljaju javnim preduzećima, ona odgovora:
   
- Važno je da se raspisuju konkursi i biraju stručni ljudi. I naprednjaci, ako budu formirali vlast, uveravaju nas da će “samo sposobni sedeti u državnim firmama”. 

Kako tvrde, to će biti profesionalci birani na konkursima, a nije isključeno ni da se na tim pozicijama nađu pripadnici protivničkog tabora.

 - Ukoliko se neki član stranke sa suprotne strane pokazao kao dobar direktor, nećemo ga smenjivati. Ne treba nam zakon koji će regulisati departizaciju javnih preduzeća. Dovoljno je da građani na izborima glasaju za partije koje su spremne da na njihovo čelo postave sposoban kadar - smatra Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS.

 Ujedinjeni regioni Srbije prva su partija koja je sastavila zakon o ukidanju upravnih odbora u javnim preduzećima u kojima sede stranački kadrovi i uputila ga u skupštinsku proceduru. U ovoj stranci za “Blic” kažu da im nijedna partija nije dala podršku za njegovo izglasavanje, kao i da to dovoljno govori o političkoj volji stranaka da departizuju državne firme.

 - Mi smo im rekli da naprave bolji zakon od našeg i da ćemo ga podržati. Naravno, nije bilo reakcije - kažu u URS.
   
U praksi se za departizaciju još zalagao i LDP, koji je na gradskom nivou zapošljavao nestranačke ličnosti. Svi ostali bili su jaki samo na obećanjima.

 Tako je posle parlamentarnih izbora iz 2008. članicama sadašnje vladajuće koalicije trebalo skoro mesec dana da nađu formulu po kojoj će raspodeliti državne firme.

Nemanja Nenadić iz “Transparentnosti Srbija” smatra da bi se i ovog puta moglo dogoditi slično.

 - Departizacija državnih preduzeća ne treba biti stvar njihove dobre volje. To iziskuje promenu sadašnjeg zakona, i to tako da se onemogući strankama da fingiraju javne konkurse. U suprotnom, biće teško da se to izbegne posle izbora jer će pregovori o formiranju vlasti biti teški, a podela plena mogla bi biti odlučujući faktor - smatra Nenadić.

 Plan zvani javna preduzeća u stranke donosi novac, ali i kadrove koji se zaposlenjem nagrađuju za stranačku lojalnost. Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa kaže da bi departizacijom stranke izgubile mnogo, ali i da će, ukoliko ostane ovako, izgubiti još više.

 - Ostaće bez birača i dokrajčiće državu. Ne verujem da će partije profesionalizovati rad javnih preduzeća, ali se nadam. Mnogo mi je veća nada nego vera. Partije treba da shvate da brod tone i da će potonuti ukoliko se nešto ne preduzme.


Izvor : blic.rs

Kako su nas trgovci "drali" maržama na hranu
 Marija Škrbić | 17. 02. 2012.

Marže na brašno u trgovinama su iznosile i do 55 odsto, na šećer do 37,6, na ulje do 33,5, a na kratkotrajno mleko do 20,8 odsto, pokazuje snimak cena koji je pre i posle usvajanja uredbe o ograničenju marži na maksimalnih 10 odsto na osnovne životne namirnice sprovela Tržišna inspekcija.
 
Posle uredbe cene brašna su pale i za oko 25 dinara po kilogramu

Iako su pre usvajanja ove uredbe trgovci listom tvrdili kako najmanje zarade imaju upravo na osnovnim životnim namirnicama, snimak cena koji je Tržišna inspekcija napravila 30. decembra prošle i 10. februara ove godine pokazuje suprotno. Primera radi, maksimalna cena brašna tipa 500 jednog od proizvođača pretposlednjeg dana prošle godine u radnjama je iznosila 75 dinara po kilogramu, a danas to isto brašno košta 51,67 dinara, što je za oko 45 odsto jeftinije.

 Po tome nije teško zaključiti da su pojedini trgovci ovaj proizvod pre uredbe maržirali sa neverovatnih 55 odsto. Slično je i sa šećerom, uljem, mlekom, ali i mesom. Trgovačke zarade na mesu išle su i do 20 odsto.

 - Trgovci su pre stupanja uredbe na snagu meso zvanično maržirali u rasponu od sedam do 13 odsto. Međutim, zahvaljujući naknadnim knjižnim zaduženjima koje su dostavljali proizvođačima, nabavnu cenu su dodatno smanjivali za pet do sedam odsto, što se nije odražavalo na maloprodajne cene mesa. Tako da se može reći da su trgovačke marže na meso pre usvajanja ove uredbe iznosile od 12 do 20 odsto - kaže izvor “Blica” iz Vlade Srbije.

 Goran Papović, predsednik Nacionalnog udruženja potrošača Srbije, kaže da ovaj izveštaj Tržišne inspekcije potvrđuje ono na šta je ovo udruženje već upozoravalo
 - Za nas to nije nikakvo iznenađenje, verujem da su marže na ove proizvode bile još veće zahvaljujući prikrivenim maržama. Zato tražimo da se trajanje uredbe produži - kaže Papović.


Uredbom o ograničenju marži na maksimalnih 10 odsto, koja će biti na snazi do 1. jula, obuhvaćeni su meso, mleko, brašno, šećer, ulje, jogurt i slatkovodna riba. Njome je ukinuta i praksa bezuslovnog povrata robe proizvođačima i ograničen rok plaćanja na 60 dana.

 Prestanak njenog važenja, kako je ocenjeno u Narodnoj banci Srbije, mogao bi da utiče na rast inflacije. U NBS očekuju da će se pad inflacije osetiti u prvim mesecima ove godine. Ipak viceguverner Bojan Marković kaže da će , nova poljoprivredna sezona, veći rast regulisanih cena i prestanak važenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, dovesti do vraćanja inflacije ka nivou od 5,5 odsto.

Ministar: Nastava dosadašnje politike

Dušan Petrović, ministar poljoprivrede i trgovine kaže za “Blic” da je sistem mera koje su preduzete u poljoprivredi i trgovini stabilizovao snabdevanje tržišta hrane i omogućio stabilizovanje cena osnovnih životnih namirnica.
 - Cilj poljoprivredne politike je da se poveća proizvodnja, smanje troškovi po jedinici proizvoda i tako omogući poljoprivrednim proizvođačima da više zarade. Cilj trgovinske politike je zaštita građana od svih neekonomskih činilaca. Plan je da ovakav pristup bude nastavljen ne samo u toku 2012. već i u naredne četiri godine, jer recept koji pokazuje uspeh ne treba menjati- kaže Petrović.

Izvor : blic.rs

Vesna Ječmenica, snabdevač države i bezbednjaka elitnim nameštajem
Đelićeva verenica oprema državne ustanove!
Petak - 24.02.2012
Preduzeće za trgovinu kancelarijskim nameštajem „Nitea“, čiji je suvlasnik i direktor Vesna Ječmenica, verenica doskorašnjeg potpredsednika vlade Božidara Đelića, u poslednjih pet godina, od 2007. do 2011. godine, opremalo je kancelarijskim nameštajem nekoliko državnih organa, agencija i ustanova i na tom poslu je inkasiralo preko 40 miliona dinara, objavio je antikorupcijski portal „pištaljka“.



Samo tokom 2010. i 2011. godine „Nitea“ je od saradnje sa državnim organima zaradila nešto više od 33 miliona dinara. Prema saznanjima „pištaljke“, od ovog preduzeća su nameštaj kupovali, između ostalih, i Agencija za kontrolu letenja SCG, Agencija za lekove i medicinska sredstva, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Akreditaciono telo Srbije, BIA, kao i Fond za podršku investicija u Vojvodini (Vojvodina Investment Promotion - VIP), čiji je osnivač Skupština Vojvodine.
 Nabavka vojvođanskog fonda, vredna 5,7 miliona dinara u korist Đelićeve verenice, pri tom je posebno interesantna jer je ugovorena direktnom pogodbom i bez raspisivanja javnog poziva. Naime, fond je prvobitno raspisao otvoreni javni poziv, koji je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki poništila u celini zato što su kriterijumi iz tenderske dokumentacije, uključujući nazive proizvođača, dimenzije, pa čak i težinu nameštaja, bili postavljeni tako da na tenderu može da pobedi isključivo „Nitea“, navodi „pištaljka“. U obrazloženju odluke komisije, kojom se poništava tender fonda, navedeno je da je fond za svaki artikal postavio detaljne i izrazito precizne tehničke zahteve, „koji idu od toga koje estetske kriterijume traženi komadi nameštaja moraju da zadovolje, preko preciznih dimenzija, materijala od kojih moraju biti izrađeni, a za određene komade i do tačne težnine koje moraju biti (na primer stolica za koju je definisano da mora imati težinu od tačno 15 kilograma?!)“.
 Međutim, umesto da otkloni uočene nepravilnosti i ponovo raspiše tender, fond je u junu prošle godine kroz pregovarački postupak nabavku kancelarijskog nameštaja po ceni od 5,7 miliona dinara poverio firmi „Nitea“, pravdajući to „hitnošću“. Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“ ističe da povezanost vlasnika firme koja posluje sa državom i funkcionera može biti predmet sumnje, ali da je u slučaju nabavke vojvođanskog fonda posebno indikativno to što je Komisija za zaštitu prava prethodno poništila tender, uz ocenu da je bio namešten baš za „Niteu“.

 - Bez obzira na to da li je suvlasnica te firme Đelićeva verenica, čini se da je kod fonda postojala volja da baš sa „Niteom“ potpiše ugovor. Zašto je to tako, odnosno da li je ta nabavka bila zakonita, trebalo bi da ispita državno tužilaštvo, ali i državni revizor ili budžetska inspekcija - ocenio je Nenadić za „Alo!“. U Fondu za podršku investicija u Vojvodini kažu da nije bilo zloupotrebe prilikom dodela posla „Nitei“.
 - Tender nije bio namešten za „Niteu“, već su tehnički kriterijumi nabavke bili definisani prema našim potrebama, po enterijerskom rešenju koje nam je prethodno predložio atelje „Ratan“. Nisam se bavio time od koga se nameštaj nabavlja, niti sam u to vreme znao ko je vlasnik „Nitee“ - izjavio je direktor fonda Branislav Bugarski za „Alo!“, napominjući da je vrednost nabavke bila 4,8, a ne 5,7 miliona dinara.

 
Bez odgovora

O poslovanju „Nitee“ sa državnim i pokrajinskim organima „Alo!“ je juče pokušao da dobije komentar od suvlasnice ove firme Vesne Ječmenice, kao i od njenog verenika Božidara Đelića, ali do zaključenja ovog izdanja oni nisu odgovorili na naše pozive i poruke.

 
Tajanstveni nameštaj za BIA

Prema navodima „pištaljke“, Bezbednosno-informativna agencija kupila je u decembru prošle godine nameštaj za opremanje svojih prostorija od preduzeća „Nitea“, ali bez obzira na to što je ukupna vrednost te nabavke oko 7,2 miliona dinara, BIA nije raspisala javni poziv. Tajnost kupovine kancelarijskog nameštaja opravdana je pozivanjem na uredbu vlade o određivanju sredstava za posebne namene BIA, prema kojoj se za nabavku tih sredstava ne primenjuju propisi kojima se uređuju javne nabavke.
 Nemanja Nenadić sumnja da je nabavka kancelarijskih stolova i stolica baš morala da bude poverljiva, jer tajne mogu biti samo nabavke kojima mogu biti ugroženi bezbednost države i građana.
 - „Transparentnost“ je još 2009. godine podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu zakonitosti pomenute uredbe, koja je odbačena iz potpuno nerazumljivih razloga. I dalje mislim da je ta uredba suprotna Zakonu o javnim nabavkama, koji ima jaču vrednost i koji bi morao da se poštuje - istakao je Nenadić.


Sanja Đorđević

Блиц: Влада железару у Смедереву платила 40 милиона и један долар            
 среда, 29. фебруар 2012.

Амерички „Ју-Ес стил“ није од Србије добио само један долар за смедеревску железару већ целих 40 милиона долара, показује уговор о купопродаји у који је „Блиц“ имао увид. Наиме, компанија „Ју-Ес стил Србија“ имала је дуговања према сестринској фирми „Ју-Ес стил“ у словачким Кошицама и тај дуг Србија је уговором наследила и исплатила.

Реч је о дугу нешто већем од 53 милиона долара, али су Американци пристали да нам отпишу 25 одсто тих потраживања, тако да смо за смедеревску железару платили око 40 милиона долара.

Одредбе уговора показују да се Влада Србије као купац обавезала да ће платити дуг железаре од 53.180.000 долара установљен 31.децембра 2011. године за испоручене сировине, опрему, делове и набавку, пружене компјутерске и менаџментске услуге.

Тај новац, како стоји у овом документу, потражује „Ју-Ес стил“ из Кошица. У договору с менаџментом америчке компаније, потраживања су умањена за 24,7 одсто, што значи да је Влада морала да плати дуг од око 40 милиона долара.

Уговором су дате две могућности плаћања - тако што ће држава искористити расположиви новац с рачуна „Ју-Ес стила Србија“ једнак дугу или ће га сама платити у року од три дана од завршетка трансакције.

Иако су рокови за плаћање истекли, и даље није познато на који начин је Влада Србије исплатила дуг Кошицама, на шта се обавезала потписивањем уговора, јер су званичници укључени у ову трансакцију били недоступни за коментар.
Књиговодствена вредност железаре

Вредност земљишта   
700.000

Вредност зграда   
29.400.000

Вредност машина и опреме   
215.500.000

Вредност нематеријалних улагања   
11.100.000

*Износи су у доларима   


Не зна се да ли је и колико средстава у тренутку трансакције било на рачуну „Ју-Ес стила Србија“ и, ако јесте, да ли је било довољно новца да се покрије дуг Кошицама или је држава морала да доплати тај део из своје касе.

Оно што се јасно види из потписаног документа јесте да је Влада Србије пристала да буде гарант плаћања обавеза „Ју-Ес стила Србије“ и накнаде било какве штете уколико је буде било према трећим лицима.

С друге стране, обавезе према Влади Србије имао је и „Ју-Ес стил Кошице“. Уговором су се обавезали да ће нам оставити обртна средства у износу од 110 милиона америчких долара. Овај износ је, како је уговорено, морао да буде потврђен у року од 10 дана од момента затварања трансакције.

- Уколико се утврди да је износ обртних средстава „Ју-Ес стила Србије“ био мањи од тог износа, компанија из Кошица има обавезу да исплати мањак у року од пет дана од утврђивања мањка - стоји у уговору.

Рокови за испуњење ове обавезе су такође прошли, али је и даље непознаница да ли су обртна средства „Ју-Ес стила“ у тренутку продаје вредела толико.

Држава Србија је званично купила Железару Смедерево за свега један долар. Чак и та цена доведена је у питање, имајући у виду годишње губитке које је железара правила под руководством америчке компаније. Према званичним подацима, нето губитак тог гиганта у прошлој години био је 200 милиона долара.

Велики знак „Ју-Ес стила“ који је од 2003. године красио главну капију смедеревске железаре скинут је у понедељак око поднева. Тиме је нестао један од последњих видљивих трагова да су Американци до краја јануара ове године били власници Железаре Смедерево. Претходно је, такође без велике помпе, недуго пошто је обнародовано да је железару српска држава пазарила за један долар, нестала и америчка застава, која се заједно са српском вијорила на јарболу недалеко од капије. Шта ће бити с масивним знаком који је у понедељак завршио у прашини, да ли ће бити враћен компанији чија је сада најближа адреса у Словачкој, или ће бити претопљен када железара поново проради половином марта, за сада се не зна. Баш као што се не зна до када ће лого америчке фирме остати на оградама и путоказима око огромног комплекса железаре. За њихову замену биће потребно још новца.

(Блиц)

Upravo nas pljačkaju svake sekunde samom promenom kursa.

Vlada nas ubeđuje da smo bogatiji za 500 evra


Ko do kraja prošle godine nije dobio povišicu ili bonus na platu, treba odmah sutra da pokuca gazdi na vrata i traži 500 evra za tih 12 meseci. Može odmah i da nagovesti da na kraju ove godine očekuje još dvestotinak, i to po kursu od 106 dinara. I sve to pozivajući se na zvaničnu statistiku po kojoj država kroji svoje najvažnije finansije.


Srpski BDP po glavi stanovnika porastao je za godinu dana sa 3.981 na 4.543 evra, što u praksi znači da je domaća ekonomija trebalo da na kraju prošle godine bude moćnija i produktivnija toliko da svaki stanovnik bude bogatiji za tačno 562 evra. Iako ceo svet muči kriza, naša vlada računa da će ove godine BDP po glavi stanovnika, odnosno naš standard nastaviti da raste, pa će svakome novčanik biti deblji za još 174 evra.

 

Čitajući statistiku Ministarstva finansija, ispada da smo u kriznim godinama sve bogatiji i bogatiji - od kraja 2009. do kraja ove godine za 770 evra. Najzanimljivije od svega je da iako iz godine u godinu dinar slabi prema evru, Ministarstvo finansija je, suprotno logici i matematici, sračunalo da se više evra može kupiti po kursu od 106 dinara nego po kursu od 102 dinara za evro. Podatak na koji u svojim kalkulacijama računa Vlada, da će prosečna vrednost evra tokom ove godine biti 106 dinara, ubedljivo je najsedativniji za dužnike ovih dana kad dinar svakodnevno obara rekorde prema jedinstvenoj valuti.


Svi ti parametri, procene kursa i rast BDP-a služe državi da planira svoje glavne finansije. Ministarstvo finansija računa da će nam BDP ove godine porasti za 1,5 odsto, na 33,49 milijardi evra, pa ispada da je javni dug u januaru ispod zakonske granice i iznosi 43,2 odsto BDP-a.


I ništa se u takvim optimističnim procenama Vlade nije promenilo čak ni nakon odlaska MMF-a koji je zajedno sa NBS procenio da nam ove godine i neće ići tako dobro, pre svega zbog krize u zoni evra gde su glavni trgovinski partneri domaće privrede. Procena je da će privredni rast biti svega pola procenta, što bitno sužava prostor državi. Iako je i sam premijer Mirko Cvetković nedavno kazao da je misija iz Vašingtona otišla iz Srbije tražeći rebalans budžeta zbog nižeg privrednog rasta koji se očekuje ove godine, ministarstvo na čijem je čelu ostaje pri mnogo optimističnijoj proceni.

- Ekonomska politika svake zemlje, pa i Srbije, utvrđuje se budžetom i ne može se menjati mesečno ili nedeljno na osnovu pojedinačnih indikatora i saopštenja. Na taj način bi se stvorila neizvesnost kako za privredu i investitore, tako i za građane, a što je najopasnije za makroekonomsku stabilnost zemlje - kazao je Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, na konkretno pitanje ostaje li država pri proceni rasta od 1,5 odsto.


Ana Jolović, ekonomista Centra za slobodno tržište, kaže za „Blic“ da ako je namera države da fingira veći privredni rast, to može biti samo kratkoročni mehanizam da se zakrpi problem.


- Manipulisanje brojevima nema mnogo smisla jer investitori ne veruju da iza takvih brojki stoji jaka ekonomija - kaže Jolović.


Privredi će biti teško da se uklopi u lepe državne želje, pa će realnost sasvim izvesno ugroziti „makroekonomsku stabilnost zemlje“. Kako za „Blic“ navodi Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, ovo će biti vrlo teška godina.
- Ako posmatramo poslednji kvartal 2011. i prva dva meseca ove godine, teško da će biti tolikog rasta koji predviđa Ministarstvo finansija - kaže Bugarin.


Pad industrije i izvoza izazvaće nova otpuštanja, niže plate i standard. Uz to, privredi će biti teže da otplaćuje zajmove jer ove godine treba da vrati 3,4 milijarde evra, što je 400 miliona evra više nego lane, a samo od oktobra do februara ove godine je dinar oslabio za skoro 10 odsto i pao sa 100,4 na 110,3 dinara za jedan evro.


- Ako već dinar treba da slabi u odnosu na evro jer to pomaže izvozu, onda neka slabi u godini kad ne treba da se vrati ovoliko indeksiranih kredita - kaže Bugarin.
Ana Jolović kaže da ćemo se ove godine suočiti sa krizom i sa statistikom i bez nje.


Efikasan sistem pravosuđa, moderno obrazovanje, brža administracija preduslovi su za stvarno jaku privredu - kaže Jolović i dodaje da će tek u takvim uslovima, građani Srbije biće stvarno bogatiji za jednu ljubičastu novčanicu evropske valute.

Izvor: Blic

sta reci, koju poruku poslati osim 

AFERA „SINDIKAT PRAVOSUĐA“
U KLADOVU JELI SA GOLIH DEVOJAKA!


Četvrtak, 15. Mart, 2012.|  Autor: Ekipa Kurira
Gozba s golim devojkama na kojima je servirana hrana održana na završnoj večeri sindikalnih sportskih susreta u hotelu „Đerdap“, tvrdi Slavica Živanović iz Novog sindikata pravosuđa


 BEOGRAD - Afera se nastavlja!
Muškarac gricka meso sa ženskog tela dok se ostali prisutni pohotno osmehuju! Ovo je prizor s jedne gozbe Sindikata pravosuđa Srbije, koja je, prema rečima predsednice Novog sindikata pravosuđa Srbije Slavice Živanović, održana prošle godine u hotelu „Đerdap“ u Kladovu.

 - To je bilo poslednje veče 10. sportskih susreta Sindikata pravosuđa Srbije. Pojedini članovi sindikata i gosti, među kojima je bilo i sudija, bili su šokirani kad su videli gole devojke na kojima je servirano meze, pa su neki s gađenjem napustili skup - priča Živanovićeva. Kako kaže, na žurki koju je organizovao Sindikat pravosuđa nije učestvovao niko iz njenog sindikata.

 - Izdvojili smo se i svoje sportske susrete organizovali smo u Grčkoj. Kao bivši predsednik Sindikata pravosuđa Srbije tvrdim da se sadržina glavne završne večeri precizno ugovara i takva stvar se nikad ranije nije dogodila. U hotelu znaju šta je program uključivao i da li su im oni ili neko drugi obezbedili devojke da im služe kao poslužavnici - kaže Živanovićeva.

 Ona ističe da se dešava da hotel za završni skup ponudi iznenađenje večeri da bi poboljšao sadržinu.

 - Predsednik sindikata mora da zna o kakvom iznenađenju je reč i mora da se saglasi s tim predlogom - objašnjava predsednica Novog sindikata pravosuđa i dodaje da je Glavni odbor Novog sindikata pravosuđa Srbije osudio takvo ponašanje.

 Podsetimo, Kurir je juče objavio ispovest Iline Obradović, koja tvrdi da je njena ćerka, koja je nestala pre 10 godina i za koju veruje da je žrtva trgovine belim robljem, jedna od devojaka „sa stola“.

 - Večera se ne završava serviranjem hrane, već se na devojkama posle seksualno iživljavaju, orgijaju - rekla je Ilina.


Vlasnik hotela: Bile su tu oko 10 minuta

 Većinski vlasnik hotela „Đerdap“ Živojin Bolbotinović za Kurir kaže da je menadžment hotela sindikalcima organizovao svečanu večeru na telima golih devojaka.

 - Menadžment hotela došao je na ideju da im to priredi o svom trošku. Devojke su tu bile oko 10 minuta za slikanje i onda su otišle. Oko 500 sindikalaca nije imalo ništa protiv iznenađenja - kaže Bolbotinović i dodaje da ne zna od koga je tadašnji menadžer, čijeg se imena ne seća, naručio devojke ni koliko je to „iznenađenje“ koštalo.

 Slađanka Milošević: Neću ništa da vam kažem

 Predsednica sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević odbila je da da izjavu novinarima Kurira jer, kako kaže, ne želi da pridaje nikakav značaj tekstovima koje objavljuje naš list.

 - Neću ništa više da komentarišem. Upravo idem na razgovor sa advokatima, ali ne želim da vam otkrivam svoje buduće poteze, kao što ni vi meni ne otkrivate svoje - rekla je Miloševićeva.

Majko mila sta se sve radi po zemlji Srbiji, pa samo da je 1% od ovoga tacno 

Svaka cast na kreativnosti 

Inace... 



...nek sva cula uzivaju 

Srbija 

"Bahanalije" sindikalaca u Kladovu
Izvor: B92

Kladovo -- Na proslavi sindikalaca pravosuđa u hotelu "Đerdap" u Kladovu juna prošle godine, hrana na završnoj svečanoj večeri bila je poslužena na telima golih devojaka.

Sindikalci tvrde da nisu znali šta ih čeka, a u upravi kladovskog hotela tvrde da je to bilo njihovo poklon iznenađenje za sve.

“Justicija, rimska boginja pravde, sa radnim naslovom ‘Gola istina’ predstavljena je u konstrukciji švedskog stola gde je u odori Justicije jedna devojka sedela i imala mač i terazije kako to dolikuje tom liku, a ispod nje su bile dve devojke na kojima je samo izložena hrana”, objašnjava Veljko Komlenić, marketing menadžer hotela "Đerdap".

“Nakon 15 minuta fotografisanja, koliko je moglo da ih priđe, njih 200 ih je sigurno slikalo, zato kažem te fotografije postoje i to je bilo da se ljudi slikaju pored devojaka”, dodaje on.

Iako su psiholozi ono što se desilo na proslavi sindikata pravosuđa nazvali nasiljem, B92 je u tužilaštvu saznala da ipak nije reč o krivičnom delu. Služenje hrane na ženskim telima jeste izuzetno nemorallno ali se po našem zakonu zbog toga niko ne može krivično goniti, rekli su u tužilaštvu za B92.

Sindikati se brane da sve na videlo izlazi devet meseci kasnije zbog političkog pritiska na njih i tvrde da uopšte nisu znali šta ih čeka kao iznenađenje.

“Nije ugovorio posluženje na golim devojkama, nije ugovorio ništa slično tome, niti imamo takve ideje jer smo ozbiljan sindikat”, kaže Slađanka Milošević iz Sindikata pravosuđa Srbije.

Na pitanje kada su sindikalci videli šta ih čeka zašto nisu izašli iz prostorije, ona kaže: “Kada smo videli reagovali smo. Rekli smo domaćinu da sklone devojke jer mi to nismo naručili. Jedan broj muških učesnika je prilazio, gledao i slikao, ali to je veoma kratko trajalo.”

Ni drugi sindikati pravosuđa ne žale pare svojih članova - rivalski sindikat sportske igre organizuje u Grčkoj ali tvrdi da ove vesti štete svima.

“Nemam reči koliko je to porazno i koliko to ruši ugled uopšte svakog sindikalnog delovanja”, kaže Slavica Živanović iz Novog sindikata pravosuđa Srbije.

Za psihologe je ovakav način slavlja dokaz opšteg pada vrednosti.

“To što se desilo takođe je jedan vid nasilja. Ljudi misle da je nasilje samo da se neko pretuče i nanesu povrede ali ovo je takođe nasilje ponižavanja ženskog bića kada se svodi na nešto što ono nije”, smatra psiholog Žarko Trebješanin.

On podseća da su i u Starom Rimu organizovane bahanalije, s tim da je ubrzo posle njih usledila i propast carstva.

Izvor: B92