Necemo kralja, ocemo Tita, narod se pita 

petak 20.01.2012 | 09:27
TENT: Ima para za koncert Georgieva
 Izvor: B92

Beograd -- Sindikalci TENT-a optužuju poslovodstvo za nenamensko trošenje novca, a Milutina Mrkonjića da je organizovao koncert Vlade Georgijeva 13. januara u Obrenovcu.

Dragoslav Ljubičić, predsednik Sidikata smenskih radnika TENT, kaže da oni više ne žele da pregovaraju s ministrom Milutinom Mrkonjićem jer je "slagao radnike i nije došao na razgovore". Ljubičić je za Radio B92 rekao da je poslovodstvo nenamenski potrošilo 55 000 evra, što je "količina novca dovoljna za plaćanje tri meseca smenskog rada u TENT-u".
On od poslovodstva TENT-a i ministra Mrkonjića traži objašnjenje za to nenamensko trošenje novca.
 "Pitam ih ko je platio koncert Vlade Georgijeva za Srpsku Novu godinu u Obrenovcu koji je organizovao Milutin Mrkonjić, mi smo čuli da je taj koncert koštao 30 hiljada evra, a takođe smo čuli da EPS daje dosta novca na neka putovanja, evo poslednje u Abu Dabi gde je posalo više ljudi".

 Zato između ostalog, sindikalci Termoelektrane u Obrenovcu ne žele više da razgovaraju sa Mrkonjićem.

 "Nemamo šta da razgovaramo sa Mrkonjićem. Milutin Mrkonjić je lažov koji nas je slagao da će doći, a onda nas ni telegramom nije obavestio da neće. Mi sa njim ne želimo da razgovaramo, želimo da razgovaramo sa gazdom ove firme, a to je Vlada Republike Srbije oličena u premijeru Mirko Cvetkoviću", rekao je Ljubičić.

 On je ipak dodao da "poznajući ljude koji vode Vladu Srbije i ministarstvo, ne vidi izlaz iz ove krize" i da će "pokušati još nekoliko dana da bude razuman".

 Više od 600 radnika termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu i ovu noć je provelo u krugu fabrike.

 Oni su najavili da će štrajkovati sve dok im se ne povećaju plate po osnovu smenskog rada, ali ističu da štrajkom neće biti ugrožena proizvodnja struje.

 Predsednik sindikata je rekao da je nekoliko radnika počelo i štrajk glađu.

Како су се обогатили Ђилас и други медијски тајкуни!?
Срђан Ного
Историјат и принципи Драгана Ђиласа и других медијских монополиста и тајкуна.

Београда, 19.01.2012

О Уједињеним медијским монополима Србије, који остварују екстрапрофит на јавном добру и цензуришу стварност у Србији, не говори само Извештај Савета за борбу против корупције који су Двери једине од политичких организација јавно обнародовале, већ и студија Слободана Антонића „Мрежа школских другара у политичкој елити Србије“ (Национални интерес, 3/2010). Тамо све сазнајемо о нашим „другарима“ на власти: Борис Тадић, ђак Прве београдске гимназије, Дорћолац, у Првој београдској упознао Небојшу Крстића, члана ВИС „Идоли“. Крстић га упознаје са ђаком Треће београдске, Срђаном Шапером, такође „Идолом“. Они постају нераздвојни другари, и од 1990. године су чланови Демократске странке. Извесно време Борис Тадић предаје психологију у Првој београдској, и тада му је ђак Вук Јеремић,унук Садете Поздерац, директорке Прве београдске, презимењакиње чувених муслиманских комуниста, Хакије и Хамдије Поздерца, који су владали Титовом Босном и Херцеговином, прогонећи све што је српско.

Како су се обогатили на рачун државе и народа
Крстић&Шапер се, бавећи се политиком и маркетингом, упознају са десет година млађим играчем ДС-а, Драганом Ђиласом, ђаком Земунске гимназије, једним од вођа студентских протеста 1992, званично чланом ДС-а од 2004. године. Ђилас и Шапер су свој основни капитал (а данас је огроман) стекли после доласка ДОС-а на власт, тако што су се бавили препродајом времена за ТВ рекламе на „медијском сервису европске Србије“: захваљујући својим политичким везама и познанствима, куповали су, за мале паре, време на РТС-у, и онда га продавали појединачним купцима, по много већим ценама, што је најкласичнији могући скандалозни пример монопола и остваривања екстрапрофита.

Ђилас је, кад је званично ушао у ДС 2004, од компаније „Ovation advertising d.o.o“, у којој је био власник 28,55% капитала зарадио само 6 195, 35 евра.Тада је Ђилас преузео послове од некад неприкосновеног Бебе Поповића (чувеног шефа Бироа за комуникације у Ђинђићево доба), чије су фирме „Огилви“ и „Спектра“ изгубиле примат зато што је Ђиласов другар, Борис Тадић, дошао на власт и постао председник америчког протектората маскираног именом „Србија“, са тенденцијом претварања у Београдски пашалук. Почев од 2004, кад су нам „школски другови“ зајашили на грбачу, приходи маркетиншких фирми Ђиласа, Шапера и Крстића расли су енормном брзином.

Компанија „Мултиком груп“, чији је Ђилас један од сувласника, забележила је повећање нето добити од 2005. до 2009. 800%, а пословног прихода 2300% (ово нема ни код Рокфелера, Ротшилда и Сороша заједно!). Ђиласова „Дајрект медија“, која је радила рекламне кампање за државне фирме, попут „Телекома“, ДДОР „Нови Сад“, НИС, итд, имала је 2006. приход 4460% пута већи него 2003.

Друга Ђиласова фирма, „Emotion Production,“ која стоји иза риалити шоуа типа „Велики Брат“, „Мењам жену“, „48 сати свадба“ ( гле чуда – „Свадба“ је дуго била главна емисија баш на РТС-у) такође одликује огроман пораст прихода. Шаперова фирма „Мc Can Ericsson“ има пословне партнере какви су Демократска странка, ЈКП Паркинг сервис, Клинички центар Србије, Лука Београд, Интерекс, Имлек, Бамби, упетостручила је своје приходе између 2005. и 2006. Шаперова друга фирма, Universal Mc Cann, која се бави продајом медијског простора, од 2005. до 2008. пословни приход је повећала невероватних 52 пута, а нето добит 43 пута. Фирма Небојше Крстића, Nova Communications, међу чијим партнерима се нађоше, између осталих, Црвени крст и Министарство за Косово и Метохију, од 2005. до 2008. УОСМОСТРУЧИЛА је своје приходе. Ту је и адвертајзинг компанија Lowe Idols & Friends, коју су оснивовали Шапер& Крстић& Бранимир Димитријевић Туцко, познати филмски и ТВ редитељ, чији су клијенти Кока Кола, Хенкел,Телеком Србије, ЦИП... Ова фирмица је од 2005. до 2008, у доба власти најпоштенијег од свих поштењака на свету, Бориса Тадића, удванаестостручила своје приходе.   

Како да нема цензуре у њиховом медијском царству?
Ко од нас, поставља се питање, не би могао да буде успешан привредник када му је школски друг председник, намешта му државне послове и даје му да препродаје рекламне секунде државне телевизије? Зашто свако од нас не добије по коју секунду РТС да је препродаје и да сви лепо од тога живимо, већ то могу само најближи другари Бориса Тадића?

Јасно је да у оваквој медијској ситуацији нема места не само за Двери, већ и за било коју истиниту информацију. Прост пример: у петак, 23. децембра 2011, „Двери“ су – једине на српској политичкој сцени - имале конференцију за медије поводом катастрофалног преднацрта Закона о правима детета. Говорили су како „Дверјани“, Бошко Обрадовић и Бранимир Нешић, тако и уважени гости: угледни дечји песник, легенда наше књижевне сцене, Добрица Ерић и др Љиљана Абрамовић Савић, чувени педијатар која се деценијама бави проблематиком мајке и детета. Све редакције свих медија биле су обавештене. И усмено и писмено. И лично и званично. Погодите колико је медија било – ниједан!!! А тада смо представили и Породичну политику Двери. Као што ниједан новинар није дошао ни када смо представљали Економски програм Двери - једини нови и оргиналан економски програм на политичкој сцени Србије данас.

Још један врло прецизан доказ о деловању Уједињених медијских монопола Србије, којима се коначно мора стати на пут!



: Срђан Ного

Vlada nas zadužuje za još četiri milijarde evra u 2012.

Vlada Srbije planirala je ove godine za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje dugova da emituje i proda državne obveznice u vrednosti od 408,49 milijardi dinara, odnosno četiri milijarde evra, što je dva puta više od očekivanog priliva stranih direktnih investicija.

Država je i prošle godine emitovala hartije u vrednosti četiri milijarde evra, a dodatno se zadužila i kroz evroobveznice. Trend ubrzanih zajmova se nastavlja i sve ukazuje na to da će dug od 14,5 milijardi evra rasti, pogotovo kada se dodaju i drugi načini pozajmica. Zbog svega toga, pre svega neusklađenosti prihoda i rashoda, dr Stojan Stamenković je aktuelni budžet nazvao „dužničkim“. To se posebno jasno vidi u stavkama koje sadrži državna kasa oko plaćanja glavnice i kamata u primetno većem iznosu nego prošle godine.

 Podaci potvrđuju da se država zadužuje plaćajući sve veću kamatu jer je po tom osnovu 2010. godine izdvojen 236,1 milion, a u ovoj godini će kamate biti teške celih 300 miliona evra, što je još jedan most poput onoga na Adi. Ili još jedan vrlo slikovit primer: Italija uz sve probleme koje ima i dug od 1.900 milijardi evra prodaje desetogodišnje obveznice uz interes koji će platiti kupcima od 5,9 do 6,1 odsto. Srbija je prošle godine premijerno prodala evroobveznice sa ročnošću od 10 godina, uz kamatu od 7,25 odsto.

Privlače kupce sve višim kamatama
 - Ključno je to što država izdavanjem obveznica pokriva dospeće tekućih obaveza, i to najčešće dospeća prethodno izdatih hartija od vrednosti (HOV). Ukoliko investitori iskažu malo interesovanje za HOV, država će imati ozbiljan problem u servisiranju dospelih obaveza. Da se to ne bi dogodilo, javlja se potreba da se investitori privuku s većom kamatnom stopom, tj. većim prinosom, a to dalje implicira veće troškove države - objašnjava dr Miroslav Marinković iz Ekonomskog instituta.

- Problem nije mali, ne zato što je nivo zaduženosti sam po sebi visok, već i zbog toga što je cena zaduživanja, izražena u kamatnoj stopi previsoka. Ukoliko je ona visoka, to praktično znači da poverioci ili sugerišu da država ne bi trebalo da se zadužuje ili da ne očekuju da im se dug u celini vrati. Ili ovo prvo zbog ovog drugog - ocena je ekonomiste Vladimira Gligorova.

 Može li, dakle, država da prestane da se zadužuje trošeći tako budućnost sopstvenih građana. Teoretski jeste moguće zaustaviti zaduživanje, navodi dr Milojko Arsić, savetnik premijera, ali bi to podrazumevalo „da se fiskalni deficit svede na nulu, a da su rashodi isto koliko i prihodi“.

 - Bilo bi dobro kada bi za početak smanjili dinamiku novog zaduživanja, ali je pitanje da li je i to uopšte moguće. Obrazac razvoja i trenutna snaga srpske ekonomije ne omogućavaju prekid zaduživanja. Mi nismo još uvek izašli iz krize. Ako se nešto brzo ne promeni, bojim se da će problemi sa kojima se trenutno suočavamo eskalirati u narednom periodu - smatra dr Ljubodrag Savić.


 Oni koji odlučuju o zaduživanju, a poseban problem je što dug ubrzano raste i što se do sada uglavnom samo trošilo a ne i investiralo, veruju da će, kako to kaže dr Ivan Nikolić, „doći bolja vremena kada bi pristigle obaveze mogle da se vraćaju iz realnih izvora“. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da to da bolje vreme neće tako brzo, uz procenu nekih da već znamo do čega je sve dovela spirala uvećanja javnog duga preko održive granice u Grčkoj, te da bismo “pod istim uslovima mi dospeli u još goru situaciju”.

 U prve tri aukcije u 2012. prodati su zapisi u vrednosti od 21,2 milijarde dinara (u dve aukcije prodati su svi zapisi, a u trećoj 98,7 odsto). Do kraja januara u još dve aukcije biće ponuđeni zapisi vredni 13 milijardi dinara.


izvor: blic.rs

SERIJAL: KAKO JE OTIMAN NOVAC NAMENJEN KOSOVU
Bogdanović:Tačno je da je bilo otimačine državnog novca

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović tvrdi da je tačno sve što je Press do sada objavio u serijalu tekstova o nenamenskom trošenju novca iz državne kase namenjenog Srbima u južnoj srpskoj pokrajini, ali da nije on odgovoran za te zloupotrebe i mahinacije nego njegovi prethodnici.


Reaguje zbog prozivki za mahinacije Goran Bogdanović
On je poručio da neće dozvoliti da se nastavi otimačina državnog novca.
- Činjenica je da sam po dolasku u Ministarstvo za KiM pronašao više od 220 duplih plata koje sam odmah ukinuo, svu dokumentaciju o zloupotrebama, raznim mahinacijama, naduvanim fakturama, finansiranju nepotrebnih projekata predao sam policiji i tužilaštvu uz krivične prijave. Tvrdite da je državni novac nenamenski trošen za izgradnju i renoviranje objekata, koji nikada nisu završeni ili su cene radova i kvadrata „pumpane". Tačno, samo prećutkujete da se to odnosi na period do 2008. godine - naveo je Bogdanović.

Neću dozvoliti staru praksu

On tvrdi da je po njegovom dolasku na čelo Ministarstva za KiM 2008. godine cena kvadrata pala sa 900 na maksimalnih 340 evra, da nijedan posao izgradnje ili renoviranja objekta ne može da se dobije bez tendera i da je svaki objekat završen u predviđenom roku.
- Dok sam ja ministar, niko ne može da gradi puteve i stambene objekte bez tendera po ceni od 900 evra. Ovakve kampanje protiv mene neće postići cilj da me disciplinuju kako bi pod pritiscima ustuknuo i dozvolio staru praksu nenamenskog trošenja i otimačine državnog novca. Simptomatično je da ne pominjete neke firme koje su kroz navodnu delatnost u pokrajini oprale novac, sa čim su nadležni organi dobro upoznati - ukazao je Bogdanović.
On je u pisanom reagovanju istakao da je u Ministarstvu formirana komisija koja svaki navod, naznaku nepravilnosti, proverava na samom terenu „upravo da bi se sprečile moguće zloupotrebe".

Sporan „dupli potpis"
Press je ustanovio da je Bogdanović imao zakonsko pravo da takozvanim „duplim potpisom" spreči mahinacije u trošenju novca iz republičkog budžeta, ali da ministar nijednom nije iskoristio tu mogućnost. Uostalom, uhvatili smo ministra u laži jer je prvo tvrdio da je koristio „dupli potpis", a onda to negirao.
- Što se tiče „duplog potpisa", bio sam jasan, ne mogu ga iskoristiti ako mi druga resorna ministarstva dostavljaju urednu dokumentaciju - napisao je Bogdanović, i dodao da se zalaže i podržava istraživačko novinarstvo.

izvor: Press

KURIR OTKRIVA
AFERA TODOR: DINKIĆ DAO KREDIT, PA DOBIO DONACIJU


Petak, 27. Januar, 2012.|  Autor: Milan Dobromirović
Mirko Todorović iz Fonda za razvoj, u periodu kad je na čelu te institucije bio Mlađan Dinkić, dobio 121 milion dinara kredita, a potom 3,5 miliona dinara donirao G17


BEOGRAD - Krediti, pa donacija!
 Kompanija „Todor“ iz Vrnjačke Banje, čiji je vlasnik biznismen Mirko Todorović, prošle godine dala je stranci G17 plus donaciju u iznosu od 3.549.130 dinara. Pre toga Todorović je iz Fonda za razvoj Srbije dobio čak tri kredita u ukupnom iznosu od 121 milion dinara, a kad je dobio zajam, na čelu Upravnog odbora fonda bio je lider G17 Mlađan Dinkić, dok je predsednica komisije za dodelu kredita bila Verica Kalanović, saznaje Kurir.

 Tako je firma „Todor“, prema dokumentaciji do koje je došao Kurir, u decembru 2007. dobila kredit od 50 miliona dinara, zatim je u periodu od marta do maja 2009. kreditirana sa šest transakcija u ukupnom iznosu od 50 miliona dinara, dok je u 2010. godini iz ove institucije dobila kredit od 21 milion dinara.

 U G17 plus tvrde da ova situacija nije sporna.
 - Kod nas sve transparentno i ništa ne krijemo. Svaka firma ima pravo da donira novac stranci, kao što svaka firma ima pravo da konkuriše za sredstva Fonda za razvoj. Nije rađeno ništa što je protivno zakonu, a ako neko sumnja u nešto, neka odmah obavesti nadležne organe, pa da to raščistimo - ističu u G17. Upitani da li je indikativno to što jedna kompanija dobija kredite iz institucije na čijim su ključnim pozicijama bili visoki funkcioneri G17, a nakon toga ta ista kompanija donira novac toj istoj stranci, iz G17 odgovaraju:

 - U Fondu za razvoj sede i drugi predstavnici vlade, a Mlađan Dinkić i Verica Kalanović su u toj instituciji bili kao nosioci funkcija u vladi, po automatizmu. Nema ovde ničega spornog, niti je moglo biti nekih stranačkih interesa prilikom dodeljivanja kredita. Očigledno da je reč o tome da se napadaju one stranke koje svoje finansije prikazuju transparentno, i tako nekako ispadnu „budale“, dok one partije koje ne objavljuju sve svoje donatore ispadnu mudre.

Vlahović: Naredna godina biće teška
Tanjug | 27. 12. 2011. - 10:32h | Komentara: 44

U 2012. godini biće teško održati eksternu likvidnost zemlje i likvidnost budžeta dok će država biti suočena sa nekoliko izazova, ocenio je novi predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović.

- Prvi izazov jeste vraćanje dela državnog duga od milijardu evra, dok je i 3,5 milijarde evra privatnog duga takodje dospelo na naplatu, 600 miliona vraćanja državnog duga iz kratkoročne emisije hartija od vrednosti dospeva za naplatu, a treba pokriti iz realnih izvora i deficit od 1,3 milijarde evra. Sve zajedno čeka nas jako teška godina u kojoj će biti teško održanje ravnoteže i likvidnosti u budžetu - upozorio je Vlahović.

kažu

2011 vratili deo duga od 600 miliona

2012 na čeka vraćanje ok oko 900 miliona

a

2013 moraćemo da vratimo 1,5 milijardi ojra koje naravno nemamo ali biće drugi na vlasti

Gradnja ski-staze: Bivšeg ministra sumnjiče za milion evra


Zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i oštetio budžet Srbije za više od milion evra, pokrenut je pretkrivični postupak protiv Bojana Dimitrijevića, bivšeg ministra trgovine i turizma, saznaje „Blic” od izvora bliskog istrazi. Pored Dimitrijevića, istragom je obuhvaćen i aktuelni predsednik opštine Nova Varoš Branislav Dilparić.

Kako se sumnja, državne pare proneverene su kroz nabavku delova za žičaru „Briježđa” na Zlataru, koji su plaćani nekoliko puta više od realne cene. U ovim malverzacijama korišćeni su i fiktivni računi.

 

U ovom poslu investitor je bilo ministarstvo sa Dimitrijevićem na čelu, koji je u to vreme bio kadar SPO, sada SNS, a suinvestitor je opština Nova Varoš. Na listi osoba koje su mogući nosioci kriminogenih aktivnosti su i Miroslav Tlačinac iz Kraljeva, direktor preduzeća „Amiga” izvođača radova na žičari, i inženjer Stevan Zorić iz Nove Varoši, koji je trebalo da kontroliše radove.
 
Celokupan posao bio je sumnjiv već na prvom koraku - tenderu. Raspisao ga je predsednik Opštine Nova Varoš, a na osnovu ovlašćenja Mministarstva.

Vrednost javne nabavke bila je procenjena na 72.000.000 dinara, u to vreme 850.000 evra.

Iako se kao ponuđači javljaju preduzeće „Amiga” i „Beograđevina”, samo dva dana kasnije - 29. novembra 2006, komisija za javne nabavke konstatuje da je ponudu dostavila samo firma „Amiga”. Ponuda ove firme iznosi preko 2.200.000 evra, odnosno premašuje vrednost javne nabavke, i to za 1.350.000 evra.
 

Samo nedelju dana kasnije preduzeće „Amiga” dobija posao iako je Direkcija za građevinsko zemljište Nove Varoši dostavila obaveštenje da se ovom izvođaču radova ne može dodeliti posao jer vrednost premašuje zacrtanu realnu cenu.

 

Lažirani računi
Novac je protivpravno prisvajan kroz uvećanu cenu materijala, količinu utrošenog materijala, kao i obim radova. Kako za „Blic” kaže izvor blizak istrazi, primera radi, vrednost isporučene opreme za žičaru - četvorosed marke „Doppelmayr” je oko 700.000, a u računima koje su Ministarstvo i opština isplaćivali stoji 1.100.000 evra. Samo na stolicama je uzeto oko 400.000 evra. Lažirani su i računi za beton, metraža traka za ubrzanje skijaša...

Ugovor o izgradnji žičare za 2.200.000 evra, umesto oko 850.000 evra, potpisuju ministar Bojan Dimitrijević, predsednik opštine Dilparić i direktor preduzeća „Amiga” Miroslav Tlačinac.

 

Po potpisivanju ugovora stručni nadzor se, međutim, ne poverava kao što bi trebalo Direkciji za građevinsko zemljište Nove Varoši, već Stevanu Zoriću, koji nije ni zaposlen u Direkciji, već je prijatelj predsednika opštine Dilparića. U državnom poslu zaobiđen je državni organ jer se pretpostavljalo da radnici Direkcije ne bi potpisali fiktivne račune.
 

Kako za „Blic” kaže izvor blizak istrazi, materijal koji je korišćen u izgradnji žičare koštao je oko 1.400.000 evra, ali su je Ministarstvo i opština platili više od 2.200.000 evra. Tako je budžet Srbije oštećen za najmanje 700.000 evra, a u odnosu na prvobitnu procenu javne nabavke za oko 1.300.000 evra.
 

Istraga tek treba da se proširi na osobe koje su u Ministarstvu bile zadužene za kontrolu gradnje. Budžet Srbije mogao je da bude oštećen na istom poslu još u jednom navratu kada je naknadno građen podzid u podnožju ski-staze. Međutim, iako je vršen pritisak na Direkciju da prihvati ponudu preduzeća „Amiga”, tada je posao dat duplo jeftinijem izvođaču iz Prijepolja.

Izvor: Blic

 

Aktuelna vlast dug vratila na nivo iz 2000. godine
Cvetković zadužio državu više nego svi premijeri za 20 godina
 Suzana Lakić | 03. 02. 2012.

Vlada Mirka Cvetkovića ušla je u istoriju kao ona koja je najviše zadužila građane Srbije. Ako se saberu svi dugovi, za tačno tri i po godine pozajmili smo 5,7 milijardi evra, što je više nego u vreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno. Vlade premijera Đinđića, Živkovića i Koštunice uspevale su javni dug i da smanje.

Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra. Danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini u Nemanjinoj su zadužili građane Srbije za oko dve milijarde.
 
Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da nas je Cvetković (čiji je mandat sve vreme pratila kriza) svake sekunde zaduživao 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno. Poređenja radi, od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjivan za 2,05 miliona dnevno ili 24 evra u sekundi.

 Predsednici vlada u vreme Miloševića - Radovan Božović, Nikola Šainović i Mirko Marjanović - imali su sankcije pa upravo zbog toga nisu morali da se bore s javnim dugom. Nisu otplaćivane mnoge spoljne obaveze, a nisu imali ni mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva.

Ekonomista Mlađen Kovačević, koji se ovom problematikom bavi duže od 30 godina, kaže da se Srbija devedesetih godina teško zaduživala.

 - Kredite od zapadnih zemalja, zbog sankcija, bilo je nemoguće dobiti. Šainović je uspeo da se zaduži u Libiji za oko 32 miliona dolara.

Od Kuvajta smo dobili 277 miliona i od Kine 160 miliona dolara. I to je otprilike sve - kaže Kovačević za „Blic“. Praktično, država se u inostranstvu za devet godina, zaključno sa 2000, zadužila oko 460 miliona dolara.

 Za vreme sankcija javni dug bio je zamrznut. U 1992. godinu se ušlo sa dugom od oko 10 milijardi evra. Sa četiri milijarde više smo nastavili u 2000. godini jer je dug uvećala stara devizna štednja, koju je vlast posle 5. oktobra preuzela na sebe da isplati. Pariski klub nam je oprostio 66 odsto duga, a Londonski 61,9 procenata.

 
Ova vlada najviše trošila na plate i penzije
 Ako se detaljno pogleda kako su u Nemanjinoj trošili kredite, jasno se vidi da je rast duga prvenstveno posledica potrošnje i budžetskog minusa. Na plate u javnom sektoru otišlo je oko 600 milijardi dinara, na penzije 900, na subvencije 180, a na kamate devet milijardi dinara. Dobar deo zajmova pojela su javna preduzeća, poput Železnica, „Puteva Srbije“ i „Jata“. Na vidljive projekte, prema gruboj računici, nije otišla ni trećina zajma. Za gradnju koridora 10 Srbija je uzela kredit od 50 milijardi dinara. Za rekonstrukciju Gazele i most na Beškoj uzeli smo kredite od tridesetak miliona evra. Na isti način smo finansirali i Most na Adi od 120 miliona evra.

Dug koji je preuzela prva Miloševićeva vlada potiče iz perioda socijalističke Jugoslavije i nastao je od 1979. do 1990. godine. Republike su tada imale mogućnost da se samostalno zadužuju, a zajmove su odobravale uglavnom međunarodne finansijske institucije. Od Pariskog kluba smo dobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde...

 U Narodnoj banci Srbije kažu da ove godine moramo otplatiti 3,8 milijardi evra duga. U 2013. opterećenje budžeta će biti slično - 3,7 milijardi, a kritična je i 2014, kada na otplatu dospeva 3,4 milijarde. U 2015. godini opterećenje će biti manje za 40 odsto, a godinu dana posle za dodatnih 28 procenata. U kabinetu premijera Cvetkovića kažu da je javni dug strogo kontrolisan.

 - Postoje upozorenja da se može premašiti 45 odsto BDP-a. Na raspolaganju imamo keš sredstva koja smo pozajmili i koja će finansirati dug. Nivo od 45 odsto mogao bi da bude premašen tek sredinom ove godine - kažu u Nemanjinoj.

Javni dug govori o dugoročnoj održivosti i stabilnosti ekonomije, a investitorima je važno da zemlja u koju ulažu bude ekonomski održiva na srednji i dugi rok. Investitori na prvo mesto stavljaju perspektivu privredne grane u koju ulažu. Na drugom mestu je ekonomski i politički rizik zemlje, a upravo tu su javni dug, inflacija i spoljnotrgovinski deficit ili sve ono čime Srbija ne može da se pohvali.


Izvor : blic.rs