STIGLE IM POVIŠICE
STRANKE DOBILE 380 MILIONA VIŠE 
Subota, 24. Decembar, 2011.

Političke partije ove godine dobiće i 844.028.190 dinara za kampanju

 Budžetom za 2012. godinu za redovan rad političkih stranaka predviđeno je neverovatnih 926.973.810 dinara, što je za čak 384.572.810 dinara više nego ove godine, kad je za istu stavku bilo predviđeno 542.401.000 dinara. Osim toga stranke će iz budžeta dobiti i pare za izbornu kampanju, i to 844.028.190 dinara. Tako će političke partije ukupno uzeti čak 1.771.002.000!

Direktor SPS Dejan Backović objašnjava da je rad svake partije skup.

 - Krajnji cilj povećanja je da stranke iz budžeta dobiju dovoljno novca kako bi se smanjio eventualni uticaj pojedinaca i grupa - kaže Backović.

 Vlajko Senić (URS) ističe da finansiranje stranaka nije mala stavka u budžetu, i dodaje da takvo povećanje ima smisla samo ako bi u potpunosti eliminisalo korupciju u političkom sistemu. Opozicione stranke, međutim, nisu se obradovale povišici. Direktor DSS Milovan Milošević kaže da je ovo previše novca.

 - Toliko povećanje je apsurdno kad se pogleda ekonomska situacija u zemlji - naglašava Milošević. Potpredsednik SRS Dragan Todorović tvrdi da je više novca odvojeno za stranke „po diktatu EU“ - ističe Todorović.

 Ni u SNS nisu oduševljeni što će odsad imati više novca. Član Predsedništva SNS Borislav Pelević kaže da je protiv ovakvog budžeta.

A za užine nemate para?
 Kurir je pokrenuo akciju da se u škole vrati besplatna užina za sve đake. Ministarstvo prosvete  podržalo je našu akciju, ali i reklo da za to nema sredstava. Kako je moguće da država ima ovoliko novca za stranke, a nema za besplatne užine?


izvor: kurir-info.rs

Кривичне пријаве против Железнице, Путева Србије и Медијане
 29. децембар 2011.  | 14:11 → 14:23 | Извор: Танјуг
 БЕОГРАД - Државни ревизор Радослав Сретеновић изјавио је данас да је Државна ревизорска институција поднела три кривичне пријаве - против предузећа Железница Србије, Путеви Србије и Медијане из Ниша.

Представљајући извештај о ревизији Нацрта закона о завршном рачуну буџета за 2010. годину, он је на конференцији за новинаре рекао да је код Железница Србије утврђено да је 331 особа користила рекреативни одмор, за шта су исплаћена средства са рачуна железнице, а да при том те особе нису запослене у том предузећу, а реч је о износу од 4,19 милиона динара.

Такође, како је навео Сретеновић, у том предузећу су плаћане стоматолошке услуге за запослене, чланове њихових породица и пензионере, иако су те услуге изузете према Закону о здравственом осигурању.

Тиме је причињена штета предузећу у износу од 17 милиона динара, нагласио је он.

Код "Путева Србије" је утврђено да нису уплаћене путарине и накнаде за коришћење путева од 2008. године, у износу од 158 милиона динара.

Код тог предузећа утврђене су и неправилности у примени Закона о јавним набавкама, при чему за јавне набавке у вредности од 34 милијарде динара "Путеви Србије" нису покренули поступак јавних набавки већ су ангажовали предузећа у оквиру Нибенс групе за поправку и одржавање путева.

У случају нишког предузећа "Медијана", још пре четири месеца је започет судски поступак због несавесног поступања особа у том предузећу, због проневере 45 тона дизел горива, истакао је Сретеновић.

Према његовим речима, код 47 провераваних субјеката (министарства, локалне самоуправе, управа при министарствима, јавна предузећа....) је утврђено да су супротно закону извршене јавне набавке у укупном износу од око 850 милиона евра.

Државни ревизор је рекао да за сада нису поднете прекршајне пријаве против министара због ненаменског трошења средстава из буџета за 2010. годину, али је најавио да правне службе припремају пријаве које ће бити поднете у јануару, не прецизирајући о којим министрима се ради.

Он је додао да ће пријавом бити обухваћена и друга одговорна лица у министарствима - државни секретари, финансијски руководиоци.

Сретеновић је подсетио да су ревизори контролисали буџете министарстава унутрашњих послова, просторног планирања и животне средине, Косова и Метохије, здравља, одбране, економије и регионалног развоја.

Позитивно мишљење ревизора добиле су Управа царина и Народна банка Србије, што значи да нису утврђене неправилности у њиховом пословању.

ДРИ утврдила је низ неправилности у попису имовине буџетских корисника, јавним набавкама, исплатама зарада, исплатама по уговору о делу, уплати пореза и доприноса...

Сретеновић је прецизирао да је до сада у поступку контроле пословања 47 ревидираних субјеката у 2010. години поднето 18 захтева за прекршајни поступак.

Државни ревизори су, када је реч о неправилностима, утврдили да порезе и доприносе у висини од 1,64 милијарди динара нису уплатила четири предузећа - "Ресавица", "Стан" из Новог Сада, "Лазаревац" и "Железнице Србије".

Такође, утврђено је да дечији вртићи нису уплатили 231 милиона динара у буџет Града Новог Сада, као и да ЈП "Путеви Србије" и "Ресавица" нису обрачунали и уплатили порез на додату вредност у износу од 4,66 милијарди динара.

Код Фонда за развој није расподељена добит од 36,91 милијарде динара, у "Јат ервејзу" није извршена уплата пазара у прописаном року од 364,92 милиона динара.

Фонд за заштиту животне средине је, без јавног конкурса, доделио средства за заштиту животне средине у износу од 353 милиона динара, што није у складу са Законом о фонду за заштиту животне средине.

Државни ревизор је истакао на конференцији за новинаре и да је ДРИ анализирала висину јавног дуга у 2010. години.

"Јавни дуг Србије, према подацима Министарства финансија за ту годину, износио је 12,15 милијарди евра, односно 1,28 билиона динара. Управо то је проценат од 42,90 одсто бруто-домаћег производа (БДП). Ревизијом смо утврдили да овај износ не садржи обавезе из монетарног сектора у износу од 1,6 милијарди евра, а према ММФ-у на основу стенд бај аранжмана. Када би се укључио овај износ јавни дуг износио би 48,61 одсто БДП-а", навео је Сретеновић.

Он је најавио и да ће у следећој години уследити ревизија пословања Електропривреде Србије (ЕПС).

ДРИ, истакао је, за сада се неће бавити ревизијом политичких странака, јер је део тих надлежности припао Агенцији за борбу против корупције, према којој политичке странке имају законску обавезу да доставе финансијске извештаје са мишљењем ревизора.

Ревизор, међутим, није искључио могућност да ће се у 2013. контролисати потрошња новца из буџета коришћеног за време трајања изборног процеса.

Bivši direktor Jata kupio 572 telefona za 1.000 evra po komadu


„Jat ervejz” je u 2010. godini bacio 450.000 evra na kupovinu fiksnih IP telefona. Bivši direktor te kompanije Srđan Radovanović odobrio je nabavku 572 IP telefona od telekomunikacione kompanije SITA za 50.176.000 dinara, iako je njihova procenjena vrednost na 33 miliona, govori izveštaj Državne revizorske institucije. Kao da to nije dovoljno, zbog neplaćanja na vreme kompanija SITA je početkom godine ispostavila račun uvećan za devet miliona dinara, pa ispada da je jedan telefon „Jat” platio više od 1.000 evra.
Srđan Radovanović nedostupan za komentar

Radovanović je formirao komisiju koja je trebalo da sprovede javnu nabavku, što nikada nije učinjeno, pritom zaobišavši pravnu i finansijsku službu, govori izveštaj DRI.

 

Da sve bude gore, zaposleni sumnjaju da je baš svih 570 telefona isporučeno „Jatu”.


- Telefoni su preplaćeni, a direktor je prilikom nabavke mimoišao pravnu i finansijsku službu, što je bilo obavezno po propisanom pravilniku o finansijskom poslovanju.

 

Ugovor je u „Jatu” viđen tek kada ga je SITA dostavila zajedno sa fakturom, a tada je već bilo kasno za ispravke - navodi naš izvor blizak MUP-u i navodi da je istraga u toku.


Pored brojnih nepravilnosti u poslovanju, koje je DRI utvridla za 2010. godinu kada je nacionalna avio-kompanija u pitanju, nabavka telefona i centrala je samo još jedna u nizu. Prema nalazu revizora, „Jat” je početkom 2010. godine otpočeo otvoreni postupak nabavke 572 IP komada telefona. Kako se dodaje inicijator ove nabavke bio je tadašnji izvršni direktor Direkcije informacione i komunikacione tehnologije u „Jat ervejzu”, a odobrio generalni direktor Radovanović, koji je ujedno i formirao Komisiju za sprovođenje nabavke.

 

Šta je SITA
SITA je multinacionalna kompanija koja se bavi oblašću telekomunikacija i koja pruža informaciono tehnološke i telekomunikacione usluge u oblasti avio-saboraćaja. Osnovalo ju je 11 kompanija 1949. godine. Omogućavala je komunikacije u oblasti avio-transporta. Kompanija danas nudi mnoge IT usluge, ali i infrastrukturu i komunikacione usluge za avio-industriju.

- Revizorima nije poznato zbog čega Komisija nije sprovela javnu nabavku - ističe se u revizorskom izveštaju. Revizori dalje objašnjavaju da je SITA, multinacionalna kompanija koja se bavi telekomunikacijama i to samo za potrebe avio-saobraćaja, 21. 2. 2011. godine obavestila v.d. generalnog direktora „Jata“ da dug po računu za IP telefone iznosi 59.208.000 dinara i to pod pretnjom prinudne naplate. Ove obaveze nastale su po aneksu ugovora od 25. 10. 2010. godine koji je potpisao tadašnji generalni direktor kompanije, neposredno pred svoju smenu. Ono što je zanimljivo jeste to što je, prema izveštaju revizora, direktor Direkcije informacione i komunikacione tehnologije, „nekoliko dana pre smene, potpisao protokol kojim se konstatuje da je SITA uspešno izvršila obaveze i u potpunosti ispunila sve zahteve u skladu sa navedenim aneksom ugovora, odnosno da je isporučena i instalirana oprema (IP telefoni)“. Ona to zapravo nije učinila, jer oprema nije tada bila instalirana. Međutim, SITA je ovo umela da iskoristi i ubrzo zatim je dostavila fakturu „Jatu”, kao da je regularno obavila svoj deo ugovora.


Kako potvrđuje naš izvor, na dokumentaciji nije bilo pečata „Jata”, a i revizor potkrepljuje priču navodima da je direktor Direkcije 20. 12. 2010. godine potpisao ispravu kojom se zadužuje magacin za deo navedene opreme. „U postupku revizije utvrđeno je da IP telefoni nisu zaprimljeni i instalirani, kako je navedeno u dokumentima i ispravama koje je sačinio i potpisao direktor Direkcije informacione i komunikacione tehnologije“, navodi se u izveštaju revizora i dodaje da je aneks ugovora, vredan 50.176.000 dinara, zaključen bez sprovedenog postupka javne nabavke. Iako ovo navodi na zaključak da telefoni nikada nisu stigli u firmu, zaposleni u nacionalnoj avio-kompaniji kažu da su dobili nove telefone, ali da nisu sigurni da su isporučeni svi koji su nabavljeni.


- U kompaniji kruži priča da su oni plaćeni mnogo više nego što bi trebalo, ali oni su stigli i umreženi su, mada mislimo da nisu baš svi isporučeni - kaže jedan od zaposlenih u „Jatu”.


Srđan Radovanović juče nije bio dostupan za razgovor.

Izvor: Blic

BEOGRAD 09. 01. 2012

 PRESS

Šokantni podaci Poreske uprave
Dugovanja za porez čak 7 milijardi evra

Šokantno: Dok u Poreskoj upravi tvrde da od ukupnog duga mogu da naplate oko 30 odsto, mnogi dužnici negiraju tačnost podataka koji su objavljeni.

Preduzeća i građani u Srbiji po osnovu poreza duguju ukupno više od 700 milijardi dinara (sedam milijardi evra), a od te sume država realno može da naplati oko 30 odsto (2,1 milijardu evra), saznaje Press u Poreskoj upravi.
Nakon što je Poreska uprava objavila spisak najvećih dužnika, postavlja se pitanje koliko će od tog novca, koji je veoma značajan za državnu kasu, biti naplativo u skorom periodu. Samo 100 najzaduženijih firmi u Srbiji ima dugovanja za 2011. od čak 215 milijardi dinara. Na spisku vodećih dužnika našle su se ugašene banke: Beobanka, Invest banka i Astra banka, ali i kompanije poput „Sartida", „Valjevske pivare", „Simpa", „Mostogradnje".

Mnogi iznenađeni

- Činjenica je da mnoge firme koje spadaju u najveće dužnike nisu aktivne. Ne bi trebalo očekivati da država od svih njih naplati više od 20 odsto, odnosno ukupno oko 43 milijarde dinara - navode u Poreskoj upravi.

Brojke

- 50.000 firmi i građana duguje za porez
- 100 preduzeća koja najviše duguju treba državi da plate 215 milijardi dinara
- 100 građana koji najviše duguju treba državi da plate 2,9 milijardi dinara
- 373 milijarde dinara poreza je građanima i firmama naplaćeno u 2011.
Na spisku fizičkih lica prvi se po dubiozi pozicionirao Novica Jovanović iz Leskovca, koji duguje 307,9 miliona dinara, drugi je Mario Vujaklija iz Inđije sa dugom od 239,6 miliona dinara, dok je treći Lazo Krvopić iz Žablja, sa dugovanjima od 130 miliona dinara.
Press je uspeo juče da pronađe Miodraga Jerinića iz Ćuprije, koji je na listi 100 najvećih dužnika među fizičkim licima zauzeo „visoko" osmo mesto, dok je njegova bivša supruga na devetom mestu. Miodrag sa svojom bivšom ženom Anđelkom duguje za porez po 60 miliona dinara, a kaže da je bio šokiran kada je na televiziji čuo svoje ime na spisku. On za Press ističe da je zbog duga na sudu i da je u pitanju „čist kapric" ćuprijske poreske uprave koja je objavila njegovo ime. Trenutno je bez prihoda i čeka da napuni 65 godina kako bi ostvario penziju.
- Sa bivšom suprugom nekada sam imao ortačko društvo koje je likvidirano u sudu, uz potvrdu da ne dugujemo nikom ništa. Bez te potvrde nije ni bila moguća likvidacija. Poreska uprava nam je kasnijom kontrolom našla neki dug od 11 miliona pre sedam godina. Kad sam pre četiri meseca hteo da promenim automobil, šokirao sam se kad sam u PU video da je dug narastao na 48 miliona, a sad je već 60. Oni su jednostavno dug likvidirane firme prebacili na mene i bivšu suprugu, kao na fizička lica - objašnjava Jerinić.
On kaže da Poreska uprava navodni dug od 11 miliona nikad nije ni pokušala da naplati i da se nada da će to da reši na sudu. Prema sopstvenom priznanju, „trenutno je u nezavidnoj materijalnoj situaciji".
- Vozim auto star 22 godine i jedva čekam da napunim 65 godina kako bih ostvario pravo na penziju - kaže Jerinić.
Na listi Poreske uprave našle su se i poznate ličnosti poput Ratka Butorovića, Radisava Rodića, Margit Savović, Vojina Đorđevića... U društvu onih koji najviše duguju našao se i beogradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, koji prema podacima Poreske uprave na ime poreza treba da plati 18,7 miliona dinara.

Trivan za Press kaže da mu je saznanje da duguje „potpuno šokantno" i da će sa nadležnima da proveri o čemu se radi.
- Nisam dobijao bilo kakva obaveštenja ili opomene o neizmirenim dugovima. To je za mene zaista šok, da vas neko na ovakav način stavi na listu, a vi nemate informacije da uopšte bilo šta dugujete. Ja, inače, sve svoje obaveze redovno plaćam. Prosto nemam manir da ne plaćam svoja dugovanja. Moraću da se obratim Poreskoj upravi jer ne mogu da živim u neizvesnosti - kaže Trivan.

Nasleđeni dugovi

Bivša ministarka za nacionalne manjine Margit Savović takođe se našla na ovoj listi jer duguje 10 miliona dinara. Kada smo je pozvali, kratko nam je poručila da je u Mađarskoj i da se vraća za 10 dana, nakon čega je brzo prekinula vezu.

Beogradska uprava nema dugovanja

Iz uprave Beograda juče su ponovili da nemaju nikakvih dugovanja prema Poreskoj upravi, koja ih je označila kao najveće poreske dužnike.
- O tome da nemamo dugovanja dostavljena im je sva neophodna dokumentacija, kao i zvanični dopis još u aprilu 2011. godine. Dokumentacija, između ostalog, sadrži rešenje o poništenju duga iz 2004. godine, koje je još 2007. godine izdalo Ministarstvo finansija, a na osnovu presude Vrhovnog suda Srbije. Sekretarijat za finansije grada Beograda dobio je tada iz Poreske uprave i informaciju da je u pitanju tehnička greška koja će biti ispravljena u najkraćem roku. Pošto očigledno to još nije urađeno, očekujemo da će biti odmah posle božićnih praznika - rekla je gradska sekretarka za finansije Renata Radujko Milić.
Među firmama koje najviše duguju državi za porez je i auto-prevoznik „Lasta" sa 682 miliona dinara. Direktor „Laste" Velibor Sovrović pojašnjava da je reč o nasleđenim dugovima iz 90-ih godina, koji su rešenjem Vlade Srbije iz 2007. konvertovani u akcijski kapital.
- Deo tih dugova, koji se odnosio na lokalnu samoupravu, nije mogao biti konvertovan i on je ostao i iznosi oko 232 miliona dinara. Kasnije je taj dug sa kamatom narastao na ovu sumu koju je iskazala Poreska uprava. Rešenjem Vlade Srbije novi vlasnik „Laste" to mora da izmiri prilikom kupovine kompanije. Inače, od trenutka kada je izvršena ta konverzija „Lasta" sve svoje obaveze za poreze i doprinose zaposlenih redovno plaća - kaže za Press Sovrović.



Natalija Sekulić

KURIR OTKRIVA
RUŽIĆ VOZIO KENETOV AUTO

Ponedeljak, 9. Januar, 2012.|  Autor: Ekipa Kurira
Predsednik IO SPS do pre godinu dana vozio „mercedes“ koji je uvezen preko firme uhapšenog Radosava Savatijevića


BEOGRAD - Voli luksuz.
Branko Ružić, predsednik IO SPS, vozio do pre godinu dana automobil koji je uvezla firma Radosava Savatijevića Keneta, uhapšenog u aferi „Kolubara“, saznaje Kurir.

 Reč je o „mercedesu“ B klase, koji je iz inostranstva uvezla Savatijevićeva firma „Pam-ek“. Naš izvor tvrdi da je SPS pre nekoliko godina kupio pomenuti auto iz inostranstva preko Savatijevićeve firme, preko koje je i ocarinjen po ceni od oko 10.000 evra, a u SPS su ga otplaćivali na rate. Kako ovakav „mercedes“ u ovlašćenom servisu košta od 23.400 do 24.300 evra, ispada da su ga socijalisti dobili za pravu siću - dvostruko manje para! Auto je, prema navodima našeg izvora, vozio uglavnom Ružić.

 Direktor SPS Dejan Backović potvrdio je našu informaciju da SPS poseduje „mercedes“ B klase.
 - Ne mogu sad da se setim gde je taj auto kupljen, mislim da je u Srbiji, ali nisam siguran. Najbolje je da se čujemo sutra - rekao nam je Backović, i objasnio da svi stranački funkcioneri imaju prava da voze automobile u vlasništvu partije, ukoliko imaju putni nalog.
 - Nekad stranački auto ostane i po nekoliko dana kod našeg člana, u zavisnosti za šta mu treba - dodaje Backović.

 Zašto je i kako automobil koji je uvezen preko Kenetove firme vozio baš Branko Ružić, nismo uspeli da saznamo, jer ovaj funkcioner SPS juče nije odgovarao na naše pozive kao ni na SMS s konkretnim pitanjima, dok advokat Radosava Savatijevića Keneta nije mogao da daje bilo kakve izjave jer se, kako nam je rekao, nalazi na putu u inostranstvu.


Velja kupovao preko Keneta

 I lider NS Velimir Ilić je poslovao s firmom Radosava Savatijevića Keneta, pa je tako svoj džip „mercedes GL 420 CDI 4 matikm“, čija je regularna cena 124.393 evra, kupio i ocarinio preko „Pam-eka“ za tričavih 64.475 evra.

 Kako je Kurir objavio martu 2011. godine, Ilić je, u vreme dok je bio ministar infrastrukture, kupio pomenuti džip od jedne austrijske firme. Na fakturi se kao uvoznik pojavljuje Ilić 22. juna, da bi četiri dana kasnije kao uvoznik bila upisana Kenetova firma „Pam-ek“. Ovom transakcijom Ilić je oštetio državni budžet za oko 16.000 evra.

Čime se bavi Branko Ružić
 - Poslanik u Skupštini Srbije
 - Potpredsednik FK Partizan
 - Član sedam skupštinskih odbora, između ostalih i odbora za predstavke i predloge

 Čime se bavi Kene
 - Firma „Pam-ek“ u vlasništvu (registrovana kao preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu, inženjering i konsalting)
 - Njegovo ime povezivano je s firmama „Aros beton“, „Beokran komerc“, „Beoogrev“
 - Bio član UO EPS
 - Uhapšen u maju 2011. zbog malverzacija u vezi sa izgradnjom puteva oko Požarevca, sa narukvicom pušten u kućni pritvor
 - Ponovo završio u pritvoru zbog malverzacija u „Kolubari“
 

KURIR OTKRIVA NEVIĐENU SRAMOTU
VELIKA PLJAČKA NARODNIH KUHINJA: KRALI OD GLADNIH!

Ponedeljak, 9. Januar, 2012.|  Autor: Milan Dobromirović
Tužilaštvo za organizovani kriminal sprema optužnice protiv ljudi za koje se sumnja da su povećavali cene obroka i tako od gladnih oteli četiri miliona evra


 BEOGRAD - Zarađivali na gladnima!
 Kako Kurir saznaje, spremaju se optužnice za ljude za koje se sumnja da su zloupotrebili sredstva koja su uložena u rad narodnih kuhinja.
 Istraga pri kraju.

 - Reč je o jednom od dva velika predmeta koje je nedavno najavio tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. Istraga se privodi kraju, a sumnja se da je zloupotrebljeno oko četiri miliona evra, koje su u narodne kuhinje uložili republička i gradska uprava. Sumnja se da su se u pojedinim slučajevima povećavane cene obroka za narodne kuhinje, a da su pojedinci od toga profitirali - otkriva za Kurir dobro obavešten izvor, koji nije želeo da precizira period na koji se predmet odnosi.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, upitan da prokomentariše naša saznanja, nije želeo da potvrdi, ali ni da ih demantuje.
 - Iz razumljivih razloga ne mogu da govorim o tome - kaže Radisavljević za Kurir.
 Na teritoriji Srbije otvorene su 72 narodne kuhinje, koje novac dobijaju iz republičkog budžeta, dok se i u 17 gradskih opština nalazi nekoliko desetina punktova, koji se finansiraju iz budžeta grada Beograda.

Ljajić nije upoznat


 Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić za Kurir kaže da ne zna za malverzacije.
 - Sva sredstva prebacujemo u Crveni krst, koji je zadužen za narodne kuhinje, nezavisno od Beograda, koji sam finansira narodne kuhinje na svojoj teritoriji - ističe Ljajić.

 Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda, za Kurir tvrdi da su zloupotrebe nemoguće, ali da ne zna detalje svakog sklopljenog posla. Ni Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, tvrdi da nema saznanja o mogućim zloupotrebama.


Crveni krst: Ne angažujemo firme

 Nadležni iz Crvenog krsta rekli su nam da se obroci u većini opština pripremaju u njihovim kuhinjama ili u geronto-centrima i bolnicama.

 - Ne angažujemo firme koje pripremaju obroke, a u opštinama gde obroke pripremaju geronto-centri, bolnice ili slični subjekti, o troškovima odlučuju lokalne samouprave. Teško je utvrditi cenu obroka, jer se naš program finansira iz sredstava Vlade za nabavku deset osnovnih artikala (brašno, ulje, pirinač, pasulj, testenina, mesne konzerve, đuveč, grašak, boranija i sušeno voće). Okvirno, cena se kreće od 90 do 150 dinara - kažu u Crvenom krstu.

 Pitanja bez odgovora

 Kurir je poslao pitanja gradskoj službi za informisanje i gradskom centru za socijalni rad, u kojima smo tražili podatke o tome koje su firme angažovane u poslednjih deset godina za obroke u narodnim kuhinjama i koliko je koštao jedan obrok. Iz gradskog centra za socijalni rad odgovorili su da je njihova obaveza samo da „utvrdi pravo korisnika na besplatan obrok“, te da ne raspolažu traženim informacijama, dok iz gradske službe za informisanje do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor.

Vesti: pljačka, Miljko Radisavljević, narodne kuhinje

BEOGRAD 10. 01. 2012

 PRESS

Parlamentarci prazne drŽavnu kasu
Dva miliona evra za poslanike i kad odu sa te funkcije

Pljačka - Rekordnih 200 poslanika zasnovalo radni odnos u parlamentu, čime su stekli uslov i da šest meseci posle prestanka mandata primaju zarade

Narodni poslanici su se dosetili kako da nastave da pljačkaju državnu kasu i posle izbora, odnosno kada odu sa te funkcije. Naime, čak 200 poslanika zasnovalo je radni odnos u parlamentu, čime su stekli uslov da šest meseci posle prestanka mandata primaju zarade, a za te namene iz budžeta je izdvojeno oko dva miliona evra.

To je rekordan broj poslanika sa radnom knjižicom u Skupštini Srbije od uvođenja višestranačkog sistema.

Generalni sekretar parlamenta Veljko Odalović ocenio je za Press da će od tih 200 poslanika oko 60 odsto, odnosno njih 150, nastaviti da prima platu posle odlaska iz skupštinske klupe. On je naveo da je za te zarade iz budžeta već izdvojeno oko 177 miliona dinara.

Ako se zna da je najminimalnija poslanička plata 75.886 dinara, to znači da će svaki narodni predstavnik nakon gubitka mandata dobiti najmanje 455.316 dinara.

Odalović kaže da se, inače, za plate poslanika mesečno izdvoji ukupno oko 42 miliona dinara.

- To su plate za 250 poslanika, a uračunati su i porezi, doprinosi i socijalno osiguranje - rekao je Odalović, koji nije želeo da komentariše to što se veliki broj poslanika naprasno zaposlio u Skupštini.

Božović: Nemoralne privilegije

Sociolog Ratko Božović je istakao da je nemoralno što poslanici uživaju niz povlastica, za koje smatra da ih ne zaslužuju.

- To je protivrečno onome kako žive građani koje oni predstavljaju, kao i onome šta se dešava sa građanima kada prestanu da rade. Poslanici bi morali da imaju empatiju prema onima koje predstavljaju, a koji za razliku od njih nemaju privilegije. Lično mislim da je mnogo poslanika u Skupštini i da su njihove aspiracije mnogo veće od njihovog potencijala, te bi morali da se upitaju da li zaslužuju i te plate koje dobijaju dok rade, a kamoli nakon što im istekne mandat - ocenio je Božović.

 
- Iako imam mišljenje o tome, u pitanju je nešto što je Ustavom uređeno i da bi se bilo šta u tom smislu promenilo morao bi najpre da se promeni najviši akt - kratko je rekao Odalović.


Predstavnici poslodavaca, ali i stručna javnost oštro su osudili frapantno zapošljavanje parlamentaraca. Posebno kritikuju obrazloženje poslanika da su im potrebne zarade dok se „ne snađu" ili „ne nađu drugo zaposlenje".

Direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Dragan Marjanović ističe za Press da je to bezobrazluk i krajnje nemoralan gest poslanika.
Ne dotiče ih kriza u državi

- U pitanju je potpuni bezobrazluk, pogotovo kada imamo 750.000 siromašnih i isto toliko nezaposlenih, niske penzije... Srbija trenutno ima oko dve milijarde evra deficit i spada u visoko zadužene zemlje, dok je privredni rast isuviše mali - naglasio je Marjanović.

On navodi da je poslanička plata u proseku i do četiri puta veća od prosečne plate u privredi.

- Poslanici u svim razvijenim zemljama Zapadne Evrope izuzetno su stručni ljudi. U Nemačkoj čak postoji zakon da 45 odsto poslanika u parlamentu mora da ima više od 15 godina radnog iskustva u privredi. Oni koji se biraju iz redova studenata moraju da imaju najviše ocene na fakultetu. U uređenim zemljama zato i ne može svako da bude poslanik, a kod nas se često dešava da ljudi kod donošenja zakona ne znaju ni za šta glasaju - kategoričan je Marjanović.

Ivana Žigić, Beograd

Primaju i platu i penziju: Desetak funkcionera koristi rupu u zakonu
 Ivana Mastilović Jasnić | 17. 01. 2012. - 00:02h  |

Bivši general Božidar Delić besramno traži od države neke zaostale plate iako je u penziji, a prima i poslaničku platu. Brojni su funkcioneri zaposleni na različitim mestima u državnoj upravi koji istovremeno primaju i funkcionersku platu i penziju.
 
Penzioneri mogu da rade, ali "funkcionerska dovijanja" otvaraju i moralni problem

Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, makar deset poslanika ima duple zarade, a njihova primanja viša su od predsedničke ili premijerske plate. Samo su se samostalna poslanica Vesna Pešić i ministar zdravlja Zoran Stanković odrekli privilegije koju čak i zakon dozvoljava.
Pomoćnik ministra spoljnih poslova, general-potpukovnik u penziji i bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš mesečno prima 216.153 dinara i njegova su primanja dva i po puta viša od primanja njegovog šefa, ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. U Ponoševoj imovinskoj karti stoji da u Ministarstvu prima platu od 120.000 dinara, dok je njegova penzija 96.153 dinara.
 
Državne plate i penzije istovremeno primaju i Dragoljub Mićunović čija su ukupna mesečna primanja 221.027 dinara, grupa poslanika PUPS na čelu sa Momom Čolakovićem koji mesečno inkasira 198.000, poslanik SNS Vučeta Tošković sa 150.000 i radikal Božidar Delić sa 165.202 dinara mesečno.
   
Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić kaže za „Blic” da nije u redu da neko ko je penzioner prima i platu i penziju.
   

- To je veoma problematično i smatram da bi trebalo da bude zakonski regulisano. Budući da nije donet Zakon o poslanicima, ovako nešto je moguće. Zakonom bi se definisalo sve, od verifikacije poslanika, podataka o obrazovanju, radnom stažu i samim tim i primanja bi bila regulisana - ističe Čupić.
   
Dupli prihodi
 - Poslodavac starosnim penzionerima koje zapošljava osim plate uplaćuje još samo doprinose za PIO, ali ne i zdravstvene doprinose budući da je to već preko Fonda regulisano. To praktično znači da poslodavac ima manje troškove ukoliko zaposlio starosnog penzionera - kažu za „Blic” u PIO fondu.
 Novi ugovor o radu, iako su u penziji, mogu potpisati samo starosni penzioneri.
 - To nije slučaj sa invalidskim ili porodičnim penzionerima. Slično se dogodilo i sa poznatom glumicom Evom Ras koja zbog toga što je porodični penzioner nije mogla da potpisuje nove ugovore - navode u PIO fondu.


On tvrdi da penzioneri mogu da budu izabrani na pojedina mesta, ali da bi onda zakon morao da sadrži stavku da njihova penzija bude zamrznuta u periodu dok obavljaju javnu funkciju.
   

- Za to ne možete krivite pojedince. Odgovoran je ceo parlament i sve prethodne vlade koje nisu predlagale zakon kojim bi dvostruki prihodi bili regulisani.

 

Slučaj Vesne Pešić ili ministra Zorana Stankovića treba, prema Čupićevom mišljenju, prihvatiti sa uvažavanjem. Postoje, kako kaže, pojedinci koji žele da sačuvaju svoj moralni integritet, ali i oni koji koriste sve manjkavosti zakona.
   

- To nikako ne sme da bude stvar pojedinca, nečije dobre volje ili samovolje. Moralni apel ne vredi ništa. U društvenom životu stvari treba regulisati zakonom, to je ispravno - kaže Čupić.
   

Sa Čupićem se slaže i Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti” koji tvrdi da nije logično da poslanici penzioneri imaju duple prihode.
   

- Ako bi bilo koji drugi penzioner počeo da radi neki posao i ukoliko bi bio uredno prijavljen, da li bi on dobijao punu platu ili ne? Poslanički posao je isti kao i svaki drugi. Osim toga ista pravila bi trebalo da važe za zaposlene i za penzionisane poslanike - navodi Nenadić.
   

Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2003. godine starosni penzioneri imaju pravo da potpišu novi ugovor o radu, da rade i istovremeno dobijaju i platu i punu penziju.

 sreda 18.01.2012 | 18:48 -> 20:59
Koliko plaćamo "monarhiju"?
 Izvor: B92

Beograd -- Predlog zakona o dvorskom kompleksu na Dedinju, koji je Vlada Srbije proletos uputila u parlament, i dalje stoji u fioci.


 
Princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević (FoNet, arhiva)

Neizvesna je podrška Zakonu koji bi potomcima Karađorđevića omogućio da besplatno stanuju. Za to vreme građani Srbije i dalje plaćaju održavanje tog kompleksa.

Dvorski kompleks na Dedinju za poslednjih sedam godina koštao je građane Srbije oko 4,5 miliona evra. Samo prošle godine za to je izdvojeno oko 30 miliona dinara, dok se iz budžeta ne vidi koliko će to biti ove.

 Međutim, tu nije kraj državnim izdvajanjima. Na zvaničnoj prezentaciji kraljevske porodice dvorskih liferanata, odnosno preduzeća koja dodatno pomažu Karađorđevićima, među kojima je veliki broj državnih.

 Dvorski liferanti su: Beogradski sajam, Beogradski vodovod i kanalizacija, Jat ervejz, JKP Zelenilo, Beograd, JP Srbijašume, Prirodno- matematički fakultet Novi Sad, Saobraćajni institut CIP, Železnice Srbije

 Predlog zakona o finansiranju Kraljevog dvora, Belog dvora, dvorskog parka i drugih pratećih objekata, koji se prostiru na 135 hektara, stoji u fioci skoro godinu dana, jer nema većinsku podršku u parlamentu. Meho Omerović kaže da je ideja da se dvorski kompleks da porodici Karađorđević bez naknade, kao i da se finansiraju njihove lične potrebe – besmislena, a pogotovo u vreme krize.

 “Srbija je republika, oni koji misle da su kraljevi potomci neka ta prava ostvaruju na nekim kraljevskim dvorovima, a Srbija nema para i ne treba da ih da za pogotovo ovako nedomaćinsko ponašanje,” rekao je Omerović.

 Omerović dodaje da je u ovom trenutku nemoguće utvrditi koliko Karađorđevići zaista koštaju Srbiju, jer nikada nisu dostavili izveštaj o trošenju novca koji su dobili.

 “Kada je država konačno presavila tabak i tražila od njih da navedu kako su potrošili pare, onda je nastala panika, počelo je otpuštanje zaposlenih i onda smo saznali da dole imamo i baštovane i batlere kao da je to neki pravi dvor, kao da je to neka prava monarhija,” rekao je Meho Omerović.

 Ni Mlađan Dinkić, koji zagovara finansiranje Dvorskog kompleksa, ne misli da treba finansirati privatne potrebe Karađorđevića.

“Ako se troši na neke druge stvari, reprezentaciju porodice, to je potpuno druga priča. Protiv sam toga, ali jesam za to da se daje novac da se održava ovaj kompleks”, rekao je Dinkić.

 Nekoliko članova Dinkićeve matrične stranke G17 plus članovi su Krunskog saveta. Među njima je i Predrag Marković koji, kao resorni ministar, pred poslanicima treba da obrazlaže i brani zakon o dvorskom kompleksu.

 Prvi čovek ministarstva kulture Predrag Marković nije želeo da govori o ovom zakonu dok se ne nađe pred poslanicima. U kratkom telefonskom razgovoru on je objasnio da ne smatra je u sukobu interesa jer, kako kaže, jeste član Krunskog saveta, ali nema privatne koristi od toga, a kao ministar svakako mora da brani zakon. U Krunskom savetu danas nismo mogli dobiti komentar na ovu temu.