Momci, sve je to smešno u odnosu kako su nas opljačkali za kamatu u vreme sankcija svedska banka u dosluhu sa mr.Labusom i ekipom.. Labus je potpisao priznanje 8.000.000.000,00 $ duga.. zaslužuje prvo mesto.. 

btw, dug Yugoslavije je bio oko 5,5 bil.$ 1990.. dug svih ex YU država iznosi 184 bil $ 2011... 

sad, hrvati time plaćaju svoju državnost, slovenci, makedonci i mudžahedini otnosno muslimani isto.. a šta mi plaćamo?? još smo bombardovani, teritorijalno umanjeni i ekonomski ubijeni..

a i dalje evo mrdamo.. 

Понуда непристојно богатих

 Шта се крије иза позива појединих америчких, француских и немачких милијардера да их држава јаче опорезује, а како ће у том погледу проћи земље у транзицији
 


Криза која дрма планету натерала је државнике да загребу по џеповима недодирљивих: ако желе реизбор мораће да повећају порез на имовину и примања милијардера.

Не толико што верују да би већи приход од шачице „непристојно богатих“ допринео да се испражњена каса попуни, колико да би умирили незадовољство „непристојно ускраћених”, чији бунт поприма глобалне размере.

Неке владе су реаговале и кренуле у акцију: у Француској, Немачкој, Италији, Ирској и САД у току је финансијски притисак на оне са највећим приходима и посебно опорезивање власника највећих некретнина.

Чини се посебно занимљивим то што конзервативне власти уводе веће намете на свој џет-сет, док владе левице оклевају.

У Шпанији је социјалиста Хосе Луис Сапатеро одлучио да се ослони на масовнију средњу класу повећањем ПДВ-а, док је порез на богаташе оставио у аманет свом наследнику, уколико овај победи на превременим изборима сазваним због лоших економских показатеља, што је мало вероватно.

Још парадоксалније се понашају земље посттранзиције из некадашњег социјалистичког блока. Не усуђују се да својим богаташима честито и на време наплате рачуне за воду, струју или неправилно паркирање, а камоли да „родољубима“ наметну додатни порез .
Васпитано у социјализму, јавно мњење бежи од етикете да заступа „време самоуправљања”. Диви се тајкунима јер су „способни” да од санкција и рата направе благодети за себе, а мрзи их, с друге стране, јер држе монопол, намећу још веће хараче на средњу класу (уколико још постоји ), а при томе пресудно утичу на изборне резултате.

Откако је амерички милијардер Ворен Бафет средином августа јавно позвао Конгрес да подигне порезе на милионере, ехо овог зова раширио се Европом. За сада у декларативном облику.
Шеснаест најбогатијих Француза траже да буду бар мало сиромашнији, тако што ће се из њихових дубоких сефова нешто прелити у државну касу. Италијански магнат „Формуле-1” Лука ди Монтеземоло такође је јавно подржао Бафетову идеју. Педесет немачких богаташа лобирају за плиће џепове и јачи државни буџет.
Богаташи многих других нација нису се међутим заразили овим нагло пробуђеним тајкунским родољубљем.
Понеко од стручњака мисли да је солидарност оних који заузимају места на „Форбсовој” листи само добра инвестиција у будућност. Јер два месеца пре него што су избили нереди у Лондону, када је гомила незадовољника опустошила и запалила радње за привилеговане, у анкети „Волстрит џорнала”, којом су били обухваћени најбогатији из свих крајева света, 90 одсто њих је предвиђало избијање „глобалних нереда на улицама већих градова”.

Оно што најбрже продубљује јаз између екстремно богатих и сиромашних у Америци јесте ниски порез на капиталну добит. О томе говори податак да је 400 најбогатијих пореских обвезника у једној од претходних година 60 одсто прихода стекло преко капиталне добити, а само осам одсто преко плате и бонуса. Остали део земље, од само пет одсто, иметак је стекао преко капиталне добити.

Али повећање намета на капиталну добит, а таксе су двоструко ниже него на плату, задире у саму филозофију америчког капитализма. То би успорило инвестиције, пасивизирало капитал, рећи ће вам већина америчких економских стручњака.

Шпанија се опет пита где су се сакрили њени богаташи. Није проблем у томе да богати плаћају мале порезе, много је већа невоља што према званичној евиденцији у њој скоро да и нема богаташа.

Прошле године је процурило из француских извора да три хиљаде Шпанаца чува своје паре на тајним рачунима у Швајцарској. Информација је дошла од разбарушеног француског службеника који је радио у швајцарској банци ХСБЦ.

Британци су недавно такође покренули акцију да проникну у швајцарску тајну својих грађана.
 И чему све ове предрадње кад би буџет био незнатно мање празан, јер таквих који се могу сматрати екстремно богатим има само један одсто. Нека бар плате уредно струју, да и то не падне на плећа оних који стежу каиш до последње рупе.
Зорана Шуваковић
објављено: 19.09.2011.

zlo i naopako

Povodom hapšenja odgovornih za aferu nabavke vakcina
Tomica se krije iza ucenjene Vlade
 Pripremio: Marko Matić

 
Pogledajte moje medicinsko telo, zar vam ja ličim na kontroverznog ministra: Tomica Milosavljević, poštenjačina koji nikakve veze nema sa RZZO


Gotovo dve godine zakasnelo hapšenje bivše direktorke Rebubličkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kao i direktora firmi koje su posredovale u nabavci vakcina protiv gripa H1N1, potvrdilo je sve ranije sumnje da je u pitanju bio bezočni pokušaj krađe 5,5 miliona iz državnog budžeta. Ono što je u epilogu afere iznenadilo javnost jeste izostanak hapšenja bivšeg minsitra zdravlja Tomice Milosavljevića koji je, javna je tajna, bio alfa i omega čitavog tog posla
 
Iako je početkom godine, poput Ive Sanadera, iz “duboko ličnih” a sada je jasno i kojih razloga, podneo ostavku na mesto ministra zdravlja i vratio se u toliko željenu anonimnost, Tomica Milosavljević poslednjih meseci, od kada je potvrđena informacija o istrazi nepravilnosti koje su pratile uvoz vakcina, nije prestajao da bude predmet interesovanja medija. Logične pretpostavke javnosti da će nakon istrage bivši ministar postati najkrupnija riba u mreži simulirane borbe protiv korupcije, navodile su Milosavljevića da se javnim saopštenjima u kojima je negirao postojanje bilo kakve veze njega lično i sporne nabavke, češa tamo gde ga je najviše svrbelo. Zaštićen strahom ucenjenih koalicionih partnera, o čijim marifetlucima on i Mlađan Dinkić verovatno imaju podosta saznanja, Tomica je odluku o nabavci vakcina pripisao Vladi kao kolektivnom organu, čime je svoju odgovornost rastočio u toj, za zakon nedodirljivoj instituciji.

Poput sada uhapšene bivše direktorke RZZO Svetlane Vukajlović, bivši ministar zdravlja je tokom istrage najpre negirao tvrdnje da je država uopšte i oštećena prilikom nabavke vakcina protiv pandemijskog gripa, da bi potom, vadljda suočen s neoborivim dokazima o nastaloj šteti, aterirao i odgovornost prebacio na Vladu čiji je član bio.

"Vlada je odlučila, a ne Tomica Milosavljević. Vlada je odlučila da zaštiti građane. Kupujući vakcinu i organizujući zaštitu vakcinacijom. Da nije vakcinisan i onaj broj što je vakcinisan, bilo bi više umrlih i obolelih. Mislim da je to svakom razumnom čoveku jasno. Naravno, na različitim orgnima je da rade svoj posao, pretpostavljam da je bilo razloga da se sprovedu istražne radnje. Pustimo da istražni organi rade svoj posao, tužilac svoj, sudstvo svoj. Bez prejudiciranja bilo kakvog ishoda", proročanskim rečima je Milosavljević najavljivao ishod istrage.

Da podsetimo RZZO je, po nalogu Vlade krajem 2009. sklopio ugovor sa “Jugohemijom“ koja posluje u sastavu kompanije "Delta" Miroslava Miškovića, uvoznikom “Novartisove“ vakcine, čija cena je bila osam evra po dozi, dok je u isto vreme farmaceutska kompanija “Glakso Smit Klajn“ nudila vakcine po ceni od 4,5 evra.

Iako je Milosavljević u svojoj medijskoj odbrani potvrdio da je Vlada u jednom momentu razmatrala mogućnost da kupi vakcinu proiizvođača "Glakso Smit Klajn", koja je bila jeftinija od Novartisove, on je ipak našao objašnjenje zašto je doneta odluka da se kupi skuplja vakcina.

"Glakso je ponudio nižu cenu, ali drugačije rokove ispuruke. Vlada je posle rasprave preliminarno donela odluku da pristupi nabavci i Novartisove i Glaskove vakcine, pošto je epidemološka situacija bila složena, a stručnjaci insistirali da svaki građanin bude pokriven vakcinom i da nam treba 7,5 miliona. Ali tada se pojavljuju neželjeni efekti na Glasko vakcinu u celom svetu, a u ponovljenom razmatranju Vlada donosi zaključak da odustane od kupovine dodatnih vakcina od Glaskoa i da se preporuči RZZO da zaključi ugovor o nabavci 3 miliona doza", objašnjavao je Milosavljević tu složenu jednačinu u kojoj je on bio ključna nepozanta.
 

Bivši ministar zdravlja je naveo i da su članovi vladine radne grupe za pregovore sa GSK-om bili on i ministri Žarko Obradović i Milan Marković. Zanimljivo je da je posle pregovora Vladine trojke sa tom kompanijom, GSK iznenada odustao od učešća na tenderu.

Pored radnih grupa za pregovore sa pojedinim ponuđačima, Vlada je formirala i državnu komisiju za razmatranje prikupljenih ponuda na tenderu, čiji je predsednik bio Branislav Tiodorović. Prilikom otvaranja ponuda među kojima su bili i kompanija "Bakster" i Institut za imunologiju i virusologiju "Torlak" s vakcinom kineske firme "Ziđeng tanjan", Tiodorović je saopštio da je jedino "Novartis" podneo kompletnu dokumentaciju, što se kasnije ispostavilo netačnim.

„Novartis“, naime, tom prilikom nije bio podneo kompletan materijal, zbog čega je morao biti diskvalifikovan. Na samom tenderu su skriveni ključni dokumenti iz kojih se moglo videti da je reč o kineskoj vakcini koja je samo prepakivana u „Novartisovoj“ fabrici u Italiji, pa prebacivana u Zagreb i preprodavana Srbiji po tri evra višoj ceni. Institut „Torlak“ je podneo prijavu na tender, nudeći kinesku vakcinu istog kvaliteta, ali neuporedivo niže cene, a zdravstvene vlasti su pred televizijskim kamerama diskvalifikovale samo Torlak, kao jednog od dva ponuđača koji su imali krnju dokumentaciju, ali ne i „Novartis“.
 

„Pre nabavke vakcine, ministar zdravlja je proglasio epidemiju od većeg epidemiološkog značaja, što znači da je, po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti imao pravo i dužnost da angažuje sva pravna i fizička lica na njenom suzbijanju, odnosno da u ceo taj posao ne uvlači posrednike („Jugohemiju“ i valjevsku porodičnu firmu Detap), već da direktno pregovara sa ponuđačima i javnoj ustanovi Institut „Torlak“, koja je ovlašćena za uvoz, samo naloži da, bez profita i mita, obavi posao“, tvrdili su jednom od brojnih saopštenja profesori Dragana Jovanović i Zoran Radovanović, čelnici organizacije Doktori protiv korupcije.

Sumnje o nepravilnostima prilikom nabavke vakcina među prvima je izneo preminuli poslanik Vladan Batić koji je upozoravao da su Vlada i Ministarstvo zdravlja zakasnili sa nabavkom vakcina, zbog čega nije bilo vremena za javni tender, već je nabavka napravljena sistemom pogodbi i ponuda gde su pozvane samo tri firme, iako postoji 33 preduzeća koja su potencijalno mogla da učestvuju na tenderu: „Sporna je i cena. Tiodorović je krajem oktobra rekao da je cena vakcine između šest i sedam evra po dozi, a onda je prekjuče slavodobitnički saopštio da nam je, maltene, Novartis učinio uslugu i da će nam prodati vakcine po 8,45 evra. Na tri miliona vakcina to je oko 4,5 miliona evra razlike“, upozoravao je Batić. On je tada objavio podatak da je "Jugohemija" 2004. godine bila glavni i najveći pojedinačni donator G17 plus, čiji je član i ministar zdravlja!

***

Šta se zaista dogodilo

Iz dela postupka koji nije sporan jasno proizilazi da je sve ključne odluke, počev od formiranja radnih grupa i komisija pa do odobravanja njihovih preporuka u vezi s nabavkom vakcina, pa i izboru dobavljača, donosila Vlada koja bi u ovom slučaju morala da bude pozvana na odgovornost za nastalu štetu. Međutim, onima koji pozanju proceduru odlučivanja i način funkcionisanja Vlade, jasno je da je ta isntitucija Milosavljeviću poslužila samo kao paravan za odluke koje je suštinski on donosio.
 


Vlada je bez bez diskusije, pro forme, aminovala one odluke koje joj je Milosavljević podnosio na usvajanje. Počev od osnivanja Radne grupe za praćenje pandemije koja je širila paniku i tražila nabavku 7,5 miliona doza vakcine, pa do kasnijih preporuka i naloga koje je na predlog Milosavljevića Vlada usvajala i prosleđivala RZZO, bivši ministar zdravlja je bio ključni činilac u stvarnom odlučivanju. Njegove tvrdnje da sa nabavkom vakcina nije imao nikakve veze padaju u vodu pri samoj činjenici da je njegovo Ministarstvo imalo ključnu ulogu pri izboru svih ljudi koji su u okviru radnih grupa (u nekima je i sam bio član) donosili odluke kako o količini tako i o najpovoljnijim ponudama za vakcine. Te odluka su kasnije, opet kroz ruke Milosavljevića vraćane Vladi na odobravanje, što je na preporuku ministra bila čista formalnost. U svetlu tih činjenica, postavlja se pitanje zbog čega je uopšte na odgovornost pozvana i bivša direktorka Zavoda kada je ona u hijerarhiji odlučivanja imala ulogu pukog, doduše revnosnog, izvršioca radova koje su joj Vlada i minsitar Milosavljević kroz obavezujuće preporuke nalagali.

Ukoliko ne želi da ovaj slučaj postane samo još jedan u nizu onih koji predstavljaju simuliranu borbu protiv korupcije, Tužlaštvo bi prvo moralo da ispita članove Vlade i ustanovi kako su sporne odluke donošene. S obzirom da je postojala namera da se država ošteti za čitavih 15 miliona evra, što je sticajem okolnosti (zbog masovnog bojkota vakcinacije) svedeno na zvaničnih 1,6 miliona, a stvarnih 5,5 miliona evra, pred sudom bi se morali naći ili minsitri koji su formalno, bez detaljnijeg upuštanja u sadržinu, odlučivali o skandaloznoj nabavci ili oni koji su im te odluku, poturali na usvajanje. Slučaj neće biti zatvoren sve dok se utvrđivanje krivice bude svodilo samo na puke izvršioce kriminalnih radnji koje su inspirisane „preporukama“ iz samog vrha Minsitarstva zdravlja.

vrh! 

NOVI DETALJI ISTRAGE U AFERI „VAKCINA" - MINISTARKA PRAVDE SNEŽANA MALOVIĆ O MAHINACIJAMA BIVŠE DIREKTORKE RZZO-A:
Vukajlovićeva lagala ministra o nabavci vakcina

Preterala - Svetlana Vukajlović, sedam dana posle odluke Vlade da se obustavi nabavka vakcina protiv gripa H1N1, prihvatila isporuku još 395.000 doza i tako oštetila budžet Srbije. Da bi sve to prikrila, Vukajlovićeva tadašnjem ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću davala lažne podatke o nabavci, koje je on iznosio u javnost, kaže Malovićeva



Oštetila državu za 1,6 miliona evra .... Svetlana Vukajlović

Bivša direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlović, koja je uhapšena u ponedeljak uveče zbog sumnje da je učestvovala u malverzacijama prilikom nabavke vakcina protiv gripa H1N1, davala je netačne informacije u vezi s tom nabavkom tadašnjem ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću!
Ovu tvrdnju izrekla je juče ministarka pravde Snežana Malović i naglasila da će istraga utvrditi zašto je i s kojom namerom Vukajlovićeva to radila.
Malovićeva je navela da je tokom pretkrivičnog postupka utvrđeno da su određene informacije koje je bivši ministar zdravlja iznosio u javnost o nabavci vakcina zapravo bile rezultat obaveštenja koja je dobijao i od Vukajlovićeve. Ministarka pravde istakla je da je to samo prvi korak u ovoj istrazi i da će se raditi i dalje na ovom slučaju.
Kompanije nelegalno profitirale

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević objasnio je da „Jugohemija farmacija" nije ispunjavala uslove da bude izabrana za najpovoljnijeg ponuđača jer nije bila proizvođač niti ovlašćeni distributer vakcina „Novartis", a nije joj bio upućen ni poziv za dostavljanje ponuda za isporuku potrebnih vakcina, tako da joj isporuka vakcina, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, nije mogla biti dodeljena.
- Na taj način kompanijama „Jugohemija farmacija" i „Detap", kao posrednicima u nabavci vakcina, pribavljena je imovinska korist. Za „Jugohemija farmaciju" u iznosu od 855.600 evra, a za „Detap" u iznosu od oko 420.000 evra i oko 15 miliona dinara, dok je budžet Srbije oštećen za oko milion i 270.000 evra - naveo je Radisavljević.

Prvi korak u istrazi

- Sada je jasno da naš moto da niko nije zaštićen nije samo fraza, već da ima i konkretnu realizaciju - kaže Malovićeva.
Sumnja se da je nakon zaključka Vlade Srbije od 20. januara 2010. godine, kojom je naloženo RZZO-u da obustavi dalje nabavke vakcina, Vukajlovićeva samo sedam dana kasnije prihvatila isporuku još 395.000 doza vakcina i neosnovano odobrila plaćanje. Time je budžetu Republike Srbije pričinjena ukupna imovinska šteta od 1,6 miliona evra.
Kako se navodi u krivičnoj prijavi, da bi to prikrila, u informaciji o realizaciji ugovora o kupovini vakcina protiv gripa neistinito je obavestila Milosavljevića da je ponuđač „Jugohemija farmacija" do 31. decembra 2009. godine isporučio ukupnu količinu od 862.108 vakcina. Tako je, naime, rekla da je isporučen deo vakcina koji uopšte nije bio dostavljen, pa je Vlada na osnovu tog podatka odobrila plaćanje.
Inače, malverzacije oko nabavke vakcina odnose se, pre svega, na izbor proizvođača i dobavljača. Policija je utvrdila da je kupljena kineska vakcina firme „Zejijang Tijanjan biofarmasjutikals", a ne švajcarskog proizvođača „Novartis", kako je javnost bila obaveštena. Međutim, Press saznaje da je „Novartis", četiri dana pre nego što je RZZO sa njima sklopio ugovor o kupovini vakcina, kupio pomenutu kinesku kompaniju, pa zbog toga na tenderu nisu imali kompletnu dokumentaciju. Nedostajao im je takozvani Modul 1, koji je bio neophodan i bez kojeg vakcina ne samo da ne može da uđe u zemlju, već ni da prođe na tenderu.
Problem sa Modulom 1

- Direktorka Agencije za lekove iz tog razloga nije htela da izda dozvolu za vakcinu i oko toga se prepirala sa ministrom Milosavljevićem. Modul 1 joj je dostavljen u toku ispitivanja. Tako je Agenciji dostavljen uzorak kineske vakcine koja je bila imenovana kao da ju je proizveo „Novartis" - ističe sagovornik Pressa blizak nekadašnjoj radnoj grupi za pandemiju.
Čeka ih pritvor od 30 dana

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević saopštio je da je Vukajlovićevoj određeno zadržavanje od 48 sati, pošto je juče saslušana u policiji. Ista mera određena je i Vladimiru Gravaru, direktoru „Jugohemija farmacije", i Ljubomiru Pavićeviću, direktoru „Detapa", preko kojih su nabavljene vakcine. Osumnjičeni će posle isteka policijskog zadržavanja biti privedeni istražnom sudiji Specijalnog suda, koji će posle saslušanja odlučiti da li će im odrediti pritvor ili će se braniti sa slobode. Prema saznanjima Pressa, svima će biti određen pritvor od 30 dana.

Podsetimo da su se na tender za nabavku javila tri ponuđača - Institut „Torlak", kao zastupnik kineske vakcine po ceni od 3,7 evra, engleski „Smit Klajn" koji je tražio 4,5 evra i švajcarski „Novartis", sa ponudom od čak 8,4 evra. Kineska vakcina nije prošla zbog nepotpune dokumentacije, dok je „Smit Klajn" sat vremena pre tendera odustao. Iako ni „Novartis" nije imao kompletnu dokumentaciju jer mu je nedostajao Modul 1, ipak je pobedio na tenderu. Za uvoz vakcine ključnu ulogu imala je firma „Detap" iz Valjeva, koja je tada imala samo dvoje zaposlenih - Ljubomira Pavićevića i njegovu suprugu. Sa druge strane, „Jugohemija farmacija" bila je posrednička firma u kupovini.
Kako su i zašto u istoj nabavci vakcina učestvovale dve kompanije, „Jugohemija farmacija" i „Detap", nikome nije potpuno jasno. U to vreme, u ovim firmama su objašnjavali da je „Detap" nosilac dozvole za stavljanje vakcine u promet na teritoriji Srbije, ali da se ne bave samim prometom. (?!)
Šteta milijardu evra?

Press saznaje da pored ove afere postoje sumnje da je Vukajlovićeva godišnje štetila državni budžet za oko milijardu evra. Naime, Svetska banka je prošle godine u januaru ustanovila da Srbija za zdravstvo osiguranje izdvaja 10,85 odsto BDP-a, a ne samo šest odsto kako je predstavljala bivša direktorka RZZO.
Sagovornik Pressa blizak nekadašnjoj radnoj grupi za pandemiju rekao je i da je na čelo komisije za vakcine greškom postavljen dr Branislav Tiodorović.
- Samo mu je javljeno da dođe na otvaranje ponuda za nabavku vakcina nekoliko dana ranije. Kao predsednik komisije ništa se nije pitao.- ističe naš sagovornik.
Nijedna od strana u ovoj aferi juče nije bila voljna da komentariše najnovije detalje istrage. 



Odjeci - Bivši ministar se ograđuje od afere, kolege mu ne veruju i traže njegovu odgovornost

Milosavljević: Nisam učestvovao u tenderu, Lekarska udruženja: Milosavljević odgovoran

Bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da je tender za nabavku vakcina protiv novog gripa sprovodio RZZO na osnovu odluke Vlade Srbije i da on ni na koji način nije u tome učestvovao. On je naveo da Ministarstvo zdravlja nije radilo tehničke stvari, tender i nabavku vakcina, već da je to radio RZZO na osnovu odluka Vlade.
- Ni na koji način nisam učestvovao u tenderskom postupku za nabavku vakcina. Imam puno poverenje u naše pravosudne organe i verujem da će oni utvrditi istinu - rekao je Milosavljević.
Međutim, dr Miroslav Petrović iz „Kluba zdravlje" nada se da je hapšenje ovo troje osumnjičenih samo početak rasvetljavanja brojnih afera u zdravstvu.
- Neshvatljivo je da je Vukajlovićeva sama odlučivala o nabavci vakcina bez toga da pita nadležno ministarstvo. Pogotovo što svi znaju da niko ništa u zdravstvu ne može da uradi bez dozvole Ministarstva zdravlja. Oni su epicentar korupcije - oštro upozorava Petrović.
Zorica Marković iz „Zdravoskopa" naglašava da nadležne službe ne bi trebalo nikoga da izostave i da Vukajlovićeva sigurno nije na vrhu lanca odgovornosti.
- To je sve bilo u rukama ministra zdravlja. Vukajlovićeva je samo sprovela nešto što je na drugom mestu dogovoreno. Nije ona odlučila da nam trebaju vakcine, da se moraju nabaviti i od koga - kaže Markovićeva.
 
Ekipa Pressa, Beograd

Hronika | sreda 16.11.2011 | 10:43 -> 11:28
Hapšenja u Poreskoj upravi u Zemunu
Izvor: B92

Beograd -- Pripadnici MUP-a uhapsili 14 osoba, među kojima je bivši generalni direktor "Navipa" i čak osam osoba iz Poreske uprave Zemun, zbog zloupotreba u privatizaciji.

Ova hapšenja za B92 je potvrdio i direktor policije Milorad Veljović.

Među uhapšenima su bivši generalni direktor kompanije, rukovodioci i inspektori Poreske uprave Filijala Zemun, veštak Gradskog zavoda za veštačenje i direktori preduzeća koji su u poslovanju sa Navipom zloupotrebili položaj i oštetili dražvni budžet za četiri miliona evra.

U saopštenju MUP-a se navodi da su još dva lica obuhvaćena prijavom, od kojih je jedan već u zatvroru, dok se za drugim traga. Prema saopštenju MUP-a, krajnji cilj osumnjičenih bila je prodaja Navipa, koji je poreski dužnik.

U saopštenju MUP-a se navodi da su uhapšeni:

Lukić Slobodan (1960), nekadašnji generalni direktor Navipa, Bratonjić Verica (1954), bivša direktorka filijale Zemun Poreske uprave Srbije , Gavrilović Dobrinka (1951) bivša načelnica Odeljenja za naplatu i založno pravo filijale Zemun Poreske uprave Srbije, Mladenović Miodrag (1960), bivši poreski izvršitelj filijale Zemun Poreske uprave Srbije, Mladenović Vojislav (1967), viši inspektor kancelarijske kontrole filijale Zemun Poreske uprave Srbije, Andrejić Ivan (1964) viši poreski izvršitelj filijale Zemun Poreske uprave Srbije, Vučurević Branislav (1956) suvlasnik i direktor privrednog društva "Stari Begej" i suvlasnik privrednog društva "TVADV" Doo Beograd, Barjaktarević Čedomir (1950) direktor poreske uprave filijale Zemun Poreske uprave Srbije, Orelj Kasja (1959) načelnik odeljenja za prinudnu naplatu u filijali Zemun Poreske uprave Srbije, Virijević Bratislav (1958) veštak- savetnik u Gradskom zavodu za veštačenje, Nešović Duško, (1966), poreski izvršitečlj filijale Zemun Poreske uprave Srbije, Glišić Momčilo (1951) poreski inspektor filijale Zemun Poreske uprave Srbije, Tomić Dragan (1967) direktor "Mineco plusa" i Komlenac Bogdan (1972), direktor "Mineco plusa".

Takođe, istom prijavom obuhvaćeni su i Nikšić Bogdan (1956), direktor i suvlasnik privrednog društva "TVADV" doo, koji se već nalazi na izdržavanju kazne u Sremskoj Mitrovici i Alekdandar Andrejević (1966) direktor kompanije "Mineco limidet" London, za kojim se traga.

Prema saopštenju MUP-a u slučaju svih 16 lica postoji osnovana sumnja da su izvršili više krivičnih dela zloupotreba položaja. Naime, kako se navodi, osumnjičeni su po unapred utvrđenom dogovoru, s ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe ili svoja preduzeća, u periodu od početka 2007. pa do kraja 2010, simulirali pravne poslove između preduzeća Navip i "TVADV" uz pomoć kojih su izbegli plaćanje poreza.

Time je oštećen budžet Republike Srbije za preko četiri miliona evra.

Naime, između Navipa i "TVADV" je zaključen ugovor o podizanju novih zasada, s tim da "TVADV" preuzme na sebe plaćanje prispelih poreskih obaveza u iznosu od 429.000.000 dinara.

Ali, pošto te obaveze nisu isplaćene, postignut je dogovor s licima iz Poreske uprave da se taj dug izmiri u opremi i robi koja je bila u vlasništvu "TVADV", koja je kasnije višestruko uvećana iznad realne vrednosti.

Cilj prijavljenih lica bio je, kako navodi MUP, da se skine zabrana upravljanja imovinom Navipa koji je bio poreski dužnik, kako bi se zapravo ta kompanija mogla prodati.

Na osnovu toga je sklopljen ugovor o kupovini poslovnog prostora Navipa u Beogradu od strane "Mineco limiteda" za sumu od 233.000.000, što je za oko 24 miliona manje nego što je to ranije utvrdila komisija opštine Savski venac.

Pomenuta prodaja plaćena je menicama Navipa koje je otkupio "Mineco limited", a koje su bile u vlasništvu "TVADV" za iznos od 69.900.00 dinara, što je 30 posto od njihove nominalne vrednosti. Na taj način Navip je oštećen za oko dva mliona evra.

Radnici Navipa su u januaru 2010. godine više dana protestovali blokirajući fabriku i delove Zemuna kako bi ukazali na jako tešku situaciju u kojoj se nalaze. Tadašnji direktor, a sada uhapšeni Slobodan Lukić je angažovao obezbeđenje da izbaci radnike koji su u krugu fabrike štrajkovali.

Srbija | nedelja 27.11.2011 | 16:16
Vladine agencije plaćamo 850 mil. €

Beograd -- Srbija godišnje izdvaja blizu 850 milona evra za različite agencije, zavode, direkcije i kancelarije čije nadležnosti nisu najjasnije i najčešće se preklapaju.
 

Kada je pre dve godine ovo pitanje prvi put pokrenuto u javnosti, u vlasti su obećali da će rešiti pre svega postojanje onih institucija koje su višak, ali do danas ništa na tom polju nije urađeno.

Za "verovali ili ne" je podatak da Srbija ima čak pet državnih institucija koja se bave životnom sredinom uz resnosrno ministarstvo. Pa tako životnu sredinu štite Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine, Zaovd za zaštitu prirode Srbije, Uprava za zaštitu bilja, UPrava za šume, Uprava za vode.

 Takođe, o energetici se osim resornog ministarstva brine i Agnecija za energetsku efikasnost i Agencija za energetiku.

 Investicije koje su nam tako preko potrebne i problem povećanja izvoza, osim resornih ministarstava ekonomije i trgovine rešavaju i dve agencije: Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza i Agencija za promociju stranih ulaganja i promociju izvoza.

 Ni u obrazovanju se nije moglo bez dodatnih institucija osim nadležnog ministarstva, pa tako građani Srbije iz poreza finansijru Zaovd za unapređenje obrazovanje i vaspitanja i Zaovd za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

 O nuklearnoj energiji, njenoj upotrebi i efektima na životnu sredinu brinu se čak dva ministarstva Ministarstvo energetike i Ministarstvo zašitite životne sredine, ali to nije smetalo da se osnuje javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, Agnecija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost i Institu Vinča.
Primanja u ovim državnim institicujimasu velika. Tako na primer NIkola Stankov, direktor Agnecije z akontrolu letenja ima platu od 807.000 dinara. Ivica Eždenci direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj prima 230.000 dinara, Ljubo Maćić iz Agencije za energetiku ima neto platu od 226.000 dinara. Milorad Džambić iz Agencije za osiguranje depozita prima 220.000 dinara, dok Božidar Laganin iz Agencije za promociju stranih ulaganja (SIEPA) ima 214.000 dinara.


U vladi Srbije kažu da bi trebalo za svaki poseban slučaj zvati odgovorne u ministarstvima.

"Kada nešto ima isti naizvi, ne znači da su mu iste nadležnosti i deltanost. Svako ima svoj delokrug rada. Kada su te institucije osnivane, osnivale su se na predloge ministarstava i uz obrazloženje. Mnogo agencija proisteklo je iz obaveza prema Evropskoj uniji", navode u Vladi Srbije.

Pravi razlog zašto broj nepotrebnih agencija nije počeo da se smanjuje jeste što u ovim institucijama uglavnom sede stranački kadrovi. Upravo zbog toga je i teško verovati da će Vlada i u preostalom delu mandata nešto preduzeti.

"Stvari sa agencijama su neozbiljno postavljene. Kada ljudi iz vlasti govore o reformi javnog sektora, to nema posebnu težinu budući da se ovim problemom niko na adekvatan način nije pozabavio. Čuli smo samo kritike, ali ne postoji spisak niti bilo kakav zvaničan akt Vlade o broju agencija direkcija, organizacija. Građžani ni ne znaju šta sve postoji", kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.

 On navodi da bi posle sastavljanja takvog spisaka oni koji odlučuju trebalo da utvrde koje su nadležnosti i poslovi tih agnecija, kao i da li dolazi do preklapanja.

"Kada se ustanovi šta postoji, a zatim i da li ima preklapanja, onda treba da usledi ukidanje takvih agencija. Do ukidanja treba da dodše i kaa nema preklapanja ako se proceni da su neke agencije suvišne", kaže Nenadić.

U MInistarstvu za državnu upravu kažu da agencije nisu u njihovoj nadležnosti. Slučno su odgovorili i u Ministarstvu finansija.

Politički analitičar Đorđe Vuković kaže da ne postoji politička volja da se problemi u državnom apartu reše i da će tako proći još mnogo godina.

"Vlada nije mogla da utiče na svestsku ekonomsku krizu, oko rešaenja kosovske krize nema mnogo uticaja, ali je svakako na vreme mogla da smanji budžetsko opterećenje partijskim pridošlicama. Međubim ova vlada očigledno nije bila spremna za reforme", kaže Vuković za Blic.

 On ističe da stranke imaju ogroman broj ljudi kojima obećavaju zaposlenje. Kada odđu do vlasti, to počinju da ispunjavaju i tako upadaju u začarani krug.

"Neko bi trebalo to da preseče, ali mislim da ove nema volje za tim i da će situacija još mnogo godina biti ista. NIko ko je na vlasti neće se dobrovoljno odreći monopola i mogućnosti za zapošljavanje svojih ljudi", kaže Vuković.



Izvor: Blic

Srbija | subota 17.12.2011 |
Srbija rekorder u broju agencija


Beograd -- Nacrtom budžeta za 2012. nije planirano ukidanje nijedne od državnih agencija. Sa više od 130 državnih agencija Srbija je apsolutni evropski rekorder.

 Ne postoje precizni podaci koliko se u Srbiji, u poslednjoj deceniji, nagomilalo raznih agencija, direkcija, kancelarija, uprava i saveta, koje su većinom na teretu države, ali sudeći po predlogu budžeta za 2012, njihov broj neće biti smanjen ni sledeće godine.

Prema nacrtu trošenja novca iz državne kase koji će se uskoro naći u parlamentu, nije u planu ukidanje nijedne od ovih institucija, iako se nadležnosti mnogih od njih prepliću.
U nacrtu budžeta Vlada nije predvidela racionalizaciju broja zaposlenih u državnoj upravi, već će se, naprotiv, njihov broj povećati za skoro 3.000. Između ostalog, budžet je predvideo da se Ministarstvu unutrašnjih poslova dozvoli zapošljavanje još 2.000 ljudi, većinom na poslovima policajaca i vatrogasaca, kao i da se Ministarstvo rada i socijalne politike ojača sa 221 radnikom na stručnim poslovima u centrima za socijalni rad. Vlada je planirala i da naredne godine, za plate ukupno 268.903 zaposlenih, izdvoji 173,8 milijardi dinara, što je za 13,8 milijardi dinara više nego 2011.

Neke od agencija, poput Agencije za hemikalije, naplaćuju naknade po ugledu na Švedsku pa registracija jednog šampona ili deterdženta košta čak 10.000 evra.

 Za registraciju jednog biocidnog proizvoda (praškovi, deterdženti, šamponi, kozmetika) potrebno je neverovatnih milion dinara (plus PDV). Reč je o zbiru naknada za procenu i proveru podataka o biocidnim proizvodima koje je propisao Upravni odbor Agencija za hemikalije.

 Prema podacima Unije, pored svih mogućih zavoda, instituta, uprava i direkcija, Srbija ima i više od 130 državnih agencija, po čemu smo apsolutni evropski rekorderi.

 Da država nema nameru da prekine neodgovorno trošenje budžetskih sredstava, kažeDragoljub Rajić iz pres službe UPS-a, svedoči nedavno osnivanje Agencije za pomorsku plovidbu koja će se baviti ispitivanjem uzroka pomorskih nesreća (u zemlji koja nema ni more ni pomorsku flotu)   :shock:i Agencije za socijalno stanovanje koja će, navodno, pomagati građanima da dođu do stana ukoliko ne mogu da ga kupe po tržišnim uslovima.

 Dok u Srbiji postoje Agencija za energetiku, Agencija za energetsku efikasnost, Agencija za rudarstvo i Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, u Nemačkoj sve te poslove objedinjava Agencija za energetiku i nuklearnu energiju.

 Takođe, kaže Rajić, nemačka Agencija za plasman izvoza obavlja poslove koje kod nas radi nekoliko agencija koje se bave izvozom, dok je Agencija za industrijski razvoj Nemačke daleko efikasnija od brojnih institucija u Srbiji koje se na različite načine bave ovom tematikom.

U Uniji poslodavaca Srbije napravili su računicu da raznorazne agencije, kancelarije, direkcije, uprave državu godišnje koštaju više od 820 miliona evra.

“Tražimo da se nepotrebne agencije ukinu i da se novac preusmeri na osnivanje Razvojne banke. Te agencije često su samo meka za partijske kadrove, koji tamo primaju plate koje su i do nekoliko puta veće od prosečne zarade u Srbiji, koja iznosi oko 30.000 dinara” , tvrdi Nebojša Atanacković, predsednik UPS.

 Regionalnim razvojem i dalje baviti čak pet pet institucija - Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Savet za regionalni i ravnomerni razvoj, Kancelarija za održivi razvoj nerazvijenih područja i lokalne kancelarije za regionalni razvoj.

 U nadležnosti ministarstva na čijem je čelu Oliver Dulić, ostaju i Agencija za zaštitu životne sredine i istoimeni fond, za čije funkcionisanje je ukupno predviđeno 225 miliona dinara iz budžeta.

 I pored toga što izdvaja 180 miliona dinara za Agenciju za borbu protiv korupcije, Vlada će i u 2012. zadržati i finansirati Savet za borbu protiv korupcije, u iznosu od 19,6 miliona dinara. Toliko novca dobiće i Agencija za energetsku efikasnost, iako pored nje postoji i Agencija za energetiku.

 Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa svojevremeno je ”popisala” više od 150 različitih regulatornih tela u Srbiji. Đorđe Vukotić, iz Jedinice, kaže nam da ove institucije ne komplikuju toliko poslovanje privrede, koliko opterećuju državnu kasu, jer za svaku treba obezbediti prostor, zaposliti minimum petnaestak ljudi, plaćati plate i režije.

Za razliku od Hrvata koji su poslednjih godina iz javnog sektora otpustili oko 150.000 ljudi, a izborni pobednici iz Kukuriku koalicije najavili su da će prepoloviti broj državnih agencija kojih je trenutno 47, kod nas samo u opštinskim strukturama vlasti radi oko 66.000 ljudi.

 Zbog toga u Srbiji od ukupnog broja zaposlenih čak 31 odsto radi u javnom sektoru, dok se u zemljama Unije njihov udeo kreće od deset do "18 odsto”, kaže Rajić.

 Poredeći sa bivšom Jugoslavijom, gde je cela administracija SFRJ, sa šest republika i dve pokrajine, brojala 28.134 lica, danas državna uprava samo u Srbiji broji 29.834 zaposlena.

 Ministar za ljudska i manjinska prava i državnu upravu Milan Marković nedavno priznao da je vreme da se preispita rad brojnih državnih agencija i da se pojedine ukinu.

 Takođe, Marković je rekao da bi trebalo smanjiti direktorske plate u institucijama koje je osnovala Vlada Srbije jer se dešavaju paradoksalne situacije da ljudi za isti posao u agenciji primaju duplo veću platu nego u upravi.

Nažalost, državni revizori još nisu “stigli” da pročešljaju završni račun nijedne državne agencije, a kako je najavio predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović, taj neugodni posao možda će doći na red tokom naredne godine. 


Izvor: Novosti, Novi magazin

BAČENE NARODNE PARE
KRIJU NERAD DIPLOMATA!
Nedelja, 25. Decembar, 2011

Ministarstvo ekonomije skriva rezultate 28 ekonomskih ambasadora, u koje je uloženo više od 2,5 miliona evra

 Prošlo je više od godinu i po od početka rada ekonomskih diplomata, ali javnost još ne zna šta su oni konkretno uradili. Iako je ministar ekonomije Nebojša Ćirić još u oktobru ove godine najavio za Kurir da je izrada izveštaja ekonomskih ambasadora pri kraju i da će uskoro biti prosleđeni Vladi, to se očigledno nije desilo.

 Direktor Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije Milivoje Mihajlović kaže za Kurir da ministri nisu raspravljali o izveštaju.
 - Taj dokument nije bio na dnevnom redu - ističe Mihajlović, koji nije mogao da potvrdi da li je dokument uopšte stigao u Nemanjinu 11, ali ni da postoji neki rok za to.

 Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, s druge strane, uporno izbegava da dostavi konkretne rezultate rada privrednih diplomata. Na naš zvaničan zahtev, ova institucija nas je obavestila da „nije u mogućnosti da odgovori“.

 „Shodno odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a vezano za vaš zahtev dostavljen elektronskim putem dana 12. decembra 2011. godine, obaveštavamo vas da ovo ministarstvo, iz opravdanih razloga, nije u mogućnosti da u roku odgovori na dostavljen zahtev, te određuje naknadni rok od 40 dana od dana prijema zahteva u kome će vas obavestiti o posedovanju informacije“, piše u odgovoru ovog ministarstva.

 Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, nije odgovarao na pozive i poruke i tako je ostao dužan za odgovor zašto izveštaj o radu ekonomskih diplomata još nije poslat Vladi.

 U ekonomske diplomate, inače, do sada je uloženo više od dva i po miliona evra. Njihove mesečne plate kreću se od dve do tri hiljade evra, dok svako od njih mesečno potroši oko 1.000 evra za smeštaj.

izvor: kurir-info.rs