Ja pisem...
Evo vratio sam se...

Jesam procitao sam. Moram priznati da zvuci kao iz knjige, lepo si naucila  
Ali...da li kamata ulazi u opticaj ili ne? To nisi napisala. Mozes odgovoriti sa "da" ili "ne".

Dobro, ucimo kroz zabavu : ) I ja se zabavljam.

Prvo mi odgovori sta je to Kamata?

Dobro.
Kamata je zarada finansijsko sektora. Slicno kao i svaka firma i banka se trudi da ostvari profit. Medjutim, razlika izmedju banke i firme je u tome sto firme ne mogu da odrade multiliciranje novca, kao sto to rade banke.
Jel smo u redu? Mogu li sada dobot odgovor?

Kamata je naknada u novcu koju zajmoprimac placa zajmodavcu za sredstva koja je pozajmio. Kamata predstavlja cenu koju duznik placa za privremeno koscenje novca.

Cista zarada.

Da ti objasnim na jednom jednostavnom primeru : Ti si zaradio 20 000 din ovog meseca, 5.000 si dao za racune, 5.000 si dao na hranu, 5.000 si uplatio letovanje, a sa ostalih 5.000 si otisao u banku, stavio na dinarsku stednju ili si ulozio u neki posao tipa sa bratom valjas wc papir na buvljoj pijaci.
Zamisli zaradu jedne velike banke u pivatnom vlasnistvu, zamisli otpis novca na troskove, putovanja, Gucci i Prada cipele i torbe, zamisli koliki je racun za struju u raskosnim vilama, koliko su jastoga pojeli za dorucak, kako su platili zakup prostorija u kojima rade, kako placaju svoje radnike, od odrzavanja do salterskih radnika, ugradnja silikona , fondovi, nevladine organizacije,ili neko naoruzavanje neke juzne pokrajine u Srbiji.....

Da, odgovor je da kamata kao zarada ulazi u opticaj

Koliko god da mi je naporno Kristalovo izlaganje, s obzirom da je agresivan u nameri da dokaze da je u pravu i da pritom replicira svima zivima (gubi smisao potpuno) i omalovazava formalno obrazovanje odredjenih profila ljudi, u principu razumem sta pokusava da kaze... samo mu je pristup u potpunosti pogresan a pritom je iskljuciv.

Cela prica o novcu kao dugu i kamati koju forsira se svodi na jednostavno objasnjenje koje se moglo videti u Cajtgajst filmovima... ne, ovaj put ne koristim Cajtgajst kao ironiju, zapravo je to nesto sto su dobro objasnili. 

Kristal u sustini govori, najbanalnije, sledece - imas 100 dinara i odes u banku da ih stavis na stednju uz kamatu od npr. 5% mesecno (lupam cifre primera radi). Dodje Sandra i uzme iz banke kredit od 100 dinara za koji je kamata 10% mesecno. Nakon mesec dana banka meni treba da isplati 105 dinara a Sandra treba banci da vrati 110 dinara. Banka od Sandre zaradi 10 dinara, meni da 5 i zaradi 5.

Naravno, moze se reci da je Sandra dala tih 100 + 10 dinara kamate od svoje plate, to im je poreklo.

Ono sto Kristal hoce da kaze, polazeci od teorijske postavke (koja ima solidno utemeljenje u realnosti) jeste da treba krenuti od nule, od pocetka... sto znaci da postoji odredjena kolicina novca u opticaju, ona zvanicno pustena od strane narodne banke... i to kolicina se ne moze menjati, ona je konacna... kako onda iz konacnog iznosa platiti glavnicu koja zajedno sa kamatom u jednom trenutku iznosi vise novca nego sto ga u stvarnosti ima.

To je taj dug o kojem on govori, da se iz ogranicene kolicine stavra uvecavanje neogranicenom i nepostojecom ali koja dolazi na naplatu... i tim se samo uvecavaju novcani dugovi koji se ne mogu izmiriti.

Razumem ja odlicno o cemu on govori ali je njegova greska sto mesa ekonomiju kao nauku i sistem koji ovako nesto dozvoljava. Ne uci se na ekonomiji samo kako izmusti sto vise para makar iz fiktivnih sredstava... da se ne lazemo, svakome je cilj da izvuce sto vise para  ali ekonomija je mnogo vise od toga.

Takodje, ekonomska predvidjanja i analize su samo to... nisu egzaktne vec daju odredjene sablone pomocu kojih se moze prognozirati neki trend ali se takodje moze i zestoko izgubiti koristeci se time... upravo to objasnjava Taleb u Crnom labudu, da je deo ekonomije koji se bavi prognozama i predvidjanjem trendova samo obicna lurija a ne nauka.

Da skratim, razumem Kristalove polazne osnove ali on ne moze da odvoji spekulacije i prevare od ekonomije koja je mnogo vise od toga.

Ajde ovako, pojednostavljeno. Znaci imas recimo novca na trzistu za desetak proizvoda, a posto privreda ne miruje, radi se i tako, za mesec dana imas 20 proizvoda, ali novca samo za deset, znaci, dzabe proizvodis, kad onih novih desetak komada nema ko da kupi jer nema novca na trzistu. E, sad, resenje je dodati jos novca u opticaj da bi se kupilo sledecih deset proizvoda. Eto, prostije ne moze biti... Znaci, firme multipliciraju proizvode a banke samo prate... Mislim, mozes recimo opet da prepolovis cene proizvoda, pa da bez dodatka novca u opticaj je kupovina moguca, ali recimo, sledeci mesec opet dolazi novih desetak proizvoda, sto znaci da bi morao jos da snizis cenu, ali razumljivo je kako niko ne moze da radi ispod cene...
E, a kamata se dobija jer banka daje kredit nekoj firmi koja se sluzi tim novcem za ulaganje u dalju proizvodnju, i ostvaruju profit. A posto su i moje pare u banci, a neko ostvaruje profit sa tim novcem, znaci, nisam motivisan da drzim pare u banci jer mogu i da ih privatno pozajmim pajtasu za biznis...

Dobro, to je skolska definicija. Problem je u tome sto sav novac u opticaju treba da se vrati (+kamate koje ne psotoje), tako da bi izalsi iz dugova, niko ne bi imao ni prebijene pare u novcaniku.

Dobro, a da li znas da je svaka suma od tih 5000 zapravo neciji dug, da je taj novac usao u opticaj, tako sto se neko zaduzio? Odnosno, tih 20000, koje sam ja zaradio su neciji dug!!
Znaci, prvo se stvara kredit, pa potom depozit.

Ne razumem, kakve to veze ima sa kamatama?

Sandra, to je velika greska!! Zbog ovoga bi trebaloi da se padaju ispiti, a profesorima oduzimaju diplome!
Kamata jeste zarada, ali potice od novca koji je izdan kao kredit, tako da novac za kaamtu uvek fali, jer nije usao u opticaj.
Ti ili ja kada uzimas kredit, treba da vratis glavnicu + kamatu. Problem nastaje sto ta kamata nikada nije usla u opticaj! Sav novac u opticaju je neciji dug, vracanjem duga, ne bi bilo novca u opticaju + bi se dugovale kamate na sav taj novac, a kamate, realno ne postoje. To znaci, da dug jedino i samo raste, jer da bi se vratio prethodni dug, treba se uzeti novi.

Ljudi cesto prave gresku pa kazu: Ako pojedinac moze da vrati dugove, moze i drzava. To greska, jer drzava predstavlja izvor finansiranja za pojedince, firme, a to radi od deficita proracuna.

Zapamti ovo: Jedini realni novac jesu kamate na deponovani novac, a ta suma je vise nego mala u odnosu na citavu masu novca. Sve drugo se stvara kao samo rastuci dug, u beskraj.

Zbog toga, zbog neposotjanja kamate u opticaju, koja se trazi za uzvrat, bankroti i besparice su neminovnost, ciklicna takmicenja, kroz tzv "trziste", stvorice ultimativnu borbu, do samog kraja, do samounistenja.

Sta se desava u realnosti? Centralne banke (nasa Narodna banka) izdaju, radi primarnu emisiju dugova (kredita), trazi kamatu na taj kredit, a psolovne banke, dalje traze interes od svojih klijenata. Problem je u tome sto CB ne izdaju kamate na tarzene kredite, nije uradila emisiju novca koji bi trebao biti kamata.

Kako multipliciranje novca u bankama utice na sistem i na ljude, vidimo oko sebe!

Da, u principu je tako, ali....I tih 100 dinara koje si stavio na stednju, morali su prvo nekako da udju u otpicaj, zar ne? : )) A kako? Pa putem kredita...bankarskim igrama nema kraja...znas kako Zigic kaze "mangupi su to" ; )
Problem je taj sto se, na samom pocetku ciklusa, prvo stvara kredit (znaci Sandra i ja uzimamo kredit od banke), jer mora prvo da se stvori novac u opticaju (ako smo drzva Sandra, banka i ja), pa se tek onda u nasoj medjusobnoj trgovini stvara profit kod jedne strane, na racun gubitka druge, tako da ova strana koja je zardila, moze da stedi, a ova koja je na gubitku, mora u nove dugove, kako bi otplatila stare...i tu nema kraja.

Dala sam ti jedan banalan primer kako je utrosena kamata.


Tebe i mene treba da zanima koliki je nas dug, nista vise.

Dug ne moze da raste ako je zagarantovana kamata, kad uzmes kredit , dobijes tacan listing koliko novaca, sa kojom kamatom i koliko godina vracas.
Mene tudji dug ne zanima.
Niti bi trebao tebe.


To sto ti pricas, te zle korporacije, taj 1% procenat ljudi na planeti, te banke, tih 5 ili koliko vec porodica, ti Vladari iz Senke ili kako god - realno postoje. To je masinerija koja drzi svetski kapital u rukama. Ali je potpuno smesno da se time bavis jer nisi te srece da si rodjen u njihovoj porodici.

Citav svet je u kreditu, pojedinci, drzave, svi. To nije novina, to je zivi novac, to je priliv, to su kamate -kajmak koji odgore neko kupi.

Ali i ta kamata se trosi. To nije sirovina da se skladisti. Ulaze se ponovo, okrece se, da bi se umnozavao.

Gresis sto poredis npr. SAD i Srbiju... kod njih novac stampa/emituje privatna firma i na svaki novi dolar u opticaju vec se duguje neki cent... u Srbiji nije tako, drzava jednistavno stampa pare i nikome ne duguje. Moze se reci da je i to novac nastao ni iz cega, drzava odlucila da stampa jer joj se moze i eto novih para... i to je tacno, ali to ne izaziva nikakav dug.

Od ukidanja zlatnog standarda nemoguce je pricati o novcu cije utemeljenje postoji u realnosti... ali je tako kako je, gledaj sebe... nije to sebicno, to je prosto tako.

To sto drzava ima dug i sto statistika kaze koliko smo duzni po glavi stanovnika ne znaci da cemo ga ti ili ja placati, niti da ce neko pokusati od nas da ga napati. Kao sto rekoh, samo statistika.

...uopste nije poenta u tome kako se kamata trosi...nema veze...

Izivni, mene zanima i kako moja primanja uticu na drugog. A duzan sam preko drzave Srbije, kao i ti.

Dug mora da raste, jer je to priroda novca u obliku duga. Da bih ja bio pozitivan, ti moras biti negativna, pa opet u nove dugove, kako bi otplatila stare.
Ti si duzna preko drzave, jer drzav se zaduzuje, da bi ti imala pare u novcaniku.

Ja sam srecan sto nisam rodjen u "njihovim porodicama" : ) Da li vladari iz senke postoje, ja to ne znam, ono sto znam je da je sistem podesen tako da se mala manjina bogati konstantno, drzi sve u dzepu pomocu kontrole novca...sad, da li je to dovoljan kriterijum da neko postane vladar iz senke, mislim da jeste.

Tacno. Pitanje je samo do koje mere ima smisla da se forisra rast dugova, jer dug ne mzoe da opada. Oni prikazu pozitivan rast, tako sto je dug smanjen u odnosu na prosli period, a dug i dalje raste : )
Ja u klin, ti u plocu. "Vracanje" kamate je moguce samo ako se od pustenog kredita uzme deo novca, sto opet pravi manjak u novcu, pa se zaduzivanje nastavlja u beskraj. Dakle, kamate ne postoje u opticaju.
Potpuno je ista situacija.
Nasa Narodna banka, trazi kamate od 11%, pa se logicno, poslovne banke okrecu stranima Centralnim bankama, kao sto je FED ili ECB, koje nude po 0.5% ili 1% kamate. Nasa Narodna banka sluzi samo kao menjacnica strane valute u dinar.
Na zalost to nie tacno. Prema statutu ECB-a, nije dozvoljeno pustanje novca u opticaj koji nije dug (kredit). Ranije je SFRJ imala to sto pricas, primarnu emisiju, danas to nema. Uostalom, pogledaj koliki je dug Srbije? Kome duguje?
Da li novac ima pokrice u zlatu ili ne, uopste nema veze...ali o ovome cu drugom prilikom.
Kazi to Grcima...
Dobro, zasto se onda ne bi zaduzili odmah 500 milijardi evra? Ako niko ne placa!?