81.

Некако у оно време буде сазвана изборна скупштина да се у граду изаберу највиши чиновници. Народ се стога окупи у позоришту. Чувар закона изнесе градски законик и државни прстен, иступи у средину и овако се обрати народу: »Грађани, изаберите дизањем руку човека да убудуће чува законе и овај прстен којим се оверавају градски послови.« Али док су они још већали коме да укажу поверење, обруши се с неба орао, зграби прстен и одлети. А Самљани се веома узнемире и забрину. Веровали су да је ово знамење крупно и да ће изићи на велико зло. Одмах позову гатаре и свештенике да им протумаче ово знамење. Али како нико није умео да га објасни, из гомиле устаде некм старац и рече: »Самљани, зар ћемо се поуздати у људе који од принетих жртава узимају најлепше месо и преждеравају се, а уз то, знамо, свој живот бесрамно траће уз коцку? Знате и сами да знамења није лако растумачити. Ко није добро поткован свакаквим знањем, тај га вала неће протумачити. Међу нама, међутим, борави фмлософ Ксанто кога познаје цела Грчка. Замолимо њега да нам растумачи овај предзнак.« И тако, кад старац седе, почну извикивати Ксантово име и молити га да им протумачи знамење.

82.

Ксанто иступи пред окупљени народ, а како баш ничему није умео да се домисли, то затражи одгађање ствари да би растумачио предзнак. Но кад је народ управо кренуо да се разилази, орао поново слети и баци онај прстен у крило једном робу, и то државном. Људи одмах стану питати Ксанта да им протумачи и овај други предзнак. Философ обећа да ће и то решити, па зловољан напусти скупштину.

83.

Ксанто, дакле, крене да уђе у кућу и помисли: »Морам поново да задобијем Есопову наклоност не би ли ми протумачио оно знамење.« Уђе у кућу и нареди: »Позовите Есопа.« А овај дође свезаних руку. Ксанто нареди: »Одвежите га!« Есоп му одврати пркосно: »Не желим да ме одвежу.« Философ му објасни: »Ма ја ћу теби везе раздрешити да би и ти мени нешто разрешио.« Есоп се сад наљути: »Дакле, ти нећеш да ме ослободиш мене ради?« Ксанто га прекину: »Стани, бре, Есопе! Прођи се срџбе!« Тако га ослободе, а Есоп упита: »Шта желиш, господару?« Ксанто му исприча за онај предзнак и Есоп обећа да ће размислити.

84.

Али сутрадан Есоп, а желео је да Ксанта наједи, овако каза: »Господару, кад је реч о смисленим философским питањима, ја сам ти увек спреман на одговор. Но ово што си ми испричао не може се растумачити. Нисам ти ја пророк.« Кад је то чуо, Ксанто падне у очајање и, како се стидео Самљана, намисли да се убије. »Већ је протекло време које ми је дато да протумачим знамење«, рече. »Не могу да поднесем да се овако осрамотим. Ја, философ, да нисам кадар да испуним дато обећање.« Тако рече, а кад паде ноћ узе конопац и искраде се из куће.

85.

Есоп, који је већ легао на починак у својој соби, осети господара да се у недоба некуд из куће упутио. Наслути шта овај смера да уради, па пође за њим; није му више памтио неправду са оним благом. Виде, дакле, да му је господар зашао изван градских капија, да је пребацио уже преко неког дрвета, да се спрема намакнути омчу око врата. Ту Есоп, онако издалека, повика: »Стани, господару!« Ксанто се осврну, угледа при светлости месечине Есопа како трчи према њему, па рече у себи: »Есоп ме је на делу ухватио.« А онда додаде гласно: »Зашто ме, Есопе, зовеш да се вратим са правог пута?« — »Где ти је сва твоја философија, господару?«, узврати му Есоп. »Где ти је сва она самосвест стечена образовањем? Где ти је сада све оно твоје учење о потреби самосавлађивања? Остави се тога, господару! Како си само лакоумно и малодушно у смрт похитао? Да се обесиш — тако ћеш напустити све сласти овог живота! Ма хајде, предомисли се, господару!« А Ксанто закука: »Пусти ме, Есопе! Или ћу часно у смрт отићи, или ћу у срамоти недостојно проживети свој век.« Есоп стаде поново да га одвраћа: »Остави се тог ужета, господару! Ја ћу покушати да ти протумачим оно знамење.« — »Како?«, упита га Ксанто. Есоп му објасни: »Поведи ме са собом у позориште и пред народом одржи једну лепу приступну говоранцију о знамењу, а онако успутно истакни и ваљаност своје философије. Затим ме изведи пред народ, као да си ме сам свему научио. А ја ћу већ наћи неко разрешење за знамење и рећи га кад ме у згодан час позовеш да им се обратим.«

86.

Тим га речима убеди да одустане од своје намере. Сутрадан Ксанто дође у скупштину и поче овако беседити: »Пошто је наша философија начелно управљена на логичко мишљење, то је заокупљена само мерљивим стварима, а како ја нисам ни гатар ни врач, а опет, требало је на сваки начин да из моје куће буде пружена народу и ова услуга, па имајући у виду свој углед философа довешћу вам свог роба кога сам мудро и учено у таквим стварима изобразио да вам он протумачи знамење.« То рече, па изведе Есопа.

87.

А Самљани, угледавши Есопа, стану да га исмевају и да вичу: »Дајте другог гатара да протумачи ово овде знамење! Да грдне ли наказе! Жабац ли је, узмувани крмак, шепави архимајмун, ћуп грбави ил буренце, орманчина кухињска ил псето у корпи?!« А Есоп мирно саслуша све ове погрде. Ни обрвом да мрдне. Кад напокон настаде тишина, овако им одговори:

88.

»Самљани, зашто се ругате мом изгледу? Човека не треба оцењивати по његовом изгледу него по томе какве је памети. Неразумно је због наказног изгледа кудити м памет. Јер многи људи ружног лика имају оштар ум. Стога нека нико, видећи ругобу од човека, не куди оно што није видео, то јест његов ум. Па ни лекар не отписује на први поглед тешког болесника, него му опипава пулс да би утврдио какво је његово стање. Зар би могао једино по изгледу крчага да оцениш какво је вино у њему ако га ниси окушао? Па и муза се на делу у позоришту показује, а љубавна страст се у ложници потврђује. Тако исто се и разум човеков мери само по говору његовом.«

Самљани сад увиде да Есопове речи нису нимало у складу са његовом наказном појавом, те почну да му одобравају: »Тако нам муза, он има духа и врстан је говорник.« Па га замоле: »Хајде, само храбро, протумачи нам предзнак.« А Есоп схвати да их је придобио својим речима и да је ово згодна прилика да слободно говори, те им ово рече:

89.

»Истина, није право и долично, Самљани, да роб тумачи знамење слободним људима. Стога ми подарите слободу говора, па уколико вам исправно протумачим предзнак, онда ћу примити и почасти какве следују слободном човеку; ако ли пак погрешим, бићу и кажњен као слободан човек, а не као роб. Ако ми, дакле, зајемчите такву слободу говорићу без икаквог страха.«

90.

А Самљани заграје: »Молимо те, Ксанто, подари Есопу слободу!« Градоначелник такође замоли: »Ослободи Есопа!« А Ксанто одби: »Нећу да ослободим роба који ми је тако дуго служио.« Кад градоначелник виде да Ксанто неће да пристане, он рече овако: »Дај нам га, а ја ћу ти платити за њега цену по којој си га купио. Онда ћу га сам у име града прогласити ослобођеником.« Ксанто се сад присети да је Есопа купио за свега седамдесет пет денара. Да људима не би изгледало да га је ослободио из пуке грамзивости, он изведе Есопа пред народ и рече: »Ксанто ослобађа свог роба Есопа јер је то од њега тражио народ града Сама.«