Gospodin K je ziveo na periferije malog gradica. Iako je voleo kartanje mogao je da igra samo pasijens, jer nije imao ni jednog prijatelja. U svojoj tridesetoj godini vec je postao neko, slavan, mocan, bogat i... arogantan i okrutan. Toliko se brzo obogatio da je mislio da mu sami bogovi pomazu, da je on sam bog.Moc ga je iskvarila. Jednog dana je odbio da pomogne jednoj starici, za koju gospodin K naravno nije znao da je vestica. Ona ga je kaznila naj strasnijom kaznom koje se setila. Naterala ga je da govori sve sto pomisli. Tako je ostao sam, bez ikoga.

Jedan mali vrapčić jedne zime odluči da ode na put.Kako je dugo letio,a bilo je hladno,smrzao se i pao na jednu livadu.Skoro sav se smrzao.Čak je djelovao da je mrtav.Tu su bile krave na livadi.Jedna je prišla blizu njega.Izvršila je nuždu ( ). Međutim,budući da je  veoma toplo,vrapčić se zgrijao.Bio je problem samo kako sad da se izvuče iz .Tu se šetkala jedna mačka.Primjetila ga je te izvadila iz ,a zatim pojela. Izgleda da nisu svi neprijatelji koji ser... kake po tebi,a kao što nisu svi prijatelji koji te vade iz .

 
(Nije smišljeno od strane mene,davno sam gledala film te u njemu je to bilo.Samo ne mogu da se sjetim koji  )

Ako ti u magli zarobe snove…


Gledam zamagljen prozor. Napolju nevreme. Crni oblaci pretvaraju nebo u tamni krov iznad mene. Jak vetar razvlači rolnu celofana po dvorištu, a ja na staklu vidim tebe… Odraz tvog lica, tvojih usana, očiju. Tako nestvarno. U jednom trenutku smo blizu, da ti čujem otkucaje srca, a već u sledećem, tako daleko. Brzo sam otvorila prozor u želji da te dodirnem i magla je nestala. Da li je ovo bio još jedan san?

Ako sanjam – pustite me. Ako još jednom na prozoru ispišem njegovo ime – pustite me.

Ionako ne razumete! Kada se dvoje ljudi vole, i kada ta ljubav iz one „vatrene“ pređe u neki novi oblik prijateljstva, kada se jednostavno razumeju, njima ni vreme, ni nejavljanja, ni neviđanja, ne mogu nauditi. Njima, svaki novi razgovor zvuči kao da je poslednji bio juče.

Eto to! To niko ne razume. I svi kao da nešto traže. Traže šta se krije iza tih poziva? A oni su vrlo retki. Jednom u godini ili jednom u tri-četiri godine. Naravno, da oni što traze, ništa ne pronađu. Zato se svaki put svojski potrude da naprave neumesnu šalu. Ne mogu da razumeju i nikada neće moći....

Da, tu je, došao je. Kružić pored njegovog imena je zelen, online je, dostupan. Ko zna, možda se javi. Možda....zanimljiva reč. Slamka za davljenika, šarena laža, nada za budalu.. Već danima se nije javio, verovatnoća da će to učiniti baš večeras je manja nego da sunce sutra izađe na zapadu. On za mene više nema reči, nema vremena, nema ljubavi. A nekad, nekad je pisao satima, o svemu i svačemu, o komšinici koju je sreo u mračnom haustoru sa nekim nepoznatim tipom, o seljaku od koga je svake nedelje kupovao "najbolji zlatiborski sir", klincima koji su se igrali u parku iza njegove zgrade... O nama... Moram priznati, znao je lepo da prica. Verovatno to još uvek zna ali sada njegove price citaju neke druge oci, slušaju neki drugi ljudi.

Prošlo je već 10 minuta, 15? Pola sata? Ne znam koliko ali imam osećaj da je prošlo dosta vremena, čak i previše...

Želite li zaista da izbrišete ovu osobu sa svoje kontakt liste?

O daaaa......

Valjda je ona voljela njega,valjda i on nju,ma ko bi sada znao tu istinu.Vjecno su caprkali po izgubljenoj proslosti,dok uz osmijeh pricase o buducnosti.Iznenada on jednog dana ogrnu svoj kaput i ode kroz maglu bez da rece zbogom.Ostade samo miris koji isceznu u par trenutaka,ali ona i danas pamti taj armani kojim niko ne mirise bolje od njega.Sada kad' pomislim kako su divno igrali svoje igrice i bili srecni,ne mogu se oteti utisku kako su bili tik do mjesta da budu vjecni.Ali s' godinama svatih,otisao je bez rijeci zato sto u njenom zivotu je postojao neko treci.

Odbrana:
- Molim vas navedite vasu starost.
Baka:
- Imam 94 godine.
Odbrana:
- Hocete nam opisati svojim recima sta se desilo uvece, prvog Aprila?
Baka:
- Sedela sam na svojoj ljuljasci na verandi svoje kuce, kada se pojavio zgodan mladic i seo pored mene.
Odbrana:
- Jeste li ga poznavali?
Baka:
- Nisam, ali je bio veoma prijatan.
Odbrana:
- Sta se posle desilo?
Baka:
- Poceo je da mi trlja prepone.
Odbrana:
- Jeste li pokusali da ga sprecite u
tome?
Baka:
- Ne, nisam.
Odbrana:
- Zasto niste?
Baka:
- Prijalo mi je. Niko me nije ni pipnuo odkako je moj Albert
preminuo pre 30 godina.
Odbrana:
- I sta se desilo dalje?
Baka:
- Poceo je da mi trlja grudi..
Oddbrana:
- Jeste ga u tome sprecili?
Baka:
- Ozivela sam od njegovog dodira, bila sam uzbudjena. Nisam se godinama tako dobro osecala!
Odbrana:
- Sta se desilo posle toga?
Baka:
- Bila sam u ekstazi. Legla sam i viknula "Uzmi me mladicu, uzme me sada!"
Obrana:
- Pa jel' nesto ucinio?
Baka:
- Djavola! Viknuo je "Aprililili". I tad sam upucala kurvinog sina!


  via facebook

Sta da ponudim usamljenoj dami...rece on.
Duplu vodku bez limuna...odgovori ona.
Opaa zestoka dama pije uvijek zestoko...opet ce on.
Nije uvijek,ali veceras od tvoga lika meni se povraca,pa uz duplu dozu alkohola mozda uocim na tebi nesto sto nema crte majmuna...rece ona.

Sve je vec vidjeno, iste slike na prozoru svake zime, sare koje crtaju prolecne kise, uvek ce biti i tuznih i sretnih, velikih ljubavi i jos vecih prevara. Proci ce nedelje, meseci godine i dok se okrenes, shvatices da volis te plave oci koje te gledaju, da su te usne koje ljubis sladje od svih koje si probao. Tako je to sa novim i starim ljubavima, kao sa svakom novom stvarcicom koju dobijes, zanimljiva je i najbolja od svih koju si imao u rukama, nova je, dok se starih samo setis ponekad kad zaronis u svoje uspomene... Ali znas sta? Ako vec ne mogu biti "one & only", potrudicu se da budem najbolja uspomena, da ti izmamim smesak i kad budes star, kad unuku budes prepricavao svoje uspehe.....

Znala sam da ce jednom doci ovaj dan, tako to uvek biva, svaki pocetak ima svoj kraj…. Mozda je moglo jos malo, jos mnogo trajati, da sam bila pazljivija, vise mislila na tebe a manje na sebe i svoje potrebe.

A kad se samo setim kako je sve pocelo… Cim sam te ugledala, znala sam da si pravi za mene, nesto mi je reklo to je to, nasla si savrsenstvo, nema dalje. Morala sam te imati I nije dugo potrajalo a ti si bio u mom zagrljaju, mom posedu. Savrseno si mi pristajao, bili smo divan par. Setnje pored reke, izlasci, cak I jednostavna setnja do prodavnice su s tobom bili dogadjaj. Cinio si da se osecam kao da hodam po oblacima, da mogu do Meseca I nazad a da to ne osetim. I stitio si me, uvek se trudio da ne osetim trnje koje nam se ponekad nadje na putu, ti kisnuo I gazio lokve nebeskih suza samo da bi mene zastitio I sacuvao…

Kako nisam ranije razmisljala….sad mi je iskreno zao. S tugom u srcu se oprastam od tebe ali znaj da ces mi uvek biti u srcu, uvek za mene biti neko ko je bio I ostao najbolji. I uvek cu u drugima traziti tebe, traziti osecaj koji si mi pruzao tako nesebicno, davao sebe a zauzvrat nisi nista trazio do malo mazenja… Znam, doci ce drugi, moraju doci ali veruj mi da tebe nikad necu prezaliti, s tobom sam izgubila I deo sebe. Pamticu zauvek nase zajednicke trenutke, sa setom gledati slike sa onog piknika kad nas je uhvatio iznenadni letnji pljusak pa smo pokisli ko misevi…. Ehhhh...


Stavljam svoj iznoseni par cipela u crnu kesu, iznosim napolje I bacam u kontejner… Tako mora biti…