odlična tema!


***
Kad god se selio, nosio je samo nekoliko stvari  i nezaobilaznu plavu šolju za čaj. Svi su se pitali šta je posebno u njoj  i čudili su se zašto je toliko patio kad se slomila.

Nakon par mjeseci,pravio je proslavu i pošao je da kupi neke stvari. Odjednom,naišao je na gomilu identičnih šolja kao što je bila ona plava. Ipak,svakoj je našao manu.
Nijedna nije bila onako lijepa kao jedino što mu je ostalo  od njihovog zajedničkog života..

***

malo je 80 riječi 

Lepa tema. 

______________________________ ______________________________ _____________________

Covek lupa na vrata sobe svoga sina:

"Carli", kaze, "probudi se!"

- "Necu ustati, tata", odgovori mu Carli.

Otac ponovi: "Ustaj, moras u skolu!"

"Necu  ici u skolu", kaže Carli.

"Kao prvo, skola mi je dosadna; drugo, ucenici mi se rugaju; a trece, mrzim skolu."

Otac mu onda uzvrati: "Dobro, sad cu ja tebi reci tri razloga zbog kojih moras ici u skolu;  kao prvo, to je tvoja duznost; drugo, jer imas cetrdeset pet godina;
a trece, jer si direktor."

______________________________ ______________________________ ____________________

Ova mi prva pala na pamet. Nije moja al je interesantna.  Cu da smislim moju kasnije. pa cu editovati. 

Edit

______________________________ ______________________________ ___________________

Nemanja je ulazio u kafanu sav snuzden posle napornog dana na poslu. Bilo je zagusljivo od cigareta, nisu imali neki izbor pica a vino koje je on inace pio nije cak ni u klasi dobrog domaceg vina koje ljudi prave od svojih vinograda. A ipak tu se osecao kao kod kuce, okruzen ljudima kojima kao i njemu treba casica razgovora pre nego sto se vrate svojoj rutini od zivota. I tako je samo sedeo i uzivao neko vreme.

______________________________ ______________________________ ________________

Jes celendz ovo za 80 reci.  Na brzinu je i nije nista posebno ali mi je OK.

Ova prica ima vise od 80 slova ali je vrlo poucna te preporucujem da je procitate. Nas'o sam je ovde na forumu prosle godine a kaze ovako:

---

Poslednje kolo, zatvara se uspesna sezona. Pobeda je imperativ iako igramo protiv jacijeg od sebe. U prvom delu sezone su nas prebili na strani tako da smo morali da im vratimo. Jednom nogom nosis loptu drugom ga bijes. Ako napisem s kim smo igrali mozda neki nji'ov cita... treba ici tamo i iduce sezone.

Za divno cudo stigli smo na vreme iako smo igrali kuci. Negde oko 17:15. Utakmica pocinje u 17:30. Od ovih njihovih stig'o jedan igrac i dva navijaca. Morali da cekaju ovoga da odigra utakmicu da bi ih vratio kuci. Sef struke nas potrpa u svlacionicu a ono nas 20. Kazali ima rostilja posle. Jebemlitisve neke sam prvi put video.  Trener pocinje sastanak ovako: "Prvo da vam kazem nesto o prosloj utakmici (1:4)... Deco, mislim, nemam sta da vam pricam." Negde malo pre 17:30 izlazimo na zagrevanje. Petica sorc i dalje fali. Gostiju nema. Kaze onaj njihov da su "zaglavljeni na aVtoputu". Nasa dvojica mogu samo da igraju prvo poluvreme jer zure na pos'o a utakmica kasni. Mi posle 15 minuta trazimo sluzbenih 3:0 sudija kaze da kasno pada mrak pa ce da ceka dok ne dodju jer su krenuli. Cekali smo ih 45 minuta. Za to vreme smo se zagrevali. Pocrkali smo. Ja trazio izmenu pre pocetka utakmice. Nece da me menja kaze da izdrzim bar prvo poluvreme. Napolju 100 stepeni a mi se u dresovima zagrevamo da bi licili na ekipu.

Konacno pocesmo. Njihovih bilo 10. Jedan njihov ostao da prakira kola posto neki nasi navijaci zatvorise put a ne moze da ostavi Ladu na ulici. Krecemo mi na njih deset onako pomajkali i oni nam metnu gol u 5. minutu. Maler. U 7. nam golmana sutne igrac djonom u rame. Ovaj krenuo da ga bije i nas stoper dobije zuti i indirekt za njih. Sudija odlican 5. U osmom minutu stoper dobija crveni jer je sudiji stucalo pola familije jer nije svir'o penal za nas. A njemu to zasmetalo i iskljuci ga. E sad, onaj parkir'o ladu a mi sa deset nastavljamo i gubimo. Milina. Imamo snage za jos 15 minuta u vr' glave. Tad stize vetar u ledja sa tribina. Ustavri, sa klupe posto je publika sedela a rezervni igraci su morali da stoje. Skupilo se dosta naroda. Vicu, deru se, lupaju flasama u kojima je bila voda za nas al' su je prosuli jer ne odzvanja lepo ako je flasa puna. Na terenju stanje redovno. Nas dvojica u veznom redu. Igram zadnjeg veznog i levu polutku istovremeno. Klupa se dere Nikola leeeevooo. E kad odem levo onda ide Nikola bre desetka ti sam u centru. I tako ja trcim od desetke do sesnestice celo prvo poluvreme. A njih dvojica nesu skupa triput loptu primili. Imaju ljudi stopera ispucava loptu spicem. Iz 5 u 5. Leti lopta ceo dan. Veznjacima njihovim se vrat ukocio, k'o tenis da gledaju.

U medjuvremenu smo im ubacili tri komada i pobedili 3:1. Publika odusevljena. Bilo tridesetak ljubitelja fudbala. Onako starijih. Komentari standardni: "je*i seljake", "otkaci vrsalicu" (za onog malo sporijeg) i slicni... NJihovi igraci ne zaklapaju usta. Izgibose, sto medjusobno, sto sa sudijama. Kaze jedan nji'ov sudiji "A di gledas bre a di bre gledas deder kazi mi a?"

Na kraju utakmice izbi tuca. Njihovi se podohvatali medjusobno. Kazu bilo i sutiranja u glavu. Vljda otac i sin tam oigraju zajedno. Neki kazu da mu je sin, ovi drugi da mu je sinovac al' familija u svakom slucaju. Isutir'o ga ovaj a onaj mali se skotrlja nizbrdo a do dole ima bar 25 metara.

Vecera je prosla bez ekcesa. Sudija kad se lepo najeo i napio kaze da je mozda mog'o da svira penal za nas. Pomocni ne zna sta je ofsajd. On se jadan namahao onom zastavicom. Kad god vidi da je nas igrac na 30 metara od gola on ma'ne za svaki slucaj. Posle nam rek'o u kafani da je ter'o komarce a glavni ga nije razumeo.

---

E mis'im ako je predugo mogu moderatori da izace neke reci koje su visak al' onda ce da izgubi svaki smisao.

---

Evo jos jedna, doduse ide pre one gore al' nema veze:


U Slogi odlicno. Za utakmicu koja na strani pocinje u pola 6 ja saznajem u 15 do 5. Stoper hvata loptu u 16 u ruke jer igrac lezi na travi, valjali smo se. Ovi 'oce penal sudija ne da, za malo da im izuje beka, pomocni razvadj'o. Trener me mrzi. Imamo spica od 50 godina. Golman nam je malo lud a ko izbaci u kornu kriv je za gol. Juce smo rekord oborili. Primili smo tri gola na korne. Treba nam izmedju 100 i 200 sansi da damo gol. Za malo sto iz svlacionice da nam ukradu. Sva sreca pa nije mog'o dizidje kroz prozor. Sad kisa upada u svlacionicu pa nam pokisnu stvari. Imamo i tablu na zidu. Od iverice sa onom belom glatkom podlogom. Flomasteri se istrosili a para da kupimo nove nema jer smo kupili VIM da operemo taktiku od proslog kola. Neko ukr'o sorc peticu pa sad petica mora da nosi neki plavi bez broja a vala i uckura. U svakom slucaju stanje redovno.

Sad smo slobodni. Igra reprezentacija. 'teo sam da ispadnem iz kola kroz zatvoren prozor kad su mi rekli. U onu tamo nedelju je poslednje kolo. Necemo da ispadnemo jer ne ispada niko.

---

Нос. Огроман нос. Колосалан нос. Где год би отишао људи су видели тај нос. И зурели у нос. Питали се како то може бити нос. Није волео што има толики нос. А и ко би нормалан волео да има толики нос. Па ипак, време је пролазило и он се помирио са чињеницом да има такав нос. А онда, једног дана, телефон... на његово хало после неколико секунди ишчекивања дубоки баритон се огласио: "Ноооооооооос".

Тога дана је одлучио да смањи нос.

 

Rodio se.

Igraliste, kuca, igraliste, kuca...

Skola, igraliste, kuca, skola, igraliste, kuca...

Posao, kuca, posao kuca, izlazak, posao, kuca, posao, kuca, izlazak...

Ozenio se, dobio decu...

Posao, kuca, zena, deca, posao, kuca, zena deca...

Ostario je...

Kuca, setnja, prijatelji, kuca, setnja, prijatelji...

Umro je.

Tako su ga videli drugi, nebitni posmatraci... samo je on znao koliko mu je zivot ispunjen i lep.

Ona je voljela mirno mora,on oluju i planinu.Ona je zeljela luku,on daleku obalu.Ona rece volim te,on odgovori i ja tebe.Dok je odlazila rece mu ozeni se,on odgovori nikada necu.Sada zivi na moru sa kucom tik uz luku,jedna soba bez namjestaja u koju navraca svakog jutra da bi po bijeim zidovima pisao za taj dan dvije rijeci volim te.I jedan grob,jedna ruza koju obilazi svakog dana sa rijecima...nisam niciji,ozeniti se ne zelim,nisi me povela sa sobom i sada me cekaj jer spremam se da uskoro podjem put neba za Tobom.

- Zamisli reku...
- Zasto?
- Zato. Samo ti zamisli reku..
  Dugacku reku. Siroku. Siri se preko obzorja.
  I zamisli jednu tacku. Na horizontu. Brod.
  I paru koja izbija kroz dimnjak. I veliki tocak koji se okrece. Diksi muziku.
  Miris cigara. Graju za kartaskim stolom. Sutanje vode. Noge koje lupkaju.
  Hladnu vodu koja ih dodiruje. Uzivanje.
- Dobro, zamisljam... I sta ona?
- Nista, samo zamisli reku.

E ljudi super ste.  Ne znam koje su vaše a koje su prepisane... ali ima zanimljivih.
Nemojte se ustručavti da se poigrate malo sa likovima, mestima i vremenom... bez obzira kako ispadne.
Svaka ta vaša priča ima svoj momenat... i tera (barem mene) da je radoznalo popunim i proširim. Što i jeste zanimljivo.

---

Išao je pravo kao strela, naoružan samopouzdanjem zadenutim za pojasom Levisica i poguran đonom Starki.
Išao je pravo brzim korakom, bezobrazno se probijajući kroz ljude koji su krajičkom oka gledali njega.
Išao je pravo urbanim korakom, ostavljajući iza sebe gust hipsterski miris. Mirisao je na jedinstvenost i bunt.
Išao je pravo dok se nije sudario sa sopstvenim egom, širom otvorenih očiju.

Samopouzdanje je stradalo od siline tog sudara.

Ostao je ukopan u mestu i osetio je kako ga ljudi više ne posmatraju diskretno i stidljivo krajičkom oka kao pre.
Gledali su ga direktno i neki su šaptali svojim saputnicima o njemu. Čuo je svaku reč.
Hteo je da se okrene i vrati nazad ali je osetio kako ga peku hiljade tuđih prekornih pogleda ako to pokuša.
Odjednom, kao ponovo rođeni feniks je doletelo njegovo samopouzanje u kandžama noseći Ajfon.
Ispustivši telefon pravo u njegove ruke, poput mača, podigao je slušalicu i zauzeo pozu za najbitniji razgovor ikad.
Zainteresovani ljudi i slučajni prolaznici su mogli da se zakunu da se pred njihovim očima nalazio čovek koji je vodio najuzbudljiviji razgovor na svetu, prepun zapleta, prevare, ljubavi i izdaje...

Samouvereno je spustio slušalicu, sa vendetom u očima se okrenuo za 180... malo podignuo ramena i krenuo pravo.
Išao je pravo, ali ovog puta nešto sporije i obazrivije....   
... nije mogao priuštiti sebi da još jednom tog dana ide 5 kilometara pravo... u pogrešnom pravcu...

Ходао је незадрживо. По жеги, по снегу, по пљуску. И стигао је, упркос недаћама. А онда се запитао шта ће уопште ту...