06.12.2012 09:22


Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић упозорио је на седници Савета безбедности УН да Хашки трибунал није успео да задовољи правду, нити је допринео помирењу, пошто је својим пресудама издвојио српску нацију као једину одговорну за свирепе злочине на територији бивше СфРЈ.

НЈУЈОРК – Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић упозорио је на седници Савета безбедности УН да Хашки трибунал није успео да задовољи правду, нити је допринео помирењу, пошто је својим пресудама издвојио српску нацију као једину одговорну за свирепе злочине на територији бивше СфРЈ.

На синоћној седници у Нјујорку посвећеној раду Хашког трибунала, Вучић је позвао међународну јавност да се упозна са последицама одлука тог суда и спречи амнестирање и величање злочина.

Вучић је истакао да "међународно право мора да важи за све пођеднако, а не за неке народе више, а друге мање".

За стотине хиљада српских избеглица, хиљаде мртвих, рањених и унесрећених, Хашки трибунал је осудио неколико чувара логора Челебићи у Босни и двојицу косовских Албанаца - непосредних извршилаца нижег ранга, рекао је Вучић и позвао међународну јавност да спречи амнестирање и величање злочина.

"Србија се налази на европском путу, Србија жели да сарађује са свим народима и државама у региону. Србија је прихватила и испуњава све своје међународне обавезе, Србија води дијалог са Приштином под окриљем ЕУ, и једино што Србија тражи јесте правда. Ништа више и ништа мање", поручио је Вучић на седници Савета безбедности УН о раду Tрибунала.

Он је нагласио да Србија сматра да "право и правда нису увек били кључни принципи којима се руководио Хашки трибунал".

Наводећи такстативно и детаљно примере злочина за које су, према званичним подацима, одговорни недавно ослобођени хрватски генерални Анте Готовина и Младен Маркач, као и бивши вођа ОВК Рамуш Харадинај, Вучић је истакао да је Хашки трибунал својим пресудама издвојио спрску нацију као једину одговорну за свирепе злочине почињене на територији бивше СфРЈ.

Према његовим речима, историјски уџбеници у Хрватској, деловима Босне и Косова ће пропагирати овакву идеју невиности, и њихова деца ће стећи искривљену слику о страшним догађајима који су се тамо одиграли.

Он је подсетио да је Србија Tрибуналу предала све окривљене који су од ње захтевани - њих 45, као и да је од укупно 3.200 захтева за помоћ Tужилаштва Tрибунала и одбрана окривљених, у потпуности одговорила на готово све примљене захтеве, да ниједан захтев Tужилаштва Tрибунала да се оствари увид у архиве није одбијен.

"Наведени подаци јасно показују посвећеност Србије утврђивању пуне истине о злочинима који су извршени током оружаних сукоба на територији бивше Југославије, што укључује и кажњавање одговорних за злочине без обзира на њихову националну припадност и националну припадност жртава", казао је Вучић.

Он је додао да је управо због тога "вера Србије у међународну правду је доживела најтежи могући ударац због срамних ослобађајућих пресуда Жалбеног већа Међународног кривичног трибунала" за Готовину и Маркача, а да је пресуда Харадинају само додала "со на рану".

Влада Србије ће, како је рекао, наставити сарадњу с тим судом на техничком нивоу.
"Напомињемо да Србија никада није тражила вештачку симетрију ни у оптужењима нити у пресудама Tрибунала. Међутим, овакав резултат управо побуђује сумњу да је правда у поступцима пред Tрибуналом била селективна, а јасно је да се селективна правда и не може сматрати правдом", казао је први потпредседник српске владе.

Вучић је указао и да Tрибунал, који је основан од стране СБ УН, није успео да одговори задатку због кога је основан - да допринесе процесу помирења у региону западног Балкана.

Како је нагласио, резултат рада Tрибунала у односу на остваривање правде за многобројне српске жртве у оружаним сукобима на просторима бивше Југославије може се описати речју гротескно - "управо оном речју коју је употребио судија фаусто Покар, бивши председник суда, за пресуду Жалбеног већа у предмету окривљених Готовине и Маркача".

"Потребно је нагласити да су ратови на простору бивше Југославије имали цивилну, етничку и верску димензију. Није било невиних у злочину. Све стране су учествовале у конФликту, починиле кривична дела и претрпеле људске губитке", додао је Вучић.

Он је објаснио Србија не очекује да се досадашње пресуде Tрибунала могу променити, али да се СБ УН обраћа зато што је тај савет творац Tрибунала.

"Подсећамо да је Tрибунал основан да би се успоставио мир и да би се допринело миру и безбедности на простору бивше Југославије. Данас, скоро 20 година од оснивања Tрибунала, поставља се питање да ли је Tрибунал у томе уопште успео", поручио је Вучић.
Србија, како је нагласио, сматра да међународна јавност мора бити упозната са радом Tрибунала и последицама његових одлука, како се злодела никада више не би амнестирала или величала, јер би "немогућност да се то оствари само подстакла понављање таквих дела", што је, како је навео, "супротно сврси због које је СБ Формирао Хашки трибунал".

Први потпредседник Владе Србије је поручио и да су Србија, њен председник и њена влада у потпуности посвећени миру и помирењу у региону западног Балкана и изградњи модерне, уређене правне државе која промовише реализацију темељних принципа на којима почивају УН.

Истичући да је пресуда Готовини и Маркачу изазвала разумљиву огорченост у многим деловима света и причинила је велику штету породицама жртава злочина који су евидентно извршени током акције Олуја, Вучић је упитао: "Имају ли и Срби право на правду и ко је одговоран за бројна убиства српских цивила на подручју Хрватске, као и највеће и најтеже етничко чишћење спроведено на европском тлу по окончању Другог светског рата?"
„Ако Готовина и Маркач нису криви за почињене злочине, ко јесте?", додао је Вучић и поручио да "на то питање до сада Хашки трибунал није дао одговор".

Вучић је такође навео да је од изузетне важности иницијатива да се осуђеним лицима пред Tрибуналом омогући да издржавају казне затвора у државама насталим на територији бивше Југославије чији су држављани, као и да је Србија заинтересована за питање судбине архиве Tрибунала.

Осврнувши се на препоруку генералног секретара УН из маја 1993. године, у којој се наводи да „издржавање казни треба да се одвија изван територије бивше Југославије" која је и даље на снази, Вучих је рекао да је такав став могао сматрати оправданим 1993. године, док је рат трајао на просторима бивше Југославије, али да је јасно је да је одавно изгубио целисходност, пошто се ситуација на терену променила.

Према његовим речима, основни мотив те иницијативе је решеност Србије да преузме одговорност за извршење затворских казни изречених држављанима Републике Србије осуђеним пред Tрибуналом у Хагу.

"Снажно апелујемо на Савет безбедности УН да хитно и благонаклоно размотри овај захтев", поручио је Вучић.

Када је реч о питању архиве Tрибунала, Вучић је навео да су званични ставови Србије по овом питању достављени СБ УН у октобру 2008. године и да је Србија спремна да активно учествује у свим будућим разговорима и да настави сарадњу са НеФормалном радном групом СБ УН за трибунале у вези са овим питањима.


Мерон: Одличан напредак Хашког трибунала

НЈУЈОРК - Председник Хашког трибунала Tеодор Мерон оценио је да је тај суд остварио одличан напредак у раду и додао да је Tрибунал заувек трансФормисао лице међународне правде у потпуности уважавајући права оптужених и принципе правде.

Као пример одличног напретка он је, између осталог, навео завршетак суђења бившем команданту такозване ОВК Харадинају

"Упркос појединим кашњенима у окончавању суђења и жалбених поступака пред судом, нема сумње да су посао који је Tрибунал до сада обавио и наслеђе које ће оставити од великог значаја", рекао је Мерон пред саветом безбедности УН.

Он је додао да је Хашки трибунал "заувек трансФормисао лице међународне правде, истовремено у потпуности уважавајући права оптужених и принципе правде".

Према његовим речима, предвиђање тачних датума када је реч о појединачним случајевима за Хашки трибунал представљају "нешто слично уметности", с обзиром да се сам суд налази далеко од места збивања злочина на тлу бивше Југославије и на чињеницу да се документација о појединим случајевим налази на више хиљада страница.

Кашњењу у окончавању појединих случајева доприноси, како је рекао, и чињеница да сведоци понекад мораја да долазе у Хаг из најразличитијих делова света, као и спреченост самих запослених у Суду да на време обаве посао.

Мерон је изразио очекивање ће суђење бившем председнику РС Радовану Караџићу буде окончано до 31. децембра 2014. године, а бившем лидеру војске босанских Срба Ратку Младићу до 31. децембра 2016. године.

Суђење бившем председнику Републике Срспке Крајине Горану Хаџићу требало би да буде окончано до 31. децембра 2015., а председнику Српске радикалне странке Војиславу Шешељу до јула 2013. године, рекао је он.

Председник трибунала је, такође, подсетио да ће 12. децембра Хашки трбунал изрећи пресуду пензионисаном генералу Војске Републике Српске Здравку Tолимиру.

Он је истакао да су пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маракачу донете 16. новембра, што је, како је додао, готово девет месеци пре предвиђеног рока.


Брамерц: Жрртве имају право на задовољење правде

НЈУЈОРК- Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц похвалио је вечерас сарадњу Србије са Tужилаштвом у Хагу, истакавши да је она од највећег значаја за успешан завршетак суђења која су у току.

Поводом ослобађајућих пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу и бившем косовском премијеру Рамушу Харадинају, да нема сумње да су озбиљни злочини почињени и да жртве имају право на задовољење правде.

"Tе пресуде су изазвале велики број реакција, и ја могу да кажем да нема сумње да су озбиљни злочини почињени, као и да жртве имају право на задовољење правде , рекао је Брамерц на седници Савета безбедности УН у Нјујорку, додавши да охрабрује локална тужилаштва да сарађују и воде кривичне поступке.

Он је казао и да ће у томе имати помоћ његове тужилачке канцеларије.

Главни хашки тужилац је додао и да је приликом посете у октобру у Београду добио уверавања да ће сарадња бити настављена, као и да ће се сарађивати и око откривања мреже јатака Ратка Младића и Радована Караџића.

Он се заложио и за што скорије потписивање Протокола о сарадњи тужилаштва за ратне злочине Србије и Босне и Херцеговине.

Izvor - Tanjug.tacka

Tolimiru doživotna zbog genocida

Hag -- Zdravko Tolimir kriv je za genocid u Srebrenici, presudile su sudije Haškog tribunala i osudile ga na doživotnu kaznu zatvora. 

Sudsko veće, većinom glasova ustanovilo je da jeTolimir bio član tzv zajedničkog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio ubistvo muslimanskih zarobljenika iz Srebrenice i proterivanje civila sa tog prostora.

Tolimir je bio prisutan i u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine kada je izvršen taj zločin i ne samo da je znao šta se dešavalo u tom gradu nego je delio genocidnu nameru i lično predlagao ubijanje izbeglica a potom pomagao u prikrivanju zločina, utvrdile su sudije.

Posledice zločina u Srebrenici su nepopravljive, smatraju sudije koje su i tu činjenicu uzele u razmatranje kada su odredjivale kaznu Tolimiru. Zdravko Tolimir bio je pomoćnik komandanta za obaveštajno-bezbedonosne poslove Glavnog štaba Vojske RS i bio je neposredno odgovoran komandantu Glavnog štaba, Ratku Mladiću.

Podestimo, prvu presudu za genocid jednom Evropljaninu posle Nirnberškog procesa i prvu za genocid u BiH Haški tribunal je izrekao 2001. godine generalu Radislavu Krstiću, komandantu Drinskog korpusa Vojske RS. Prvostepeno je bio osuđen za genocid u Srebrenici, na 46 godina zatvora, ali mu je u drugom stepenu presuda promenjena, na pomaganje u genocidu, a kazna skraćena na 35 godina robije.


Izvor: B92

Tanjug | 14. 12. 2012. - 21:19h

U Haškom tribunalu danas je održana poslednja ovogodišnja sednica u postupku protiv Ratka Mladića, na kojoj se razmatralo ko je kriv za sprečavanje bekstva Sarajlija iz opkoljenog grada, izvestio je Radio Slobodna Evropa.

Mladić je ponovo izbačen iz sudnice tokom iskaza zaštićenog svedoka pod pseudimom RM-176, bivšeg visokog francuskog oficira UNPROFOR-a, koji je opisao kako je tokom 1993. godine na Sarajevo dnevno padalo oko 1.200 granata i kako su civili često ubijani i iz snajperskih pušaka.


Mladićeva odbrana pokušala je da dokaže da za stradanja civila nije bila kriva Vojska RS, nego Armija BiH koja im nije dozvoljavala da napuste grad, ali i UNPROFOR koji ih je vraćao preko aerodromske piste tokom pokušaja bekstva.


U pokušaj advokata Branka Lukića da pokaže kako je UNPROFOR sarađivao s pripadnicima Armije BiH u švercu hrane i oružja preko aerodroma uključio se i optuženi Mladić, pa ga je predsedavajući sudija Alfons Orie izbacio iz sudnice.


"Svedoku je postavljeno pitanje da li je UNPROFOR pomagao svojom mašinerijom u kopanju tunela (za tajni izlazak iz Sarajeva). Pre nego što je svedok odgovorio, Mladić je iznenada rekao: 'Da'...Time se umešao u ispitivanje svedoka, a to nije dozvoljeno. Iz tog razloga je odstranjen iz sudnice", rekao je Orie.


Lukić je iskoristio prethodne iskaze zaštićenog svedoka kako bi prikazao da su srpske snage napadale aerodrom ne da bi ubijale civile koji pokušavaju da pobegnu, već da bi zaustavile dopremanje oružja Armiji BiH.


Francuski oficir, koji je svedočio skrivenog lika i elektronski izmenjenog glasa, osporio je te navode odbrane, tvrdeći da je Vojska RS napadala civile na aerodromu kako bi kontrolisala blokadu grada.


Veći deo njegovog iskaza bio je zatvoren za javnost.


Suđenje Mladiću, optuženom, između ostalog, i za genocid u Srebrenici i još sedam opština, progon nesrba i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce, biće nastavljeno 10. januara, posle zimske pauze u radu Tribunala.

Izvor-Blic

Дело: Хаг потпирује национализам у Србији, Хрватској и на Косову            
петак, 14. децембар 2012.

Љубљана - Пресуде Хашког трибунала на Балкану су уместо помирења потпириле национализам, пише словеначки дневник "Дело".

"Балкан може да постане талац хашких пресуда без обзира на то да ли су биле праведне или не," пише "Дело" и истиче да "уместо да допринесу помирењу, што је био главни циљ Хашког трибунала, изазвале су пораст национализма, како у Србији тако и у Хрватској и на Косову."

Лист још наводи да је Србија због ослобађајућих пресуда за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, као и бившег косовског "премијера" Рамуша Харадинаја и доживотне затворске казне за бившег официра војске Републике Српске Здравка Толимира, уверена да Хаг правду дели селективно.

"У Србији је политичка елита одлучила да и даље злоупотребљава жртве уместо да се замисли над чињеницом да Хашки трибунал не одлучује на основу осећања већ на основу изнетих доказа," пише лист.

"Србија је блокадом Хашког трибунала највише штете нанела својим оптуженицима", јер "државни органи са Хагом нису сарађивали професионално и стручно. Србији се опредељење да селективно сарађује са Трибуналом вратило као бумеранг," сматра коментатор "Дела".

(Бета)

У ноћи Милошевићеве смрти затворске камере биле намерно искључене
07:53 16.12.2012.
2 коментара
Штампај
ИЗ КЊИГЕ РОБИНА ДЕ РАЈТЕРА „КО ЈЕ УБИО СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА И ЗАШТО?” (3)


Чудно је и то што је Милошевићева смрт тако касно откривена. Карла дел Понте изјавила је на конференцији за штампу да оне ноћи када је Милошевић преминуо, није било редовне контроле на сваких пола сата. Штавише, ни видео камере нису биле укључене! А на питање шта је томе разлог, одговорила је: „Нисам одговорна за оно што се дешава у затвору”
Трибунал се сигурно може теретити за убиство из нехаја, ако не и за убиство са предумишљајем, за шта ће се, како тврде српски медији и немачке новине дер Wелт, подићи оптужба. Нема места сумњи да Трибунал и Вашингтон, који држи конце у рукама, сносе пуну одговорност за Милошевићеву смрт
Милошевић није имао времена да мисли на самоубиство. Тачно је да је бринуо за своје здравље, али је изнад свега горео од жеље да изнесе истину о томе шта се заиста десило на Балкану
Он није имао мотив за самоубиство, али је, очигледно, Трибунал имао и те какав мотив за убиство. НАТО, оснивач и финансијер Трибунала, губио је контролу над случајем Милошевић. Да ли је Милошевић био ућуткан пре него што је могао да искористи своје право да говори?

         ДЕСЕТОГ марта 2006, у затвору су биле у току припреме за позивање новог сведока: Момира Булатовића, бившег председника Црне Горе.

         Том приликом Милошевић је, по ко зна који пут, изразио своју забринутост адвокату Зденку Томановићу: за пет година проведених у затвору није узео ниједан антибиотик, није имао ниједну инфекцију осим једног грипа; па ипак у лекарском извештају од 12. јануара 2006, који је добио скоро два месеца касније (?!), стоји да су му у крви нађени лекови који се користе против туберкулозе и лепре. Ако је Милошевић узимао тај лек на своју руку, а то се сазнало већ 12. јануара, зашто се онда ништа није предузело? И зашто му је тек 7. марта речено за рифампицин? До тада је, иначе, Милошевић одмах добијао резултате лекарских прегледа!

         Милошевић је био тај који је преко свог адвоката ово изнео у јавност и о томе обавестио руску владу. Зашто би он то урадио ако је самоиницијативно узимао рифампицин?

         Људи који су били присутни у тренутку када је Милошевић прочитао лекарски налаз, кажу да му је страшно позлило. „Милошевић се тетурао, придржавао за зид и сваки час одлазио у wц.”

         Зашто није ни тада ништа предузето?

         Верајн Стјуарт тврди да после 7.марта није уследила интензивнија контрола Милошевићевог здравља. Такође је рекао следеће: „Велика је загонетка зашто је медицински налаз од 12. јануара уручен Милошевићу и његовим адвокатима тек 7. марта.”

         Чудно је и то што је Милошевићева смрт тако касно откривена. Карла дел Понте изјавила је на конференцији за штампу да оне ноћи када је Милошевић преминуо, није било редовне контроле на сваких пола сата. Штавише, ни видео камере нису биле укључене! А на питање шта је томе разлог, одговорила је: „Нисам одговорна за оно што се дешава у затвору.”



Карла дел Понте

         Трибунал се сигурно може теретити за убиство из нехаја, ако не и за убиство са предумишљајем, за шта ће се, како тврде српски медији и немачке новине дер Wелт, подићи оптужба. Нема места сумњи да Трибунал и Вашингтон, који држи конце у рукама, сносе пуну одговорност за Милошевићеву смрт.

         „Било би боље када би Милошевић умро док је још на оптуженичкој клупи. Јер ако се процес доведе до краја, онда је врло вероватно да ће бити осуђен само за релативно мало кривично дело”, изјавио је Џејмс Гав већ 2004. године у једном интервјуу на британсој телевизији (Цханнел Фоур). Иначе, он се сматра експертом за ратне злочине и саветник је хашког суда правде.

         И заиста – доказни материјал који је Трибунал изнео био је неубедљив и траљав. Зато су медији и ћутали. Диана Џонстон, бивши издавач часописа Ин Тхесе Тимес и бивши извештач „Зелених” из Европског парламента, рекла је: „У почетку су људи још веровали да ће медији наставити са преношењем тог великог шоу програма - суђења Балканском Касапину. Али су медији брзо заћутали због Милошевићеве адекватне и чврсте одбране. Од тада се цео судски процес углавном одвија иза затворених врата. И то има своје разлоге.”

         Ралф Хартман, бивши немачки амбасадор у Југославији, изјавио је: „Ово суђење бившем председнику Југославије које је НАТО најављивао као ‘процес над процесима’, постало је, у међувремену, тајно суђење. Разлози су очигледни: Милошевић је у свом уводном говору који су објавиле многе новине, изнео сензационалне чињенице и необориве доказе о улози коју су одиграле Америка, Немачка и друге НАТО-земаље у рушењу Савезне Републике Југославије. Човек може да изврне и прећути истину, али не може да је победи.”

         Како је суђење одмицало, постајало је све јасније да оптужба није вредна ни папира на коме ја написана. Милошевић није имао разлога за самоубиство јер тужиоци су били ти који су сатерани у теснац.

         „Отерали су га у смрт”, изјавио је господин Н.М.П. Стајнен, Милошевићев саветник и адвокат из Холандије. Тачно је да је Милошевић био озбиљно болестан, али је био пун ентузијазма и самопоуздања зато што се процес одвијао у његову корист. Ниједног тренутка није сумњао да ће победити!

         Вукашин Андрић, доктор који је новембра 2005. прегледао Милошевића, рекао је: „Трибунал је прижељкивао његову смрт да се никада не би сазнала права истина.”

         Милорад Вучелић, члан Социјалистичке партије Србије, разговарао је 9. марта 2006. са Милошевићем телефоном. „Био је узбуђен и задовољан својом одбраном. Нема сумње да га је Трибунал ликвидирао”, закључио је Вучелић. Клаус Хартман је већ неколико година раније увидео опасност од „биолошког решења” којим би се Милошевић заувек ућуткао.

         Живадин Јовановић, бивши југословенски министар спољних послова, истог је мишљења: „Трибунал је одговоран за смрт председника Слободана Милошевића.”



         Пет година је Трибунал неуспешно покушавао да докаже да је српска војска под вођством С. Милошевића одговорна за злочине против човечанства. У холандским новинама Волкскрант од 26. фебруара 2004, пише: „Нема правог доказа против Слободана Милошевића.” А, такође, у холандским новинама НРЦ Ханделсблад од 28. фебруара 2004. стоји: „Оптужба против Милошевића се распада.”

         Милошевић је својим питањима редовно доводио сведоке оптужбе у теснац. Поред тога, њихова сведочења су често имала сасвим други ефекат од онога коме се Карла дел Понте надала. Бивши шеф Службе безбедности Србије, Раде Марковић, је, као сведок оптужбе, рекао да му је обећано ослобођење од казне и нови идентитет ако сведочи против Милошевића. У супротном, може да рачуна на „последице”.

         Драган Васиљковић, такође сведок оптужбе, између осталог, прочитао је на суђењу и документ којим му се нуде разна обећања под условом да сведочи против Милошевића. Тај документ је, иначе, добио од тужилаца.

         Изненада се појавио свакакав - прилично сумњив- доказни материјал. Материјал какав, нормално, ниједан судија не би прихватио. Тако је, на пример, један сведок, изјавио да су у њега пуцали из тешке машинске пушке и притом је показивао крваву, изрешетану кошуљу. Милошевић је затражио од тог сведока да покаже ожиљке, на шта је овај одговорио да он сам није рањен јер га је Алах заштитио да би на Трибуналу могао да сведочи против Милошевића. Трибунал овај изказ није избацио из записника, већ га је, напротив, прихватио као доказ против Милошевића!

         С друге стране, сви сведоци одбране, од првог до последњег, успели су да недвосмислено и необориво, дакле, чињеницама, оповргну мит о завереничким тежњама да се створи Велика Србија и да прикажу тај мит као велику, злонамерну лаж. Штампа и медији извештавали су о суђењу изузетно оскудно, а о Милошевићевом испитивању сведока није било ни речи; иначе, судије су редовно инсистирале да ти искази не уђу у записник.

         Тужилац Џефри Наис је 25. августа 2005. објавио да се Милошевић више не терети за покушај стварања Велике Србије уз помоћ војне силе.Тиме се темљ оптужби дефинитивно пољуљао. Наиме, главна кривица на којој су се заснивале оптужбе и којом су оне међусобно биле повезане, састојала се у томе да је све оно што је радио Милошевић, као вођа криминалне организације, било са циљем да створи Велику Србију. Трибунал је са болом схватао да су шансе да се донесе за јавност убедљива пресуда, све слабије.

         Холандски адвокат Н.М.П. Стајнен изјавио је следеће: „Расуло је постајало све веће. Оптужбе су, као бумеранг, почеле да се окрећу против самих тужилаца. Оно чега се Трибунал плашио је: да ће Милошевић и његови сведоци, тако што ће разоткрити улогу коју је Запад одиграо при распаду Југославије, што ће разоткрити да је Запад систематски ширио лажи о српском стремљењу ка Великој Србији и тако што ће разоткрити злочине које је починио НАТО у агресивном рату против Југославије и Србије, у ствари непобитно показати коме је место на оптуженичкој клупи.

         Милошевић је пружио, и то изнова уз помоћ сведока из западних земаља, моћне доказе да на Косову није претила никаква хуманитарна катастрофа уочи НАТО бомбардовања Југославије 1999 године. Није Милошевић био тај који је губио процес, већ Трибунал.”



Нико Стајнен

         У једном чланку господин Стајнен пише: „Тужиоци су у дугогодишњем суђењу од укупно 466 заседања извели против Милошевића стотине сведока, затрпали га са више од пет хиљада докумената, а да притом ништа нису доказали. Тај недостатак документованог доказа, то пријатељско цењкање тужилаца са осумњиченима који нису желели да сведоче против Милошевића да би им се за узврат смањила казна, све то заједно није уопште ишло у прилог суђењу. ‘Обожаваоци Трибунала’ у функцији извештача брижљиво су штитили јавност од сазнања да је Милошевић помоћу сведока нанео невероватну штету ономе што је од оптужби још остало.”

         Трибунал је био у великој неприлици, а ситуација се само још погоршала кад је Милошевић, најзад, стигао на ред да почне са својом одбраном. Намеравао је да позове важне сведоке који би Карли дел Понте могли да задају и те какве бриге; поготову ако се узме у обзир чињеница да су њени сведоци давали већином лажне изјаве. Хашки Трибунал гледао је са зебњом како се тај тренутак приближава.

         Ситуација је постала заиста изузетно напета када је крајем фебруара 2006. Слободан Милошевић најавио да ће за сведока позвати Била Клинтона. На тај начин намеравао је да коначно јасно и дефинитивно докаже да су Сједињене Државе водиле илегални рат против Југославије и свесно бомбардовале цивилне циљеве. То су злочини против човечанства! Та намера није само за НАТО била неприхватљива, већ и за Трибунал: потпуно би га разорила!

         Џејмс Бисет, канадски амбассадор од 1990. до 1992. у бившој Југославији, рекао је: „Увек сам био скептичан према Трибуналу зато што сам убеђен да је то инструмент помоћу кога Сједињене Државе и њихови савезници маскирају грешке које су направили у балканској трагедији. Трибунал служи да се Милошевић и српски народ прикажу као они који су одговорни за сво зло које је задесило ту несрећну земљу.”

         Руски генерал Леонид Ивашов изјавио је: „Слободан Милошевић је једини био у стању да кристално јасно сведочи о улози Сједињених Држава у крвавој дезинтеграцији Југославије деведесетих година – и то потпуно и до најситнијих детаља. То је управо оно за шта се он борио док му се судило за ратне злочине и геноцид.” По мишљењу генерала Ивашова, евентуално проглашавање Милошевића невиним, имало би далекосежне последице како за Трибунал, тако и за НАТО и његове савезнике; зато је и убијен.

         Управо онда када му је одбрана била у пуном замаху, он у затвору умире. Милошевић није имао времена да мисли на самоубиство. Тачно је да је бринуо за своје здравље, али је изнад свега горео од жеље да изнесе истину о томе шта се заиста десило на Балкану.

         Он није имао мотив за самоубиство, али је, очигледно, Трибунал имао и те какав мотив за убиство.

         НАТО, оснивач и финансијер Трибунала, губио је контролу над случајем Милошевић. Да ли је Милошевић био ућуткан пре него што је могао да искористи своје право да говори?

"Pravda za Srbe nije zadovoljena"

Beograd -- Glavni haški tužilac Serž Bramerc izjavio je da su dokazi sažeti na 1.300 stranica bili dovoljni da se jednoglasno osude hrvatski generali Gotovina i Markač.

Ipak, rekao je, mora se prihvatiti činjenica da je troje od pet sudija to videlo drugačije.

"Neće vas iznenaditi da su, po našem mišljenju, dokazi koji su izvedeni tokom dvogodišnjeg suđenja i sažeti na 1.300 stranica prvostepene presude, dovoljni da bi se jednoglasno potvrdila prvostepena osuđujuća presuda. Međutim, moramo da prihvatimo da je troje od pet sudija to videlo drugačije", kazao je Bramerc u intervjuu "Novostima".

"Razumem emotivne reakcije u Srbiji, pogotovo jer nema sumnje da su zločini počinjeni tokom događaja na koje se odnosi presuda. Tokom celog žalbenog postupka u 'predmetu Gotovina' objašnjavali smo Žalbenom veću zašto smatramo da ima dovoljno dokaza da bi se potvrdila jednoglasna prvostepena presuda Sudskog veća. Činjenica da je žalbenu presudu doneo minimalan broj sudija koji je potreban za većinu, kao i da je ona bila propraćena jakim izdvojenim mišljenjima, verovatno je doprinela negativnoj percepciji kod mnogih u Srbiji", kazao je Bramerc.

"Ne bih rekao da je međunarodna pravda pokazala slabosti. Većina sudija donela je presudu u kojoj su pokušali da primene pravila i postupke koji uređuju žalbene procese na Međunarodnom sudu. Međutim, reakcija javnosti je pokazala da postoji jaz između postupka odlučivanja i presude s jedne strane i načina na koji ih razumeju zajednica i žrtve, i spoljni faktori, s druge strane", istakao je on.

Na pitanje zašto se tada oglasio, mada obično ne komentarišete presude, glavni tužilac Tribunala je rekao da je prvo hteo da uvaži patnje žrtava.

"Realnost je takva da su zločini zaista počinjeni i u očima žrtava i njihovih porodica pravda nije zadovoljena. Zatim, okolnosti ove presude, naročito oštar ton i sadržaj dvaju izdvojenih mišljenja, jesu neobični. Konačno, hteo sam da podstaknem domaće pravosudne organe da nastave istrage i gonjenje zločina počinjenih pre i posle akcije 'Oluja', kao i da izrazim svoju spremnost da im pomognemo, tako što ćemo im ustupiti informacije iz naših baza podataka", kazao je Bramerc.

Prema njegovim rečima, tužilaštvo može da pokrene postupak za preispitivanje u roku od godinu dana od konačne presude, ali će zahtev biti odobren samo ukoliko imamo dokaze za nove činjenice s kojima stranke nisu bile upoznate tokom postupka, a koje smo se potrudili da pronađemo, i koje mogu značajno da utiču na presudu.

On je napomenuo da Srbija nije strana u postupku i da nema pravnih mogućnosti po pitanju presude.

Na pitanje šta za njega konkretno znači odluka Beograda da odnose s Hagom spusti na tehnički nivo, Bramerc je rekao da su tokom godina uspostavljeni efikasni kanali saradnje s vlastima u Srbiji.

"Kako sam naveo u našem izveštaju Savetu bezbednosti, ta saradnja će ostati važna u kontekstu naših poslednjih suđenja. Na osnovu mojih nedavnih razgovora sa srpskim zvaničnicima, verujem da će se ta saradnja nastaviti", rekao je glavni tužilac Haškog tribunala.

Izvor: B92

Никола Селаковић: Председник Хашког трибунала Мерон цинично се смејао на питање о „Олуји”            
 недеља, 20. јануар 2013.

Министар правде и државне управе Никола Селаковић рекао је да му председник Хашког трибунала Теодор Мерон није одговорио на питање ко је крив за злочине над Србима у „Олуји”, већ да се само цинично насмејао.



„Избегавао је да ми током разговора одговори и на трећи пут када сам поставио то питање он се само цинично насмејао. После је рекао да је за све криво тужилаштво, а тужилаштво да је крив суд...”, рекао је Селаковић у „Утиску недеље” на Телевизији Б92.

Он је навео да је главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц током разговора рекао да ће у границама своје надлежности и могуцности сагледати услове за отварање ревизије поступка против генерала Анта Готовине и Младен Маркача, који су ослобођени одговорности за злочине у „Олуји”.

Селаковић је подсетио да је делегација Министарства правде током прошлонедељне посете изразила незадовољство пресудама тог суда и поставило питање одговорности за 1.700 убијених срба у „Олуји” и на хиљаде протераних и расељених Срба из Хрватске.

 

Селаковић каже за Б92 да држава неће ћутати у случају СНП "Наши" и да ће државни органи радити свој посао.

Он је истакао да су позиви на линч апсолутно неприхватљиви и да ће Уставни суд реаговати уколико се појави разлог за то.

Упитан да ли се позивом на линч сматра када неко каже да смо свесни да ће неко да добије батине, Селаковић је рекао: "Свако ко тако нешто каже може то да каже самом себи. То је апсолутно неприхватљиво, али то није први пут да се тако нешто у Србији дешава".

Он је, гостујући у "Утиску недеље" на ТВ Б92, упитао откуд одједном оволика медијска пажња око плаката које је излепио СНП "Наши". Подсетимо, активисти ултранационалистичког покрета "Наши" објавили су плакате на којима су приказане листе непожељних невладиних организација, медија и појединаца у Србији.

"Против сам хајке и прозивки. Оно што је и више него што је индикативно јесте да одједном имамо халабуку поред свих великих проблема које Србија има", рекао је он и нагласио да ће држава реаговати. "Дајте само да не прејудицирамо. Да није тако, органи државе не би имали сврху постојања", рекао је Селаковић.

Он је подсетио да је прошле недеље Републичко јавно тужилаштво саопштило да је отворило предмет и истрагу у вези са "списковима" још пре лепљења плаката и пре паљења заставе Аутономне покрајине Војводина.

Соња Бисерко, председница Хелшинског одбора за људска права, сматра да СНП "Наши" треба забранити. Ипак, она је упозорила да је опаснија идеологија коју овај покрет промовише.

"Није направљена дистанца према њима. Они су ударна песница и оперативно су укључени у Војводини. Они се залажу за етничко хомогену Србију, која је антиевропска. Влада се осећа непријатно кад треба да прокоментарише Наше", рекла је Бисерко.

Према њеном мишљењу, спискови су копирања оног што је урадио Путин са идејом да се све организације и појединци који примају донације из иностранства прогласе издајничким.

"У питању је хајка, јер они имају право на своје мишљење. Могу бити врло опасни, јер у нашем друштву свако може да узме правду у своје руке", истакла је Бисерко.

Селаковић је негирао да СНС преко организације "Наши" жели да укине аутомонију Војводине, рекавши да су то апсолутне бесмислице.

"Аутономна покрајина Војводина је уставна категорија у Србији и њу нико ни странке из владајуће коалиције ни СНС, чији сам високи функционер, нити укида нити намерава да то ради. Наравно да сам против тога да лица са фантомкама пале заставу АП Војводине - то није Србија", истакао је Селаковић.

Према његовим речима, Уставни суд је донео одлуку (у вези са статутом Војводине) која неком може да се допада некоме не.

"То је исти суд који је донео одлуку да АП Војводина може да има своје симболе... некоме се допала некоме не, па је донео одлуку да се не забране 'Наши', дао је разлоге за ту одлуку и она треба да се поштује", рекао је министар.

Он је истакао да, ако би се у међувремену појавио још неки разлог који би допринео тези о забрани, то ће проценити тужилаштво, а "одлуку ће, када се за то стекну услови, поново одлучивати о 'Нашима'".

На питање да ли је позив на линч, поред осталог, навод да "Вучић може себи да пуца у главу или да пуца у невладине организације", министар је казао да "свако ко то каже може то да каже само самом себи - то је апслоутно неприхватљиво".

Селаковић је рекао да као грађанин жели да постави реторичко питање "зашто је толика медијска пажња дата плакатима 'Наших', с обзиром да ово није први пут да се то дешава". "Толика је халабука поред свих великих проблема које има Србија", нагласио је министар.

Иван Ивановић, председник СНП "Наши", каже да ће уколико не дође до забране појединих невладиних организација то бити доказ да Србијом влада Бела кућа.

"Све доказе смо дали држави. Нико није реаговао. Пошто је држава ћутала, одлучили смо да изађемо у јавност и тада је избила медијска хајка против нас", рекао је он.

Ивановић је објаснио да су се представници СНП "Наши" најпре обратили Уставном суду и тужилаштву, а потом и грађанима, излепивши 100 платаката у Аранђеловцу и око 100 плаката у Новом Саду.

"Те плакате су платили наши чланови, јер нас не финансира ниједна обавештајна служба. Финансирамо се од сопственог новца. Ми смо увек бранили Устав и сада наши животи су угрожени. Реалност је да смо дотакли нешто о чему није хтела да се дотакне ниједна политичка партија. ЦИА финансира НВО сектор и поједине медије у Србији. Држава мора да да свој одговор поводом тога што смо им доставили. Постоји велика нетрпељивост грађана према НВО сектору", рекао је он.

Ивановић је казао и да ће сви докази које је прикупио СНП "Наши" бити објављени у "белој књизи црних организација". Такође, навео је да ЦИА финансира различите фондове, организације и медије, међу којима је набројао и Б92.

Миљенко Дерета, посланик ЛДП, рекао је да је апсолутно непримерено да неко ко има подршку свега 1.200 бирача у Аранђеловцу прича у име народа. Он је нагласио да се годинама појављују исти спискови непожељних.

"Кад погледате спискове којима је Шешељ махао – исти су као и ови данас. То је опасно и морамо да будемо опрезни. Они су опасни онолико колико им држава то дозвољава. Ја не дозвољавам да неко промовише насиље. Немогуће је бранити се од нерегистроване и нетоларантне организације", казао је Дерета.

Министар Селаковић је подсетио да су први спискови направљени 2001-02. године. Њих су, како је рекао, формирали одређени професори Правног факултета, противећи се томе што се грађани Србије испоручују Хашком трибуналу.

"Кад је то ушло у законске оквире, они су повучени. Свако ко није могао да пита Хашки трибунал ко је крив за протеривање за које не постоји", казао је он.

(Б92-Танјуг)

gde je moj brat maradic? nas ustasa.

Doživotna za Stanišića i Frenkija?

Hag -- Tužioci u Hagu su večeras zatražili doživotni zatvor za bivšeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića.

Oni od Tribunala traže doživotnu kaznu zbog zločina nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. godine.

Na kraju završne reči, tužilac Dermot Grum (Groome) zatražio je da Stanišić (62) i Simatović (62), zvani Frenki, budu proglašeni krivim po svim tačkama optužnice koja ih tereti za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.

Ta krivična dela u optužnici su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Tužilac Grum naglasio je da je, zbog "hiljada žrtava koje i danas osećaju posledice", "teško zamisliti teže zločine" od onih za koje su optuženi Stanišić i Simatović.

U završnoj reči tužioci su tvrdili da su tokom suđenja dokazali da su Stanišić i Simatović organizovali, opremali, obučavali, finansirali i imali kontrolu nad "crvenim beretkama" i drugim srpskim paravojnim formacijama koje su činile zločine nad Hrvatima i Muslimanima u SAO Krajini, Istočnoj Slavoniji i BiH.

Među tim paravojskama, prema optužbi, bile su, pored "crvenih beretki", i formacije pod raznim nazivima: Frenkijevci, Jedinica za antiterorističko delovanje, Jedinica za specijalne operacije (JSO) - bile su Milicija Krajine, Srpska dobrovoljačka garda Željka Ražnatovića-Arkana i Škorpioni.

Kao dokaz da su te formacije bile pod kontrolom SDB Srbije, tužioci su se pozvali i na platne spiskove.

Po rečima tužioca Gruma, Stanišić i Simatović su te formacije slali da "čine najteže zločine" da bi u Hrvatskoj i BiH obezbedili teritorije "lišene Hrvata i Muslimana". Bila je to "okrutna kampanja etničkog čišćenja", naglasio je tužilac.

Svi zločini iz optužnice bili su, po tužiocima, počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa delova teritorija Hrvatske i BiH, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.

Stanišić i Simatović koji je komandovao "crvenim beretkama" na terenu u Hrvatskoj i BiH, dali su "značajan doprinos" tom zločinačkom poduhvatu, na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a u kojem su, između ostalih, učestvovali Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Milan Martić. Pored masovnih zločina nad nesrbima u Istočnoj Slavoniji, Kninskoj krajini, Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu, tužioci su tvrdili da su dokazali i krivicu optuženih za streljanje šest mladića Muslimana iz Srebrenice, koje su 16. jula 1995. izvršili pripadnici Škorpiona.

Počinioci su zločin snimili, a taj film je prvi put prikazan na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Tribunalom 2006. Potom su pripadnici Škorpiona uhapšeni i osuđeni u Srbiji.

Po tužiocima, Škorpioni su od 1991. bili pod kontrolom Stanišića i Simatovića koji su ih koristili za "specijalne operacije" u Hrvatskoj i BiH.

Vođa Škorpiona Slobodan Medić-Boca nazivao je, prema dokazima optužbe, Stanišića "šefom".

O upućivanju Škorpiona na trnovsko ratište bilo je odlučeno u Simatovićevoj kancelariji u Beogradu, naznačili su tužioci sumirajući dokaze.

Škorpioni su, zajedno sa "crvenim beretkama", po Stanišićevom i Simatovićevom nalogu, 1995. u okviru operacije Pauk ratovali u Cazinskoj krajini, u međumuslimanskom sukobu, na strani Fikreta Abdića.

Po dokazima optužbe, prve "crvene beretke" su formirane u leto 1991. u logoru za obuku u Golubiću kraj Knina, koji je formirao Kapetan Dragan (Dragan Vasiljković, Daniel Sneden) na poziv Simatovića i Stanišića.

Već u julu 1991. ta formacija počinila je zločine nad Hrvatima u selu Lovinac, sprovodeći etničko čišćenje, naznačili su tužioci.

U toj akciji, po dokazima optužbe, "crvene beretke" je predvodio Simatović koji je kasnije logore za obuku formirao širom Hrvatske i BiH, što je i sam potvrdio u govoru na proslavi godišnjice JSO u Kuli 1996, podvukli su tužioci.

Posle operacija u Kninskoj krajini i Istočnoj Slavoniji, "projetak etničkog čišćenja nesrba" nastavljen je u BiH s proleća 1992. i trajao je do zločina u Trnovu i Sanskom Mostu 1995, naglasio je tužilac Grum.

Tužilac je kao olakšavajuću okolnost za optužene prihvatio da su oni pomogli oslobađanje više od 300 pripadnika Unprofora koje su snage bosanskih Srba uzele za taoce 1995.

Završne reči sutra će izložiti odbrane Stanišića i Simatovića. Raspravno veće predsedavajućeg Alfonsa Orija (Alphons Orie) presudu će izreći naknadno.

Vlasti Srbije su Stanišića i Simatovića uhapsile tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi. Posle jednog neuspešnog pokušaja, suđenje je počelo juna 2009, a izvođenje dokaza je završeno 17. septembra 2011. Tužioci su pred sudije izveli 62 svedoka, a u odbranu optuženih iskaz su dala 33 svedoka.

Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu više puta pre i tokom procesa.

Izvor: B92

 Серж Брамерц: Тужилаштво Хашког трибунала ускоро престаје са радом
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
четвртак, 31. јануар 2013.

Брисел -- Серж Брамерц каже да ће рад Тужилаштва ускоро престати и да ће тужилаштва на простору бивше Југославије моћи користити сву документацију тужилаштва хашког суда.

Брамерц је то рекао у Бриселу, где је присуствовао потписивању протокола о сарадњи тужилаштава за ратне злочине Србије и БиХ.

Главни тужилац Хашког трибунала је новинарима рекао да ће још "много година бити значајних изазова у истрази ратних злочина у региону и за то има политичких, законодавних и разлога који се тичу способности" тамошњег правосуђа.

Тужилац је подвукао да данас потписани протокол "даје додатно оруђе онима који раде на случајевима ратних злочина, у вези с којима и даље постоји низ питања између Босне и Србије".

"Мислим да је то основа да се побољша сарадња, јер сада у низу случајева сарадња није могућа због мањкавог законодавства".

Зато је битан данас потписани протокол - јер је "у интересу жртава и међународне правде и сада га треба применити", рекао је Брамерц.

(Бета)