Vekarić: Šešelj može da dođe

Beograd -- Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić očekuje da će danas biti završeno saslušavanje svedoka u slučaju bivšeg pripadnika OVK Marka Kasnjetija.

Vekarić je rekao da postoje svedoci Srbi i da je u toku u Specijalnom sudu i na drugim lokacijama saslušavanje svedoka.

"To je za nas veoma čist slučaj", dodao je Vekarić i najavio da će tokom dana biti završeno saslušanje svedoka i saopšteno kakvi su rezultati.

Bivšem pripadniku OVK Marku Kasnjetiju, koji je uhapšen u subotu, određen je pritvor do 30 dana, a prethodno je saslušan na okolnosti izvršenja krivičnog dela u Tužilaštvu za ratne zločine koje sprovodi istragu protiv njega zbog sumnje da je izvršio ratni zločin nad srpskim civilima u Prizrenu 1999.

Upitan o dokazima protiv bivšeg kosovskog ministra saobraćaja i telekomunikacije, a sada poslanika u kosovskom parlamentu Fatmira Ljimaja, koji je oslobođen, Vekarić je odgovorio da u našim postupcima koji se vode nedostaju ljudi koji su osumnjičeni za te zločine.

"Istražujemo da li ima kriminala, odnosno krivičnog dela ratnog zločina ili ne", rekao je Vekarić gostujući na TV Pink i dodao da je loše što se takva pitanja prebacuju u sferu politike i relativizuju.

Kada je reč o poternicama iz devedesetih godina, naglasio je on, postoje bitne povrede postupka u nekim slučajevima, potrebno je to preispitati i "važno je da se dođe do precizne liste ljudi koji su okrvavili ruke".

Vekarić je izrazio spremnost za saradnju sa Euleksom i drugim zemljama, "ukoliko neko misli da bi imao nefer suđenje ovde da pomognemo da se sudi na drugom mestu".

Prema njegovim rečima, država je spremna da podrži dolazak predsednika SRS Vojislav Šešelj kome se sudi u Haškom tribunalu.

"Šešeljevo zdravlje je zaista ugroženo i o njemu vode računa kao i o drugim zatvorenicima i dobija medicinsku pomoć, ali on isključivo želi njegove lekare koji prave od toga politički slučaj i to je problem", rekao je Vekarić.

On je kazao da domaće Tužilaštvo nema ništa protiv da se Šešelj vrati kući i da mu se pruži adekvatna nega i potom vrati u Hag da učestvuje u postupku.

Na pitanje da li će se Šešelj vratiti pre izbora u Srbiju, Vekarić je odgovorio da, ukoliko je podneo odgovarajući zahtev danas, ne veruje da bi mogao da stigne do 6. maja, i da je najveći problem u tom slučaju što se protiv njega vode postupci za nepoštovanje suda.

Upitan da li očekuje da postupci u Hagu koji se vode protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Šešelja budu završeni do 2014. godine, Vekarić je odgovorio da se Tribunal gasi, jer odlaze dobri tužioci i stručnjaci iz Haga i "svakako će se završiti".


Izvor: B92

Hag pustio Haradinaja na privremenu slobodu

PRIŠTINA - Prvostepeno sudsko veće Haškog tribunala odlučilo je da bivšem lideru OVK-a Ramušu Haradinaju, optuženom za ratne zločine na Kosovu, omogući da na slobodi dočeka okončanje ponovljenog postupka protiv njega, javljaju prištinski mediji.

Mediji se pozivaju na neimenovane izvore u Haškom tribunalu, ističući da se Tužilaštvo tribunala nije žalilo na prvostepenu presudu Haradinaju.
 

Prištinska televizija Klan Kosova objavila je da bi krajem ove ili početkom sledeće nedelje Haradinaj trebalo da se vrati u Prištinu.
 

Završna sednica sudskog procesa protiv Haradinaja trebalo bi da se održi 25. i 26. juna.
 

Haradinaj je u prvom suđenju pred Haškim tribunalom u aprilu 2008. godine oslobođen optužbi za ratne zločine. Haški tribunal je u julu 2010. odlučio da delimično ponovi suđenje Haradinaju.

Izvor: B92

Počela žalbena rasprava Gotovini i Markaču

Čitanjem nepravosnažne presude i određivanjem rasporeda istupanja odbrana danas je u Haškom sudu počela konferencija žalbenog veća koje treba da odluči o konačnim presudama za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača.

 
Oni su zbog ratnih zločina nad Srbima za vreme i nakon Oluje u aprilu 2011. osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora.
 

Nakon što je pročitao zašto su Gotovina i Markač osuđeni, sudija Teodor Meron je rekao da advokatski timovi Gotovine i Markača traže poništenje presude.
 

Pre podne reč ima odbrana generala Gotovine, a sudija je upozorio njegovog advokata Grigorija Kihoa (Gregory Kehoe) da se danas ne ponavlja suđenje i da ne iznosi podatke koji su izneti na suđenju.
 

Gotovina i Markač proglašeni su krivim kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata po devet tačaka optužnice.
 

Osuđeni su za progon i deportaciju kao zločin protiv čovečnosti, bezobzirno razaranje i pljačku javne i privatne imovine kao kršenje zakona i običaja ratovanja, ubistva kao zločin protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, nečovečna dela kao zločin protiv čovečnosti i okrutno postupanje kao kršenje zakona i običaja ratovanja. Ivan Čermak lane je proglašen nevinim po svim tačkama optužnice.

 

Žalbeno veće u nalogu izdatom u aprilu pozvalo je strane u postupku da se na usmenoj raspravi usmere na četiri pitanja  - da li je prvostepeno veće pogrešilo kad je u presudi utvrdilo pravilo od 200 metara od cilja za zakonitost artiljerijskih pogodaka, kako bi se proglašenje tog zaključka pogrešnim odrazilo na druge zaključke o pogocima, može li zaključak o nezakonitosti artiljerijskih napada opstati ako padnu zaključci vezani uz pravilo o 200 metara  i treba li zaključak o postojanju udruženog zločinačkog preduzeća ostati ako se utvrdi da nije bilo nezakonitih artiljerijskih napada.

Izvor: Blic

Počelo suđenje Mladiću

Hag -- U Haškom tribunalu, jutros u 9 sati počelo suđenje Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske RS. Ispred suda se okupile majke muškaraca poginulih u Srebrenici.

Na početku suđenja predsedavajući sudija je podsetio da je odbrana optuženog odlučila da ne iznosi svoju uvodnu reč, jer će to učiniti na početku dokaznog postupka.

09.13 - Nakon izlaganja predsedavajućeg sudije, sa uvodnom rečju počelo je izlaganje Tužilaštva.

Podsetimo, optužnica generala Mladića u 11 tačaka tereti za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata. U dve tačke, Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština - Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku. Bit će saslušano ukupno 413 svedoka. Izvođenje dokaza Tužilaštva i saslušanje prvih svedoka zakazani su za 29. maja.

09.23- Da bi se razumele otužbe protiv Mladića mora se razumeti ceo kontekst događaja koji je doveo do raspada SFRJ i etničkog čišćenja koje je zatim nastupilo. Osim Slovenije, ostale republike bile su etniči mešovite. Najbitnija je etnička mešovitost BiH, kazao je predstavnik Tužilaštva, koji je pokazao mapu sa etničkim sastavom BiH. Prema njegovim rečima, etničke grupe u Bosni su bile izolovane po grupama, živeći u odvojenim društvima.


Izvor: Blic

Хашки трибунал: Тужилац тражи 20 година затвора за Харадинаја            
понедељак, 25. јун 2012.

ХАГ – Тужилаштво Хашког трибунала затражило је данас 20 година затвора за бившег председника косовске владе Рамуша Харадинаја, због почињених ратних злочина.

„Најнижа казна коју би требало изрећи је 20 година затвора”, изјавио је тужилац Пол Роџерс у завршној речи, јавља АФП.



На почетку извођења завршне речи пред Хашким трибуналом у поновљеном суђењу против бившег команданта Ослободилачке војске Косова (ОВК) Рамуша Харадинаја, адвокат тужилаштва Пол Роџерс је изјавио да је он био високи командант ОВК и да није могуће да није знао шта се дешава у том логору.

Харадинај се терети за злочине над Албанцима, Ромима и Србима у логору ОВК у селу Јабланица код Дечана 1998. године.

Роџерс је у завршној речи у поступку против Харадинаја и још двојице бивших припадника ОВК - Идриза Баљаја и Љахија Брахимаја, оптужених за злоцине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања на Косову 1998. године, изјавио да су сва тројица одговорна за ликвидацију, пребијање и мучење неистомишљеника, цивила и наводних српских савезника у логору Јабланица у пролеће и лето 1998. године.

Он је додао да нема сумње да је забачени и озлоглашени логор ОВК у Јабланици постојао и да су тамо мучени, пребијани и убијани Албанци, Роми и Срби у пролеће и лето 1998. године све док у августу српске снаге нису заузеле логор.

Харадинај, бивши косовски премијер и лидер Алијансе за будућност, и још двојица оптужених Баљај и Брахимај, оптужени су за злоцине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања на Косову 1998. године.

Тужилаштво и одбрана данас и сутру пред Трибуналом износе завршне речи у процесу против Харадинаја, Баљаја и Брахимаја. Харадинај се у суботу вратио у Хаг, пошто је од 10. маја боравио на привременој слободи.

После завршних речи, предвиђено је да у року од два месеца судско веће донесе коначну пресуду у предмету против Харадинаја и његових сабораца Брахимаја и Баљаја.

Харадинај је током привремене слободе и боравка на Косову све време био под сталним надзором припадника косовске полиције и Еулекса, пошто је Хашки трибунал у одлуци о његовом привременом ослобађању предвидео строге мере контроле његовог кретања и забранио му појављивање у јавности.

У првостепеном поступку, Харадинај и Баљај су ослобођени, а Брахимај је осуђен на шест година затвора.

Тужилаштво је уложило жалбу на пресуду, а Жалбено веће је наложило да суђење буде делимично поновљено, по шест од 37 тачака оптужнице.

Тужилаштво је образложило да је током процеса било знатних тешкоћа у прибављању исказа сведока пошто су многи од њих, како пише у пресуди, навели страх као разлог за непојављивање пред судом.

То је први поновљени поступак у историји Хашког трибунала.

(Танјуг)

Franko Simatović na privremenoj slobodi

HAG - Haški tribunal dozvolio je bivšem pomoćniku načelnika Službe državne bezbednosti Franku Simatoviću privremeno puštanje na slobodu do 4. oktobra, kada će biti vraćen u pritvorsku jedinicu kako bi prisustvovao iznošenju završne reči.

Simatoviću i bivšem načelniku Službe državne bezbednosti Jovici Stanišić sudi se pod optužbom za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, od 1992. do 1995. godine.
 

Tribunal je istovremeno odbio zahtev odbrane da Simatović, nakon što se u oktobru okonča sa iznošenjem završnih reči, ponovo bude pušten na privremenu slobodu do izricanja presude, i to na tri meseca, sa mogućnošću da taj period bude i produžen.
 

Odbrana je u obrazloženju svog zahteva od 20. juna navela da optuženi ne predstavlja rizik po svedoke ili žrtve i da ne postoji rizik da bi mogao da pobegne.
 

Sudija Alfons Ori je naveo u svojoj odluci da nije neophodno da optuženi bude u Tribunalu do iznošenja završnih reči, planiranih za 11. oktobar.
 

Ori smatra da Tužilaštvo u svojim podnescima, u kojima se protivi Simatovićevom privremenom puštanju na slobodu, nije dokazalo tvrdnju da se time podriva kredibilitet suda i njegova reputacija među svedocima i preživelima.

 

Suđenje Simatoviću i Stanišiću počelo je u aprilu 2008. godine, ali je u više navrata odlagano zbog lošeg zdravstvenog stanja Stanišića.
 

Tužilaštvo je završilo za izvođenjem dokaza u aprilu prošle godine, nakon čega je dva meseca kasnije započet dokazni postupak odbrane.

Izvor: Blic

Хашки трибунал пустио Рамуша Харадинаја на слободу до изрицања пресуде            
уторак, 17. јул 2012.

Приштина - Некадашњи „косовски премијер“ Рамуш Харадинај, оптужен пред Хашким трибуналом за злочине током рата на Косову, на слободи у Приштини чекаће доношење пресуде.

Харадинајев повратак у Приштину није службено потврђен, али медији, позивајући се на добро обавештене изворе, преносе да је пуштен како би могао да буде са породицом док не буде позван на изрицање пресуде.

Као и раније, Харадинају је забрањено да током привремене слободе остварује контакте са медијима или се политички и јавно ангажује.

(Бета)

Svedok: VRS terorisala Sarajevo

Hag -- Suđenje bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, generalu Ratku Mladiću, nastavljeno je pred Haškim tribunalom posle jednomesečne letnje pauze.

Danas je svedočio nekadašnji novinar "Skaj njuza" Ernaut van Linden, a izveštači javljaju da je Mladić "izgledao dobro nakon zdravstvenih problema koje je imao tokom leta".

Tužioci su nastavili izvođenje dokaza protiv Mladića, a novinar koji je tokom rata u BiH intervjuisao Mladića i Radovana Karadžića rekao je da je vojska RS vršila "psihološki teror" u Sarajevu.

U nastavku sudjenja Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, bivši novinar britanske televizije Skaj (Sky) Ernaut van Linden (Aernout van Lynden) potvrdio je danas navod optužnice da je Vojska Republike Srpske (VRS) od 1992. terorisala stanovništvo Sarajeva dugotrajnim i neselektivnim granatiranjem i snajperisanjem.

Tadašnjem komandantu VRS optužnicom se, izmedju ostalog, na teret stavlja terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada 1992-95, kao i genocid u Srebrenici i još sedam opština u BiH.

Van Linden, koji je iz Sarajeva izveštavao od maja do septembra 1992. i povremeno kasnije, posvedočio je i da mu je komandant VRS, general Mladić u septembru te godine, na artiljerijskom položaju iznad grada, rekao da "ima Sarajevo na dlanu".

Dok su tužioci u sudnici prikazivali snimak Van Lindenovog intervjua sa Mladićem u septembru 1992., Mladić je povišenim glasom i uzbudjeno u sudnici tvrdio da je svedok "špijun CIA".

Tužioci su prikazali više snimaka granatiranja Sarajeva iz Van Lindenovih izveštaja, uz njegov komentar da je "ceo grad na meti". Uz snimak brojnih eksplozija u noći 6. juna 1992., novinar je rekao da se "civili ubijaju", a "civilni ciljevi uništavaju". "Ovo su scene potpunog uništavanja grada", kazao je izveštač.

Prikazan je i Van Lindenov izveštaj o brojnim ranjenim i ubijenim gradjanima, snimljen u sarajevskoj gradskoj bolnici, u kojoj je ekipa Skaja boravila. U sudnici, Van Linden je izjavio:

"Primena kombinacije fizičkog i psihološkog terora omogućila je bosanskim Srbima da pojačavaju ili smanjuju pritisak na Sarajevo u skladu sa vojnom i političkom situacijom...Oni su mogli da granatiraju i snajperišu bilo koji deo opsednutog grada...Nije bilo hrane, struje, a srpske snage imale su kontrolu nad osnovnim potrebama stanovništva".

Tužilac Dermot Grum (Groome) prikazao je i Van Lindenov intervju sa Mladićem iz septembra 1992., na jednom artiljerijskom položaju VRS
iznad Sarajeva. U tom razgovoru, Mladić je rekao da ga ne zabrinjava mogućnost da ga Haški tribunal optuži za ratne zločine, tvrdeći da "nije
učestvovao ni u kakvim zločinima" i da je "samo branio svoj narod".

Kazao je i da se nada da će Savet bezbednosti priznati pravo bosanskim Srbima da se brane. "Mi ćemo se boriti dok postojimo, jer nemamo drugog izbora", rekao je Mladić u intervjuu.

Dok je snimak prikazivan, Mladić je u sudnici prvo gestom zatražio pauzu, a zatim je svojim braniocima povišenim glasom počeo da govori da je Van Linden "špijun CIA" i da nije "prebrojavao mrtve Srbe". "Jašući na tomahavcima, ubijaju sirotinju", kazao je Mladić uzbudjeno, dok ga je sudija Moloto pozivao da govori tiše.

Van Linden je zatim posvedočio i da ga je pre intervjua Mladić pozvao na obronak iznad Sarajeva i rekao mu da "ima grad na dlanu".

"Mi nismo tražili da ga intervjuišemo na artiljerijskom položaju i zato mislim da je on želeo da nam pokaže da ima moć i kontrolu nad Sarajevom", rekao je svedok.

U uvodu intervjua, Van Linden je Mladića nazvao "bičem Sarajeva" zbog čega je, kako je izjavio, bio zabrinut kada je deset dana kasnije ponovo sreo komandanta VRS.

"Mladić mi je, medjutim, rekao: 'Ja sam bič Sarajeva', smejući se, i uopšte nije bio nezadovoljan intervjuom. Štaviše, pozvao nas je
na ručak i ništa loše nije rekao o našem izveštaju", izjavio je tadašnji dopisnik Skaja, napominjući da mu je Mladić omogućio da
potom obidje još nekoliko položaja VRS iznad Sarajeva.

Na početku unakrsnog ispitivanja, Mladićev branilac Branko Lukić sugerisao je da Van Linden nije znao čije su snage na brdima iznad Sarajeva i da je svu vatru pripisivao bosanskim Srbima.

Svedok je uzvratio da je video položaje VRS na Trebeviću i na Grbavici, a da su mu o njima govorili i srpski zvaničnici na Palama. "Svu vatru koja je pogadjala Sarajevo jesam pripisivao srpskim snagama", potvrdio je on.

Upitan da li su civilne zgrade u Sarajevu korišćene kao vojni objekti, Van Linden je odgovorio potvrdno, primećujući da je to bilo normalno u gradu pod opsadom.

Na pitanje da li je znao da su pripadnici Armije BiH snajperima gadjali sopstvene civile u gradu, svedok je odgovorio da je čuo za te optužbe, ali da nikada nije to nije sam video, kao ni dokaze o tome.

Branilac Lukić nastavlja unakrsno ispitivanje svedoka Van Lindena.

Optužnica generala Mladića (69) u 11 tačaka tereti za genocid,zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata. U dve tačke, Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština - Bratuncu, Foči, Ključu,Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku. Devet tačaka optužnice na teret mu stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civle i uzimanje talaca.

Optužnica protiv Mladića usredsredjena je na progon Muslimana i Hrvata iz 20 opština širom BiH; terorisanje stanovnistva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada; genocid nad više od 7.000 Muslimana u Srebrenic u julu 1995. iu još sedam opština u BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN.

Izvor: B92

Hag: Brutalna ubistiva u Vlasenici

Hag -- Svedok Ibro Osmanović rekao na suđenju Mladiću da su mu snage bosanskih Srba 1992. u Vlasenici ubile maloletnu sestru i dva brata i još 33 člana šire porodice.

Svedok je opisao i nezakonito pritvaranje, zlostavljanje i prebijanje na smrt vlaseničkih Muslimana u pritvorima u tom gradu, u kojima je i sam bio duže od godinu dana. Komandant Vojske RS, general Ratko Mladić optužen je za progon nesrpskog stanovništva širom BiH koji je, po optužnici, u sedam opština, među kojima je i Vlasenica, imao razmere genocida.

Osmanović je rekao da je njegova sestra Ferida imala samo 16 godina kada je ubijena: "Bila je zapaljena, a tek sada, aprila, smo našli svega sedam odsto njenog tela... samo četiri kosti", kazao je, napominjući da je sa njegovom sestrom, krajem aprila, sahranjeno još nekoliko devojaka, "nijedna starija od 18 godina".

Za svog mladjeg brata Osmanović je kazao da ga je poslednji put video u logoru Sušica, gde su bili pritvoreni u leto 1992. "Mladji brat mi je nadjen u tri masovne grobnice, glava 25 kilometara udaljena... Od starijeg brata još nema ništa", kazao je svedok.

On je rekao da su ga srpske snage uhapsile krajem maja 1992, mesec dana pošto je JNA zauzela Vlasenicu, u kojoj nije bilo sukoba.

Početkom juna te godine, kako je rekao, bio je primoran da sa drugim pritvorenicima u okolini Vlasenice zakopa tela 22 muškarca u civilnoj odeći, od kojih je velika većina bila usmrćena hicem u čelo. Neke od žrtava - starih izmedju 20 i 60 godina - svedok je poznavao.

Opisujući boravak u logoru Sušica, Osmanović je rekao da su "prebijanja bila česta" i da su neki pritvorenici bili "nasmrt prebijeni".

Naveo je primer dvojice pritvorenih Muslimana koje je 22. juna 1992. iz hangara izveo zapovednik logora Dragan Nikolić-Jenki. "Obojica su preminula od batina", svedočio je Osmanović, a ne od srčanog udara, kako je uprava logora tvrdila u dokumentu koji je u sudnici citiralo tužilaštvo.

I u logoru Batković, u koji je premešten u junu 1993, Osmanović je bio svedok prebijanja i ubistava, a razmenjen je mesec dana kasnije.

Upitan za razlog zbog kojeg je bio pritvoren sa stotinama drugih vlaseničkih Muslimana, svedok nije mogao da pruži konkretan odgovor, rekavši da "niko ni za šta nije bio kriv", a da su svi mnogo propatili u rukama dojučerašnjih komšija.

Mladićevi branioci sutra će unakrsno ispitivati svedoka Osmanovića.

Mladić je optužen i za genocid u Srebrenici; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.


Izvor: B92

Теодор Мерон: Хашки трибунал заувек трансформисао лице међународне правде            
четвртак, 06. децембар 2012.

Србија оштро протестовала због "селективне правде" Хашког суда. Александар Вучић затражио да српски држављани казне издржавају у Србији и обавестио Савет безбедности да Србија сарадњу са тим Судом своди на технички ниво. Русија: Хаг дискредитовао идеју о међународној правди. Америка подржава суд.



00.30 - Завршена седница Савета безбедности посвећена раду међународних трибунала за бившу Југославију и Руанду.

00.15 - Влада Републике Србије ће наставити сарадњу са Трибуналом на техничком нивоу. Вучић затражио да Савет безбедности дозволи држављанима Србије да затворске казне издржавају у Србији.

00.13 - Вучић: Морамо нагласити да кад се сумирају резултати рада Трибунала, не може да се избегне чињеница да је Трибунал за стотине хиљада српских избеглица, хиљаде мртвих, рањених, унесрећених, осудио неколико чувара логора Челебићи у Босни, и двојицу косовских Албанаца, такође, непосредних извршилаца нижег ранга. Напомињемо да Србија никада није тражила вештачку симетрију ни у оптужењима нити у пресудама Трибунала. Међутим, овакав резултат управо побуђује сумњу да је правда у поступцима пред Трибуналом била селективна, а јасно је да се селективна правда и не може сматрати правдом.

00.01 - За моју земљу, за Србију, ово није обична седница. Ово је прилика да кажемо, јасно и отворено, да међународно право мора да важи за све подједнако, а не за неке народе више, а друге мање. Право и правда за Србију су испред политике. Међутим, ми сматрамо да право и правда нису увек били кључни принципи којима се руководио Хашки трибунал.

23.34 - Сједињене Државе подржавају рад Хашког суда и поштују донете пресуде, рекао је заменик америчког амбасадора при УН Џефри Делаурентис. Америка сматра да су Трибунали за бившу Југославију и Руанду допринели помирењу.

22.53 - Немачки амбасадор при УН Петер Витиг рекао да је Србија писмено обавестила Савет безбедности УН да је сарадњу са Хашким трибуналом свела на технички ниво.

22.44 - Русија увек стаје у заштиту међународне правде... Трибунал није показао ни правду ни ефикасност... Шокирани смо одлуком Апелационог већа на суђењу хрватским генералима и питамо: Ко је крив за смрт стотина и прогон четврт милиона Срба? Суд дискредитовао идеју о међународној правди, рекао је руски аамбасадор при УН Виталиј Чуркин.

22.04 - Извештај поднео главни хашки тужилац Серж Брамерц, који је навео да је наставак сарадње Србије са Трибуналом од кључне важности за окончање текућих процеса. Навео је да је смањен број службеника Тужилаштва.



21.20 - Председник Хашког трибунала Теодор Мерон подноси извештај о раду тог суда.

21.15 - Почела седница Савета безбедности Уједињених нација.

Србија и Русија оштро критиковали рад Хашког трибунала, после недавних пресуда хрватским генералима и бившем команданту ОВК, сматрајући да је суд УН омануо у испуњавању једног од главних задатака - стварања предуслова за помирење на Балкану после ратова. који су овај регион потресали током 90-их година прошлог века.

"Поставља се само једно питање? Имају ли и Срби право на правду и ко је одговоран за бројна убиства српских цивила на подручју Хрватске, као и највеће и најтеже етничко чишћење спроведено на европском тлу по окончању Другог светског рата?", рекао је потпредседник српске Владе Александар Вучић.

Вучић је од Савета безбедности затражио да српски држављани, које је Хашки суд осудио за ратне злочине казне издржавају у Србији, али је, истовремено, најмоћније тело светске организације обавестио да је Србија сарадњу са Трибуналом свела на технички ниво.

"Морамо нагласити да кад се сумирају резултати рада Трибунала, не може да се избегне чињеница да је Трибунал за стотине хиљада српских избеглица, хиљаде мртвих, рањених, унесрећених, осудио неколико чувара логора Челебићи у Босни, и двојицу косовских Албанаца, такође, непосредних извршилаца нижег ранга", рекао је Вучић.

"Напомињемо да Србија никада није тражила вештачку симетрију ни у оптужењима нити у пресудама Трибунала. Међутим, овакав резултат управо побуђује сумњу да је правда у поступцима пред Трибуналом била селективна, а јасно је да се селективна правда и не може сматрати правдом", рекао је потпредседник Владе Србије.



Руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин је оштро критиковао Трибунал тврдећи да суд који је основао Савет безбедности "није показао ни правду ни ефикасност".

"Шокирани смо одлуком Апелационог већа на суђењу хрватским генералима и питамо: Ко је крив за смрт стотина и прогон четврт милиона Срба? Суд дискредитовао идеју о међународној правди", рекао је Чуркин.

Хрватска: Ослобађање генерала не тривијализује злочине 

Хрвaтскa суди кривцимa зa рaтнe злoчинe пoчињeнe нa њeнoj тeритoриjи и нaстaвићe дa тo чини, рeкao je aмбaсaдoр Хрвaтскe при УН Рaнкo Вилoвић. Вилoвић je рeкao дa je Tрибунaл, упркoс пojeдиним прoпустимa, oдигрao вaжну улoгу у кaжњaвaњу кривaцa зa рaтнe злoчинe и суoчaвaњу сa прoшлoшћу, "мa кaкo тo тeшкo билo".

Прeмa њeгoвим рeчимa, Хрвaтскa рaзумe дa имa oних кojи пoкушaвajу дa изjeднaчe oдгoвoрнoст, aли нe мoжe дa прихвaти рeaкциje кojимa сe oдбaцуjу oдлукe Хaшкoг трибунaлa, jeр тo угрoжaвa прoцeс пoмирeњa у рeгиoну.

Taj прoцeс сe, кaкo je рeкao Вилoвић, мoжe пoстићи сaмo утврђивaњeм истинe.

Дeo истинe кojи je, кaкo je рeкao, устaнoвљeн суђeњeм хрвaтским гeнeрaлимa, jeстe дa Хрвaтскa ниje билa умeшaнa у удружeни злoчинaчки пoдухвaт, aли сa другe стрaнe oдлукoм Хaшкoг судa ниje рeчeнo дa рaтних злoчинa ниje билo, нити тa oдлукa тривиjaлизуje тe злoчинe.

"Хрвaтскa суди зa рaтнe злoчинe пoчињeнe нa њeнoj тeритoриjи и нaстaвићe дa тo чини. Пoзивaмo и другe држaвe нaслeдницe дa судe зa рaтнe злoчинe кoje су пoчинили њихoви грaђaни", рeкao je Вилoвић.

Извештаји Брамерца и Мерона

Прeдсeдник Хaшкoг трибунaлa Teoдoр Meрoн oцeниo je дa je тaj суд oствaриo oдличaн нaпрeдaк у рaду и дoдao дa je Tрибунaл зaувeк трaнсфoрмисao лицe мeђунaрoднe прaвдe у пoтпунoсти увaжaвajући прaвa oптужeних и принципe прaвдe.



Кao примeр oдличнoг нaпрeткa oн je, измeђу oстaлoг, нaвeo зaвршeтaк суђeњa бившeм кoмaндaнту тaкoзвaнe OВК Хaрaдинajу.

Упркoс пojeдиним кaшњeњимa у oкoнчaвaњу суђeњa и жaлбeних пoступaкa прeд судoм, нeмa сумњe дa су пoсao кojи je трибунaл дo сaдa oбaвиo и нaслeђe кoje ћe oстaвити oд вeликoг знaчaja", рeкao je Meрoн прeд сaвeтoм бeзбeднoсти УН.

Oн je дoдao дa je Хaшки трибунaл "зaувeк трaнсфoрмисao лицe мeђунaрoднe прaвдe, истoврeмeнo у пoтпунoсти увaжaвajући прaвa oптужeних и принципe прaвдe".

Главни тужилац Хашког суда Серж Брамерц навео је да је наставак сарадње са Србијом, БиХ и Хрватском кључни фактор за успешно окончање рада Трибунала.



"Тужилаштво са задовољством запажа да прве индикације наводе на закључак да ће нова Влада Србије задржати исти ниво позитивне сарадње као што је то чинила претходна", рекао је Брамерц.

Тужилаштво је, такође, навело да је приступ документима и даље важан фактор за текуће процесе и жалбене поступке. Српске власти и даље адекватно договарају на захтеве за приступ сведоцима.

За разлику од низа извештаја које су раније подносили Брамерц и његова претходница на месту Главног тужиоца Карла дел Понте, проблем заштите сведока на Косову овај пут није поменут.

Тужилаштво је у претходна три месеца смањило број запослених за 76 и у њему тренутно ради 207 особа. Пред Хашким трибуналом је још увек у току суђење за 18 појединаца, док се за 15 особа разматра предмет у жалбеном поступку.

(РТС)