Oko 65 odsto ispitanika iz bivše Jugoslavije protiv Haškog tribunala


Oko 65 odsto ispitanika sa područja bivše Jugoslavije ima negativno mišljenje o radu Haškog tribunala, rekao je Petar Finci iz Odeljenja autrič ove pravosudne institucije.

Finci je rekao novinarima iz BiH, koji se nalaze na studijskom putovanju u Hagu do 17. decembra, da će početkom naredne godine u Sarajevu i drugim gradovima sa prostora bivše Jugoslavije, promovisati dokumentarni film o Tribunalu koji će javnosti približiti njegov rad i ukazati na značaj njegovog postojanja.

 

On je naveo da je Haški tribunal u proteklih 18 godina podigao optužnice protiv 161 osobe za zločine počinjene u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i u Makedoniji.

 

U ratnim sukobima na ovim prostorima ubijeno je 140.000 ljudi, a milioni su raseljeni širom sveta.

 

Kroz Tribunal, koji je osnovan Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN 25. maja 1993. godine, prošlo je više od 4.000 svedoka zločina na tom području.

 

Ovaj sud je u 64 presude izrekao ukupno 916 godina zatvorske kazne i jednu kaznu doživotnog zatvora, a 18 optuženih je priznalo krivicu.

 

Kao najveće dostignuće ovog suda Finci je istakao procesuiranje dela seksualnog nasilja nad ženama i muškarcima za vreme rata, dodajući da je Haški tribunal prvi počeo da tretira silovanje kao zločin.

 

Ovo, te utvrđivanje činjenica i borba protiv poricanja zločina, naveo je on, doprinose širenju međunarodne pravde i istorijskom zapisu o najstrašnijim dešavanjima u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Izvor: Blic

Hag odbio da pusti Haradinaja na privremenu slobodu


Haški Tribunal je odbio zahtev odbrane lidera Alijanse za Budućnost Kosova Ramuša Haradinaja za privremeno oslobađanje tokom zimskog odmora Tribunala, jer bi to moglo da ugrozi proces.

Novinska agencija "KosovaOnline" prenosi da je Tribunal odbio zahtev s obrazloženjem da bi privremeno puštanje na slobodu moglo ugroziti ponovni proces suđenja protiv Haradinaja.

 

Odbrana je tražila da Haradinaj na osnovu predloženih uslova bude privremeno oslobađen od 16. decembra do 8. januara 2012. godine.
 

Advokati Haradinaja obrazložili su zahtev činjenicom da svu svedoci, koji je trebalo da svedoče u ponovljenom sudskom procesu, su to već učinili i da ne postoji razlog da se zahtev njihovog klijenta na odobri.
 

Oni su izneli garancije da će njihov klijent tokom privremenog oslobađanja biti samo u svojoj kući u Prištini i da se neće pojavljivati u medijima, kao i da se neće baviti bilo kojojm javnom aktivnošću.

 

Suđenje Haradinaju odloženo je do 13. februara naredne godine, kada bi trebalo da svedoči zaštićeni svedok.


Ponovljeno sudenje bivšem zapovedniku Oslobodilačke vojske Kosova Ramušu Haradinaju počelo je 18. avgusta 2011. i to je prvi slučaj da se proces protiv nekog haškog optuženika ponavlja.
 

Haradinaj se na osnovu individualne krivične odgovornosti tereti za zločine koje su počinile kosovske snage u logoru Jablanici tokom 1998. godine nad žrtvama, uglavnom neistomišljenicima OVK-a ili onima za koje su mislili da su im protivnici.
 

Zatočenici su zlostavljani i izgladnjivani, a neki i ubijeni.
 

S Haradinajem su na optužnici i pripadnici OVK Idriz Baljaj i Lah Brahimaj, koji su optuženi za zločine protiv čovecnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja 1998. godine na Kosovu.
 

U prvostepenom postupku Haradinaj i Baljaj su 3. aprila 2008. godine oslobođeni krivice po svih 37 tačaka optužnice, a Brahimaj, koji je kratko vreme bio zamenik komandanta u području Dukađina, osuđen je na šest godina zatvora.


U uvodnoj reci tužilac Paul Rodgers je kazao da je optuženi Haradinaj, kao i njegovi saradnici Brahimaj i Baljaj, odgovorni za stradanja ljudi bez obzira na to da li se radilo o Srbima, Albancima, Egipćanima ili Romima te o muslimanima, pravoslavcima ili katolicima.


Suđenje Haradinaju, Balaju i Brahimaju ponavlja se po šest tačaka optužnice.

Izvor: Blic

Krstić ponovo u Hagu

Zbog bezbednosti, nekadašnji general Vojske Republike Srpske Radislav Krstić prebačen iz zatvora u Velikoj Britaniji u Sheveningen.

Bivši general Vojske Republike Srpske Radislav Krstić, osuđen za učešće u genocidu u Srebrenici, prebačen je zbog bezbednosti iz zatvora u Velikoj Britaniji u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu.
Krstic-tekst.jpg

Krstić je počeo da služi kaznu od 35 godina, najpre u zatvoru u Vejkfildu, 2009. godine, gde je 7. maja 2010. godine brutalno pretučen u svojoj ćeliji, posle čega je zatraženo njegovo premeštanje

Njega su u zatvoru u Zapadnom Jorkširu u njegovoj ćeliji pretukla trojica njemu nepoznatih zatvorenika, muslimana, od kojih su dvojica tamnoputi, a jedan je Albanac. 

Posle napada zbog učestalih pretnji i pokušaja ubistva premeštan je u drugi zatvor u Velikoj Britaniji.

Sada je Krstić ponovo prebačen zbog bezbednosnih razloga, ovaj put u Sheveningen, dok mu ne bude pronađen drugi zatvorski smeštaj.

Krstić je bio komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske, a po haškoj poternici uhapšen je u decembru 1998. godine.

Prvostepeno je osuđen za genocid u Srebrenici na 46 godina zatvora, ali mu je u drugom stepenu presuda promenjena na pomaganje u genocidu, a kazna skraćena na 35 godina robije.

Tužilac razmatra postupak protiv komandanta holandskog kontigenta u Srebrenici


Hag - Holandski javni tužilac razmatra pokretanje pravnog postupka protiv oficira koji je komandovao holandskim trupama tokom masakra u Srebrenici, objavio je magazin "Vridj Nederland".

Magazin je objavio da mu je iz nekoliko izvora rečeno da će o mogućoj tužbi protiv komandanta holandskog kontigenta u Srebrenici, Toma Karemansa, krajem meseca razgovarati posebno telo specijalnog suda koje razmatra ovaj "izuzetno osetljiv slučaj".


Predstavnik javnog tužilaštva je potvrdio magaznu da je uložena formalna žalba protiv Karemansa i dvojice drugih oficira.
 

Karemans je bio komandant holandskih oružanih snaga koje su štitile enklavu Srebrenicu od bosanskih Srba tokom gradjanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije, piše list i navodi da je preko 8.000 ljudi ubijeno i sahranjeno u masovne grobnice kada je enklava pala.
 

Prošlog leta Karemans je izjavio lokalnoj televiziji da on prihvata mogućnost da se pojavi na sudu.
 

Upitan u televizijskom šou programu "Niusur" avgusta 2011. da li očekuje da će biti pozvan da na sudu objasni ta dogadjanja, Karemans je rekao: "Da, ja smatram da je to jedna mogućnost... u retrospektivi, neko je doneo pogrešnu odluku. A taj 'neko' su ljudi koji smeju i mogu doneti odluku u moje ime", preneo je sajt DačNjuz.nl.

Izvor: Blic

Haški sud odbio zahtev Hrvatske za statusom prijatelja suda


Žalbeno veće Haškog suda odbilo je zahtev Hrvatske da dobije status prijatelja suda u žalbenom postupku na presude hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, koji su 2011. proglašeni krivim za ratne zločine nad Srbima za vreme i nakon "Oluje", osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora.

Zahtev je podnela vlada bivše premijerke Jadranke Kosor putem jedne američke advokatske kompanije.


Sredinom decembra prošle godine iz Zagreba je sudu poslan poverljiv akt u kome se traži da njihovi argumenti u korist osuđenih generala budu razmotreni u okviru postupka o žalbama koje su oni podneli.


Sudsko veće je juče taj zahtev odbilo kao neosnovan, a odbijen je i zahtev Hrvatske da u žalbenom postupku protiv Gotovine bude saslušana kao prijatelj suda.


Žalbeno veće sadržaj zahteva Hrvatske još nije obelodanilo, ali je njihov negativan odgovor javan.


U odluci koju je Haški sud objavio danas piše da je Hrvatska u svom zahtevu protumačila da je prvostepenom presudom i sama označena kao odgovorna za zločine na bivšem UN sektoru "Jug", koji je pokrivao severnu Dalmaciju i južnu Liku, odnosno šire područje Knina.


Hrvatska je istakla da se u presudi kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata, osim Gotovine i Markača, navode i drugi visoki vojni i politički zvaničnici hrvatskih vlasti, zbog čega je smatrala da ima pravo da učestvuje u žalbenom postupku.


Odbacujući taj zahtev, veće na čelu s Teodorom Meronom, koji je i predsednik Haškog suda, navelo je da to što je u prvostepenoj presudi utvrđeno da je postojao udruženi zločinački poduhvat protiv Srba iz Krajine ne znači da je utvrđena i odgovornost hrvatske države, već samo individualna odgovornost Gotovine i Markača.


Zahtev za statusom prijatelja suda podnelo je i 12 međunarodnih vojnik i pravnih stručnjaka, ali žalbeno veće o tome još nije donelo odluku, izveštava Nova TV.


Odbrana generala Markača pred Haškim sudom pozvala je žalbeno veće da odbije predlog haškog tužilaštva o odbacivanju zahteva te grupe stručnjaka, koji su u predmetu generala Gotovine i Markača 13. januara zatražili status prijatelja suda, kako bi izneli svoje stavove o zaključcima prvostepene presude koji se tiču nezakonitosti artiljerijskih napada tokom operacije "Oluja".


General Gotovina je 15. aprila nepravosnažno osuđen na 24 godine kao glavnokomandujući u vojno policijskoj operaciji "Oluja" provedenoj početkom avgusta 1995. godine, a Markač je osuđen na 18 godina, kao komandant policijskih snaga koje su označene kao počinioci zločina nakon "Oluje". General Ivan Čermak, koji je bio upravnik Knina nakon "Oluje", oslobođen krivice.
Rasprava o žalbama odbrana Gotovine i Markača u Haškom tribunalu trebalo bi da bude održana na proleće.

Izvor: Blic

Tribunal neomiljen

Većina građana Srbije, više od 70 odsto, ima negativan stav prema Haškom tribunalu i nedavnoj prošlosti, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Misije OEBS-a. Oko 15 odsto građana smatra da je saradnja sa Tribunalom neophodna – zbog pravde.

Više od 70 odsto građana Srbije ima negativan stav prema Haškom tribunalu i smatra da procesi pred tim sudom ne doprinose pomirenju, rezultati su istraživanja javnog mnjenja prema Sudu u Hagu i nedavnoj prošlosti. Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Misije OEBS-a sproveo je "Ipsos Stratedžik marketing".
Izjave Dušana Ignjatovića i Bruna Vekarića

U Srbiji se u poslednjoj deceniji promenilo mnogo, ali je jedna stvar konstantna – većina građana smatra da je rad Tribunala štetan, da sa njim nikada nije trebalo sarađivati, da ga nije bilo ni potrebno osnivati, i da je nepravedan prema Srbima.

Oko 15 odsto građana godinama smatra da je saradnja sa Tribunalom neophodna – zbog pravde.

"Ko je podneo najviše žrtava i koje počionio najviše zločina? To pitamo godinama. Najveći deo zemlje, odnono oko 40 odsto građana smatra da su Srbi podneli najviše žrtava, a da su Hrvati počinili najviše zločina", kaže Svetlana Logar iz "Stratedžik marketinga".

Neinformisanost i otpor su toliki da ispitani čak kažu da se u Hagu sudi za dela koja nisu predviđena međunarodnim pravom i da u Srbiji za takva dela ne bi ni bilo suđenja. Smanjuje se i informisanost građana o zločinima i počiniocima.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da političari retko daju izjave o ovim temama, jer te izjave ne dižu rejtinge, i da se udvaraju javnom mnjenju umesto da kažu istinu o zločinima.

"Istraživanje pokazuje da naši građani malo prate šta se radi u Tribunalu, a da zapravo svi imaju izgrađene stavove o Tribunalu", kaže Dušan Ignjatović iz Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom.

I kada Tribunal završi rad, on će, smatraju učesnici Konferencije, ostati deo istorije bivše Jugoslavije, u kojoj je u ratovima devedesetih stradalo 140.000 ljudi, na stotine hiljada ih je izbeglo, a nekoliko hiljada se i dalje smatra nestalim.

Hag: Oslobođen zbog dobre saradnje


Hag -- Bivši oficir VRS, osuđen 2003. godine na 17 godina zatvora zbog zločina nad muslimanima u Srebrenici, oslobođen je zbog "izuzetne saradnje" sa Tužilaštvom.

Odluku o oslobađanju Dragana Obrenovića, koja je do sada bila tajna, doneo je 21. septembra prošle godine tadašnji predsedavajući Haškog tribunala sudija Patrik Robinson, a Obrenovićev pravni tim je zahtev za njegovo prevremeno oslobađanje podneo šest meseci ranije.

U obrazloženju odluke se navodi da je ona donesena uprkos veoma teškim zločinima koje je Obrenović počinio i tome što je do sada odslužio oko 10 godina kazne, a ne uobičajenih dve trećine koliko je nužno za prevremeno oslobađanje.

U odluci koja je danas objavljena uz izvesno redigovanje, odnosno zatamnjene pojedine delove, uključujući datum oslobađanja, sudija Robinson je naveo da će Obrenović biti oslobođen osam meseci pre nego što odsluži dve trećine kazne, a s obzirom na to da se navodi i da bi taj rok istekao u avgustu ove godine, može se zaključiti da je oslobođen u januaru.

Optužnica podignuta u martu 2001. godine ga je teretila za zločine protiv čovečnosti po tri tačke - istrebljenje, ubistvo i progon srebreničkih muslimana 1995. godine.

Obrenović je uhapšen u aprilu 2001, krivicu je priznao u maju 2003, a u decembru iste godine je osuđen i sledeće godine prebačen u Norvešku na izdržavanje kazne.

Izvor: B92

Svedok: Karadžić rekao da je naredio napad na Srebrenicu

Svedok optužbe Robert Đurđević izjavio je danas na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da mu je Karadžić sredinom jula 1995, pošto je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, rekao da je to učinjeno po njegovom naređenju.

Đurđević, koji je srpski iseljenik u SAD, rekao je da se to dogodilo tokom njegovog susreta sa Karadžićem, 14. jula 1995., u kancelariji predsednika RS na Palama.

 

U to vreme, po optužnici koja Karadžića tereti za genocid u Srebrenici, VRS je već streljala zarobljene muslimanske muškarce u okolini Zvornika.

 

- Karadžić mi je rekao da je napad na Srebrenicu i Žepu sproveden po njegovoj Direktivi broj sedam i da je cilj bio da se 'temperatura podigne do tačke ključanja - posvedočio je Đurđević.

 

Kako je rekao, isto su mu rekli i visoki zvaničnici RS Nikola Koljević i Momčilo Krajišnik, posle čega je bio iznenađen njihovim "jednoglasjem".

 

Direktivom broj 7, koju je potpisao u martu 1995, Karadžić je naložio VRS da život bošnjačkom stanovništvu Srebrenice i Žepe "učini nepodnošljivim kroz vojnu akciju i uskraćivanje humanitarne pomoći".

 

Naredio je vojsci da pažljivo odmerenim i promišljenim vojnim akcijama "stvori nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez ikakve nade za opstanak i život za stanovništvo u Srebrenici i Žepi".

 

Svedok je napomenuo i da je Karadžić, dok su razgovarali, neprekidno pratio izveštaje o Srebrenici na televizijama Si-En-En (CNN) i Skaj njuz (Sky News).

 

Opis sastanka sa Karadžićem iz Đurđevićevog detaljnog dnevnika, tužioci su uveli u dokaze.

 

Đurđević je izjavio i da je tokom boravka na Palama, 13. i 14. jula 1995, od Koljevićevog šefa kabineta čuo da je u Srebrenici "nema više civila, jer ih je (komandant VRS Ratko) Mladić već odveo".

 

Karadžić, koji se brani sam, pitao je Đurđevića, tokom unakrsnog ispitivanja, da li je u vreme njihovog razgovora stekao utisak da su on i Koljević verovali da će domicilno muslimansko stanovništvo ostati u Srebrenici.

 

Uz potvrdan odgovor, svedok je rekao da je Koljević želeo da ode u Srebrenicu i uveri Muslimane da će sa njima biti dobro postupano, sve dok 14. jula 1995. nije postalo jasno da to nije moguće, zato što je stanovništvo već bilo evakuisano iz enklave.

 

- Jeste li tada čuli ikakve informacije da su zarobljenici ubijeni ili bi trebalo da budu ubijeni? - , pitao je Karadžić, a Đurđević je odgovorio odrečno.

 

Upitan da li je tada stekao utisak da je Karadžić "bio sklon tome da se ubijaju nevini", svedok je kazao da je Karadžića ranije čuo kako osuđuje zločine.

 

U dodatnom ispitivanju, zastupnik optužbe pitao je Đurđevića da li je ikada čuo da je Karadžić osudio masovna ubistva zarobljenika u Srebrenici. "Ne", odgovorio je svedok.

 

Đurđević je danas posvedočio i mu je Karadžić govorio o neslaganju sa generalom Mladićem i rekao da će komandanta VRS morati da "penzioniše".

 

Pre odlaska na Pale, Đurđević se u julu 1995. u Beogradu sastao sa načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije koji ga je uveravao da je i dalje u dobrim odnosima za Mladićem i VRS, uprkos sankcijama koje su vlasti u Beogradu uvele protiv RS, zbog odbijanja njenog rukovodstva da prihvati mirovni plan međunarodnih posrednika.

 

Đurđević je danas okončao svedočenje, a zatim je iskaz započeo sledeći svedok optužbe, penzionisani general VRS Petar Škrbić.
 

Suđenje Karadžiću biće nastavljeno sutra. Bivši predsednik RS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova UN" za taoce, 1992-95.

Izvor: Blic

Hag razmatra da pusti Šešelja?


Beograd -- Predsedavajući veća, sudija Antoneti, nagovestio je mogućnost da lider SRS-a Vojislav Šešelj uskoro bude pušten na privremenu slobodu, saznaje "Politika".

"Antoneti zahvaljuje Srbiji na ponuđenim garancijama i navodi da će to biti uzeto u obzir u slučaju novog razmatranja puštanja Šešelja na privremenu slobodu", rekao je "Politici" Ljajić, koji je šef Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom.

U pismu, Antoneti navodi dve varijante kao moguće kada je reč o ukidanju pritvora Šešelju, rekao je Ljajić.

"Ukoliko on ponovo zatraži da bude pušten, Haški tribunal obratiće se nama s pitanjem da li i dalje stoje ponuđene garancije da će se on vratiti u tribunal kada to bude bilo potrebno. Druga mogućnost bila bi procena zdravstvene komisije. Ako ta komisija utvrdi da bi Šešeljevo dalje zadržavanje u pritvoru dovelo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, to bi mogao da bude osnov za privremeno puštanje na slobodu", kazao je Ljajić.

Ljajić nije mogao da prognozira kada bi Šešelj mogao da se nađe na slobodi, jer to na prvom mestu zavisi od zahteva koji sam Šešelj treba da podnese sudu.

Kako piše "Politika", Šešelj ima mogućnost da bude izbornoj listi, jer još nije osuđen. Sudsko veće, kada bude donelo eventualnu odluku o njegovom puštanju na privremenu slobodu, najverovatnije će se osvrnuti i na tu mogućnost.

Velike su šanse da sud zabrani Šešelju svaki vid političkog angažovanja, a vlada Srbije imala bi u tom slučaju obavezu da tribunal dnevno izveštava o njegovim aktivnostima.

"Haški tribunal napravio je presedan u slučaju Ramuša Haradinaja. Njemu je bilo dozvoljeno da se bavi politikom i da učestvuje u izborima u vreme dok je bio na privremenoj slobodi", podsetio je Ljajić.

Izvor: B92

SRS: Šešelju opet jako loše

Beograd -- SRS saopštila je da se njenom lideru Vojislavu Šešelju jutros "naglo pogoršalo zdravstveno stanje", da se oseća loše i da je zatražio pregled lekara.

SRS je ponovo zatražila da Šešelj "pod hitno" bude oslobođen, jer, kako tvrde, Tužilaštvo u Hagu nije dokazalo nijednu tačku optužnice, a "njegov život je i dalje u opasnosti zbog nemara Haškog tribunala".

SRS smatra da Haški tribunal "tendenciozno zapostavlja Šešeljevo sve gore stanje u nameri da izazove njegovu smrt, jer je Tužilaštvo doživelo potpuni fijasko".

S druge strane, neki beogradski mediji spekulišu da bi lider radikala mogao da se vrati u Srbiju, posle garancija koje je za njega pružila Vlada Srbije, u petak, 13. aprila.

Izvor: B92