Šešelj imao preča posla nego da se vidi sa Antićem: Igrao je šah


Hag - Savetnik predsednika Srbije Oliver Antić izjavio je danas u Hagu da lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj nije juče u pritvoru Haškog tribunala došao na razgovor s njim zato što je "igrao šah".

 

Oliver Antić u poseti Haškom tribunalu: Nekima od pritvorenih davao sam pravne savete
Šešelj "juče nije došao, igrao je šah. A ja sam mu poručio da - pošto ja vodim protiv njega u šahu 2-0 - može slobodno da ponese i šah, pa eto i to ću da mu učinim, da bude revanš. Ali, nije juče došao, možda će danas", rekao je   novinarima Antić, koji je u prošlosti bio Šešeljev saradnik.

 
Lider radikala u pritvoru Tribunala, u kojem je od 24. februara 2003, čeka na presudu po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
 
Antić, koji je i glavni pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova Srbije, rekao je da je juče u sudskom pritvoru u Sheveningenu razgovarao sa jednim brojem pritvorenih Srba.
 
Kako je rekao, saslušao je njihove probleme i želje u vezi sa pomoći koja bi im mogla biti pružena u zemlji "u skladu sa zakonom", a nekima od njih dao je i "pravne savete".
 
Obilazak pritvorenika, Antić će nastaviti danas.  Antić je jutros razgovarao i sa predsednikom Haškog tribunala Teodorom Meronom . Kazao je da je u otvorenom razgovoru razmotreno šta se može učiniti da se "poboljšaju uslovi" za
pritvorene državljane Srbije.
 
Savetnik Tomislava Nikolića izrazio je nadu da će "u budućnosti biti poboljšanja".
 
Predsednik Tribunala Meron bio je "iznenađen, da ne kažem oduševljen" razgovorom, ocenio je Antić, dodajući da ga je sudija Meron ispratio do vrata suda, "što je vrlo retko". Antić je juče razgovarao i sa glavnim tužiocem Tribunala Seržom Bramercom.

Izvor: Blic

A kome si prodavao po Ibarskoj magistrali informacije, casno i posteno 

Хашки трибунал осудио Мићу Станишића и Стојана Жупљанина на по 22 године затвора            
среда, 27. март 2013.

Хашки трибунал провестепено осудио бивше високе полицијске званичнике Републике Српске Мићу Станишића и Стојана Жупљанина на по 22 године затвора.

Они су били оптужени за прогон Муслимана и Хрвата током рата у БиХ, 1992. године. Ово је првостепена пресуда Хашког суда.



Станишић, ратни министар унутрашњих послова РС, и Жупљанин, начелник регионалне полиције у Бањалуци, криви су, према речима судије Бартона Хола, за убиства, прогон и мучење Муслимана и Хрвата у БиХ од априла до децембра 1992.

Хашки трибунал је утврдио да Жупљанин није крив за њихово истребљење, што му се такође стављало на терет.


Кривична дела за која су Станишић и Жупљанин осуђени у оптужници су квалификована као злочини против човечности и кршење закона и обичаја рата.

У завршној речи, тужиоци су, у мају прошле године, затражили да судије прогласе кривим Станишића и Жупљанина и изрекну им казну доживотног затвора. Одбране су затражиле да оптужени буду ослобођени, тврдећи да њихова кривица током суђења није доказана.

Суђење Станишићу и Жупљанину у Хагу почело је 14. септембра 2009.

Станишић се добровољно предао Трибуналу у марту 2005, а до почетка процеса и више пута током суђења био је на привременој слободи у Србији.

Власти Србије ухапсиле су Жупљанина у јуну 2008. у Панчеву и изручиле га у Хаг.

(Бета)

Neuspeo bojkot sednice o radu Haškog tribunala

Samo u jednom danu, dvadesetak zemalja prijavilo se za učešće u javnoj raspravi posvećenoj radu međunarodnih krivičnih sudova koja će 10. aprila biti održana u Generalnoj skupštini UN, saznaje “Blic” u diplomatskim krugovima u Njujorku.

Ovu informaciju potvrdio je i predsednik GS UN Vuk Jeremić, koji je za naš list izjavio da pokušaj organizovanja bojkota nije uspeo.

- Prve su se prijavile Turska i Hrvatska, a potom Švajcarska i Brazil. U prvom danu to su učinile i Evropska unija, Argentina, Pakistan, Kolumbija, Palestina, Egipat... - navodi dobro obavešteni sagovornik “Blica”.

Jeremić nije želeo da govori o učesnicima, ali je zadovoljan što je prevaziđen težak psihološki momenat pritisaka, što bojkot definitivno nije uspeo i što je sada izvesno da će se javna rasprava održati.

- Odoleli smo pritiscima da od ovog događaja odustanemo i sada je jasno da organizovani pokušaj bojkota nije uspeo. Države članice UN su od utorka počele zvanično da se prijavljuju za učešće, u velikom broju. Ovo je prvi put da se tema međunarodnog krivičnog pravosuđa pokreće u otvorenom formatu GS UN, i mislim da smo ovom odlukom napravili značajan doprinos debati po jednom izuzetno važnom pitanju za međunarodne odnose - navodi Jeremić za “Blic” i objašnjava da će svaka država imati slobodu da iznese svoje stavove, koji će postati deo zvaničnog dokumenta UN.

Debatu koja će biti podeljena u dva dela otvoriće Vuk Jeremić i generalni sekretar UN Ban Ki Mun. U prepodnevnom delu će učestvovati predstavnici država, dok će po podne biti održana dva panela - jedan posvećen pravdi, drugi pomirenju.

- Srbiju će na popodnevnom panelu predstavljati direktor Dokumentaciono-informativnog centra “Veritas” Savo Štrbac i istoričar Čedomir Antić. Ostala imena učesnika čuvaju se za sada u tajnosti jer se događalo da zbog pritisaka ljudi koji su zvanično potvrdili učešće, posle nekoliko dana odustanu. Zato će konačan spisak biti objavljen na sajtu GS UN 24 sata pred početak debate - navodi izvor “Blica”.

Među onima koji su zbog pritisaka odustali su, kako navodi naš izvor, Kenet Rot, direktor „Hjuman rajts voča“, Tina Intelman, predsednica Parlamentarne skupštine zemalja potpisnica rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, kao i predsednik Međunarodnog krivičnog suda Sanghjun Song.

Ranije je najavljeno da će u prvom delu Srbiju predstavljati predsednik Tomislav Nikolić. Jeremić neće biti među učesnicima, već će otvoriti i zatvoriti debatu.

Izvor: Blic

 Џефри Најс: Хаг водио мање рачуна о жртвама, а више о интересима великих сила
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
понедељак, 10. јун 2013.

САРАЈЕВО – Последње пресуде у Хашком суду „говоре о томе да је Трибунал спреман да у историји остане запамћен као институција која је водила мање рачуна о интересима жртава а више о војним интересима великих сила”, изјавио је некадашњи тужилац у процесу Трибунала у Хагу (ICTY) против Слободана Милошевића, Џефри Најс.

Најс је за данашње издање сарајевског листа „Дневни аваз” рекао да пресуде које су изречене Јадранку Прлићу, Момчилу Перишићу, Франку Симатовићу и Јовици Станишићу „јесу необичне али за њега оне нису превелико изненађење”.

„Приметићете да је, с изузетком успутне осуде Туђмана у случају Прлић, одговорност за све што се десило у Босни, и остаје у Босни. Међутим, Туђман се никада није суочио са судом, и свако спомињање његове кривице ће се врло брзо заборавити. Београд и сви остали оптужени Срби из Србије - кроз ослобађајуће пресуде Перишићу, Станишићу и Симатовићу су ослобођени оптужби”, рекао је Најс.

Он је додао да је, с друге стране, Босна и Херцеговина била немарна у писању властите историје сукоба, те да „чак ни мајке Сребренице нису биле у стању да подстакну босанску владу да нешто уради на том плану”.

„Уместо тога, оставили су артикулисање историје сукоба у рукама Србије која је успешно замаглила све важне чињенице. Сада су добили и пресуде Трибунала, које ће можда постати коначне, без обзира на то што их је већина угледних светских правника подвргнула озбиљној критици”, казао је Најс.

Према његовим речима, „мало тога у задњим пресудама допустиће преживелима Сребренице и других градова погођених злочинима, да верују да су ICTY и међународна заједница која га је повремено подржавала, на њиховој страни”.

Он је истакао да УН и Трибунал из свега треба да извуку озбиљне поуке.

„Без унутрашњег увида у рад Уреда главног тужиоца или рад судских већа, немогуће је рећи шта је проузроковало ове недавне изненађујуће пресуде. Али УН и Трибунал не би смели олако прећи преко ових пресуда, јер оне могу нарушити поверење у међународни кривични закон, а посебно поверење у овај Трибунал”, оценио је Најс.

Додао је да „недавне пресуде са веома јаким неслагањем одређених судија које су биле мањина у већима, сугеришу да судије ратују једни с другима”.

Најс је упутио критике и властима Косова које су „показале сличан поданички однос тако што су допустиле да се њихов премијер стално суочава с прљавим отпужбама о трансплантацији органа које засигурно немају било какву кредибилност, али су и даље ту као оптужбе”.

„Истрага коју проводи Американац Клинт Вилијамсон (Clint Williamson) очигледно има велике потешкоће. Претпоставимо да ће оптужбе против Хашима Тачија бити одбачене. Задњи пут када сам прегледавао овај предмет, нисам нашао никакве доказе против њега у материјалу који ми је предочен. Но, много ће година проћи пре него што ова нова мала држава не буде зависна о Америци у сваком погледу”, закључио је Најс.

(Бета)

Pobuna haškog sudije

Sudija haškog Tribunala, Danac Frederik Harhof u pismu koje je poslao na 56 adresa, oštro kritikovao taj sud povodom nekoliko presuda srpskim i hrvatskim zvaničnicima, objavio je danski dnevnik BT.



Sudija Harhof ocenjuje da su "duboko zabrinjavajuće" oslobađajuće presude u slučaju hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, kao i srpskog generala Momčila Perišića i čelnika nekadašnje službe državne bezbednosti Jovice Stanišića i Franka Simatovića.

 "Najgora od svega je sumnja da su neke od mojih kolega bile izložene kratkoročnom političkom pritisku koji u potpunosti menja premise za moj rad u službi pravde i mudrosti", navodi sudija Harhof u pismu koje je BT objavio u celini.

 Posebno je problematično, po njegovom mišljenju, što iz tih presuda proizilazi da se ubuduće lica na najvišim vojnim i političkim položajima mogu osuditi za pojedinačne ratne zločine samo ako su lično učestvovala u njihovom planiranju ili izvršenju.

 Danski sudija je optužio predsednika Tribunala Teodora Merona da je vršio pritisak na druge sudije, izraživši sumnju da je Meron to činio pod uticajem "vojnog establišmenta" SAD i Izraela.

 "Da nije neki američki ili izraelski zvaničnik upotrebio svoj uticaj na američkog predsednika suda (u Hagu) kako bi osigurao promenu kursa (Tribunala)?", pita sudija Harhof u pismu, uz procenu da se to možda dogodilo "kada se haška sudska praksa previše približila licima na najvišim vojnim položajima".

Izvor: Mondo

HAŠKI SUDIJA HARHOF: Naterali su nas da osobodimo Gotovinu i Markača

Američki predsednik Haškog suda Teodor Meron vršio je pritisak na svoje kolege u slučajevima Gotovine i Perišića. Bilo mu je jako stalo da dođe do oslobađajuće presude, navodi sudija u pismu svojim kolegama

HAG - Haški sud ne deli pravdu, već sprovodi političke odluke, napisao je Frederik Harhof, jedan od sudija na međunarodnom tribunalu u Hagu, u pismu svojim kolegama.

U pismu se Harhof posebno osvrnuo na nedavne oslobađajuće presude Anti Gotovini, Mladenu Markaču, Momčilu Perišiću, Franku Simatoviću i Jovici Stanišiću.

"To je protivno svakoj vrsti pravde", napisao je Harhof referirajući na oslobađajuću presudu hrvatskim generalima Gotovini i Markaču.

"Američki predsednik Haškog suda Teodor Meron vršio je pritisak na svoje kolege u slučajevima Gotovine i Perišića. Bilo mu je jako stalo da dođe do oslobađajuće presude i imao je sreće kada je u zadnji čas uspeo da nagovori ostarelog turskog sudiju da promeni mišljenje", piše Harhof.

"Ostareli turski sudija" na kog se Danac poziva je Mehmet Guni, 77-godišnjak koji je glasao da Gotovina i Markač budu oslobođeni.

Podsećamo, do oslobađajuće presude hrvatskim generalima došlo se preglasavanjem; troje sudija bilo je za (Meron, Gunei i Patrik Robinson), a dvoje protiv (Fausto Pokar i Karmel Agius).

"Recentne presude izazvale su kod mene duboku profesionalnu i moralnu dilemu, koju nisam do sada iskusio. Najgora od svega je sumnja da su neke moje kolege izloženi političkom pritisku. To sasvim menja premisu moga posla, koji bi trebalo da služi principima razuma i pravde", piše Harhof.

U svom dramatičnom pismu danski sudija ističe da su haške sudije prisiljene da svesno puštaju ratne zločince na slobodu. Kao izvor takvih pritisaka Harhof je istakao predsednika sudija, Amerikanca Merona, koji je bio šef sudskog veća koje je oslobodilo Gotovinu i Markača.

"Čini se da se vojni establišment u moćnim državama poput SAD i Izraela prestrašio da se Haški sud previše približava najviše rangiranim vojnim funkcionerima. Jesu li izraelski ili američki funkcioneri izvršili pritisak na američkog predsednika Haškog suda da promeni tok sudskih postupaka?", pita se Harhof u svom pismu.

Izvor: Kurir

Haški tribunal će 11. jula potvrditi ili poništiti prvostepenu odluku kojom je bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, na polovini suđenja, oslobođen optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština, 1992-95.

Na čelu žalbenog veća, koje će presuditi je američki sudija Teodor Meron, koji je i predsednik Tribunala.
 
Tužioci su u žalbi tražili da apelaciono veće suda tu presudu poništi, a Karadžićeva odbrana, nasuprot tome, da oslobađajuća presuda bude potvrđena.
 
Pošto su tužioci završili izvođenje dokaza, raspravno veće Haškog tribunala je 28. juna prošle godine oslobodilo Karadžića optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.
 
Veće koje sudi Karadžiću utvrdilo je tada da zločini koje srpske snage, po izvedenim dokazima, jesu počinile - uključujući progon i istrebljenje - nisu bili počinjeni s "genocidnom namerom" da se Muslimani i Hrvati "unište u potpunosti ili delimično kao etničke grupe".
 
Tužioci su - tokom žalbene rasprave u maju - tvrdili da je presuda pogrešna i da su izveli dovoljno dokaza ne samo o teškim zločinima u opštinama, nego i da su zlodela bila posledica Karadžićeve "genocidne namere".
 
Tužilac Alan Tiger naglasio je da dokazano da su Karadžićeve snage 1992. počinile zlodela koja čine genocid - masovna ubistva; nanošenje teških fizičkih i psihičkih povreda i stvaranje nepodnošljivih uslova za opstanak cele etničke grupe ili njenih delova.
 
Navodeći kao primer teške zločine počinjene u logorima Omarska i Keraterm, u okviru progona skoro celog muslimanskog stanovništva iz opštine Prijedor, Tiger je rekao da je dokazano da su "tela 5.000 Muslimana bačena u okno rudnika", nakon čega su srpski zvaničnici "razmatrali da li da ih samelju ili spale".
 
Kao rezultat, predratni udeo Muslimana u ukupnom stanovništvu od 42 odsto, posle rata smanjio se na jedan odsto, precizirao je zastupnik optužbe.
 
Preostalih 10 tačaka optužnice terete Karadžića za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
Tužilac Tiger je, kao dokaz "genocidne namere" optuženog, u sudnici pustio skupštinski govor u kojem je Karadžić u oktobru 1991. poručio muslimanskim poslanicima:
 
"Nemojte misliti da nećete odvesti BiH u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako dođe do rata".
 
Ne osporavajući da bi se neke Karadžićeve izjave mogle shvatiti kao izraz "genocidne namere", njegov pravni savetnik Piter Robinson tvrdio je, međutim, da one nisu relevante, zato što genocida nije bilo na terenu, kako je utvrdilo i prvostepeno veće.
 
"Nema dokaza da je iko postupio po tim izjavama", rekao je Robinson, podvlačeći da su srpske snage imale "priliku i sredstva da unište desetine hiljada nesrba, ali da to nisu učinile".
 
Robinson je naznačio i da je veštak tužilaštva utvrdio da je u ratu u BiH stradalo dva odsto muslimanskog stanovništva. "Ako su Karadžić i Mladić imali genocidnu nameru, kako joj je 98 odsto Muslimana izmaklo", upitao se zastupnik odbrane.
 
Da genocida van Srebrenice nije bio, podsetio je Robinson, utvrdio je i Međunarodni sud pravde u procesu BiH protiv Srbije, kao i sam Tribunal u presudama Momčilu Krajišniku i drugim bosanskim Srbima.
 
Obraćajući se sudijama, Karadžić je rekao da ne samo da on nije kriv, "nego niko nije kriv za genocid, jer genocida nije bilo". Tvrdio je da "u hiljadama mojih govora i intervjua" i naređenja, tužioci ne mogu da nađu genocidnu nameru".
 
"Čak i da nije tako, na terenu nema genocida... Nema genocida nigde, a zločina je bilo, ali ih je država gonila i zabranjivala", kazao je Karadžić.
 
Pozivajući se na nalaze veštaka tužilaštva, optuženi je tvrdio je u ratu u BiH stradalo procentualno više Srba - 2,8 odsto od ukupnog broja - nego Muslimana.
 
Svoj govor u Skupštini BiH, Karadžić je nazvao "izuzetno antiratnim", tvrdeći da je "nastojao da ih odgovori od rata".

Izvor: Blic

Beograd -- Penzionisani general VJ Dragoljub Ojdanić danas se iz Haga vraća u Beograd, nakon što su mu istekle dve trećine kazne, pišu "Novosti".

Ojdanić u Tribunalu je osuđen na 15 godina zbog odgovornosti za zločine na Kosovu.

Ojdanić se, kako navode Novosti, vraća u Srbiju redovnom linijom "Er Srbije".

Početkom godine, ovaj nekadašnji načelnik Generalštaba VJ i ministar odbrane je, kao i tužilaštvo, povukao žalbu na presudu. U podnesku koji je tada predao sudu, Ojdanić je prihvatio svoju krivicu.

"Kosovski" proces protiv bivših državnika, vojnih i policijskih funkcionera SRJ i Srbije koji su optuženi za zločine na KiM tokom NATO bombardovanja još nije pravnosnažno okončan za sve.

Milan Milutinović je oslobođen u prvom stepenu i tužilaštvo nije htelo da se žali. Međutim, na konačnu presudu čekaju još bivši vicepremijer Vlade SRJ Nikola Šainović, nekadašnji komandant Treće armije genral Nebojša Pavković, načelnik štaba Prištinskog korpusa genral Vladimir Lazarević i Sreten Lukić koji je tokom NATO bombardovanja bio načelnik MUP za KiM, podsećaju "Novosti" u svom elektronskom izdanju.

Izvor: B92