Bugarska bira predsednika

U Bugarskoj je juče održan drugi krug izbora na kojima se odlučuje koji će predsednik uvesti zemlju u EU sledeće godine. U prvom krugu, održanom pre dve nedelje, dosadašnji predsednik Georgi Parvanov osvojio je 64 odsto glasova, dok je njegov protivnik Volen Siderov dobio 21 odsto. Pošto je izlaznost bila ispod 50 odsto, organizovan je drugi krug, u kome je za pobedu potrebno 50 odsto glasova izašlih birača, bez obzira na izlaznost.

Parvanov, bivši socijalistički vođa, važi za favorita.

CDC/GB

Izvor: Blic

Nova napetost u blizini granice sa pojasom Gaze

Poslije izraelskih izvještaja da se planira bombardovanje podzemnih tunela i straha da bi palestinski ekstremisti mogli da probiju granični zid, Egipat pojačava granicu prema pojasu Gaze

TEL AVIV - Egipat je razmjestio oko 5.000 dodatnih pripadnika snaga bezbjednosti u blizini granice s pojasom Gaze, poslije izvještaja u izraelskim medijima da se planira bombardovanje podzemnih tunela za koje se sumnja da služe za  krijumčarenje oružja na palestinske teritorije, saopštili su zvaničnici u Kairu.

Međutim, izraelski izvori izjavili su za Radio Izrael da toj zemlji nije poznato da se tako velika egipatska snaga razmješta duž granice.

Jedan neimenovani egipatski zvaničnik izjavio je Rojtersu u Kairu da je "pojačanje traženo poslije izraelskih izvještaja, a i zbog straha da će palestinski ekstremisti probiti granični zid između pojasa Gaze i Egipta".

Duž granice se razmještaju pripadnici policijskih centralnih bezbjednosnih snaga.

U tom području, poznatom pod imenom Ruta Filadelfija, već su razmješteni egipatski graničari.

Snage se pojačavaju zbog straha od posljedica koje bi bombardovanje moglo da ima na oko 20.000 civila koji žive na egipatskoj strani granice.

Izraelski dnevnik "Maariv" objavio je u petak da će se koristiti navođene rakete, kako bi se prodrlo duboko ispod zemlje, u namjeri da se uništi mreža tunela duga 11 kilometara.

Odluka o upotrebi "pametnih" bombi mogla bi da bude zamjena za ponovnu okupaciju čitave teritorije, objavio je list.

Izrael nije u stanju da kontroliše krijumčarenje oružja u pojas Gaze, otkako je povukao svoje snage iz  pojasa Gaze u ljeto prošle godine, čime je okončano gotovo četiri decenije okupacije.

- Mi pratimo situaciju s velikom zabrinutošću i nismo primili nikakvo upozorenje od izraelske strane o toj operaciji - rekao je jedan egipatski zvaničnik.

Odgovarajući na vijesti o gomilanju egipatskih snaga, jedan izraelski bezbjednosni zvaničnik izjavio je da je zvanični Jerusalim "više nego srećan da Egipat pokazuje svoj suverenitet i sprečava krijumčarenje ispod Rute Filadelfija".

- Izrael je za saradnju i jedva čeka da  Egipat preduzme ozbiljnije akcije protiv nelegalnog krijumčarenja u pojas Gaze - kazao je taj zvaničnik za "Džeruzalem post".

Zvaničnik je, međutim, naglasio da plan o upotrebi "pametnih bombi" nije odobren, niti  predstavljen ministru odbrane Izraela.

U međuvremenu, egipatske bezbjednosne snage patroliraju putevima u graničnim gradovima širom sjevernog dijela Sinajskog poluostrva i postavljaju kontrolne punktove, izjavio je jedan zvaničnik egipatskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Policija navodno organizuje i racije na skrovišta ekstremista, prenijeli su izraelski mediji.

Prošle sedmice izraelska armija otkrila je 15 tunela ispod granice Egipta i pojasa Gaze. 

VELIKA OFANZIVA

Izrael je pokrenuo veliku ofanzivu na pojas Gaze krajem juna, poslije otmice izraelskog vojnika Gilada Šalita u prekograničnom upadu palestinskih ekstremista  na  vojni punkt u južnom Izraelu.

Cilj ofanzive je bilo oslobađanje vojnika, zaustavljanje raketnih napada na jug Izraela i krijumčarenja oružja.

Nijedan od tih ciljeva nije postignut za posljednja četiri mjeseca, koliko ofanziva traje. 

U njoj je ubijeno bezmalo 300 Palestinaca, od toga polovina civila.

Izvor: Glas Srpske

Ni­sam još umro

NE­NA­JA­VLjE­NO, u sti­lu ve­li­kog ko­mu­ni­ka­to­ra, ku­ban­ski li­der Fi­del Ka­stro se u su­bo­tu po pod­ne ogla­sio pre­ko te­le­vi­zij­skih ekra­na da svo­jim ne­pri­ja­te­lji­ma "na se­ve­ru" po­ru­či da ni­je mr­tav, a ku­ban­skim su­gra­đa­ni­ma da je živ i da ra­di, ko­li­ko mu na­ru­še­no zdra­vlje do­pu­šta.
"Po­što su me mo­ji ne­pri­ja­te­lji već pro­gla­si­li mr­tvim, ili u naj­bo­ljem slu­ča­ju da sam na sa­mr­ti", re­kao je Ka­stro, obra­ća­ju­ći se Ku­ban­ci­ma sa vi­deo snim­ka, "či­ni mi za­do­volj­stvo da mo­gu da­nas da vam se pre­ko ovih sni­ma­ka ja­vim".
Na po­nu­đe­nim snim­ci­ma, ko­ji su na­pra­vlje­ni istog da­na, Ka­stro, ob­u­čen sport­ski, u duk­se­ri­ci i pa­ti­ka­ma, či­ta "Gran­mu" i "Hu­ven­tud re­bel­de" sa naj­sve­ži­jim ve­sti­ma.
"Ove no­vi­ne su od da­nas", ka­že Ka­stro sa ekra­na i do­da­je da će sa­da ku­ban­ski ne­pri­ja­te­lji u Ame­ri­ci mo­ra­ti da ob­ja­sne svo­joj jav­no­sti ka­ko je Ka­stro "vas­kr­snuo".
Na snim­ku iz bo­le­snič­ke so­be, vi­di se da je Ka­stro pu­no iz­gu­bio na te­ži­ni, ali da ja­sno i krep­ko go­vo­ri, še­ta se pre­ko so­be, da ni­je "na sa­mr­ti". "Ja sam vam i ra­ni­je re­kao ono šta su mi le­ka­ri ka­za­li da će opo­ra­vak bi­ti spor i da ni­je bez ri­zi­ka, obra­tio se Fi­del Ku­ban­ci­ma. Ali, uspe­šno se opo­ra­vljam. Či­tam, pra­tim ve­sti, uče­stvu­jem u do­no­še­nju od­lu­ka, te­le­fo­ni­ram..."
"Či­tao sam, gle­dao sam pro­te­klih da­na one ve­sti o to­me da je "Ka­stro mr­tav", da sam "u ko­mi" i slič­ne glu­po­sti, do­dao je Ka­stro, uz na­po­me­nu da je upra­vo zbog to­ga i po­zvao ku­ban­sku te­le­vi­zi­ju da na­pra­vi ove snim­ke.
Raz­log za spe­ku­la­ci­je o Ka­stro­vim "za­vr­šnim tre­nu­ci­ma", bi­lo je to da se ku­ban­ski li­der ni­je po­ja­vlji­vao u jav­no­sti pu­nih 40 da­na. Po­sled­nja vest ko­ja je ob­ja­vlje­na bi­la je ona u "Gran­mi" od 18. sep­tem­bra da se sa­stao sa jed­nim ar­gen­tin­skim po­sla­ni­kom, ne­po­sred­no po­sle Sa­mi­ta ne­svr­sta­nih. Od on­da ni­je bi­lo o nje­mu ni ve­sti, ni nje­go­vih fo­to­gra­fi­ja.
Ta­da je u Ame­ri­ci kre­nuo ta­las spe­ku­la­ci­ja. An­ti­ka­stri­stič­ka emi­gra­ci­ja na Flo­ri­di ob­ja­vi­la je da je Ka­stro u ko­mi, a on­da i da je umro. Ugled­ni ame­rič­ki ne­delj­nik "Tajm", po­zi­va­ju­ći se na oba­ve­štaj­ne iz­vo­re, iz­neo je tvrd­nju da je Ka­stro obo­leo "od ra­ka u za­vr­šnoj fa­zi" i da je pi­ta­nje da­na ka­da će umre­ti.
Pre ne­ki dan ma­drid­ski "El Pa­is" je ob­ja­vio da je Ka­stro "u kri­tič­nom sta­nju", da ga zbog to­ga ne­ma ta­ko du­go u jav­no­sti.
List do­da­je da se le­ka­ri bo­re za nje­gov ži­vot i da su pro­te­klih da­na mo­ra­li da pre­du­zmu naj­ma­nje još jed­nu, a po sve­mu su­de­ći i dve hi­rur­ške in­ter­ven­ci­je.
Ka­stro u su­bo­tu ni­je ni­šta re­kao o to­me ka­da se vra­ća re­dov­nim ak­tiv­no­sti­ma i ka­da će po­no­vo pre­u­ze­ti vlast na Ku­bi.
On je još 31. ju­la ove go­di­ne sa­op­štio da je obo­leo, da je bio iz­lo­žen kom­pli­ko­va­noj ope­ra­ci­ji i da vlast pri­vre­me­no pre­no­si na bra­ta Ra­u­la. On­da je on ta­ko­đe re­kao da će sta­nje nje­go­ve bo­le­ti i nje­go­vog opo­rav­ka bi­ti ne­ka vr­sta "dr­žav­ne taj­ne" i to pr­ven­stve­no zbog to­ga da bi se pred­u­pre­di­le ma­ni­pu­la­ci­je ku­ban­skih ne­pri­ja­te­lja.

MO­RA­LES O KA­STRU
BO­LI­VIJ­SKI po­pu­li­stič­ki pred­sed­nik Evo Mo­ra­les, ko­ji je ina­če pri­ja­telj Fi­de­la Ka­stra, iz­ja­vio je ovog vi­ken­da da ima "po­u­zda­ne in­for­ma­ci­je" da je ku­ban­skom vo­đi sve bo­lje, da je opo­ra­vak ve­o­ma uspe­šan i da će on "naj­da­lje za tri ne­de­lje" po­no­vo pre­u­ze­ti ru­ko­vo­de­će funk­ci­je na Ku­bi.
Ve­ne­cu­e­lan­ski pred­sed­nik Ča­ves je ta­ko­đe re­kao da zna da je Ka­stro ustao na no­ge i da već iz­la­zi iz bol­ni­ce i še­ta par­ko­vi­ma!

Izvor: Vecernje novosti

Posle Avganistana, skrnavljenje leševa i na Kosovu

BERLIN - Pripadnici nemačkih oružanih snaga su se, prema pisanju nemačkih medija, možda i na Kosovu fotografisali sa leševima.

Psiholog Bundesvera Horst Šu izjavio je za jučerašnji „Bild am zontag“ da je „čak i na Kosovu video da su mladi vojnici prilikom ekshumacija ili na odeljenjima za patologiju pravili fotografije koje su potom tajno razmenjivali u kasarnama, pri čemu pretpostavljeni očito nisu o tome ništa znali“.

Nemačku od prošle sedmice potresa skandal nakon što je dnevnik „Bild“ objavio seriju fotografija iz Avganistana na kojima vojnici Bundesvera poziraju sa ljudskim lobanjama.

Magazin „Špigl“ ocenjuje da bi čitava priča „dobila novi kvalitet“ ukoliko bi se ispostavilo da je i na Kosovu zaista bilo slučajeva sličnih kao što su oni prikazani na fotografijama iz Avganistana. Jer, „u Avganistanu su za fotografisanje korišćeni skeleti, na Kosovu mrtvi uglavnom nisu bili dugo ispod zemlje kada su leševi otkriveni“.

(Beta)

Izvor: Blic

Sankcije Savjeta bezbjednosti dodatni motiv za Teheran
Svijet - 30 Oct 2006 19:00:00

TEHERAN - Iranski predsjednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je juče da sankcije Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija zbog nuklearnog programa Teherana mogu samo još više da "motivišu" ovu državu.

- Bili smo pod sankcijama posljednjih 27 godina i to nas nije zaustavilo, već je dovelo do još veće motivisanosti mladih u Iranu - rekao je Ahmadinedžad u gradu Varamin, južno od Teherana, ponovivši da njegova zemlja neće odustati od svog prava da nastavi da usavršava nuklearnu tehnologiju.

- Iran će ostati ujedinjen protiv bilo kakve diskriminacije i odlučno će odgovoriti na svaki korak koji bi ograničio naša prava - rekao je on, prenosi Tanjug.

Ahmadinedžad je optužio SAD i Veliku Britaniju da se posljednjih 50 godina suprotstavljaju Iranu kako bi koristili naftu, kao i da žele da "oduzmu Iranu njegove sopstvene prirodne izvore (uranijum)".

- Gdje god su se te dvije zemlje umiješale, bilo to u Iraku, Avganistanu, Libanu ili Palestini, situacija je postala još gora - dodao je on, ne komentarišući prošlonedjeljno proširenje nuklearnog programa ubacivanjem gasa u drugu mrežu centrifuga.

Izvor: Glas Srpske

"Vaskrsnuo" Fidel Kastro
Svijet - 29 Oct 2006 19:00:00

NjUJORK - Sve američke televizijske mreže prikazale su u subotu uveče snimak kubanskog lidera Fidela Kastra u šetnji, kako buntovnički poručuje Sjedinjenim Američkim Državama da će, pošto su ga prethodno sahranile, "sada morati i da ga vaskrsnu".

Snimak, na kome 80-godišnji lider kubanske revolucije drži subotnje izdanje dnevnika "Granma", koji važi za glasilo tamošnje komunističke partije, emitovala je, nešto ranije, kubanska televizija.

- Sada kad su me naši neprijatelji prerano proglasili mrtvim ili na umoru, srećan sam što mogu sunarodnicima i prijateljima širom svijeta da pošaljem ovaj kratak filmski materijal - rekao je Kastro.

- Da vidimo šta će sad da kažu. Moraće da me vaskrsnu - rekao je Kastro u prvom javnom pojavljivanju od 26. jula, kada je otišao na liječenje.

Kubanske vlasti držale su zdravstveno stanje Fidela Kastra pod velom tajne, zbog čega su američke obavještajne službe zaključile da je državnik koji 47 godina upravlja socijalističkom Kubom na samrti, te da su u Havani u toku pripreme za primopredaju vlasti.

Kubanska televizija saopštila je, u međuvremenu, da su snimak Kastrove šetnje i kratak razgovor načinjeni u subotu poslije podne po lokalnom vremenu.

Izvor: Glas Srpske

Ta­la­si pla­ve Ve­li­ku ja­bu­ku

NJU­JORK (Fo­Net) - Ta­la­si će po­pla­vi­ti Men­he­ten, Kvins i Bru­klin jer će se mo­re oko Ve­li­ke Ja­bu­ke po­di­ći za vi­še od jed­nog me­tra, ni­je sce­na­rio pre­pi­san iz fil­ma Dan po­sle su­tra, ne­go iz na­uč­ne stu­di­je o glo­bal­nom oto­plja­va­nju.
Ni­vo mo­ra oko Nju­jor­ka mo­gao bi u ovom ve­ku znat­no da po­ra­ste zbog glo­bal­nog oto­plja­va­nja, pa bi Ve­li­ka Ja­bu­ka mo­gla bi­ti iz­lo­že­na ogrom­nom ri­zi­ku od po­pla­vlji­va­nja ta­la­si­ma ko­je uzro­ku­ju ura­ga­ni, pred­vi­đa no­va stu­di­ja.
Ni­vo mo­ra mo­gao bi do 2050. da po­ra­ste za 40 do 50 cen­ti­me­ta­ra, a do 2080. za vi­še od me­tra.
"S ta­ko vi­so­kim ni­vo­om mo­ra, sva­ka ve­ća olu­ja po­pla­vi­će kvar­to­ve ko­ji se na­la­ze uz oba­lu, a grad­ski sa­o­bra­ćaj bi­će u pre­ki­du", ka­že Vi­vi­en Gor­nic iz In­sti­tu­ta NA­SA Go­dard i nju­jor­škog Uni­ver­zi­te­ta Ko­lum­bi­ja, ko­ja je ra­di­la na ovoj stu­di­ji.
Iako ret­ki, ura­ga­ni su i do­sad po­ga­đa­li Nju­jork. Naj­ja­či je bio ura­gan če­tvr­tog ste­pe­na ko­ji je di­vljao po Ka­ri­bi­ma, a 3. sep­tem­bra 1821. pri­bli­žio se i kop­nu, pa su če­ti­ri me­tra vi­so­ki ta­la­si po­pla­vi­li ju­žne de­lo­ve Men­het­na.
"Ve­li­ki ura­gan iz 1938." sna­ge tri ste­pe­na (naj­ja­či je pet ste­pe­ni) pro­hu­jao je Long Aj­lan­dom 21. sep­tem­bra 1938. Ta olu­ja, ko­ja je od­ne­la naj­ma­nje 600 ži­vo­ta, pred so­bom je po­di­gla plim­ni ta­las vi­sok go­to­vo 11 me­ta­ra, ko­ji je od­neo za­štit­ne na­si­pe i po­pla­vio zgra­de.
Struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da bi slič­na olu­ja, da da­nas po­go­di Men­hetn, bi­la ka­ta­stro­fal­na. Ako ni­vo mo­ra po­ra­ste ka­ko se pred­vi­đa, Nju­jork se ne­će mo­ći od­bra­ni­ti od po­pla­va u sna­žnim ura­gan­skim plim­nim ta­la­si­ma, ka­žu na­uč­ni­ci.
Na osno­vu po­da­ta­ka in­ži­nje­ri­je ame­rič­ke voj­ske i Dr­žav­nog cen­tra za ura­ga­ne u no­voj pro­jek­ci­ji je iz­ra­ču­na­ta šte­ta ko­ju bi ura­gan­ski plim­ni ta­la­si na­ne­li gra­du. Pret­hod­na stu­di­ja iz 1995. pred­vi­đa­la je da bi ura­gan tre­ćeg ste­pe­na mo­gao stvo­ri­ti ta­las vi­sok osam me­ta­ra na aero­dro­mu JFK, 6,5 me­ta­ra, kod ula­za u tu­nel Lin­koln, se­dam me­ta­ra kod par­ka Bat­ge­ri na ju­gu Men­het­na, dok bi aero­drom La Gvar­di­ja bio pre­pla­vljen osmo­me­tar­skim ta­la­som. U ove pro­ce­ne ni­je uklju­čen efe­kat re­dov­nih pli­ma.
"Čak i po­ve­ća­nje ni­voa mo­ra za sa­mo 2,5 cen­ti­me­tra od nor­mal­ne do­pri­ne­lo bi to­me da ve­li­ki de­lo­vi Nju­jor­ka bu­du po­pla­vlje­ni u ura­ga­nu tre­ćeg ste­pe­na".
Ni­vo mo­ra u ce­lom sve­tu la­ga­no ra­ste, mi­li­me­tar po mi­li­me­tar, to­kom 20. ve­ka, ali se taj ri­tam u po­sled­njih de­set go­di­na po­ve­ćao na tri mi­li­me­tra go­di­šnje. Na­uč­ni­ci ve­ru­ju da je za to kri­vo za­gre­va­nje oke­a­na i ota­pa­nje le­da, ko­ji su po­sle­di­ce gro­bal­nog oto­plja­va­nja.

GLO­BAL­NA RE­CE­SI­JA
UGLED­NI bri­tan­ski eko­no­mi­sta Ser Ni­ko­las Stern oba­ve­stio je ka­bi­net bri­tan­skog pre­mi­je­ra o po­ten­ci­jal­no ka­ta­stro­fal­nim eko­nom­skim po­sle­di­ca­ma glo­bal­nog oto­plja­va­nja.
Autor upo­zo­ra­va da bi kli­mat­ske pro­me­ne u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma mo­gle da do­ve­du do glo­bal­ne re­ce­si­je naj­ve­će po­sle Ve­li­ke de­pre­si­je u ko­joj se svet­ska eko­no­mi­ja na­šla tri­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, pre­no­si BBC.
Bru­to na­ci­o­nal­ni do­ho­dak po­je­di­nih ze­ma­lja mo­gao bi da pad­ne i za 20 od­sto.
Da bi se ta­kva ka­ta­stro­fa iz­be­gla, bi­lo bi do­volj­no da svet u bor­bu pro­tiv glo­bal­nog oto­plja­va­nja da­nas ulo­ži sa­mo je­dan od­sto bru­to na­ci­o­nal­nog do­hot­ka, pro­ce­nju­je eko­no­mi­sta ko­ji je ne­ka­da ra­dio za Svet­sku ban­ku.

IZ­VE­ŠTAJ UN
ŽE­NE­VA (Be­ta) - Is­tra­ži­va­nja Me­đu­dr­žav­nog pa­ne­la za kli­mat­ske pro­me­ne (IPCC) po­ka­zu­ju da su ljud­ske ak­tiv­no­sti to­kom po­sled­njih pet go­di­na zna­čaj­no po­ve­ća­le za­gre­va­nje Ze­mlje.
Pa­nel ko­ji ra­di pri UN, pri­pre­ma iz­ve­štaj za 2. fe­bru­ar na­red­ne go­di­ne u ko­jem će se ana­li­zi­ra­ti kli­mat­ske pro­me­ne i uti­caj na vre­me, po­ja­vu bo­le­sti, eko­lo­šku si­tu­a­ci­ju i snab­de­va­nje vo­dom.

Izvor: Vecernje novosti

MILIONI!
Dnevno se za potrebe svih službi predsedništva Rusije troši 650.000 dolara, Putin troši milion dolara godišnje!

Putin...
MOSKVA - Građane Rusije, kako proizilazi iz budžeta, opsluživanje šefa države naredne godine koštaće čak 6,4 milijarde rubalja. To znači da će iz državne kase za te potrebe dnevno biti trošeno nešto više od 17 miliona rubalja, odnosno čak 650.000 dolara. Ta sredstva, međutim, nisu predviđena samo za predsednika. Tu je uključeno i finansiranje predsedničke administracije, uprave za tehničko održavanje, predsednikovih predstavnika u federalnim okruzima i čak ombudsmana pri Evropskom sudu.
Što se konkretno Putina tiče, njegovi troškovi određeni su tačkom "predsednik Ruske Federacije". Ove godine ta tačka predviđa 26.655.700 rubalja, odnosno nešto više od milion dolara. Za razliku od prethodnih godina, kada su u budžetu bile odredbe "novčano izdržavanje predsednika" i "predstavnički troškovi", ove godine njih nema. Ranije su odvojeno bili određeni troškovi za održavanje rezidencije, a sada je i ta tačka iščezla, verovatno prešavši u neke druge.
Ruski državni dnevnik "Rosijskaja gazeta" objavio je primanja i imovinsko stanje premijera i ministara, iz čega proizilazi da je tokom 2005. daleko najviše zaradio ministar za prirodne resurse Jurij Trutnjev. On je, prema prijavljenim zvaničnim prihodima, zaradio oko 211 miliona rubalja (oko 7,5 miliona dolara), a ministar transporta Igor Levitin, koji je sa prošlogodišnjeg prvog sišao na drugo mesto, skoro 12 miliona rubalja (jedan dolar približno 28 rubalja). Oko 1,85 miliona rubalja zaradio je premijer Mihail Fradkov, a na kraju spiska sa najnižim primanjima našao se ministar za ekonomski razvoj German Gref, sa samo oko 1,185 miliona rubalja.
Rejting visine primanja članova vlade razlikuje se, međutim, od rejtinga njihove imovine. Tako ministar za informacione tehnologije Leonid Rejman, bez obzira na to što poseduje pet stanova od 150 do 280 kvadrata, vikendicu od 330 kvadrata, dva placa od 95 i 116 ari i stanove "na korišćenje", po primanjima je tek na trećem mestu. Prema onome što je prijavljeno, zaradio je nešto više od 11 miliona rubalja.
(BETA)

Ministarski i funkcionerski stanovi!

Najveći stan, od 367 kvadrata, ima prvi potpredsednik vlade, bivši pomoćnik Putina Dmitrij Medvedev, a najmanji stan poseduje ministar za kulturu i komunikacije, svega 47 kvadratnih metara. Najveću vikendicu, odnosno kuću van Moskve, od 1.359,2 kvm, poseduje ministar za zdravlje i socijalni razvoj Mihail Zurabov, a najmanju, od svega 36 kvadrata, šef administracije vlade Sergej Nariškin. U vladi su se našli i oni koji nemaju nikakve nepokretnosti, ni stanove, ni placeve, čak ni garaže - ministar finansija Aleksej Kudrin i bivši ministar pravde, a sada državni tužilac Jurij Čajka.

Izvor: Press

Policija proterala zapatiste!

OAKSAKA - Meksička policija za suzbijanje nereda, uz podršku helikoptera i oklopnih vozila, juče je pojačala kontrolu nad gradom Oaksakom, koji je preuzela od levičarskih pobunjenika. U sukobima pre zauzimanja grada u nedelju je poginula jedna osoba. Hiljade pripadnika federalne policije, od kojih su neki bili naoružani automatskim puškama, upale su u živopisni kolonijalni grad i zauzele ga ulicu po ulicu, pomoću suzavca i vodenih topova. Na kraju su u sumrak stigli do centralnog trga, a demonstranti naoružani štanglama i motkama su se povukli.
Oklopna vozila sa vodenim topovima raspoređena su na glavnom trgu, kako bi sprečili mogući kontranapad aktivista koji su pet meseci kontrolisali grad, tražeći smenjivanje guvernera Oaksake Ulisesa Ruisa, koga optužuju za korupciju i represiju. U gradu se oseća opor miris spaljenih autobusa i barikada, a sukobi u pojedinim delovima grada nisu završeni.
- Biće krvi do kolena - rekao je 18-godišnji Mario Himenes, koji je u nedelju uveče sedeo na stepenicama gradske katedrale i gledao policajce kako ruše šatore koje su demonstranti postavili.
- Ruis mora da podnese ostavku da se ovaj problem ne bi nastavio - dodao je Himenes, pristalica grupe koja predvodi demonstracije, koje su počele štrajkom prosvetnih radnika u maju i eskalirale u sukobe u kojima je poginulo desetak ljudi.
Predsednik Visente Foks opirao se pritisku da ranije pošalje federalne snage u grad, ali se predomislio posle sukoba u petak u kojima su poginule tri osobe, među kojima i jedan američki novinar. Njega su, prema prvim informacijama, ubili pripadnici lokalne policije obučeni u civilna odela.
Oaksaka je najpoznatija po svojoj arhitekturi, kulinarstvu, indijanskim suvenirima i obližnjim arheološkim nalazištima, ali je centar grada u proteklih pet meseci ozbiljno naružen. Grafiti su na skoro svakom zidu, đubre je po ulicama, a mnogi restorani i prodavnice su zatvoreni.
(BETA)

Izvor: Press

Rusi grade nuklearku u Bugarskoj

Ruska firma „Atomstrojeksport“ pobedila je na tenderu za izgradnju nuklearne elektrane na Dunavu u Bugarskoj. Dva reaktora od po 1.000 megavata koštaće 3,9 miljardi evra.


Ova ruska firma, u kojoj enetrgetski gigant „Gasprom“ ima 49 odsto akcija, radiće zajedno sa francuskom „Arevom“ i nemačkim „Simensom“. Predviđa se da će prvi reaktor u Belenama biti završen za šest i po godina. Nuklearka Belene će imati dva reaktora s vodenim hlađenjem treće generacije VVER-1000.

Prethodni projekat za izgradnju ove nuklearke prekinut je 1991. zbog toga što se smatrao nesigurnim za životnu sredinu.

I ruski „Atomstrojeksport“ i rivalski češki konzorcijum, predvođen „Škodom JS“, ponudili su da iskoriste postojeći reaktor hlađen vodom pod pritiskom, koji je Bugarska kupila u okviru prethodnog projekta. Bugarska je ipak odlučila da ga ne iskoristi.

Zvaničnik ruske agencije za atomsku energiju „Rosatom“ Sergej Kirijenko izjavio je za Itar-Tas da su „sve karakteristike projekta ponuđenog Bugarskoj u skladu sa normama i zahtevima Međunarodne agencije za atomsku energiju“. Ovim poslom, rekao je on, Rusija se vratila na evropsko tržište nuklearne tehnologije.


Bugarska, koja ulazi u EU u januaru, pristala je da zatvori četiri reaktora sovjetske proizvodnje u nuklearnoj elektrani Kozloduj. Dva najstarija reaktora u toj nuklearki već su isključena. To je bio uslov za pregovore o pristupanju EU.



Izvor: Blic