U Gazi otet fotoreporter AP-a

GAZA - Nepoznati napadači juče ujutro su u pojasu Gaze oteli fotoreportera agencije Asošiejted pres, Španca Emilija Morenatija, javile su agencije. Prema rečima očevidaca, Morenati je otet ispred svog stana u gradu Gauzi, kada se uputio ka vozilu novinske agencije, gde ga je čekao vozač i prevodilac Madžed Hamdan. Hamdan je rekao da su mu četvorica naoružanih ljudi oteli ključeve i telefon i rekli da se okrene, uperivši mu pištolj u glavu i zapretivši da će ga povrediti ako se pomeri. Onda su zgrabili Morenatija i odvezli ga u belom "folksvagenu".
Zasad nijedna organizacija nije preuzela odgovornost za otmicu za koju je portparol radikalnog islamističkog Hamasa Favzi Barhun rekao da je u suprotnosti s kulturom, moralom i religijom Palestinaca. Ujedno je pozvao otmičare da ne povrede Emilija i da ga odmah puste.
Gazi Hamad, portparol palestinske vlade, predvođene Hamasom, osudio je otmicu fotoreportera Morenatija u pojasu Gaze, ocenivši da se time narušava reputacija palestinskog naroda i najavio da će vlada preduzeti korake da osigura njegovo oslobađanje.
Glavni palestinski mirovni pregovarač Saeb Erekat iz opozicionog Fataha takođe je osudio otmicu, izjavivši da nanosi štetu palestinskim interesima.
- Predsednik Mahmud Abas lično prati šta se događa. Mi smo u kontaktu s vladom, predsedničkom gardom i drugim bezbednosnim granama kako bi se postiglo momentalno oslobađanje - rekao je Erekat.
Predsednik AP-a u Njujorku Tom Kerli je rekao da se čini sve kako bi se Morenati pronašao.
Više stranih novinara i humanitarnih radnika oteto je u pojasu Gaze u poslednjih nekoliko meseci. U većini slučajeva pušteni su nepovređeni ubrzo nakon kidnapovanja, kao rezultat pritiska Palestinske uprave. Jedino su dvojicu novinara američke televizijske mreže Foks otmičari letos držali čitave dve sedmice, pre nego što su ih oslobodili.
(Ag)

Izvor: Press

 Zemlje EU imaće različita pravila za radnike iz novih članica
Umesto viza kazne

Rumunima i Bugarima koji budu uhvaćeni da ilegalno rade u Velikoj Britaniji posle 1. januara 2007. godine, kada ove zemlje uđu u EU, preti kazna od 1.000 funti (oko 1.500 evra).

Vlada u Londonu je donela odluku da na godišnjem nivou otvori vrata za ukupno 1.800 radnika iz Rumunije i Bugarske u deficitarnim zanimanjima i 20.000 radnih mesta za nestručne radnike (u sektorima poljoprivrede i prerade hrane).

Nepopularne restriktivne mere prema državljanima zemalja novih članica EU uvedene su zbog straha od novog talasa imigranata. Stanovnicima dve nove članice EU vize neće biti potrebne, pa će moći nesmetano da dolaze i ako žele rade na crno, a vlada je priznala da će policija imati velikih problema sa ilegalcima i neće moći da ih deportuje. Sa najmanje 5.000 funti biće kažnjavani poslodavci koji budu zapošljavali Rumune i Bugare bez radne dozvole.

Sada će Švedska ostati jedina iz 15-članog briselskog kruga koja će dozvoliti slobodan ulazak radne snage iz novih članica EU.

Uprkos oštrim merama, britanska vlada očekuje da će iz Rumunije i Bugarske samo u prvoj godini doputovati više od 30.000 imigranata. Veliki deo će pokrenuti privatne biznise, a deo će otpasti na studente koji će moći da rade pola radnog vremena. U Sofiji i Bukureštu poslednjih dana nema velikih redova ispred britanske ambasade. Jedan od onih koji je čekao u redu je 36-godišnji stanovnik Bukurešta muzičar Radu Kristin. Obukao je najbolje odelo i pozajmio kravatu od brata:

„Tražiću turističku vizu, iako želim da idem da radim u Britaniji. Odrastao sam u sirotištu i planiram da sa kolegama zaradim novac. Sviraćemo na ulici jer nam neće dati da zabavljamo putnike u metrou. Razumem se i u kompjutere, pa ću pokušati i tu da nađem posao. Želim da živim u Britaniji i nikada se neću vratiti u Rumuniju“.

Ispred ambasade u Sofiji juče je red čekao Krum Ivanov (43), inženjer koji će u Britaniji moći da radi samo kao radnik obezbeđenja. On podnosi zahtev za radnu dozvolu:

„Prljavi Evropljani. Ne priznaju naše diplome i kvalifikacije. Ni mi ne bi trebalo da priznamo njihove“, ogorčen je Ivanov.

Da za Rumune i Bugare nije sve tako crno pokazuje primer Poljske koja je, iako suočena sa velikom nezaposlenošću, rešila da otvori svoje tržište rada.

„Ne plašimo se poplave radnika iz tih zemalja. Želimo da damo primer ostalim zemljama Unije“, rekao je zamenik poljskog ministra rada Kažimjež Kuberski.

A. Petrović

Izvor: Blic

Nemačka sramota u Avganistanu
Vojnici skrnavili lobanje

Nemački tabloid „Bild“ objavio je šokantne fotografije nemačkih vojnika u Avganistanu iz 2003. godine.

Na jednoj fotografiji nemački vojnik u ruci drži lobanju pored svog obnaženog penisa, dok na drugoj slici vojnici poziraju na džipu, držeći lobanju.

Nemački ministar odbrane Franc Jozef Jung izrazio je gađenje koje su izazvali ovi fotosi i naredio da se sprovede istraga o celom slučaju. „Optužbe smo primili vrlo ozbiljno“, izjavio je portparol nemačkog ministarstva odbrane Tomas Rab. Ova vest našla se juče i na nemačkoj televiziji.

„Ne možemo imati takve ljude u našoj vojsci“, izjavio je Bernard Gec, šef glavne organizacije koja predstavlja nemačke trupe. „Moramo tačno ustanoviti kako se ovakvo degenerisano i odvratno ponašanje može dogoditi uprkos dobroj obuci i dobrom nadzoru“, dodao je on.

„Bild“, međutim, nije saopštio kako je došao do ovih fotografija, niti je dao bilo kakav dokaz o njihovoj autentičnosti. Nije jasno odakle je lobanja koja se vidi na slikama, priznaje „Bild“, dodajući da je, prema jednom vojnom izvoru, lobanja mogla biti uzeta iz masovne grobnice.

U okviru NATO snaga, u Avganistanu je angažovano oko 2.800 nemačkih vojnika. Za razliku od britanskih, američkih i kanadskih trupa, koje se bore sa talibanima na jugu zemlje, nemački vojnici su smešteni u relativno mirnom Kabulu, kao i na severu zemlje.

Prošlog meseca, Bundestag je doneo odluku da se misija nemačkih snaga u Avganistanu produži do oktobra iduće godine zbog pogoršanja tamošnje bezbednosne situacije.

CDC/IB

Izvor: Blic

Vladimir Putin se obratio ruskoj naciji
Volim svoj posao, ali ipak odlazim

Ruski predsednik Vladimir Putin juče se po peti put obratio javnosti, odgovarajući na više od dva miliona pitanja koje su mu poslali građani Rusije i iz inostranstva. Nacionalna televizija je direktno prenosila Putinovo obraćanje
Kosovo i Abhazija

„Rusija uvažava princip teritorijalne celovitosti drugih država, pa i Gruzije, ali će pažljivo pratiti međunarodne presedane, pa i kosovski. Rusija ne teži širenju teritorije na Abhaziju, Rusiji je dovoljna njena teritorija“.

Treći mandat

„Ustav mi, bez obzira na to što mi se sviđa moj posao, ne dozvoljava da se kandidujem treći put. Čak i da izgubim ovlašćenja i vlast, uspeću da sačuvam najvažnije, a to je vaše poverenje i zajedno možemo da utičemo na razvoj događaja u zemlji.“
Gruzija

„Glavni uzrok pogoršanja rusko-gruzijskih odnosa je militarizacija Gruzije i opasnost da Tbilisi vojnim putem želi da vrati pod kontrolu Abhaziju i Južnu Osetiju“.

Armija

„Važno je da niko ne dobije želju da uvuče Rusiju u bilo koji konflikt. Rusija nema želju da sa bilo kim uđe u vojni konflikt, ali će oštro i dosledno braniti svoje nacionalne interese“.

Evropska Unija

„EU ne duguje ništa Rusiji, niti Rusija EU, ali Rusija je igrala važnu ulogu u rušenju Berlinskog zida. Ta zasluga pripada i SSSR-u“.
Severna Koreja

„Ne treba jednu stranu staviti u ćorsokak, u bezizlaznu situaciju. Jedini izlaz za rešenje severnokorejskog nuklearnog problema je povratak šestostranim pregovorima. Uz dobru volju svih učesnika, izlaz može biti pronađen“.

Naslednik

„Za sada nisam spreman, ali reći ću njegovo ime kad dođe vreme. Sve će biti u redu kada se završi moj mandat jer Rusija ulazi u etapu intenzivnog ekonomskog rasta“.

A. P.

Izvor: Blic

 Godišnjica velikih nemira koji su tri nedelje potresali Francusku
Predgrađa Pariza još ključaju

Pariska predgrađa je ponovo zahvatio talas nasilja i to uoči obeležavanja prve godišnjice velikih nemira, koji su trajali tri nedelje u većini francuskih gradova. U predgrađima Banjole i Nanter preksinoć su zapaljena dva autobusa, a gradsko saobraćajno preduzeće je saopštilo da će iz predostrožnosti ukinuti noćni prevoz prema tim naseljima.

U izveštajima se navodi da je situacija u pariskoj oblasti veoma napeta jer uzroci prošlogodišnjih nereda i dalje postoje. Najveći od njih su siromaštvo i diskriminacija mladih koji potiču iz nekadašnjih kolonija u Africi.

„Mogući su novi sukobi s policijom, jednom od poslednjih institucija koje su prisutne u nekim predgrađima, ali ne više spontani, već organizovani“, piše u izveštaju obaveštajne službe.

Drugim rečima, ništa od onog što su obećavali francuski zvaničnici nije ispunjeno. Predsednik Francuske Žak Širak je posle tri krvave nedelje nemira i 10.000 zapaljenih automobila širom Francuske obećavao da će stvoriti „prilike“ za desetine hiljada mladih koji žive, kao što sami kažu, „petnaest kilometara od Notr Dama, ali hiljadama svetlosnih godina daleko od Pariza“. Mogući kandidati za predsednika Francuske - ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi i Segolen Roajal iz Socijalističke partije - samo obećavaju pooštravanje zakona i kazni za izazivače nemira. Sarkozi je otišao tako daleko da je mlade nezadovoljne ljude koji se bune nazvao ološem.

Muhamed, 16-godišnjak koji nije želeo da kaže prezime, učestvovao je u prošlogodišnjim nemirima i ponovo će ako do njih dođe:

„Živim 15 kilometara od katedrale Notr Dam, a kao da sam milion svetlosnih godina udaljen od bulevara i bistroa, po kojima turisti prepoznaju Pariz. Bio sam protiv paljenja automobila u predgrađu jer oni pripadaju našim komšijama. Ali kada si u grupi, radiš ono što svi rade“, rekao je ovaj mladić.

Policija s posebnom pažnjom prati situaciju u predgrađu Kliši su boa. U ovom predgrađu dvojica maloletnika umrli su od udara struje u transformatoru gde su se sakrivali od policije 27. oktobra prošle godine.

Mladi su ogorčeni na vlasti jer, uprkos brojnim obećanjima da će se situacija popraviti, ništa nije urađeno.

„U Parizu vlada plemstvo, ali ovo je geto gde najjači opstaju“, kaže Alan Rože (30), koji se pre pet godina doselio iz Kameruna.

U pojedinim pariskim predgrađima stopa nezaposlenosti je i dalje oko 40 odsto, a obećanja da će vlada uložiti novac u obrazovanje i pokrenuti lokalne programe zapošljavanja ostala su neispunjena.

A. Petrović

    Premijer De Vilpen obećava i preti

    Dominik de Vilpen, francuski premijer, ponovio je juče da će vlada učiniti sve da se problematične četvrti revitalizaciju, ali i zadržao oštar kurs prema izazivačima nemira:

    „Ne možemo da prihvatimo nerede. Ono što se događa u poslednjih nekoliko dana zahteva odgovor. Biće hapšenja, to je naša odgovornost, a policija će nastaviti sa racijama u zonama bezakonja.“


Izvor: Blic

Kancelarovi memoari
Šreder se divi Putinu

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je ove nedelje objavio svoje memoare „Odluke“, otkrio je da je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom imao „veoma jednostavnu i prirodnu vezu“. Šreder, koji danas sedi u upravnom odboru ruskog energetskog giganta „Gasprom“, nazvao je Putina „besprekornim demokratom“.

Dok nije štedeo reči hvale za svog ruskog prijatelja, lider nemačkih socijalista bio je mnogo oštriji prema američkom predsedniku Džordžu Bušu, za koga je rekao da „svoje odluke opravdava Bogom“.

Sa druge strane, Vladimir Putin je čovek „sa najtežim poslom na svetu“, „neverovatno skroman“, „oštrouman“, kao i da se oduvek divio njegovom brzom razmišljanju i dobroj fizičkoj formi.

„Njegova vizija je reformisana Rusija koja kao svetska sila radi i ponaša se na istom nivou kao i SAD. Putin zna da Rusija zato mora da izgradi čvrste veze sa EU“, napisao je Šreder.

Šreder se pribojava da će hladniji stav kancelarke Angele Merkel prema Putinu dovesti do ponovne zavisnosti nemačke od američke spoljne politike ili „skrivanje pod američkom suknjom“.

Iako je pojavljivanje knjige, koja je juče i zvanično počela da se prodaje, izazvalo pomamu u medijima, nisu svi prihvatili Šrederov neformalan ton.

- Stari grizli se vratio iz dubina šume i počeo da obara sve oko sebe - bio je komentar u „Zidojče cajtungu“.

N. B.

Izvor: Blic

Sve opcije Vladimira Putina

Najava ruskog predsednika Vladimira Putina da se po isteku drugog mandata neće ponovo kandidovati, ali da će zadržati uticaj u političkom životu, pokrenula je spekulacije o tome da li će on vući konce iza scene.

Putinova najava potvrdila je tvrdnje poznavalaca prilika u Kremlju da je 54-godišnji predsednik premlad i previše moćan da bi jednostavno otišao u penziju. Putin bi tako mogao da iz senke upravlja državom, po ugledu na kineskog komunističkog lidera Deng Ksjaopinga. Upućeni tvrde da Putin ima nekoliko načina za zadrži uticaj u političkom životu. Prvi je da bude izabran na neko od uticajnih mesta u administraciji, kao što je, recimo, mesto predsednika Ustavnog suda, koji ima suprematiju nad Kremljom. Druga mogućnost je da Putin dođe na čelo najveće partije u parlamentu. Treću opciju predstavlja izbor za premijera, koji u sadašnjem predsedničkom sistemu nema velika ovlašćenja, ali bi moglo da dođe do ustavnih izmena koje bi premijera izbacile u prvi plan. Četvrta opcija jeste da Putin da svu slobodu svom nasledniku u vođenju zemlje, ali da najvažnije odluke on donosi iz senke.

Osim političkog uticaja, Putin bi mogao da zadrži i veliki uticaj u biznisu. U ovoj oblasti najpopularnija verzija predviđa da će Putin postati predsednik borda direktora „Gasproma“. Ima i onih koji smatraju da bi Putin mogao da postane predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, s obzirom na to da će naredni izbori za MOK biti održani 2009.

A. P. - J. S.

Izvor: Blic

 NOVI UDARI
Američki obaveštajci najavljuju mogućnost serije žestokih napada Al kaide u Iraku i Avganistanu


Cilj terorista je da poljuljaju Bušovu administraciju pred izbore i izazovu protivljenje unutar SAD

NJUJORK - Pojačano nasilje u Iraku, koje američki obaveštajci povezuju s predstojećim parlamentarnim izborima i upravo okončanim muslimanskim praznikom Ramazanom, koštalo je ovog meseca okupacione snage SAD 97 mrtvih vojnika, odnosno ukupno 2.811 od početka rata pre tri godine.
Ipak, manje od dve sedmice pred parlamentarne izbore u SAD, američki stručnjaci za terorizam najavljuju mogućnost serije napada u Iraku i Avganistanu s ciljem da se poljulja administracija predsednika Džordža Buša te zakomplikuje situacija na unutrašnjopolitičkoj sceni u Americi.
- Slično kao i pred izbore u Španiji pre dve godine, kada je Al kaida izvršila napad na železnicu u Madridu pošto je tadašnja opozicija, koja je posle pobedila na izborima, jahala na propagandnoj akciji zasnovanoj na povlačenju španskih vojnika iz Iraka - rekao je Tanjugu američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.
Portparol Pentagona Erik Ruf je rekao da su pojačani napadi u poslednje vreme rezultat pokušaja Al kaide da utiče na američke izbore i pojača protivljenje Bušovoj politici unutar SAD.
Ruf je takođe istakao da je nedavna poruka jednog od lokalih vođa Al kaide u Iraku, Abu Ajuba al Masrija da "zarad izbora u SAD treba udvostručiti napade" nedvosmisleno navodi na ovakav zaključak.
Američke snage su od jula suočene sa žestokom ofanzivom radikalnih islamista u Iraku, koja je među Amerikancima stvorila ozbiljan otpor prema nastavku rata. Bušov vojni kabinet, koji se smatra najzaslužnijim za trapavu politiku u okupiranoj državi, još nije uspeo da redefiniše taktiku kako bi sprečio jačanje pobunjeničkih grupa, te, istovremeno, pojača uticaj vlade u Bagdadu. Najnoviji manevar Vašingtona sastoji se u teoriji da bi dobro obučene i opremljene iračke snage bezbednosti morale bez problema da se izbore s nizom pobunjeničkih grupa, posebno onih iza kojih stoji Al kaida.
Analitičari smatraju da SAD u Iraku raspolažu s još jednim veoma ubedljivim sredstvom ubeđivanja: prihodima od prodaje nafte, ali ostaje neizvesno u kojoj su meri vlasti u Bagdadu spremne da podele profit s pobunjenicima.
- Pučkim rečnikom, vi ovde kupujete mir, što, u slučaju da nemate drugog načina, i nije tako loš potez. Preostaje još samo da i pobunjenici pristanu na takav ishod - rekao je američki zvaničnik.
Američki obaveštajci su ujedno izuzetno zabrinuti zbog talasa izbeglica iz Iraka, koji bi teoretski mogao da predstavlja odličan put za infiltraciju radikalnih islamista na zapad i navode da je ta grupa nesrećnika, uz ekonomske emigrante, oduvek predstavljala odličnu lansirnu rampu za širenje mreže ekstremista.
(TANJUG)

Teroristi idu u političare

Otvorenim porukama da su SAD i iračka vlada spremne da razgovaraju sa svim stranama u sukobu, osim, naravno, s Al kaidom, američki taktičari pokušavaju da izoluju radikalne islamiste, ali i da preostale grupe s bojnog polja "premeste" u višestranački sistem. Takav način rešavanja problema gerilskih grupa, navode stručnjaci, prethodno je i s priličnim uspehom isproban prilikom procesa demilitarizacije albanskih gerilaca na Kosovu i u Makedoniji, gde su pobunjenici jednostavno transformisani u političke stranke.

Izvor: Press

Nasilje u Iraku izmiče kontroli
U sukobima šiita i sunita dnevno pogine po 100 ljudi - upozoravaju UN


VAŠINGTON - Podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja Jan Egeland izjavio je juče da u Iraku dnevno gine 100 ljudi u sukobima šiita i sunita i da se nasilje u toj zemlji otelo kontroli.
On je rekao da Svetska organizacija procenjuje kako je najmanje 320.000 ljudi u Iraku bilo prinuđeno da napusti domove od invazije Sjedinjenih Država na tu državu 2003. Neki od njih su se odselili u druga mesta u Iraku, a drugi su otišli u susedne zemlje: Siriju i Jordan.
- To se ne može izmeniti, ali što duže traje, situacija će biti sve teža - izjavio je Egeland za agenciju Asošijeted pres (AP).
Zvaničnik UN-a je rekao da je nasilje potpuno van kontrole u mnogim oblastima Iraka a da broj od 100 poginulih dnevno najbolje ilustruje patnje civilnog stanovništva.
On je podvukao da verski, nacionalni i drugi lideri u Iraku i van njega imaju punu odgovornost u tome da pokušaju da okončaju sukobe.
Egelenad nije želeo da kaže da li Iran, koji ima veliki uticaj na šiite u Iraku, ima pozitivnu ili negativnu ulogu u smirivanju napetosti. On takođe nije želeo da kaže šta bi Ujedinjene nacije trebalo da urade kako bi se okončao sukob u Iraku.
Prisustvo i aktivnosti UN-a u Iraku su ograničeni od bombardovanja njihovog predstavništva u Bagdadu avgusta 2003. U tom napadu je poginulo 22 ljudi.
(AG.)

Izvor: Press

Sve žešći ulični nemiri u Francuskoj
Zapalili autobus sa putnicima

Jedna žena je zadobila teške opekotine, a tri putnika se oporavljaju od posledica udisanja dima nakon što je grupa mladih zapalila autobus u Marseju.

Svedoci govore o trojici ili četvorici mladića sa kapuljačama koje kondukter nije pustio u vozilo nekoliko stanica ranije, koji su sačekali autobus u povratku i zapalili ga dok su u njemu još nalazili putnici. Desetak osoba je uspelo da iskoči iz autobusa u plamenu, ali je jedna žena zadobila teške opekotine i njen život je još u opasnosti. Događaj je šokirao stanovnike Marseja koji prošle godine nije bio zahvaćen talasom nereda koji su se u novembru proširili na predgrađa širom Francuske.

Francuski predsednik Žak Širak je izjavio da je užasnut napadom i zatražio je najoštrije mere protiv počinilaca koji su zapalili vozilo, teško ranivši jednu mladu ženu. Premijer Dominik de Vilpen izrazio je negodovanje zbog zločina i za sutra najavio vanrednu sednicu vlade o bezbednosti u javnom saobraćaju. Policijski sindikat „Aksion polis CFTC“ zatražio je ostavku ministra unutrašnjih poslova. „Nikola Sarkozi nije više u stanju da obezbedi bezbednost ljudi i njihove imovine“, saopštio je taj sindikat. Predstavnici Socijalističke stranke u pariskoj oblasti izjavili su Radiju „Frans Enfo“ da taj događaj svedoči o „odsustvu države“. Incidenti su se ponovili protekle noći i u pariskim predgrađima u Esonu, oblasti na jugu prestonice, gde je zapaljen još jedan autobus, nedelju dana nakon sukoba grupe mladih sa policijom.

Tokom protekle nedelje, u Parizu su zabeleženi manji sukobi između policije i mladih, uglavnom poreklom iz severne Afrike, i najmanje šest napada na autobuse. Kako je saopštilo ministarstvo unutrašnjih poslova, raspoređeno je dodatnih 4.000 policajaca, tokom nereda je povređeno šest pripadnika snaga reda i uhapšeno je 47 osoba.

Ovi incidenti su se podudarili sa godišnjicom sukoba između policije i mladih u siromašnim predgrađima mnogih francuskih gradova zbog pogibije dvojice tinejdžera. Porodice Boune Traorea i Zijeda Bene, koje je ubila struja dok su bežali od pariske policije, položile su vence ispred podstanice na čijem su krovu mladići stradali, a predsednik opštine je otkrio spomenik posvećen tom tragičnom događaju. Poznavaoci prilika u francuskim predgrađima upozoravaju, međutim, da pojave koje su odigrale ključnu ulogu u prošlogodišnjim neredima.

CDC/GB

Izvor: Blic