Rat može potrajati

 VAŠINGTON - Potpredsjednik SAD Dik Čejni priznao je da bi nasilje u Iraku moglo da potraje, uz ocjenu da je ono povezano sa predstojećim parlamentarnim izborima u SAD, javljaju agencije.

- Nivo nasilja će vjerovatno trajati još značajan vremenski period. Ali, učinili smo napredak u oblasti politike i bezbjednosti - izjavio je Čejni za televiziju Si-En-Bi-Si.

Čejni je dodao da je američkim vojnicima teško, ali je podsjetio da je prije samo godinu dana pobuna u Iraku bila "u agoniji".

On je, međutim, istakao da sami Iračani moraju da riješe pitanje vjerskog nasilja.

- Iračani će od sada imati suverenu vlast u Iraku. Imaju svoju vladu. Oni moraju da preuzmu odgovornost. Na njima je da donose odluke - rekao je on.

Američki zvaničnik takođe smatra da su Iračani veoma osjetljivi zbog predstojećih izbora u SAD i da "Al-Kaida" i ostali elementi pokušavaju da "slome volju američkog naroda" zato što misle da Amerikanci "nemaju stomak za dugotrajnu borbu".

Na samo nekoliko dana uoči parlamentarnih izbora u SAD, zakazanih za 7. novembar, rat u Iraku je jedna od glavnih tema predizborne kampanje.

U Iraku je trenutno raspoređeno 150.000 američkih vojnika, što je najveći broj u ovoj godini, objavljeno je u Pentagonu.

Portparol američkog Ministarstva odbrane Mark Balesteros

izjavio je da je američki kontingent pojačan zbog

rotacije jedinica.

Izvor: Glas Srpske

Berluskoniju preti robija

Sud u Milanu podigao je optužnicu protiv Silvija Berluskonija, najpoznatijeg medijskog tajkuna u Evropi i bivšeg italijanskog premijera, zbog optužbi za korupciju. Sa Berluskonijem je optužen i Dejvid Mils, kome je navodno bivši premijer platio 600.000 dolara za lažno svedočenje na dve prethodna suđenja protiv najbogatijeg Italijana na svetu.

Istraga je pokrenuta u maju ove godine. Bivši premijer je tada tvrdio da je istraga politički motivisana i da želi da skine ljagu sa svog imena.

Međutim, sudija Fabio Paparela je odlučio da ima dovoljno dokaza za podizanje optužnice. Istragom je utvrđeno da je Mils svom računovođi rekao da je 600.000 dolara koji su mu uplaćeni na račun „poklon“ od „gospodina B.“, kao znak zahvalnosti zbog toga što ga je poštedeo „velike nevolje“. Ukoliko budu proglašeni krivim Berluskoniju i Milsu, preti zatvorska kazna od tri do osam godina. Početak suđenja je zakazan za 13. mart.

A. P.

Izvor: Blic

Bler "pre­ži­veo"

LON­DON- Vla­da bri­tan­skog pre­mi­je­ra To­ni­ja Ble­ra iz­be­gla je po­raz u par­la­men­tar­noj de­ba­ti po­vo­dom zah­te­va da se sme­sta po­kre­ne is­tra­ga o okol­no­sti­ma pod ko­ji­ma je Bri­ta­ni­ja ušla u rat u Ira­ku.
Pred­log opo­zi­ci­je od­ba­čen je sa sa­mo 25 gla­so­va vi­še.
Hit­nu is­tra­gu zah­te­va­le su opo­zi­ci­o­ne stran­ke i deo po­sla­ni­ka iz Ble­ro­ve La­bu­ri­stič­ke par­ti­je.
Ar­gu­ment vla­de bio je da bi po­kre­ta­nje is­tra­ge u ovom tre­nut­ku de­mo­ra­li­sa­lo bri­tan­ske voj­ni­ke u Ira­ku.
is­pi­ti­va­nja jav­nog mnje­nja u Bri­ta­ni­ji po­ka­zu­ju da je sve vi­še ostr­vlja­na na­klo­nje­no jed­noj op­ci­ji - da idu­ća go­di­na bu­de i go­di­na bri­tan­skog po­vla­če­nja iz Ira­ka.
Ob­ja­vlje­no je, ta­ko­đe, da su tro­ško­vi bri­tan­skog voj­nog an­ga­žo­va­nja u Ira­ku pre­ma­ši­li če­ti­ri mi­li­jar­de fun­ti.


Izvor: Novosti

Buš i Keri u klinču

Džon Keri kaže da se šalio kada je rekao grupi studenata da će "ukoliko ne budu učili, završiti u Iraku"... Buš na to optužio Kerija za "sramotno ponašanje i vrijeđanje vojnika"

 

NjUJORK - Američki predsjednik Džordž Buš i njegov nekadašnji rival na predsjedničkim izborima, demokratski senator Džon Keri, žestoko su se zakačili zbog mentalnih sposobnosti američkih vojnika na ratištu u Iraku.

Pošto je Keri, neoprezno, upozorio grupu studenata da će "ukoliko ne budu učili, završiti u Iraku", Buš ga je optužio za "sramotno ponašanje i vrijeđanje vojnika".

- Naši vojnici se nisu prijavili u vojsku jer nisu dovoljno učili u školi ili što su zaboravili da urade domaće zadatke. Žene i muškarci koji potpuno dobrovoljno služe u našim oružanim snagama ne čine to jer nisu dovoljno pametni, već jer su patriote - rekao je Buš.

Na to je demokratski senator odgovorio istom mjerom, rekavši da je republikance "zahvatilo ludilo", te da je čitavo zamešateljstvo u vezi sa njegovom izjavom - notorna laž i konstrukcija njegove šale.

Keri je Bušu uzvratio da ne osjeća potrebu da se bilo kome izvinjava, jer njegov pokušaj da se našali nije bio uperen protiv vojnika već, kako je rekao, upropašćujuće politike Bušove administracije.

Čitavo zamešateljstvo počelo je dan ranije, na predizbornom skupu demokrata u Kaliforniji, kada je Keri rekao da je Buš "nekada živio u državi Teksas, a sada živi u državi poricanja", aludirajući na naslov knjige novinara "Vašington posta" Boba Vudvorda, koja se bavi zakulisnim radnjama u vojnom kabinetu američkog predsjednika.

- Znate, obrazovanje, ako ga dobro iskoristite, ako dobro učite, ukoliko uradite domaće zadatke i napregnete se da budete pametni, dobro ćete proći. Ukoliko to ne učinite, zaglavićete u Iraku - doslovce je rekao Keri.

Republikanci, kojima prijeti gubitak kontrole nad Kongresom, jer najblaže rečeno "stoje loše" pred parlamentarne izbore sljedeće sedmice, jedva su dočekali gaf rivalskih demokrata, te već puna 24 časa osipaju po Keriju paljbu po najrazličitijim medijima.

Keri, međutim, odbacuje sve kritike kao gluposti. On podsjeća da je lično učestvovao u Vijetnamskom ratu, gdje je čak i odlikovan. Stoga naglašava da je "lud" svako ko misli da bi jedan veteran na takav način kritikovao 140.000 ljudi koji ratuju u Iraku, a ne "predsjednika i administraciju koji su ih tamo poslali".

U čitavu rašomonijadu, neminovno, uključio se i portparol Bijele kuće Toni Snou, koji je optužio Kerija da se "uklapa u već viđeni scenario", prema kojem bivši ratnici u negativnom kontekstu pominju sadašnje vojnike.

Istovremeno, republikanci optužuju demokrate za, bezmalo, radovanje haosu koji vlada u Iraku i za pogibije američkih vojnika, nadajući se da će na taj način prikupiti "jeftine političke poene" s ciljem preuzimanja kontrole nad Kongresom.

Pred izbore za Kongres, koji će biti održani 7. novembra, prednost demokrata procjenjuje se na oko 10 odsto u odnosu na republikance, što bi, u krajnjem ishodu, moglo biti dovoljno za preuzimanje kontrole nad američkim parlamentom.

Istraživači javnog mnjenja, ipak, ostavljaju prostor i za drugačiji ishod, s obzirom na to da u posljednjih desetak dana, koliko traje agresivna kampanja predsjednika Buša i njegovih pristalica, popularnost republikanaca postepeno raste, ali - kažu analitičari - bar za sada nedovoljno.   

PODRŠKA

Crnački glasači u SAD mnogo manje odobravaju politiku predsjednika Džordža Buša nego ostali američki građani s pravom glasa.

Prema posljednjim istraživanjima vodećeg američkog internet provajdera AOL-a i agencije Asošijeted pres, sprovedenim 23. oktobra, crni glasači u mnogo većem broju od ostalih misle da je rat u Iraku bio greška.

Oni takođe ističu da će nedavna korupcionaška afera u američkom Kongresu značajno uticati na njihovu konačnu odluku na izborima zakazanim za 7. novembar.

Izvor: Glas Srpske

Grčka stopira ulazak Makedonije u EU

Grčka će blokirati pristupanje Makedonije Evropskoj uniji i NATO-u ako Skoplje ne prihvati kompromis u sporu oko zvaničnog imena te bivše jugoslovenske republike, rekao je juče grčki premijer Kostas Karamanlis.

„Već sada lideri susedne zemlje treba da razmotre situaciju i odgovore na pozitivan stav Grčke“, rekao je Karamanlis. On je rekao da je „na putu za EU i NATO potrebno postići dogovor o imenu koje će svi prihvatiti“ i naglasio da je to uslov pod kojim će grčki parlament ratifikovati članstvo Makedonije u evropskim i evroatlantskim integracijama.

Grčka od 1991. godine osporava pravo Makedoniji da koristi to ime jer smatra da ono isključivo pripada grčkom nacionalnom i istorijskom nasleđu, a strahuje i zbog mogućih pretenzija na istoimenu grčku pograničnu pokrajinu. Od 1993. godine, Makedonija je priznata u UN pod privremenim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

Višegodišnji pregovori između Grčke i Makedonije, pod okriljem UN, nisu do sada urodili plodom.


Izvor: Blic

Poletio "šahab tri"

Projektili "šahab", sa rasprskavajućim punjenjem i dometom do 2.000 kilometara, ispaljeni su u pustinji na području Koma -  grada koji se nalazi 120 kilometara južno od Teherana

TEHERAN - Iran je juče sproveo probu balističkih projektila "šahab 3" sa rasprskavajućim punjenjem u okviru svojih vojnih vježbi, prenijela je iranska televizija "Al-Alam".

Projektili "šahab", sa rasprskavajućim punjenjem i dometom do 2.000 kilometara, ispaljeni su u pustinji na području Koma -  grada koji se nalazi 120 kilometara južno od Teherana, navela je iranska televizija.

Komandant čuvara revolucije, ideološke vojske iranskog režima, general Jahja Rahim Safavi, izjavio je juče da će njegove snage ispaljivati balističke projektile "šahab 2" i "šahab 3" tokom manevara nazvanih "Veliki prorok II".

"Šahab 3" može da ima domet i do 3.000 kilometara i da stigne do izraelske teritorije.

Iran prvi put to oružje, koje je do sada samo isprobavao, sada

koristi u pravim vojnim vježbama.

Ti manevri se održavaju u vrijeme kada su i SAD, Australija, Francuska, Italija, Velika Britanija i Bahrein počeli vojne pomorske vježbe u Zalivu, pored iranskih teritorijalnih voda.

Rusija neće podržati mjere koje vode ka izolaciji Irana, izjavio je preksinoć  ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov prilikom susreta sa šefom južnokorejske diplomatije Ban Ki Munom, koji od početka 2007. godine preuzima funkciju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Prema Lavrovljevim riječima, Rusija ne može da podrži mjere koje su u suštini usmjerene na izolaciju Irana od spoljnjeg svijeta, izolaciju ljudi koji treba da vode pregovore o nuklearnom programu".

Lavrov je ponovio da nacrt rezolucije Savjeta bezbjednosti UN, koji je podnijela "evropska trojka" (Francuska, Njemačka, Velika Britanija), i suviše odudara od dogovora koje je postigla "šestorka" međunarodnih pregovarača u kojoj su, osim tri evropske zemlje i SAD, Kina i Rusija.

Šest zemalja, rekao je on, postigle su dogovor da bilo kakve mjere SB UN u odnosu na Iran treba da budu "proporcionalne potezima koje preduzima iranska strana".

- Radimo na tekstu rezolucije i težićemo da ga usmjerimo na oblasti koje su naznačene u izvještaju generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju, koje predstavljaju rizik kao nerazjašnjena pitanja - rekao je ruski ministar.

To je, prije svega, program obogaćivanja uranijuma, hemijska prerada i reaktor na tešku vodu, objasnio je Lavrov.

Šef ruske diplomatije obećao je budućem generalnom sekretaru UN svesrdnu podršku Rusije u ključnim pitanjima, kao što su rješavanje bliskoistočne krize, stanja u Iraku i Avganistanu, sjevernokorejskom i iranskom nuklearnom pitanju.

Šef južnokorejske diplomatije je istakao važnu ulogu Rusije kao stalne članice bezbjednosti, najavivši da namjerava da blisko sarađuje sa Moskvom.

Izvor: Glas Srpske

Do izbora za američki Kongres još par dana

I republikanci i demokrate za bjesomučno samoreklamiranje potrošili 177 miliona dolara, od čega je čak 160 miliona dato isključivo na reklamne poruke čija je suština blaćenje suparnika

NjUJORK - Gledaoci televizije u Sjedinjenim Američkim Državama imaju tešku sedmicu do 7. novembra i izbora za Kongres, jer su rivali - vladajući republikanci i opozicioni demokrati - utrošili puste milione dolara kako bi, slikovito rečeno,  "cunamijem" stupidnih reklama zapljusnuli javnost i namamili za sebe glasove što više birača.

Takva "opasnost" ne prijeti samo od TV programa, već građani sa oprezom otvaraju poštanske sandučiće ili se javljaju na telefonske pozive, jer politički stratezi u SAD ne prezaju da "atakuju" na privatnost ne bi li posljednje neodlučne birače naveli na svoju stranu.

Prema statistici koju su objavili američki mediji, kampanja za predstojeće parlamentarne izbore vjerovatno je najprljavija u istoriji izbora u SAD, jer su se rivalski štabovi mahom usredsrijedili na blaćenje rivala, radije nego na isticanje sopstvenih pozitivnih strana.

Takav razvoj događaja objašnjava se uticajem dva faktora: očajem republikanaca kojima se, ukoliko se obistine prognoze, "piše crno" na izborima, kao i samom činjenicom da je do početka glasanja ostalo svega nedjelju dana, a to je, kako se navodi, dovoljan razlog za pokretanje "crnih kampanja".

Do sada su obje strane za bjesomučno samoreklamiranje potrošile 177 miliona američkih dolara, od čega je ogromna većina, ili 160 miliona, dato isključivo na reklamne poruke čija je suština blaćenje suparnika, i to po svim osnovama.

Prema analizama američkih medija, u blaćenju prednjače republikanci, koji su na "medijsko pljuvanje" suparničke strane potrošili 87,5 miliona dolara, dok su demokrate straćile "samo" 72,6 miliona.

Sadržaj propagandnih umotvorina obje strane je mahom tupav i svodi se na puko izrugivanje protivnika.

Jednom demokratskom kandidatu iz Ohaja se na dušu stavlja donesena dozvola za upotrebu eletrošokova protiv djece mlađe od 11 godina ukoliko su naoružana, koja je na snazi u toj američkoj državi.

U Njujorku je ruglu izvrgnut okružni tužilac Majkl Akuri, demokrata, za koga je, kao, ustanovljeno da je tokom službenog putovanja zvao "hot lajn". Akuri je objasnio da je, zapravo, njegov kolega pogriješio broj i da je navodni razgovor trajao svega nekoliko sekundi.

Republikanski kandidat Tom Rejnolds smatra da u blaćenju protivnika nema ničega što bi se kosilo sa etikom, već se radi o jednostavnoj poruci u kojoj se građani upozoravaju za koga bi, ukoliko se tako odluče, mogli da glasaju.

Demokrate, istovremeno, mudro koriste sve veći broj američkih žrtava u Iraku, tamošnju, kažu, "trapavu politiku" predsjednika Džordža Buša, te razne seksualne vratolomije koje su po Kongresu, prethodnih godina, izvodili republikanci, uključujući homoseksualnu vezu Marka Folija i tada maloljetnog kurira.

NEGATIVNA KAMPANjA

Iako planirane na kraće staze, ovakve negativne kampanje proizvode izvjesne rezultate, ali uopšteno gledano, kažu stručnjaci,  takav način promocije političkih stranaka nanosi ozbiljnu štetu povjerenju građana u čitav izborni proces.

Uprkos tome, obostrano, bjesomučno blaćenje se nastavlja nesmanjenom žestinom, jer je objema stranama - i republikancima i demokratama - kontrola Kongresa, čini se, znatno bitnija od očuvanja integriteta institucije izbora.

Izvor: Glas Srpske

Izra­el­ci ga­đa­li žen­ski ži­vi štit

GA­ZA - Izra­el­ski voj­ni­ci otvo­ri­li su u petak va­tru na gru­pu že­na ko­je su se oku­pi­le is­pred dža­mi­je u Be­it Ha­nu­nu, na se­ve­ru po­ja­sa Ga­ze, da po­slu­že kao ljud­ski štit na­o­ru­ža­nim Pa­le­stin­ci­ma skri­ve­nim unu­tra, ubiv­ši jed­nu Pa­le­stin­ku i ra­niv­ši još de­set, re­kli su pa­le­stin­ski zva­nič­ni­ci i oče­vi­ci.
Op­sa­da dža­mi­je, u ko­joj je bi­lo oko 60 po­bu­nje­ni­ka tra­ja­la je 19 sa­ti i okon­ča­na je ne­što ka­sni­je, po­što su svi Pa­le­stin­ci skri­ve­ni u njoj po­be­gli, sa­op­šti­li su izra­el­ska ar­mi­ja i pa­le­stin­ski iz­vo­ri. Pa­le­stin­ci su po­be­gli za­hva­lju­ju­ći pro­te­stu že­na.
Izra­el­ci su re­kli da voj­ni­ci ni­su pu­ca­li na Pa­le­stin­ke, već na na­o­ru­ža­ne eks­tre­mi­ste ko­ji su uče­stvo­va­li u pro­te­stu, ja­vio je Ra­dio Izra­el.
Na­o­ru­ža­ni Pa­le­stin­ci su iz dža­mi­je ot­vri­li va­tru na voj­ni­ke pret­pro­šle no­ći i ju­če iz­ju­tra, a voj­ni­ci su uz­vra­ća­li šok-bom­ba­ma, su­zav­cem su ras­te­ri­va­li de­mon­strant­ki­nje i bul­do­že­ri­ma sru­ši­li je­dan zid bo­go­mo­lje, ne bi li na­te­ra­li mi­li­tan­te da se pre­da­ju.
Be­it Ha­nun je po­pri­šte že­sto­kih okr­ša­ja od sre­de uju­tro, ka­da je izra­el­ska voj­ska za­po­če­la no­vu voj­nu ak­ci­ju, u na­sto­ja­nju da za­u­sta­vi ra­ke­ti­ra­nje ju­žnog Izra­e­la.

ŽR­TVE
UKUP­NO je 21 Pa­le­sti­nac ubi­jen ot­ka­ko je izra­el­ska voj­ska u sre­du ušla u Bejt Ha­nun, u po­ja­su Ga­ze, ja­vi­le su ju­če agen­ci­je. Me­đu ubi­je­nim Pa­le­stin­ci­ma po­lo­vi­na su eks­tre­mi­sti, a u su­ko­bi­ma je po­gi­nuo i je­dan izra­el­ski voj­nik.

Izvor: Vecernje novosti

Uve­nu­la re­vo­lu­ci­ja la­la

U Kir­gi­zi­ji je na po­mo­lu no­va re­vo­lu­ci­ja. Ru­ko­vo­di­o­ci ko­ji su pre­u­ze­li vlast po­sle "re­vo­lu­ci­je la­la" 24. mar­ta 2005. ni­su is­pu­ni­li da­ta obe­ća­nja i sa­da ih opo­zi­ci­ja op­tu­žu­je za ko­rup­ci­ju i ne­po­ti­zam.
U glav­nom gra­du Bi­ške­ku na vla­sti je po­ro­dič­ni klan ko­ji vla­da po re­cep­tu ne­ka­da­šnjeg pred­sed­ni­ka Aska­ra Aka­je­va. Za­ni­mlji­vo je da u isto vre­me Aka­je­va i nje­go­vu mno­go­broj­nu rod­bi­nu op­tu­žu­ju ame­rič­ke slu­žbe da je pri­svo­jio ili bo­lje re­če­no po­krao sto­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra.
U cen­tru Bi­ške­ka opo­zi­ci­ja je po­sta­vi­la ve­li­ko ša­tor­sko na­se­lje. Oni tra­že da im vla­sti do­zvo­le da se pre­ko TV obra­te na­ro­du ko­ji ži­vi u pro­vin­ci­ji. Po­li­ci­ja lo­jal­na sa­da­šnjoj vla­sti do­šla je do za­pi­sa raz­go­vo­ra ko­ji je za­pra­vo bio sce­na­rio ka­ko da se sru­ši sa­da­šnja vlast. U ta­mo­šnjem par­la­men­tu je emi­to­van za­pis iz ko­jeg se vi­di ka­ko su na­vod­no opo­zi­ci­o­ne­ri pla­ni­ra­li da za­u­zmu va­žne zgra­de.
Sa­da­šnja "cr­ve­na opo­zi­ci­ja" tra­ži od pred­sed­ni­ka Kur­man­be­ka Ba­ki­je­va da što pre pre­pu­sti par­la­men­tu ve­ći­nu nad­le­žno­sti i re­al­ne vla­sti. Osim to­ga tra­že da Ba­ki­jev da ostav­ku. 

Izvor: Vecernje novosti

 Četiri dana do izbora u Americi, sve ukazuje na poraz republikanaca

Demokrate osvajaju Kongres

Četiri dana uoči izbora za Kongres predizbornom kampanjom u SAD dominira rat u Iraku. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će opoziciona Demokratska partija preuzeti većinu u Kongresu, dok Republikanska stranka, predsednika Džordža Buša, pokušava da smanji veliki zaostatak.

Prema anketi „Volstrit žurnala“ i TV stanice En-Bi-Si, demokrate trenutno podržava 54 odsto ispitanika, a uz republikance je 37 odsto. Ujedno, ovo je do sada najveća prednost jedne stranke četiri dana pre izbora. Uz izbore za Kongres (ukupno 435 mesta), u utorak se biraju i 33 senatora, kao i 36 guvernera država. Demokratama je potrebno da osvoje još 15 mesta u Predstavničkom domu i šest u Senatu kako bi povratili kontrolu u oba doma Kongresa, prvi put od 1994.

Većina Amerikanaca očekuje da će demokrate u slučaju osvajanja vlasti smanjiti ili čak u potpunosti okončati američko vojno prisustvo u Iraku, dok u slučaju da republikanci zadrže većinu u Kongresu, očekuju slanje dodatnih trupa u Irak. Na loš rejting republikanaca najviše utiče imidž predsednika Buša, čiju politiku trenutno podržava svega 29 odsto Amerikanaca. Na drugoj strani, čak 70 odsto Amerikanaca veruje da Buš nema plan za okončanje rata. Zbog toga su i sve glasniji republikanci koji se protive učešću predsednika Buša u predizbornoj kampanji. On se na to ne obazire i poslednjih dana intenzivno obilazi predizborne skupove, na kojima upozorava da će teroristi pobediti ako demokrate dođu na vlast.

„Naši neprijatelji se nadaju da će talas nasilja dovesti do toga da izgubimo nerve i povučemo se pre nego što obavimo posao“, rekao je Buš.

Poslednjih dana kampanje republikanci su bezuspešno pokušali da pitanje Iraka gurnu u drugi plan isticanjem dobrih strana Bušove vladavine (smanjenje poreza i globalno vođenje rata protiv terorizma). To se prema mišljenju Normana Ornsena iz „Enterprajz instituta“ u Vašingtonu pokazalo kao nedovoljno:

„Ljudi koji ne obraćaju pažnju na politiku znaju jednu stvar. To je da republikanci gube kontrolu u vlasti. Oni vide da se situacija u Iraku ne odvija onako kako su želeli i ne veruju da ova ekonomija radi za njih. To je njima dovoljno da se odluče za koga će glasati“.

Završetak kampanje obe stranke su iskoristile za promociju svojih kandidata, ali primarno je bilo blaćenje suparnika. Tako su obe stranke u kampanji potrošile ukupno 177 miliona dolara, od čega je većina (160 miliona) data na reklamne poruke u kojima se blati suparnik. To ove izbore svrstava u red najprljavijih u istoriji SAD. To je dovelo do mnogih komičnih situacija. U Njujorku je ruglu izvrgnut okružni tužilac Majkl Akuri, demokrata, za koga je ustanovljeno da je tokom službenog putovanja zvao hotlajn. Akuri je objasnio da je, zapravo, njegov kolega pogrešio broj i da je navodni razgovor trajao nekoliko sekundi.

A. Petrović

    Ostale teme u kampanji

    BEZBEDNOST SAD - Uoči izbora predsednik Buš je pozvao Amerikance da se ujedine u ratu protiv „islamističkih fašista“. Kongres je podržao kontroverzni zakon kojim se omogućava hapšenje i suđenje stranim državljanima osumnjičenim za terorističke aktivnosti. Demokrate su bile protiv zakona koji krši fundamentalna prava uhapšenih.

    EKONOMIJA - Demokrate imaju prednost na ovom polju jer pozivaju na reforme u trenutku kada se očekuje usporavanje ekonomskog rasta. Rast cena energenata, pre svega benzina, zbog situacije na svetskom tržištu takođe im ide naruku. Uz to, došlo je do pada vrednosti nekretnina u velikim gradovima, posle buma od pre nekoliko godina. Republikanci su smanjili takse poslednjih godina, što je dovelo do rasta uvoza i rekordnog deficita u trgovini sa svetom.

    ILEGALNA IMIGRACIJA - Zakon o izgradnji zaštitne ograde duž granice sa Meksikom doveo je do protesta više stotina hiljada ilegalnih imigranata širom SAD. Republikanci su se našli u reskoraku između svojih osnovnih načela o konzervativnom društvu i poslovnog lobija koji tvrdi da imigranti predstavljaju preko neophodnu jeftiniju radnu snagu. Demokrate se takođe zalažu za pooštravanje zakona o imigrantima.

    PITANJE PREDSEDNIKA - Iako se njegovo ime ne nalazi na glasačkom listiću, očekuje se da će većina glasača kazniti Buša zbog loše politike (rat u Iraku, konstantni rast cena, loš odgovor administracija na uragan „Katrina“).

    ZDRAVSTVENA NEGA - Većina Amerikanaca je zabrinuta zbog rasta cena zdravstvene nege, a tokom poslednjih pet godina broj građana bez zdravstvenog osiguranja porastao je sa 40 na 46 miliona.
    „Pretnja miru“

    Amerika i njen predsednik Džordž Buš predstavljaju najveću pretnju za svetski mir, veću od Severne Koreje, smatraju Britanci, Kanađani i Meksikanci, pokazuju nedavne ankete, a prenosi britanski „Gardijan“. Predsednik Buš je svrstan među svetske lidere čija politika ozbiljno ugrožava mir u svetu, kao što su Osama bin Laden ili Kim Džong Il.


Izvor: Blic