Ka­na­lom plo­ve do­la­ri
R. PE­TROV­SKI, 23. oktobar 2006

GRA­ĐA­NI Pa­na­me su u ne­de­lju, na re­fe­ren­du­mu, ve­li­kom ve­ći­nom iz­gla­sa­li pro­je­kat za pro­ši­re­nje Pa­nam­skog ka­na­la. Pre­ma pr­vim re­zul­ta­ti­ma, ži­te­lji ove sred­njo­a­me­rič­ke dr­ža­ve su mar­gi­nom od če­ti­ri pre­ma je­dan odo­bri­li plan vre­dan oko pet mi­li­jar­di do­la­ra. Iz­la­znost je, me­đu­tim bi­la ni­ska. Sve­ga 40 od­sto gla­sa­ča je iza­šlo na bi­ra­li­šta, ali je ve­ći­na "za", od 78 od­sto, bi­la ube­dlji­va.
Mno­gi sa­vre­me­ni bro­do­vi za pre­voz ro­be su pre­ve­li­ki i pre­ši­ro­ki da bi pro­šli kroz Pa­nam­ski ka­nal, ko­ji po­ve­zu­je Atlant­ski oke­an sa Pa­ci­fi­kom i du­ga­čak je 80 ki­lo­me­tra.
Vla­da Pa­na­me ve­ru­je da će plan pro­ši­re­nja du­pli­ra­ti ka­pa­ci­tet ka­na­la, što bi po­mo­glo na­ci­ji da iza­đe iz si­ro­ma­štva i da će uve­ća­ni pri­ho­di od tak­se za pro­laz fi­nan­sij­ski pre­po­ro­di­ti Pa­na­mu, dok su pro­tiv­ni­ci ovog pla­na sma­tra­li da će tro­ško­vi sa­mo po­ve­ća­ti spolj­ni dug ze­mlje. Ra­do­vi na po­čet­ku iz­grad­nje pro­ši­re­nja za­po­če­će 2008. go­di­ne i tra­ja­će do 2014.
"Ni­kad Pa­nam­ci u svo­joj isto­ri­ji ni­su do­ne­li ova­ko va­žnu i da­le­ko­se­žnu od­lu­ku", iz­ja­vio je pred­sed­nik Pa­na­me Mar­ti To­ri­hos. A ni­su ni mo­gli, jer je Pa­na­ma pri­hva­ti­la su­ve­re­ni­tet nad Ka­na­lom tek 1999. Pre to­ga Ame­ri­kan­ci su 90 go­di­na bi­li vla­sni­ci.
Kroz Pa­nam­ski ka­nal dnev­no pro­đe 40 bro­do­va (14.000 go­di­šnje), što je pet od­sto svet­skog po­mor­skog sa­o­bra­ća­ja. Sa­o­bra­ćaj je, me­đu­tim, po­stao iz­u­zet­no gust, što do­vo­di do pre­du­gog če­ka­nja i po­ve­ća­nih tro­ško­va za brod­ske kom­pa­ni­je.
Kao glav­ni iz­vor pri­ho­da za Pa­na­mu, Vla­di je bi­lo neo­p­hod­no da obez­be­di po­dr­šku za pro­ši­re­nje ka­na­la, či­me bi se obez­be­di­li ve­ći pri­ho­di od brod­skog sa­o­bra­ća­ja. Pret­hod­no, me­đu­tim, pa­nam­ska Vla­da mo­ra da obez­be­di vi­še od dve mi­li­jar­de do­la­ra za po­če­tak pro­ši­re­nja Pa­nam­skog ka­na­la.

KOM­ŠIJ­SKA KON­KU­REN­CI­JA
OBLI­ŽNjA Ni­ka­ra­gva (de­li je sa Pa­na­mom sa­mo Ko­sta­ri­ka) že­li da iz­gra­di al­ter­na­tiv­ni plov­ni pro­laz, zbog sve ve­ćeg za­gu­še­nja ka­na­la u su­sed­noj Pa­na­mi. Zva­nič­ni­ci Ni­ka­ra­gve već sa­sta­vlja­ju za­vr­šne broj­ke na mo­gu­ći plan, ko­ji bi ko­štao vi­še od 18 mi­li­jar­di do­la­ra.
Špan­ski mo­re­plov­ci, ko­ji su pre­me­ra­va­li sred­nje­a­me­rič­ku oba­lu u 16. ve­ku tra­že­ći pro­laz iz­me­đu Atlan­ti­ka i Pa­ci­fi­ka su pr­vo­bit­no pred­la­ga­li da se ka­nal gra­di u Ni­ka­ra­gvi.
Ka­nal u Ni­ka­ra­gvi bio bi du­ži od Pa­nam­skog (276 ki­lo­me­tra) ali i mno­go ši­ri, ka­ko bi mo­gao da pri­mi i naj­ve­će da­na­šnje bro­do­ve.
 

Izvor: Novosti

 Zoran Janković, novi gradonačelnik Ljubljane za „Blic“
Ostajem menadžer

Trijumf Zorana Jankovića (52), bivšeg izvršnog direktora „Merkatora“, na izborima za gradonačelnika Ljubljane obeležio je nedeljne lokalne izbore u Sloveniji.

Janković, koji je na izbore izašao kao nezavisan kandidat, osvojio je ukupno 63 odsto glasova i do nogu je potukao kandidata vladajuće koalicije Franca Arhara, nekadašnjeg guvernera Centralne banke koji je dobio svega 20,8 odsto glasova. U razgovoru za „Blic“ Janković ističe da su se stanovnici Ljubljane na izborima opredelili za menadžera.

- Izbori su pokazali da je stanovnicima Ljubljane dosta političkih igara, tražili su menadžera koji će na najbolji način da zastupa njihove interese i to su videli u mom radu. Ja u predizbornoj kampanji nisam iznosio uobičajene političke floskule, već sam jasno isticao šta i gde treba da se promeni. Dugujem veliku zahvalnost građanima koji su me podržali u tako velikom broju.
Kakav je vaš komentar na tok kampanje koja je delimično bila prljava, vladajući konzervativci su potencirali vaše srpsko poreklo?

- Kampanja je bila prljava samo od strane desnih stranaka, ali i to je pokazatelj da je ljudima dosta političkih igara i birači su pokazali da nisu naivni, te da im je samo važno ko šta zna i ne odakle je.
Da li u Ljubljani može da se primeni recept iz „Merkatora“ koji ste izvukli iz krize?

- Ja drugačije ne znam da radim. Imam principe od kojih ne odustajem i očekujem da ću sa saradnicima uspeti da popravim situaciju u gradu. Verujem da ćemo uspeti.
Da li, možda, imate veće političke ambicije?

- Ne. Nisam političar, nemam ambicija za veliku politiku.
Da li možemo očekivati bolju saradnju između Ljubljane i Beograda?

- Nadam se da će se saradnja Ljubljane i Beograda produbiti. Najvažnije je da razmenimo iskustva. Ovom prilikom želim da pozdravim gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića.
Šta ćete prvo uraditi po dolasku na mesto gradonačelnika?

- Sva obećanja koja sam dao ću ispuniti. Prvo ću formirati tim saradnika koji će biti sastavljen od najboljih stručnjaka. Ispuniću i obećanje da će u Ljubljani biti izgrađena džamija. Neću raditi kako se kome sviđa i ne želim da podilazim biračima, već ću govoriti i raditi onako kako jeste i kako stvari stoje.

Aleksandar Petrović

    Uvertira za parlamentarne izbore

    Uprkos porazu u Ljubljani, vladajuća Slovenačka demokratska partija (SDS) premijera Janeza Janše je na lokalnim izborima dobro prošla, pošto je dobila većinu u 210 opština.

    Najveći gubitnik je opoziciona Liberalnodemokratska partija (LDS) koja je vladala Slovenijom od 1991. do 2004. Na izbore je izašlo 58 odsto upisanih birača, SDS je osvojila 16,70 odsto, a LDS 14,94 odsto glasova. Vlado Miheljak, politički analitičar, izjavio je za „Dnevnik“ da su lokalni izbori, zapravo, bili mala uvertira za parlamentarne izbore koji će biti održani za dve godine.

    „Birači su pobedom Zorana Jankovića i manjim brojem glasova od očekivanog za vladajuću koaliciju poručili Janši da nešto nije u redu. Istovremeno, birači su stavili do znanja da liberali nisu alternativa“, rekao je Miheljak. Na drugoj strani, premijer Janša je istakao zadovoljstvo što je njegova partija zadržala popularnost.

    Predsednik Slovenije Janez Drnovšek je po objavljivanju rezultata izjavio da je u politici previše sebičnosti i da je teško probiti se:

    „Videćemo da li će novoizabrani gradonačelnici i odbornici po dolasku na vlast gledati svoje i interese poslovnih prijatelja ili će raditi za dobrobit onih koji su ih izabrali“, rekao je Drnovšek.

    A. P.
    Zamerali mu poreklo

    Tokom predizborne kampanje, Zoranu Jankoviću je zamerano njegovo srpsko poreklo, zbog čega je na naslovnim stranama nekih konzervativnih listova prikazivan sa šajkačom i kokardom na glavi i nazivan šumadijskim preprodavcem povrća. Zoran Janković je rođen 1953. u selu Saraoci kod Smedereva, gde je živeo do polaska u školu, kada su ga roditelji odveli u Sloveniju. Predsednik uprave „Merkatora“ postao je 1997. Tada je ta kompanija bila u gubicima i imala je svega 15 odsto učešća na tržištu. Tokom njegovog mandata, „Merkator“ je postao najveće slovenačko preduzeće, s 15.000 zaposlenih, s 49 odsto učešća na tržištu i 170 miliona evra zarade.


Izvor: Blic

Sukobi u Mađarskoj na proslavi revolucije

Policija je juče u Budimpešti upotrebila gumene metke i suzavac u obračunu sa nekoliko hiljada demonstranata koji su pokušali da se probiju do zgrade parlamenta.

Do nasilja je došlo na dan kada Mađarska svečano obeležava 50 godina od neuspele antisovjetske revolucije. Demonstranti su pokušali da se probiju do zgrade parlamenta, gde je održana zvanična proslava, uz prisustvo državnih zvaničnika i više od 50 stranih delegacija.

U saopštenju policije navodi se da je uhapšeno deset osoba. Opozicioni Fides, čije pristalice već nekoliko nedelja protestuju tražeći ostakvu premijera Ferenca Đurčanja, zbog priznanja da je lagao uoči izbora u aprilu, organizovao je posebnu proslavu godišnjice revolucije.

„Građani 1956. nisu imali drugog izbora osim revolucije i Mađarska je danas moderna, demokratska država“, rekao je Đurčanj.

Na ulicama Budimpešte vlada napeta situacija i nije isključeno da će se sukobi policije i pristalica opozicije intenzivirati tokom večeri.

A. P

Izvor: Blic

Gerhard šreder, bivši kancelar
Merkelova nije lider

U prvom velikom intervjuu od kako je izgubio vlast prošle godine, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder oštro je napao svoju naslednicu Angelu Merkel, optužujući je za „odsustvo liderstva“ i umanjujući značaj njenih spoljnopolitičkih inicijativa.

Šreder je ustvrdio i da je njegova Socijaldemokratska stranka „pravi lider vlade velike crveno-crne koalicije“.

U vezi sa rastućom nepopularnošću sadašnje koalicione vlade, 62-godišnji Šreder je rekao: „Odsustvo liderstva je izazvalo neverovatno razočaranje u redovima Konzervativne stranke.“ U svojim memoarima, Šreder s čitaocima deli svoje utiske o američkom predsedniku Bušu sa kojim je došao u sukob pošto se oštro protivio invaziji SAD na Irak 2002: „Tokom naših susreta, stalno sam imao na umu koliko je pobožan ovaj predsednik ukoliko se smatra povezanim s tim najvišim autoritetom. Problem nastaje onda kad imate utisak da se političke odluke donose kao rezultat razgovora s Bogom. Neko ko pravda svoje političke odluke na takav način ne može da prihvati da one mogu da se promene.“

CDC/JS

Izvor: Blic

Dan Ujedinjenih nacija
Njujork -- Danas se obeležava Dan Ujedinjenih nacija, 61. godišnjica osnivanja UN.

Ujedinjene nacije su osnovane 24. oktobra 1945, kada su Povelju UN ratifikovale Kina, Francuska, Sovjetski Savez, Britanija, SAD i većina potpisnica Povelje. Povelju su 26. juna 1945. u San Francisku potpisali predstavnici 50 zemalja, koje su time postale osnivači svetske organizacije. Među osnivačima je i Jugoslavija.

Osnovni ciljevi Povelje UN su unapređenje mira, odbrana ljudskih prava i borba protiv siromaštva. Prva sednica Generalne skupštine UN održana je 1946. u Londonu, a prvi genaralni sekretar bio je Norvežanin Trigve Li.

Ujedinjene nacije danas okupljaju oko 200 država. Svetska organizacija je od osnivanja prošla kroz nekoliko etapa promena, a u toku je sveobuhvatna reforma UN kako bi postale efikasnije u rešavanju problema u svetu.

Kofiju Ananu, koji je na čelu UN od 1997, krajem godine ističe drugi mandat. Novi generalni sekretar UN, južnokorejski diplomata Ki Mun Ban treba da stupi na dužnost 1. januara 2007.

Kofi Anan je upozorio da još mnogo toga treba uraditi u zajedničkoj borbi za razvoj, bezbednost i ljudska prava. Anan je pozvao svetske lidere da sarađuju s Banom kako bi svetska organizacija bila što jača i efikasnija i ocenio da je u proteklih 10 godina ostvaren napredak u aktivnostima UN. "Mnogi narodi i dalje su suočeni sa zločinima, represijom i brutalim sukobima, a terorizam i odgovor na njega šire strah i sumnju", rekao je Anan.

Ki Mun Ban je izjavio da će vratiti poverenje u UN i sprovesti reforme. "Počeću tako što ću svima uliti poverenje prvo u mene", poručio je Ban, dodajući da će se fokusirati na reforme sekretarijata UN i veću javnost rada i odgovornost. On je rekao kako ne misli da ima odgovore na sva pitanja i izazove UN, ali je poručio da ume da sluša i da će biti otvoren za sve sugestije o boljim idejama i načinima rešavanja problema.


Izvor: B92

Oficir špijunirao za Litvaniju?
Moskva -- Vlasti Rusije uhapsile danas ruskog zvaničnika zbog sumnje da je špijunirao za Litvaniju.

Kako je saopštila Federalna služba bezbednosti, uhapšen je pripadnik FSB za izvršavanje kazni u Kalinjingradskoj oblasti, pukovnik Vasilij Hitrjuk, a sumnja se da je duže sarađivao sa specijalnim službama Litvanije i da je uhvaćen s dokazima.

FSB je saopštio da je sprečeno odavanje tajnih informacija o bojevoj gotovosti i spremnosti Baltičke flote i vojske, stacioniranih u Kalinjingradskoj oblasti. Agentu je oduzet elektronski pribor s vojnim informacijama.

Premijer Litvanije Gedimins Kirkilas je izjavio da Litvanija ne špijunira u Rusiji i da želi dobrosusedske odnose sa svima, pa i s Rusijom.


Izvor: B92

Nova afera u švedskoj vladi
Bilt akcionar „Gasproma“

Švedski mediji i opozicija optužili su Karla Bilta, sadašnjeg ministra spoljnih poslova i bivšeg premijera, da je kao akcionar Fonda „Vostok nafta“, čiju glavninu čine akcije ruskog „Gasproma“, lično zainteresovan za energetske uspehe Rusije i da stoga ne može da vodi objektivnu politiku prema Moskvi.

Oni su to ilustrovali i činjenicom da je Bilt dok je bio premijer važio za čoveka čvrste ruke koji neće ustuknuti pred pritiskom Rusije. On se kao premijer početkom devedesetih proslavio upornim lovom na sovjetske, a kasnije ruske podmornice koje su, navodno, upadale u švedske teritorijalne vode. Danas, tvrde oni koji ga optužuju, Bilt je iz ličnih interesa zauzeo mnogo blaži stav prema Rusiji.

„To što švedski ministar inostranih poslova ima svoj interes u preduzeću koje je instrument ruske državne politike, potpuno je besmisleno“, piše u listu „Svenska Dagbladet“ profesor i stručnjak za Rusiju Kristijan Gerner.

Investicioni fond „Vostok nafta“ se uglavnom sastoji od akcija ruskih energetskih kompanija: „Gasproma“ - 90,83 odsto, „Rosnefti“ - 2,31 odsto i TNK-VR - 2,21 odsto.

Izašavši iz vlade, Karl Bilt je postao specijalni predstavnik UN na Balkanu. Upravo tada se zainteresovao za biznis, pre svega naftu i gas. U UO „Vostok nafte“ je ušao 2001. i tada je sklopio najunosniji posao u životu: kupio je akcije čija je vrednost skočila za 22 odsto i nastavila da raste.

CDC/JS

Izvor: Blic

BRUTALNO
Mađarska policija razbila antivladine demonstracije pomoću suzavca, gumenih metaka i mehanizacije za čišćenje snega

Demonstranti...
BUDIMPEŠTA - U žestokim sukobima demonstranata, uglavnom pripadnika ekstremne desnice, i policije u Budimpešti tokom ponedeljka povređeno je više od 100 osoba, a troje je u kritičnom stanju. Ovo je krvavi bilans burnih demonstracija protivnika vlade i premijera Ferenca Đurčanja, koji već 33 dana zahtevaju njegovu smenu. Bolnička služba je saopštila da je u sukobima tokom ponedeljka, koji su trajali do kasno u noć, povređeno 128 osoba, među kojima je osam zadobilo teže povrede, uglavnom od gumenih metaka i udaraca. Istovremeno, policija u glavnom gradu Mađarske saopštila je da je tokom nereda privedeno više od 100 osoba. U saopštenju piše da je 19 policajaca zadobilo povrede. Dodaje se da je policija tokom demonstracija upotrebila gumene metke i suzavac.
Mađarska policija je uspela tek juče u ranim jutarnjim časovima da ukloni i preostale barikade na budimpeštanskim ulicama, odakle su otišli i poslednji demonstranti. Najduže su trajali sukobi na Trgu Blaha Lujza i u podnožju Eržebet mosta. Jake policijske snage su upotrebile čistače snega da uklone barikade s peštanske strane mosta, i u jurišu rasterale grupu od više stotina demonstranata.
Komunalci rade punom parom kako bi otklonili posledice najnovijih nemira protiv premijera Đurčanja, dok vlasnici radnji zamenjuju stakla polomljenih izloga.
Na hitnoj sednici Kabineta za državnu bezbednost održanoj u ponedeljak veče, kojoj su, pored predsednika vlade, prisustvovali i ministar pravde i unutrašnjih poslova Jožef Petretei i ministar odbrane Imre Sekereš, zaključeno je da nema potrebe da se uvedu vanredne mere. Premijer Ferenc Đurčanj izjavio je posle sastanka da "svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje demokratski, ali manjina nema pravo da teroriše druge".
- Policija je prema demonstrantima nastupila odlučno i zakonito. Radi se o agresiji jedne manjine prema većini i mađarska policija postupa pravilno kada štiti pravo većine - rekao je Đurčanj. Predsednik Mađarske Laslo Šojom zasad se nije oglasio povodom najnovijih demonstracija.
Opozicioni Fides optužio je premijera da je policija pod njegovim rukovodstvom primenila "brutalnu i neobjašnjivu silu protiv mirnih ljudi", te da je "svesno provocirala ljude koji su mirno slavili nacionalni praznik". Rukovodstvo Fidesa održalo je vanrednu sednicu i donelo odluku da se zatraži posebna sednica parlamenta i formira poseban odbor koji bi istražio da li je policija svojom navodnom grubošću prevazišla ovlašćenja.
(Ag)

Ruski tenk "T-34" u rukama demonstranata

U udarnim informativnim emisijama, tokom sukoba na budimpeštanskim ulicama glavno mesto je imao jedan stari aktivirani tenk. Borbeno vozilo "T-34" doneto je iz izložbenog parka Fakulteta za nacionalnu odbranu "Janoš Boljai" na parking ispred Gradske kuće, kao jedan od eksponata kojim je trebalo da se dočara atmosfera iz oktobra 1956. Demonstranti su ga aktivirali, tako što su doneli kablove i dva automobilska akumulatora, pa je motor pokrenut. Prema pričama očevidaca, tenk "T-34" je pokrenuo jedan vremešni čovek. Tenk je krenuo ka policijskom kordonu na Deak trgu, ali je posle stotinak metara, zbog nedostatka goriva, stao i iz njega su pobegli i vozač i pratioci. Nakon toga ukradeno borbeno vozilo je vraćeno na fakultet, a policija je započela istragu protiv počinilaca.


Izvor: Press

NIŠTA OD IZVINJENJA
Kinezi zvanično demantovali da se severnokorejski vođa Kim Džong Il "izvinio" zbog nuklearnih proba

Ništa od izvinjenja...
PEKING - Izveštaji da se Severna Koreja izvinila zbog izvođenja nuklearne probe nisu tačni, saopštio je predstavnik kineskog ministarstva inostranih poslova, koji je rekao da nema ni navodnih garancija da Pjongjang neće izvršiti novu probu. Izjava predstavnika ministarstva Liu Điančaoa bila je prva reakcija na prošlonedeljno pisanje medija da je severokorejski vođa Kim Džong Il izaslaniku kineskog predsednika Tangu Điasuanu rekao da žali što su atomskom probom izazvani problemi sa susedima i da nemaju planove da izvedu još jednu probu.
- Ti izveštaji nisu tačni. Ja nisam čuo da se Kim Đong Il izvinio - rekao je Liu na redovnoj konferenciji za novinare. Govoreći o Kimovim izjavama, Liu je rekao da je on ukazao da DNR Koreja nema planove za drugu nuklearnu probu, ali ako je druge zemlje budu pritiskale, DNR Koreja može da preduzme dodatne korake - preneo je Rojters.
Liuova objašnjenja liče na upozorenje da ukoliko bude izložena pritisku međunarodnim sankcijama na oružje i finansije, koje su uvedene kao kazna zbog nuklearne probe, izolovana komunistička zemlja bi mogla ponovo da odgovori novom nuklearnom probom.
Kao znak da Kimove reči Kina uzima za ozbiljno je i Liuovo upozorenje nekim zemljama da ne proširuju uvedene sankcije UN.
- Sve strane ne smeju da samovoljno tumače ili proširuju sankcije - rekao je kineski predstavnik. Liu je ponovio da sankcije nisu krajnji cilj, već da one treba da posluže kao sredstvo da se miroljubivo reši kriza kroz dijalog i konsultacije. On je dodao da je tokom Tangove posete Severna Koreja ukazala da je voljna da se vrati razgovorima predstavnika šest zemalja o odustajanju Pjongjanga od nuklearnog oružja. Pjongjang, međutim, uslovljava nastavak razgovora ukidanjem finansijskih sankcija Vašingtona.
(Tanjug)

Iranci obnavljaju nuklearni program!

Iran je spreman da započne pregovore o svom nuklearnom programu sa šest velikih sila uz veoma tesne rokove, izjavio je Moskvi iranski ambasador u Rusiji Golamreza Ansari. Ansari je rekao da je njegova zemlja spremna da u najkraćem roku nastavi pregovore i da se sva pitanja mogu raspraviti u toku tih pregovora, javile su agencije RIA Novosti i Itar-tas.
Zapadne zemlje, a posebno SAD, sumnjaju da Iran želi da razvije nuklearno naoružanje, dok Iran to uporno demantuje i tvrdi da obogaćuje uranijum u civilne svrhe, radi dobijanja električne energije.


Izvor: Press

Ujedinjene nacije na prekretnici

UJEDINJENE NACIJE - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan upozorio je da još mnogo toga treba da se uradi u svetu u zajedničkoj borbi za razvoj, bezbednost i ljudska prava. U poruci povodom  24. oktobra, Dana UN i 61. godišnjice osnivanja svetske organizacije, Anan je pozvao svetske lidere da sarađuju sa novoimenovanim generalnim sekretarom UN, južnokorejskim diplomatom Ban Ki Munom, kako bi svetska organizacija bila što jača i efikasnija.
Anan, čiji drugi mandat na čelu UN ističe 31. decembra, ocenio je da je u proteklih 10 godina ostvaren napredak u aktivnostima UN. On je naveo da su se humanitarna pomoć i otpis dugova siromašnim zemljama povećali i da je svet sada spremniji za suzbijanje virusa side. On je, međutim, ukazao na veliki jaz između bogatih i siromašnih zemalja.
Novoizabrani generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je juče da će povratiti poverenje u tu međunarodnu organizaciju i da će ostvariti sprovođenje reformi. Kako je rekao, kao generalni sekretar će učiniti sve da "odagna atmosferu gorčine" i osigura poverenje među svim stranama.
Dobitnici Nobelove nagrade za mir apelovali su juče na članice UN da podrže Nacrt rezolucije o kontroli međunarodne trgovine oružjem. O predlogu Argentine, Australije, Kostarike, Finske, Velike Britanije, Japana i Kenije danas bi trebalo da se izjasni komisija Generalne skupštine UN koja se bavi pitanjima razoružanja. U pismu koje su nobelovci uputili UN, među kojima dalaj-lama, južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, predsednik Kostarike Oskar Arijas, apeluje se na vlade država UN da usvoje rezoluciju kako bi se prekinuo neodgovorni izvoz oružja.
Većina zemalja u Savetu bezbednost spremna je da podrži Nacrt rezolucije. Među njima su i tri od šest najvećih izvoznika oružja - Nemačka, Francuska i Velika Britanija. Međutim, neki izvoznici, kao što su Kina, Egipat, SAD, Indija, Iran i Rusija, nisu joj naklonjeni.
(AG.)

Izvor: Press