Kriza vlade u Ukrajini
Petoro ministara podnelo ostavke

Pet ministara iz partije Naša Ukrajina podnelo je ostavke na položaje u vladi Viktora Janukoviča, nakon što je ta propredsednička frakcija u Vrhovnoj radi (parlamentu) saopštila da prelazi u opoziciju.

Iz Naše Ukrajine su u Janukovičevoj vladi po „kvoti“ bila četiri ministra - kulture Igor Lihovoj, zdravstva Jurij Poljačenko, za porodicu, omladinu i sport Jurij Pavlenko i pravde Roman Zvarič. Ostavku je podneo i ministar unutrašnjih poslova Jurij Lucenko. O njihovim ostavkama treba da raspravlja parlament Ukrajine. Još dva ministra - inostranih poslova Boris Tarasjuk i odbrane Anatolij Gricenko iz Naše Ukrajine, u vladi se nalaze po Juščenkovoj kvoti i oni su ranije saopštili da će ostati u vladi. Predsednik frakcije Roman Besmertni najavio je ostavke prekjuče, obrazlažući takvu odluku neslaganjem propredsedničkog bloka sa spoljnom, unutrašnjom i ekonomskom politikom vlade. Posle višemesečnih neuspešnih pregovora o stvaranju tzv. narandžaste koalicije, Janukovič je sa liderom socijalista Aleksandrom Morozom i komunistima Pjotra Simonenka stvorio većinu u Radi od približno 240 deputata.

Izvor: Blic

Posle 20 godina kitovi opet na meti
Island ignoriše zabranu lova

Islandske vlasti su saopštile da će pokrenuti komercijalni lov na kitove posle skoro dve decenije uprkos međunarodnom moratorijumu, što je izazvalo brojne kritike u međunarodnoj javnosti.

Prihod od turista koji u zemlju na krajnjem severu Evrope dolaze da bi videli kitove uživo meri se milionima evra. Ali to nije sprečilo vlasti u Rejkjaviku da daju odobrenje da se zbog mesa do kraja avgusta 2007. ubije 40 kljunastih kitova i kitova perjara. U saopštenju Ministarstva za ribolov navodi se da u islandskim vodama trenutno ima više od 43.000 kljunastih kitova i 25.000 kitova perjara i da je obnova lova na kitove zapravo deo glavnog principa kojim se država rukovodi, a to je da se „razumno koriste svi morski resursi“.

„Riba je naš hleb i puter“, rekao je Asta Einarsdotir, predstavnik ministarstva.

Vlada je saopštila da će meso kitova biti prodato na domaćem tržištu, a da postoji mogućnost da zbog konstantnog rasta potražnje manji deo bude izvezen u inostranstvo. Islanđani su poslednjih godina ulovili manji broj kitova, što je pravdano naučnim istraživanjima, a što je u skladu sa pravilima Međunarodne komisije za zabranu lova na kitove.

Britanski ministar za ribarstvo Ben Bredšou pozvao je na hitne konsultacije islandskog ambasadora u Londonu kako bi objasnio odluku.

„Nema razumnog objašnjenja za ovu odluku i Island ne može da nađe tržište za meso kitova“, rekao je Bredšou.

Međutim, Stefan Asmundson, islandski komesar za lov na kitove, izjavio je da vlada nije zabrinuta.

Globalni moratorijum na komercijalni lov kitova na snazi je već 20 godina i do sada ga je samo Norveška prekršila. Norveška je uz Japan i Island najveći pobornik obnove lova na ove životinje, koje su zbog preteranog lova gotovo istrebljene polovinom prošlog veka. Zbog toga su vlade u Tokiju i Oslu pozdravile odluku Islanda.

A. Petrović

Izvor: Blic

 OSTAVKA!
Multimilijarder Roman Abramović planira da napusti funkciju gubernatora Čukotke krajem ove godine

Roman Abramovič...
MOSKVA - Vlasnik fudbalskog kluba Čelzi Roman Abramovič, posle supruge, napušta i funkciju gubernatora autonomnog okruga Čukotka na krajnjem istoku Rusije, koji okružuju Beringovo i Sibirsko more.
- Abramovič planira da odstupi, zato što veruje da je ispunio svoj zadatak - navodi agencija Interfaks tvrdnje neimenovanog izvora iz tamošnje administracije.
- Svi u Čukotki pričaju o tome - kaže izvor, i dodaje da se najbogatiji Rus sprema da podnese ostavku u decembru, a dužnost da napusti posle Nove godine.
Abramovič, koji je prema ruskom izdanju "Forbsa" "težak" 15 milijardi evra, za vreme svog prvog gubernatorskog mandata potrošio je milijarde rubalja ne bi li pomogao razvoju infrastrukture i dajući pomoć stanovnicima ovog nerazvijenog regiona.
Tokom mandata predsednika Vladimira Putina, koji je dobrim delom bio usmeren protiv oligarha - ruskih superbogataša, koje je Kremlj optuživao da zanemaruju nacionalne interese, Abramovič je istican kao primer, jer nije zaboravio da pomaže i ulaže u "majčicu" Rusiju. Ipak, kada je prošle godine jedan od najvećih oligarha Mihail Hodorkovski završio u zatvoru zbog prevare i neplaćanja poreza, pojavile su se glasine da i Abramovič zbog nepovoljne klime u Rusiji namerava da napusti funkciju u predalekoj Čukotki i konačno se skrasi u Londonu. Međutim, Putin je Abramoviču ukazao guvernersku počast na još pet godina i politički analitičari se slažu da Abramovič uživa puno predsednikovo poverenje i da su njegovi razlozi za povlačenje isključivo privatne prirode.
(AG)

Živi bog u Čukotki!

Tokom prvog mandata Abramovič je postao gotovo mitski heroj Čukotke, uspevši da poveća investicije u region čak 12 puta, dok je prosečna plata prošle godine iznosila 19.500 rubalja (više od 600 dolara), što je znatno iznad ruskog proseka. Na Čukotki o vlasniku fudbalskog kluba Čelzi pevaju pesme, njegov portret istaknut je na svakom koraku, a nedavno sprovedena anketa pokazala je da ga neki stanovnici prosto smatraju bogom.

Izvor: Press

 Mađarska danas obeležava pola veka od neuspele revolucije

Ustanak koji je uzdrmao komunizam

Više od 50 šefova država i vlada danas će u Mađarskoj prisustvovati obeležavanju 50. godišnjici antisovjetske revolucije. Dvonedeljna borba za slobodu i nezavisnost od sovjetske vlasti započela je protestima studenata 23. oktobra 1956. godine, a ugušena je u krvi, kada su sovjetski tenkovi ušli u Budimpeštu.

Smatra se da je ustanak bio „mina s naknadnim dejstvom“, koji je izazvao prvo cepanje gvozdene zavese. Mnogi tvrde da je prva cigla Berlinskog zida izvađena 1956. u Budimpešti. Tri i po decenije kasnije, poslednji ruski vojnici su napustili Mađarsku.

Đula Kiš (62) je jedan od učesnika revolucije i sa setom se seća tih dana:

„U vazduhu se osećala napetost. Svi smo znali da se dešava nešto moćno. Niko nije mogao da ignoriše proteste s početka revolucije i svi smo bili ponosni. Posle sloma, tri decenije je vladala apsolutna tišina.“

Danas će u Budimpešti biti otkriven i veliki apstraktni spomenik na Trgu heroja, na mestu gde je nekada stajala Staljinova bista, koju je narod srušio i razbio u komade. Nakon sloma revolucije, po nalogu Moskve, Janoš Kadar je formirao novu vladu, a premijer reformista Imre Nađ i rukovodstvo revolucije su uhapšeni. Nepune dve godine kasnije Nađ je pogubljen kao i vođe ustanka.

Od promene režima, 23. oktobar je državni praznik. Istovremeno, to je i datum kada je 1989. godine proglašena Treća republika.

Ipak, današnji dan ne slave svi Mađari zajedno. Zemlja je podeljena između pristalica vlade levog centra i desničarske opozicije. Desnica, koja bojkotuje zvaničnu proslavu, traži odlazak premijera Ferenca Đurčanja nakon što je priznao da je lagao uoči izbora u aprilu 2006.

Danas Mađarska već 16 godina živi u demokratiji, ali Kiš je poput većine građana razočaran i zbunjen:

„Sloboda je 1989. došla prekasno. Do tada je većina građana zaboravila šta zapravo znači sloboda. Danas vidimo da je vlada zaboravila šta znači demokratija, i to je ponižavajuće.“

Otkriće da je premijer lagao izazvalo je tri noći nemira u kojima je povređeno više od 250 ljudi i tronedeljne proteste sa zahtevom da Đurčanj podnese ostavku. To su bili najgori nemiri od pada komunizma 1989. Zbog toga opozicija danas organizuje svoju proslavu nedaleko od nacionalne radio stanice, gde su se pre pola veka vodile žestoke bitke.

A. Petrović

    Tadić na proslavi

    Delegaciju Srbije na današnjoj proslavi predvodiće predsednik republike Boris Tadić, koji je juče u društvu mađarskoj premijera Ferenca Đurčanja, otkrio spomen-ploču bivšem premijeru Mađarske Imreu Nađu koga su ubile sovjetske vlasti 1958.


Izvor: Blic

Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili najavio
Bez napada na Abhaziju

Gruzijske vlasti su saopštile da neće vojnim sredstvima rešavati pitanje otcepljenog regiona Abhazije, koji želi da se pripoji Rusiji.

Reakcija vlasti u Tbilisiju usledila je posle izjave ruskog predsednika Vladimira Putina da se Gruzija priprema da interveniše u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili je Putinovu izjavu opisao kao „apsurdnu“ i istakao da Gruzija nema plan za upotrebu sile u otcepljenim regionima.

„Putinova izjava je apsurdna. Nama rat nije potreban“, rekao je Sakašvili.

Odnosi Gruzije i Rusije naglo su se pogoršali prošlog meseca kada su gruzijske vlasti uhapsile četvoricu ruskih oficira pod optužbom za špijunažu. Iako su oficiri kasnije pušteni, zvanična Moskva je uvela sankcije Gruziji i iz zemlje proterala na stotina Gruzina, jer navodno nisu imali uredne papire za boravak.

A.P.

Izvor: Blic

Neće radnike iz Bugarske i Rumunije

Velika Britanija planira da ukine politiku otvorenih vrata za radnike iz Istočne Evrope i da ograniči priliv doseljenika iz Bugarske i Rumunije kada njihove zemlje u januaru uđu u EU.

Britanija je jedna od svega tri zemlje EU (druge dve su Švedska i Irska) koje su uvele neograničen pristup radnicima iz osam istočnoevropskih zemalja koje su ušle u EU 2004. Vlada je saopštila da je iz tih osam zemalja u Veliku Britaniju došlo više od 400.000 radnika, što je znatno iznad zvaničnog predviđanja da će godišnje dolaziti između 5.000 i 13.000.

Izvor: Blic

 PREOKRET?
Severna Koreja obećala da neće izvesti drugu atomsku probu; Kondoliza Rajs ne veruje Pjongjangu

 
 
MOSKVA, SEUL - Severna Koreja se obavezala da neće izvesti još jednu atomsku probu, pod uslovom da SAD prestanu da "uznemiravaju" tu zemlju - izvestila je juče agencija Jonhap pozivajući se na južnokorejske diplomatske izvore. Agencija navodi da je severnokorejski predsednik Kim Džong Il preuzeo tu obavezu prošle sedmice tokom razgovora s kineskim izaslanikom Tang Đijasuanom, koji je boravio u mirovnoj misiji nakon što je Pjongjang 9. oktobra izveo prvu nuklearnu probu.
- Kim je obećao da će se njegova zemlja vratiti multilateralnim pregovorima u bliskoj budućnosti, pod uslovom da se SAD obavežu da će ukinuti finansijske sankcije čim pregovori počnu - navodi južnokorejski diplomatski izvor.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs, međutim, izražava sumnju u objavljeno obećanje Severne Koreje kako će nastojati da smiri krizu nastalu u vezi s probom nuklearnog oružja. Ona je optužila Pjongjang kako nastoji da pojača napetost i izjavila da se u izveštaju koji je dobila u Kini o razgovorima kineskih zvaničnika sa severnokorejskim predsednikom Kim Džong Ilom ne pominje da je on ponudio izvinjenje, niti da je obećao kako neće izvršiti drugu atomsku probu. Kondoliza Rajs je to izjavila novinarima u Moskvi, gde s ruskim rukovodstvom razgovara o uvođenju sankcija UN Pjongjangu.
U međuvremenu, državna severnokorejska novinska agencija optužila je Amerikance da nastavljaju s vojnim vežbama, koje, kako se navodi, guraju korejsko poluostrvo u oružani sukob.
Južnokorejski predsednik Kim Dae Džung upozorio je da bi Severna Koreja mogla da pribegne vojnoj sili u odgovoru na nametanje sankcija i dodao kako bi svet trebalo da uđe u dijalog sa Severnom Korejom, a ne da je izoluje.
Kineski ministar inostranih poslova Li Đaočing takođe je apelovao na sve strane uključene u rešavanje severnokorejskog nuklearnog problema da hladne glave reaguju na prošlonedeljnu nuklearnu probu. Posle razgovora s američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs, gospodin Li je istakao da miroljubivi dijalog predstavlja jedino rešenje. Kondoliza Rajs je pozvala Pjongjang da se bezuslovno vrati multilateralnim pregovorima. Kina je obećala da će sprovesti sankcije nametnute Severnoj Koreji i navodno preti da će obustaviti isporuke nafte i pšenice.
Zamenik severnokorejskog ministra inostranih poslova Kim Gi Gvan u međuvremenu je izjavio američkoj televiziji da njegova zemlja veruje kako se njen status promenio posle izvođenja nuklearne probe.
- Posle nuklearne probe, verujemo da smo pripremili dovoljna sredstva za odvraćanje Sjedinjenih Država od mogućeg nuklearnog napada na našu zemlju. Standardi i status Demokratske Narodne Republike Koreje promenili su se posle probe i mislim da je to dobra osnova za aktivno učešće naše zemlje u multilateralnim pregovorima. Shodno tome, uložićemo velike napore da se ti pregovori nastave i uspešno okončaju - rekao je Gvan.
Pregovori u kojima, pored Severne Koreje, učestvuju još Južna Koreja, SAD, Kina, Rusija i Japan, vođeni su s ciljem da se Pjongjang ubedi da odustane od svog nuklearnog programa. Ti pregovori su u novembru prošle godine prekinuti nakon što su SAD uvele finansijske sankcije Severnoj Koreji.
(Ag.)

Ban Ki Mun sledeće nedelje u Kini

Južnokorejski šef diplomatije Ban Ki Mun posetiće sledeće nedelje Kinu, gde će razgovarati s predsednikom te zemlje Hu Đintaom o nukleranom programu Severne Koreje - preneli su juče kineski mediji. Ban, koji će postati sledeći generalni sekretar Ujedinjenih nacija, doputovaće u Kinu u petak, gde bi takođe trebalo da razgovara i sa svojim kineskim kolegom. Međutim, portparol južnokorejskog ministarstva spoljnih poslova odbio je da potvrdi te navode. Banova poseta Kini dolazi posle prošlonedeljne posete kineskog specijalnog izaslanika Tang Đinsuana Severnoj Koreji, koji je pokušao da odvrati lidera Kim Džonga Ila od namere da izvrši i drugu nuklearnu probu.
(Beta)

Izvor: Press

Demonstranti u Budimpešti zauzeli tenk

Demonstranti u Budimpešti su u ponedeljak uveče, posle više žestokih okršaja sa policijom, zauzeli tenk koji je izložen na trgu i njime krenuli ka policiji, javila je lokalna novinska agencija.

Tenk je izložen povodom obeležavanja 50. godišnjice od ustanka protiv sovjetske vlasti.

Agencija MTI javila je da policija koristi suzavac, gumene metke i vodene topove protiv demonstranata i da je nekoliko ljudi povredjeno u sukobima u centru Budimpešte.

Policija i demonstranti sukobili su se u ponedeljak nekoliko puta u centru Budimpešte. Uhapšeno je deset ljudi, a nekoliko povredjeno.

Rojters je javio da je policija uhapsila neke od demonstranata, a madjarska agencija MTI je navela da su neki demonstranti pretučeni dok je policija pokušavala da ih odgurne dalje od zgrade parlamenta.
Grupa mladih je mahala nacionalnim zastavama i uzvikivala slogane protiv premijera Ferenca Djurčanja.

"Upravo ispaljuju gumene metke na demonstrante", javio je Rojtersov fotograf, dok je kamerman ranije javio i da je hiljade ljudi išlo ka parlamentu.

"Izgleda prilično loše. Policija je ispalila oko 20 projektila sa suzavcem i još uvek ga bacaju", rekao je kamerman.

Obeležavanje godišnjice ustanka iz 1956. proteklo je u znaku jednomesečnih protesta zbog priznanja socijalističkog premijera Ferenca Djurčanja da je lagao naciju da bi pobedio na izborima u aprilu.

Zbog mogućnosti daljih sukoba, lokalne vlasti zatvorile su trg ispred parlamenta gde je u ponedeljak posle podne trebalo da se održi javna proslava ustanka, a novinarima je naloženo da ne idu na trg.

Izvori u vladi tvrde da Djurčanj neće prisustvovati inauguraciji memorijala ustanka 1956. godine koja je zakazana za ponedeljak uveče.

Oko 2.600 Madjara je poginulo u sukobima sa sovjetskom vojskom, a više od 200 je pogubljeno zbog učešća u ustanku, dok je 200.000 pobeglo iz zemlje.

Obeležavanju godišnjice u Budimpešti prisustvuju delegacije više od 50 zemalja, a medju njima gostima i predsednik Srbije Boris Tadić. Došli su i predsednici Češke, Nemačke, Litvanije, Austrije, Hrvatske, kraljevi Španije i Norveške, premijeri Francuske i Rumunije, rukovodioci Evropske komisije i NATO, zvaničnici iz SAD.

Izvor: MTS-Mondo

Sr­bin vo­di Lju­blja­nu!
Tan­jug, 23. oktobar 2006

LjU­BLjA­NA - Biv­ši di­rek­tor slo­ve­nač­kog "Mer­ka­to­ra" Zo­ran Jan­ko­vić od­neo je kao ne­za­vi­san kan­di­dat ube­dlji­vu po­be­du na iz­bo­ri­ma za gra­do­na­čel­ni­ka Lju­blja­ne, osvo­jiv­ši, pre­ma ob­ja­vlje­nim zva­nič­nim re­zul­ta­ti­ma, po­ve­re­nje 63 od­sto gra­đa­na.
Jan­ko­vić (52), pro­tiv­nik vla­da­ju­će slo­ve­nač­ke ko­a­li­ci­je de­snog cen­tra, osvo­jio je tri pu­ta vi­še gla­so­va u od­no­su na dru­go­pla­si­ra­nog kan­di­da­ta De­mo­krat­ske stran­ke pre­mi­je­ra Ja­ne­za Jan­še i biv­šeg gu­ver­ne­ra Cen­tral­ne ban­ke Fran­ca Ar­ha­ra, ko­ji je do­bio 20,8 od­sto gla­so­va.
Na tre­ćem me­stu na­šla se do­sa­da­šnja gra­do­na­čel­ni­ca Lju­blja­ne Da­ni­ca Sim­šič iz opo­zi­ci­o­ne So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je sa osvo­je­nih 7,7 od­sto gla­so­va.
Li­sta Zo­ra­na Jan­ko­vi­ća od­ne­la je ube­dlji­vu po­be­du i u lju­ban­skoj grad­skoj skup­šti­ni.
Na na­slov­nim stra­na­ma slo­ve­nač­kih li­sto­va osva­nu­le su fo­to­gra­fi­je tri­jum­fal­nog po­bed­ni­ka Jan­ko­vi­ća, ko­ji se za­hva­lio gra­đa­ni­ma na "neo­če­ki­va­noj i ube­dlji­voj po­be­di".
Jan­ko­vić je po­znat kao oštar kri­ti­čar Jan­ši­ne vla­de ko­ja ni­je šte­de­la sred­stva da ga ocr­ni u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji.
Jan­ko­vi­ća su pri­ka­zi­va­li kao taj­ku­na ko­ji se obo­ga­tio na sum­njiv na­čin.
"Ne­ga­tiv­na kam­pa­nja im se vra­ti­la kao bu­me­rang", re­kao je Jan­ko­vić no­vi­na­ri­ma.
Ovi iz­bo­ri su do­bi­li na zna­ča­ju i za­to što Slo­ve­ni­ja, ko­ja se pri­klju­či­la Evrop­skoj uni­ji pre dve go­di­ne, pre­u­zi­ma pred­se­da­va­nje EU 1. ja­nu­a­ra 2008. go­di­ne, či­me Lju­blja­na, grad sa 266.000 sta­nov­ni­ka, sim­bo­lič­ki po­sta­je cen­tar Uni­je.
 

Izvor: Novosti

Do­u­šni­ke na sun­ce
Be­ta, 23. oktobar 2006

VAR­ŠA­VA - Polj­ski pred­sed­nik Leh Ka­činj­ski na­me­ra­va da lič­no od­lu­ču­je o to­me ko­ja ime­na age­na­ta i sa­rad­ni­ka ne­dav­no ras­pu­šte­ne Voj­ne in­for­ma­tiv­ne slu­žbe (NjSI) mo­že da sa­zna polj­ska jav­nost.
- Ob­ja­vlji­va­nje ime­na de­la age­na­ta je go­to­va stvar. Iz­u­ze­tak mo­že da pred­sta­vlja si­tu­a­ci­ja ka­da bi obe­lo­da­nji­va­nje age­na­ta pred­sta­vlja­lo ve­li­ku opa­snost po dr­ža­vu - ci­ti­ra Ka­činj­skog dnev­nik "Ga­ze­ta Vi­bor­ča".
Jav­nost s ne­str­plje­njem iš­če­ku­je spi­sak age­na­ta ka­ko bi se pre­ki­nu­la na­ga­đa­nja i ne­pre­sta­no cu­re­nje "po­u­zda­nih" op­tu­žbi u me­di­je po­sled­njih ne­de­lja da je ova ili ona ugled­na po­li­tič­ka ili no­vi­nar­ska lič­nost bi­la agent NjSI.
Pred­sed­nik je po­tvr­dio da me­đu agen­ti­ma, ko­ji su po oce­ni ko­mi­si­je za li­kvi­da­ci­ju NjSI do­šli u su­kob sa za­ko­nom, ima i no­vi­na­ra, ali ne onih naj­u­gled­ni­jih.
- Ako se ni­su me­ša­li u po­li­ti­ku, ne­će­mo ob­ja­vi­ti nji­ho­va ime­na - po­ru­čio je polj­ski pred­sed­nik.
Ob­ja­vlji­va­nje ime­na age­na­ta ni­je nor­mal­no za dr­ža­vu ko­ja funk­ci­o­ni­še. Ali bez to­ga ne­će­mo oči­sti­ti po­li­tič­ki ži­vot u Polj­skoj. Ipak, ne­će­mo ot­kri­va­ti ni­jed­nu polj­sku oba­ve­štaj­nu eks­po­zi­tu­ru u ino­stran­stvu, is­ti­če Ka­činj­ski.
NjSI je ras­for­mi­ra­na 30. sep­tem­bra, po­što je pret­hod­no pre­mi­jer Ja­ro­slav Ka­činj­ski, brat bli­za­nac še­fa dr­ža­ve, op­tu­žio da je bi­la le­glo ko­mu­ni­stič­kih age­na­ta.
Opo­zi­ci­ja i eks­per­ti za ustav­no pra­vo ospo­ra­va­ju pra­vo še­fa dr­ža­ve da is­klju­či­vo on od­lu­ču­je o ob­ja­vlji­va­nju ime­na age­na­ta.
- To je pr­vi slu­čaj u sve­tu da se ot­kri­va­ju ime­na age­na­ta, čak ni bolj­še­vi­ci ka­da su iz­vr­ši­li re­vo­lu­ci­ju, ni­su raz­ob­li­ča­vi­li agen­te - ka­zao je Bro­nji­slav Ko­mo­rov­ski pot­pred­sed­nik Sej­ma iz opo­zi­ci­o­ne li­be­ral­ne Gra­đan­ske plat­for­me.
Li­be­ra­li tra­že da se, ako se već ot­kri­va­ju agen­ti, obe­lo­da­ni ceo spi­sak, a ne se­lek­tiv­no - po iz­bo­ru še­fa dr­ža­ve.
 

Izvor: Novosti