Država slepa za Nikolinu
Jelena ILIĆ | 28. april 2013. 20:55
Slepa devojčica proterana s KiM, sedmogodišnja Nikolina Petković, lišava se prava na školovanje. Pored tolikih „evropskih zakona“ i komisija, jedino razumevanje stiže od drugova iz razreda


Otac Jugoslav i Nikolina Petković/ Foto: N. ŽIVANOVIĆ


SEDMOGODIŠNJA Nikolina Petković, rođena bez očnih jabučica, lekari kažu - žrtva bombardovanja osiromašenim uranijumom - dete je drugog reda. Iako zakoni Srbije kažu da joj sleduje pomoć države u školovanju, njeni školski dani su pravo mučenje, jer nastavnih sredstava, a ni stručnjaka za rad sa Nikolinom nema.


Prošlog septembra, iako težak invalid, krenula je u prvi razred osnovne škole „Heroj Ivan Muher“ u Smederevskoj Palanci, po principu inkluzivnog obrazovanja. Ipak, ona ne može samostalno da pohađa školu, pa su joj neophodni defektolog-tiflolog, prilagođena nastavna sredstva i pomagala, udžbenici, računar sa prilagođenom tastaturom i mišem, prevoz do škole i nazad.

- Od svega toga, Nikolina ima jedino personalnog asistenta na časovima. U školi nemaju obučenog kadra za rad sa slepom decom, niti učila. Za to nema novca. Isti odgovor daju i u opštini. Ni u predškolsko nije išla, nisu imali uslova. Država kažnjava moje dete kao da već nije dovoljno kažnjeno - kaže otac Jugoslav Petković.

Roditelji slepe devojčice su se obraćali svima - od škole, opštine, preko prosvetne inspekcije, do ministra prosvete.

Ministar reče da za Nikolinin slučaj „nema nadležnost“.


- Zahtev opštini podneli smo polovinom februara - kaže otac. - Odgovor nismo dobili, a usmeno nam je rečeno da ne mogu da pomognu. I škola se obraćala, bez uspeha.

I zaštitnik građana se uključio preporukom. Isti zahtev roditelja i pedagoga škole, kao i zaštitnika građana, nije rešen, iako je rok od sedam dana davno prošao.

- Komisija je 2011. predložila da dete upišemo u školu za slepu i slabovidu decu u Kragujevcu. Nemamo uslova da se preselimo, a ne možemo dete od sedam godina, životno vezano za nas, da pošaljemo samo u internat - kaže otac Jugoslav.

Nikolini nije obezbeđen ni prevoz.

Ministar Žarko Obradović, u pismu roditeljima, naveo je da, shodno zakonima ove zemlje „svaki učenik sa smetnjama u razvoju ima pravo na prevoz ili naknadu prevoza od kuće do škole i nazad bez obzira na udaljenost“. Još jedno mrtvo slovo na papiru.

U Centru za socijalni rad kažu da su specijalizovano kombi vozilo ustupili dnevnom boravku za decu i omladinu ometenu u razvoju „Puž“.

Porodica Petković je tako mesecima u začaranom krugu mrtvih propisa i krutih institucija. Nikolina, uprkos svemu, ne izostaje iz škole. Stidljiva i ranjiva, odmah je očarala drugare, koji joj nesebično pomažu, kao i personalni asistent Nataša. Kaže, najviše voli matematiku, a na času srpskog samo sluša, jer da bi naučila da čita, potrebne su joj knjige na Brajevom pismu.



ŽRTVA BOMBARDOVANJA NATO

PORODICU Petković rat je 1999. proterao iz Đakovice i zarobio u dvadesetak kvadrata sobe 203 hotela „Srbija“ u Boru. Tu se u oktobru 2005. rodila Nina. Lekari kažu da je njen hendikep posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom. Otac i majka su nezaposleni.

Imaju još dvoje dece. Očne proteze koje Nina nosi, jednom godišnje roditelji dobijaju preko lekarske komisije, a sve ostalo kupuju sami. Tako zakon kaže.

Izvor: Novosti

не бих да звучим неосетљиво али хајде да видимо нешто:
имамо неко село од пар хиљада становника или варошицу од десетак хиљада...нека буде и неки град до 30.000 становника...рецимо да у таквом месту постоји троје деце које имају посебне потребе...да ли ће се сходно томе због њих запослити у школи неколико стручњака који су обучени за рад,да ли ће се опремати учионице,куповати специјална средства,посебна возила итд? наравно да неће...како овде тако и било где на свету
зато и постоје специјалне школе које су опремљене и чији су кадрови обучени за рад са таквом децом...мог пријатеља син је слеп и он је ишао у школу у земун...јесте било тешко али су све прегурали

разумем да је у свету тренутно популарна инклузија и да покушавају такву децу да укључе заједно са децом без физичких недостатака да се не би осећала мање важном али знате шта-то је можда у штокхолму и ослу где има пара да се финансирају такви пројекти...слепи клинци из хелеретрондхупа који има 2.000 становника ипак иду у специјалну школу за слабовиде у сарпсборгу

ne vidim nista "lose" u tome...sto kroz ovakvo pisanje..zele da pomognu djetescetu...
mnogi ljudi se u ovo vreme... suosjecaju sa onim jadnim ljudima na kosovu...
ostavljenim na milost i nemilost olosu...
i krvolocima kakve svet posle ustasa nije vidio...

i mozda neko se i nadje da pomogne ovom jadnom djetetu....ako ni zbog cega drugog
onda zbog tog sto je sa kosova...

ma daj...nemaju za pomoc,..ali ce imati pare za neki opstinski krkljanac...svinjojagnjeci..povodom
nekim ...sto je neki misteriozni junak pre 100 godina
dobio neku bitku...
za koju se ne zna sa sigurnoscu da li se i desila uopste..
na kojem ce svi od njih biti dobri...masni..siti... i poprilicno napunjenih dzepova....

a za ovakve stvari za to nemaju pare....junak je njihov... a dijete nije njihovo..jbg....

Mislim da je ovo dovoljno...

А јеби се бре Мрги.

Све си објаснио.
 А *ебала их политичка коректност аман!

 Али кад сам видео ову слику туга ме уби..

Zapravo svi vi koji mislite da je inkluzija skupa niste u pravu.

Dijete dobija neophodnu podrsku, ostaje sa roditeljima, porodica se ne raspada i ne dovodi se do ivice finansijske egzistencije, dijete ide u normalnu skolu, obrazuje se, djeca koja sa njim idu u skolu, takodje se obrazuju - da postoje drugi ljudi koji imaju posebne potrebe, ali i da oni mogu da uce i da budu korisni, da mogu kasnije da rade, a ne samo da budu osudjeni na socijalnu pomoc i da budu kamen oko vrata svojim roditeljima i kasnije braci i sestrama...

Inkluzija, kakva se u Srbiji sprovodi, gde dece ne dobijaju nikakvu podrsku (a ni skola, ni nastavnici), a onda se pred njih postavljaju nerealni zahtjevi, zaista i moze samo da proizvede frustracije na svim stranama.

Pri cemu se Srbija zaduzila i zaduzuje (u milionima evra) da tu inkluziju sprovede kako treba
.
Znaci u ovom slucaju pare nisu problem (pare postoje i za nabavku vozila (ako treba da je voze na casove u drugu skolu), i za specijalna pomagala (koja traju godinama i ne moraju da sluze samo Nikolini, nego i nekoj drugoj djeci na drugim opstinama, a pare za angazovanje strucnjaka moraju da se nadju u budzetu opstine (Dinkic je i progurao onaj zakon po kome lokalne samouprave dobijaju veci dio kolaca iz budzeta da bi izlazili u susret ovakvoj djeci i njihovim potrebama, socijalnim sluzbama i starim licima, a ne da bi se kupovali novi automobili i placali sluzbeni ruckovi sa Lepom Brenom za 4 osobe na meniju)

Znaci para ima, nacina ima, volje nema - da se pomogne, da se prvenstveno posteno i korektno radi svoj posao od Ministarstva prosvete i Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada, zaposljavanja i socijalne politike, do lokalne samouprave i svih onih malih cinovnika koji su imali kontakt sa Nikolinom i njenom porodicom.

A urlajuci, da inkluzija ne valja, mi samo aboliramo one koji su nas zaduzili (debelo) proklamujuci da to cine za dobrobit te djece, a onda te pare stavili u svoje dzepove ili ih prosto svojim neznanjem i neradom procerdali.

где је то речено или твојим језиком,урлано?



ајде?

докажи да ми фашисти грешимо...кеширај