Ma vazi...

ja sam u osnovnoj školi imao dvoje dece koja su imala veoma izražen invaliditet,davne 1978 godine.upisali su ih sa vršnjacima,koji su bili uslovno rečeno normalni.izdržali su do prvog polugodišta i ispisali su ih iz škole.ta deca su preživljavala pravi pakao,od ismevanja,imitiranja,ruganja...i pored batina što od nastavnika,roditelja...nije bilo pomoći,
ispisali su ih i odveli u neko daleko,daleko prijatnije okruženje.

U tome i jeste tvoj problem...i nacina na kojih razmisljas...ti mislis da je ono sto je prijatno i prikladno dobro...to uopste nije tako...

Put do pakla,poplocan je dobrim namerama...

ne kapiraš,ne mislim,već znam,jednostavno tako je,na žalost ali je tako.
ja problem nemam,a razmišljam veoma prostim rezonom.zašto bi insistirao na nečemu što će uvek biti kako jeste.
pa deca koja nose naočare ili su debeljuce,kroz kakav pakao prodju tokom prvih godina škole,navuku komplekse skoro do zrelog doba.i to nisam ja,to je jednostavno naše okruženje,kako naše,tako i bilo gde u svetu.
ja mogu imati puno srce razumevanja i sažaljenja za takvu decu,ali ta deca od toga nemaju ništa.
priroda,koja je majka svima nama na ovoj planeti,po pitanju selekcije je mnogo,mnogo rigoroznija.to je u svakom od nas,a to je ono malo žara iskona koji tinja u nama,koji nas uvek ma koliko bili silni,podseća,da je priroda ipak našim posojanjem svoje rekla.

Grdno se varas...jedan citav svet je pred tobom...

možda?s' razlikom što ja stojim okrenut licem ka tom svetu,a ti si dečko moj duboko zabio glavu u pesak i ubedjen si u svoju nevinost,skrivajući se iza usiljene standardizacije.

 

Imas pravo...

To govori sve o tebi i tvom okruzenju, a nista o toj djeci.

U razred sa mojom sestrom, godiste 70-to isla su djeca:
- jedno koje je imalo smetnje u razvoju (IQ 80)
- drugo koje je zbog ozbiljnih zdravstvenih problem mnogo izostajalo

Niko ih nije dirao. Ovom sto je 1/4 skolske godine, lezao u bolnici su uredno prepisivali sveske, javljali sta su ucili, obilazili ga, druzili se - on je doktorirao istoriju, pise knjige i radi u muzeju.
Djevojci koja je bila lako mentalo zaostala, zaista je bio veliki napor da postigne gradivo, ali su se djeca ipak druzila sa njom, slavili su zajedno rodjendane i sl. Ona je zavrsila za tekstilnu radnicu, dobila je posao za masinom. Nije neki glamurozan posao, ali joj je to sto je zavrsila normalnu osnovnu skolu i zanat, pomoglo da ipak uspostavi normalan odnos sa drugoim ljudima.

Mi smo u srednju skolu isli sa deckom koji je imao cerebralnu paralilzu. U osnovnoj skoli dobar dio vremena proveo je u bolnici, u kolicima, na stakama, prije nego sto je prohodao. Njegovi drugari su ga na rukama nosili iz kabineta u kabinet, sa sprata na sprat. On ima samo pozitivne uspomene na svoju osnovnu skolu. Ni u srednjoj skoli nije imao nikakvih problema sa socijalizacijom, zavrsio je visu, radi.

Djeca sa posebnim potrebama nisu samo djeca koja imaju blazi ili tezi oblik mentalne zaostalosti. To su i djeca koja imaju druge razvojne probleme: probleme u ucenju, probleme sa govorom, probleme sa tjelesnim nedostacima, probleme u srazjevanju, laki oblici autizma, itd.
Mnoga djeca koju su gurali u specijalne skole, imala su IQ iznad prosjeka, ali je trebalo raditi sa njama na malo drugaciji nacin, trebao je neko da se angazuje, da mrdne dupe, a niko od nas to ne voli.

I ono sto je najvaznije, dobar dio problema sa kojima djeca krecu u skolu, pravilnim radom sa tom djecom, se mogu prevazici.

Mora da mu komanduje tako neko dete koje je gazio kad je bio mali...pa je malo iziritiran...dodje ovde na foum da masturbira sa nama....

o meni ne govori apsolutno ništa,a o okruženju? to je već diskutabilno?
takve dece ima skoro u svakoj školi,ako ne u skoro svakom odeljenju,pa.
to dete nije dete sa posebnim potrebama,to je bolesno dete sa kojim se solidarisalo čitavo odeljenje.
takvih primera ima skoro u svakoj školi.
dooooobroooo....pratim
to se dešavalo i u mom odeljenju,dečak koji je operisao glavu,posećivali smo ga,priredjivali predstave u bolnici itd.
na žalost umro je pred kraj srednje škole.
divno.i mi smo imali decu koja su bila ograničenih edukativnih sposobnosti,jednostavno nisu mogli više od poklonjene prelazne.nisam se bavio njihovim životima,iskreno se nadam da su se na neki način izgradili kao ljudi.
za svaku pohvalu.
koja je to škola,grad uopšte?...planeta?
u moje vreme,selekcija je bila rigoroznija.
to što je neko slep,gluv,invalid ne znači da je idiot.
sa ljudima koji imaju posebne potrebe trebaju da rade ljudi,koji su za to strukovno sposobni.
ostali trebaju da pomognu koliko je god to u njihovoj/našoj moći.
za rad sa tim osobama potrbni su kvalifikovani ljudi,uz pomoć ostatka zajednice.
škole za polaznike sa posebnim potrebama su mesta na kojima bi takvi polaznici trebali dobiti najviše što je moguće.