Nasmej se zato ako ti kažu da si mali čovek.
Nema male sreće i male bolesti. Nema
male krađe i male smrti. Nema maloga
rata niti malog poštenja. Nema maloga
prijatelja i male tajne.

Nema maloga čoveka i male ljubavi.

Evo najmanje pesme!
Manja je od zrna maka.
U njoj je jedan osmeh
i pismo od jednog dečaka.
Ako znaš ko ga šalje
-šta da ti pričam dalje.
Ako ne znaš ko ga šalje
-šta te se tiče dalje.

Miroslav Antić
     

Mnogo sam video i ziveo k'o stranac,
mnogo voleo i puno tuge znao,
zato sam bio i mangup i pijanac
jer boljeg od sebe nisam upoznao...

Милоје Дончић
 
ПОМЕН ЖИВИМА СА МЕМОРИЈАЛНЕ ПЛОЧЕ У СРЕБРЕНИЦИ

Мехо Катал са мермерне табле шедрваном шета
Сишао је са свих потерница, око врата ланци помрчине
На платном је списку оба ентитета
По чаршији возају га дипломатске лимузине

Поређане слике, испод трака жучни момци
Од ковчега празних закрчене стазе
Преко списка сопствене џеназе смотру врше Јукини питомци
У бунилу унакрсно са плоче силазе

Набреклог бројача што слику окреће
Поборника жеге, вртећу антену
Погурени Манфред гурнуо Жерара да допуни вреће
На бланко платоу да промени смену

У Вакуфу префарбани Заим ципеле поправља
Двоимени Рафо по Мостару разноси сомуне
У Малмеу III-1 трговачке без Цвете и Здравка матуру прославља
Бели подрум код Абида, дошо Реџо по рачуне

Розе шешир танка мрежа преко лица
Број двоцифрен профил цео урезан је на плочини
Носић прћаст тамне се оквири црноока Рабијица
Власник плесне школе у Атини

А шепави Зијо што му коса израста из чела
Бележницу носи, дотура менице
По програму МЕНСЕ још пумпа одела
Шупље хумке око Какња и Зенице

На Миљацки захефтани матичари вриште
Рамо Зилкић, дрхте ноге, цвокћу зуби позлаћене жице
У биртији црну кахву пије рахатлука иште
Узаврео бесан цепа посмртнице

Сви на плочи празне меморије, сви на зиду нове историје

   
  Moj Svet

Moj svet se sastoji od misli mutnih,
od srca pometenoga,
od onoga što u bolu dokučim,
moj svet se sastoji od nedorečenoga.

Moj svet se sastoji od sumnje u Boga,
od priželjkivanja
da ga ima negde gore,
od prigovora njegovim zakonima,
njegovoj volji da čovek bude stvoren.

Moj svet se sastoji od nespokojstva,
od prezanja pred svačim,
u njemu su i skrušenosti blage svojstva
i pobuna
što čovek prođe tek što zakorači.

Moj svet se sastoji od onoga
što se misli kad je ponoćna tama,
nestalniji je moj svet od dima,
od tuge tiši.
Stotinu vasiona svet sad u meni ima
i stotinu krugova čistilišnih.

D.Maksimović


Jednoj prolaznici

Ulica je zaglusna urlala oko mene
Duga, tanka, u crnini, velicanstvo bola,
prosla je neka zena, a ruka joj ohola
pridizase, njihase skutove izvezene;

hitra, otmena, s nogom kao u kakva kipa.
A ja se napajah, u grcu osobenjaka,
njenim okom, olovnim nebom olujnog znaka,
sto zanosnu blagost i smrtnosnu slast sipa.

Jedna munja... a zatim noc! Trenutna prelesti
s cijeg pogleda namah novim zivotom disem,
zar cu te samo u vecnosti ponovo sresti?

Drugde, daleko! Prekasno! Mozda nikad vishe!
Jer ne znas kuda cu, ne znam kuda si nestala,
ti koju mogah voleti, ti sto si to znala! ,,

Ghost

LJUDI SJENKE


Ima na svijetu mirnih, dobrih ljudi
što kroz život nečujno i tiho gaze
kao da nogom stupaju po pamuku,
a naše oči nikad ne opaze
ni njih ni njinu tihu radost ili muku.

Ima ćutljivih patnika na svijetu
što se samo umorno i gorko nasmiješe
na ljude kad se o njih teško ogriješe
i suminu ih nevini, nalik cvijetu.

I ima ljudi usamljenih i bo‘nih,
sa obrazima upalim i žutim
što ne čuje im se ni smijeha ni plača,
što žive kao samotna i divlja drača,

Ali s bodljama unutra okrenutim,
da nijedna nikoga ne ogrebe
i da nijednom nikoga ne ubodu
do samo svoje rođeno srce, i sebe.
Njih ne vidi naše oko kad ih sreta,
kad tiho prođu u mimogredu mirnu,
jer nikog oni ni laktom ne dodirnu
u vječnoj gužvi i vrevi ovog svijeta.

I žive oni tako, nečujni i neveseli,
i mile kao sjenke, kao vrijeme i sati,
i tek kad umru, slomljeni i uveli,
objave crni posmrtni plakati
da su i oni sa nama živjeli.

Do not stand at my grave and weep;
I am not there, I do not sleep
I am a thousand winds that blow.
I am the diamond glints on snow.
I am the sunlight on ripened grain.
I am the gentle autumn rain.
When you awaken in the morning's hush
I am the swift uplifting rush
Of quiet birds in circled flight.
I am the soft stars that shine at night.
Do not stand at my grave and cry;
I am not there. I did not die.

Slap - Dobriša Cesarić
Slap

Teče i teče, teče jedan slap;

Što u njem znači moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

Tiho, o tiho govori mi jesen
Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama