Iluzija zore
i poljupci,
sve iščezava.

Samo pustoš
ostaje.
Pustoš
valovita.

Lorka

NE OSTAVLJAJ ME

....
Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Plakat više neću
Govoriti neću
Sakrit ću se negdje
Samo da te gledam
Kako plešeš sretna
Samo da te slušam
Kako pjevaš sretna
I samo ću biti
Sjena tvoje sjene
Sjena tvoga psa

Nemoj, nemoj ići.

(Jacques Brel)

TI MENE VOLIŠ I NE ŽELIŠ ME

Sergej Jesenjin

Ti me ne voliš i ne želic mene,
Zar lep ja nisam tebi ni malcice?
Stavivši ruke, straccu ukocene,
Na moja ramena, ne gledaš mi lice.

Ja ti se,curo, kezim osecajno,
Ti ne znaš sa mnom ni nežnost ni muke.
S koliko si ih se milovala tajno?
Cije sve usne pamtiš? Cije ruke?

Znam, oni nisu ni takli tvoj oganj,
Prošli su samo kraj tebe ko seni.
Ti si vec sela na kolena mnoga,
A sad u krilu sediš, gle, i meni.

Pa neka bude, ti oci zaklopi
I misli sada o drugome nekom,
Od ljubavi se, znaj, ni ja ne topim,
Tonuc u necem dragom i dalekom.

Ne, ovaj zanos sudbinom ne zovi,
Nije to plamen mocni i prodorni.
Slucaj nas spojio, i slucaj ce novi
Nas rastaviti, uz moj osmeh mirni.

Po svome putu i ti ces da kreneš
Da svetom raspeš nevesele dane.
Nemoj da diraš samo neljubljene,
Nemoj da mamiš još nerasplamsane.

Kad o ljubavi ti u vecer letnju
Sa drugim pocneš mudru pricu vesti,
Možda cu i ja da krenem u šetnju,
I na ulici opet cu te sresti.

Tad, naklonivši se skoro neprimetno,
Pripijena k drugom, drhtava ko list,
"Dobro vece!" ti ceš reci meni setno,
A ja cu kazati: Dobro vece, miss.

I nicim neceš mir duše da zbrišeš,
Nicim drhtaje u njoj da pokreceš.
Ko je ljubio, taj ne ljubi više,
Ko izgore, njega zapaliti neceš.

E tako, sad sam ispucao "feminime side". Cujemo se za nekoliko meseci 

Poezija uopste nije...zenska stvar 


Volio bih voljeti 


Volio bi voljeti da volim.
Časak...Daj mi cigaretu
iz one tamo kutije na noćnom ormariću.
Nastavi...Govorio si
da se u razvoju metafizike
od Kanta do Hegela
nešto izgubilo.
Posve se slažem.
Čuh i shvatih.
"Nondum amabam et amare amabam" (Sveti Augustin).
Čudnovata li prijenosa misli!
Umoran sam da mislim ćutjeti nešto drugo.
Hvala. Pripali. Nastavi. Hegel...

Alvaro de Campos

Slazem se da nije zenska stvar,ima 19 god. pisem pesme preko 11 god..

Uzmi mi suze, bar dan
da ne plachem,
Uzmi mi ruke,
jer zele da te zagrle...
sanjaj bar jedan moj san
tada shvaticesh sve,
uzmi srce,
vidi kolko mi nedostajesh...


Jeste,
nedostajesh mi jako...
bez tebe zivot
je kao shetnja paklom...
ljubav jako lako ti
prekrila si mrakom,
nisam vishe tvoj
jer ti si htela tako...

Ne mogu vechno
ziveti u svome svetu,
ziveti u savrshenstvu,
al je lakshe...
Nisam hteo mnogo,
zeleo sam samo jednu
osobu vrednu
moga sveta iz mashte...

Bio sjeban do neba,
hteo da vishe me nema,
onda je nestao bedak,
kada sam vid'o andjela,
na kratko bio sam srecan,
shta se desilo ne znam,
andjeo postade pesma
opet tuznog pesnika...

Trazio sam greshke,
da bih mog'o da ih reshim,
ishao sam peshke,
da bih nash'o onaj svemir,
nije ga bilo,
nashao sam samo rechi,
pisao ih je princezi
jedan pesnik...

Uzmi mi suze, bar dan
da ne plachem,
Uzmi mi ruke,
jer zele da te zagrle...
sanjaj bar jedan moj san
tada shvaticesh sve,
uzmi mi srce,
vidi kolko mi nedostajesh...

Sada gledam sve,
kada nemam te,
sve shto lepo je
zashto tako nestane...?
sada trazim greh,
pa sam pored nje,
ona zeli me,
ali srce ne da se...

Josh si ti ta
o kojoj mislim nocima,
moje ochi su zedne,
za tvojim ochima...
u knjizi ljubavi,
si poglavlje preskochila,
moj je zivot chasha
koju si slomila...

Nije ljubav
kada nestane za tren,
nego ona
shto u srcu ostaje...
Voleo sam te
kao ochi svoje...
ako nije ti dovoljno,
mozda drugi znace bolje...

A sada idi,
ako lakshe ti je tako...
necu da vidish
kako pucam kao staklo,
u oku suza jedna ne da
ledja da ti gledam,
idi, zelim ti
svu srecu ovog sveta...

Uzmi mi suze, bar dan
da ne plachem,
Uzmi mi ruke,
jer zele da te zagrle...
sanjaj bar jedan moj san
tada shvaticesh sve,
uzmi mi srce,
vidi kolko mi nedostajesh...

Strah sapleti o zelju
i opet kazem ti, veruj,
i kao andjeo beli,
rashiri krila ka vetru...
Odleti negde, idi...
i ne okreci se...
jer ne zelim da vidish,
kada Rade zaplache...

A Rade bice tu,
da te sachuva od zla
I pokaze ti put,
a ti samo prati trag,
I uvek jedno znaj,
da srce pamtice,
jednu princezu,
i jedno prolece...

Uzmi mi suze, bar dan
da ne plachem,
Uzmi mi ruke,
jer zele da te zagrle...
sanjaj bar jedan moj san
tada shvaticesh sve,
uzmi mi srce,
vidi kolko mi nedostajesh...

Ne sanjamo svi jednako
i to nikome ne smeta.
A zašto svima smetamo
kad smo drugačije budni?

Miroslav Antić

Najdrazi su mi oni koje sam sama napisala 

Podeli ih s nama
nemoj da se stidis
svi volimo poeziju
valjda to vidis 

Nocas bih mogao napisati najtuznije stihove.
Napisati, na primjer: "Noc je posuta zvijezdama,
trepere plave zvijezde u daljini."
Nocni vjetar zvizdi nebom i pjeva.
Nocas bih mogao napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela.
U nocima poput ove, drzao sam je u narucju.
Koliko puta je ljubih ispod beskrajnog neba.
Voljela me je, a ponekad i ja sam je volio.
Kako da ne volim njene velike nepomicne oci?
Nocas bih mogao napisati najtuznije stihove.
Misliti da je nemam. Osjecati da sam je izgubio.
Slusati noc beskrajnu, jos mnogo duzu bez nje.
I stih pada na dusu kao inje na travu.
Nije vazno sto je ljubav moja ne sacuva.
Noc je posuta zvijezdama i ona nije uz mene.
To je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Moja dusa je tuzna sto ju je izgubila.
Kao da je zele pribliziti, moje oci je traze.
Srce je moje trazi, a ona nije uza me.
Ista noc u crno oblaci ista stabla.
Ni mi, koji smo nekad bili, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam samo volio!
Moj glas je trazio vjetar da takne njeno uho.
Drugome. Pripasce drugome. Kao sto je nekad pripadala
mojim poljupcima.
Njen glas, njeno tijelo. Njene beskrajne oci.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.
I jer sam je u nocim poput ove drzao u narucju
dusa je moja nesretna sto ju je izgubila.
Mada je ovo posljednje bol koju mi zadaje
i posljednja pjesma koju za nju pisem.

Turning and turning in the widening gyre
The falcon cannot hear the falconer;
Things fall apart; the centre cannot hold;
Mere anarchy is loosed upon the world,
The blood-dimmed tide is loosed, and everywhere
The ceremony of innocence is drowned;
The best lack all conviction, while the worst
Are full of passionate intensity.


(W.B. Yeats, citat iz ''The Second Coming'')