Бранковим песмама

Ој ви песме,дико наша,
Какава вам је вера ваша,
Каква мера,какав рок?

Љубав нам је наша вера,
Више звезда наша мера,
А вечитост наш је рок.

              Змај

Vrt

Ni hiljade i hiljade godina
ne bi dovoljne bile
da se opise taj trenutak vecnosti..
kada si me ti poljubila,
kada sam te ja poljubio,jednog zimskog praskozorja
u praku Monsuri,
u Parizu,
u Parizu na Zemlji,
na Zemlji
koja je jedno nebesko telo


Zak Prever

...
Lagano umire
onaj koji bezi od strasti
i njenog vrela emocija
onih koje daju sjaj ocima
ili napustenim srcima.
...

Отаџбини

Крв рођена ме свег сажиже врела;
У сузама се покајничким купам:
Са светим страхом, погружена чела,
Пред жртвеник Ти грешном ногом ступам.

Јест', ја сам силно грешан према Теби,
Ја нисам ишо путем Твојим светим;
Ја сам се само старао о себи,
А никад Тебе, Мајке да се сетим!

До сад сам био себичан и ружан:
За своје боле ја сам само знао,
Без осећања да сам Теби дужан,
И да ти ништа, ништа нисам дао!

Ал' данас љуту ја осећам грижу
До саме сржи сваке своје кости,
И плачем: сузе једна другу стижу,
И грцам: „Мајко, молим те, опрости!

Крв моја српска жеже ме и пали!
У грлу глас ми трепери и грца!
Ко врело гвожђе душа ми се кали
У огњу крви и сузи што врца!

И ево Ти се тешком клетвом кунем:
Звезданим плавим небом нада собом,
И земљом, где ћу мртав сам да трунем –
Животом својим, земаљским, и гробом,

Животом вечним – и распетим Богом,
Да нећу више грешит се о Тебе:
По твом ћу путу ићи чврстом ногом,
Заборавити на самога себе!


Велимир Рајић
(1879-1915)

Setih se prastere reklame sa televizije:

Svakog jutra jedno jaje
organizmu snagu daje
sa zacinom bez zacina
jedno jaje na sto nacina

Laza Kostić

Medju javom i medj snom

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
Neumorna pletisanko,
sto pletivo pletes tanko
medju javom i medj snom.

Srce moje, srce ludo,
sta ti mislis s pletivom?
K'o pletilja ona stara,
dan sto plete, noc opara,
medju javom i medj snom.

Srce moje, srce kivno,
ubio te zivi grom!
Sto se ne das meni zivu
razabrati u pletivu
medju javom i medj snom!

Domovina

Neka druga zemlja u sreci sija,
meni si ti uvek najmilija.
Nek drugu zemlju bogatstvo kiti,
u tebi volim siromah biti.
Sem tebe nikud ne tražim blaga
Srbijo draga
I ako kadgod na stranu podem,
opet cu tebi natrag da dodem
ko mile laste, što nekud lete,
al' posle opet natrag dolete.
Van tebe necu da znam za blaga,
Srbijo draga
Nek tude nebo radost prolama,
nek tude gore jece s pesmama,
ja volim, majko, u tebi biti,
pa makar mor'o i suze liti.
Van tebe necu srece ni blaga,
Srbijo draga
Tek kada gusle preda mnom gude,
pa mi se želje sinovlje bude;
kad cujem tvoju negdašnju slavu,
ja onda ves'o podižem glavu,
ko da sam steko silnoga blaga,
Srbijo draga
Kada o Vuku slušati stanem,
ja onda gnevom sinovljim planem.
Al' kad se Miloš u pesmi peva,
e onda milje dušu razgreva,
a srci nova pridode snaga,
Srbijo draga
Kada se o turskom zulumu zbori,
krv mi uzavri, kipi i gori.
A kad se peva o Veljku slavnom,
il' bojnom polju, Mišaru ravnom,
to mi je draže od svetskog blaga,
Srbijo draga
Neka te moje uzdanje prati,
nek ti se negdašnja slava vrati
Neka te tuga zanavek mine,
neka ti sunce zanavek sine

Vojislav Ilic