Kako je Zoran radijo, i sa kim, tako je i prosao.

Ti mora da si bio medju onima koji su bezali sa casova? 

Slika i prilika. 

Stvarno je zanimljiva Djindjicijada, sampionat u svojatanju njegovog dela i vizije...

Zahvaljujuci ovakvom i slicnim slajmarama iz bivseg DOS-a, danasnjim vladajucim partijama nije potreban nikakav plan za vodjenje drzave. Dakle, da sede 4 godine sa svih 5 u vis, opet ce pobediti na izborima. Sve zbog vasih beba, zorana, pacova, prevara, siptara, narkomana, bitangi i ostalih marginalnih licnosti u politici.

---

Beba Popović: Tadić oduvek mrzeo Đinđića

PODGORICA -

Vladimir Beba Popović, nekadašnji šef Biroa za informisanje u Vladi Srbije, izjavio je u petak da je Boris Tadić "oduvek mrzeo" premijera Srbije Zorana Đinđića, ubijenog u atentatu u Beogradu marta 2003. godine.

Popović je u intervjuu podgoričkoj TV Atlas kazao da je nakon Đinđićevog ubistva "splet okolnosti" odredio da ga baš Tadić nasledi, "jer nije imao ko drugi".

" Tadić se i danas, nakon deset godina, trudi da bude Zoranov naslednik, ali mu to ne uspeva", ocenio je Popović.

Taj nekadašnji Đinđićev saradnik je podsetio na neke svoje ranije ocene Tadića, koga je poredio s vazduhom "koji nema specifičnu težinu".

Popović je rekao da se Tadić svojevremeno izvinjavao pevačici Svetlani Ceci Ražnatović što je posle atentata na Đinđića uhapšena tokom policijske akcije "Sablja", govoreći joj "da je to bila greška".

Popović je nedavno u Crnoj Gori osnovao nevladinu organizaciju koja će se, po onome što je navedeno u rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova, baviti naučnom delatnošću.


Izvor: RTV

беба поповић

Управо здрав разум је једино место за национализам, јер болесни умови се боре против национализма служећи се болесним идеологијама и пропагирајући болештину.
Данас у ЕУ није нормално волети свој језик, већ је то ствар избора.

Ни Словенци нису заслужили да кажу за једну Грчку да је прсла, а не ми који смо у говнима до гуше, ми који не знамо границе ове државе.
Да их још једном прегази криза, опет ће бити испред нас и целог Балкана.

@Gambino
U pravu si.

Mape Srbije se crtaju ponovo, zemlja truli i propada, i sto rece Vukmir iz "Srpskog Filma"  "Cela ova zemlja, sav ovaj narod su zrtve."  Zrtve smo svoje lakomislenosti.

Ne preteruj.

nikad ga nisam podnosio 

Đinđić tražio od Miloševića da preda vlast!

Prof. dr Miloš Aleksić | 18. mart 2013. 20:58

Profesor Miloš Aleksić tvrdi da Jovica Stanišić nije organizovao susret Đinđića i Miloševića. U organizaciji tog susreta učestvovali smo: ja, jedan provereni prijatelj i biznismen Braca Trbić


Slobodan Milošević i Zoran Đinđić

U novijoj istoriji Srbije lansiraju se vrlo različite, pa i kontroverzne izjave, o susretu, razgovoru i organizatorima susreta Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića 1996. godine. Od stava da razgovor nikada nije ni organizovan, do tvrdnje da ga je organizovao načelnik DB Srbije Jovica Stanišić. Zbog istorijskog značaja tog susreta, kao važnog čina koji je mogao da preokrene tokove i sadržaje kretanja Srbije devedesetih godina dvadesetog veka, njene izdaje i podaništva i pučističke smene vlasti 5. oktobra 2000, kao i posledica koje su iz toga proistekle za Srbiju, pre svega, njenu državnu dezintegraciju, ekonomski slom, kao i gubitak Kosmeta, obavezan sam da iznesem autentičnu priču.


Motiv da se taj susret organizuje predstavljao je čin naglašenog nacionalnog interesa i visokog patriotizma. To je razlog što su se mnogi do danas otimali da uđu u srpsku istoriju kao autori organizacije tog istorijskog susreta, dva politička lidera suprotstavljenih političkih organizacija, od koga se mnogo očekivalo. U pohlepi za tim autorstvom, često se nisu birala sredstva, uključujući potpune laži i falsifikate. Poslednja laž i apsolutni falsifikat o tom susretu, koji je zaista održan, javnosti je plasiran u "Večernjim novostima" od 1. marta 2013. u članku "Razgovori Đinđića i Miloševića", na strani 11.

Kao čitalac i poštovalac Vašeg cenjenog lista, duboko sam uveren da ovaj grubi falsifikat, koga zbog istorijske istine, ali i ugleda Vašeg lista, želim demantovati, ne predstavlja izraz Vaše uređivačke politike.

U tekstu u "Novostima" piše, da "u teškim okolnostima koje su pretile da dovedu do eksplozije, Stanišić je posegao za možda u tom trenutku jedinim razumnim rešenjem: da organizuje susret Miloševića i opozicionog lidera Zorana Đinđića".

Pod moralnom i materijalnom odgovornošću tvrdim da Stanišić nikada taj susret nije organizovao, da je ta tvrdnja apsolutno lažna i da se argumentima pred istinom i istorijom ta tvrdnja nikad i nikome ne može dokazati. U organizaciji susreta Miloševića i Đinđića od početka do kraja učestvovali smo: ja, (tada republički i savezni funkcioner i visoki funkcioner SPS koji je imao ulogu glavnog organizatora, koordinatora akcije, i posrednika sa Slobodanom Miloševićem da se susret održi), jedan provereni prijatelj, koji je bio zadužen za komunikaciju sa Bracom Trbićem, biznismenom iz Beča, i Đinđićevim prijateljem. Treći učesnik je bio Braca Trbić, koji je tada živeo i bavio se trgovinom u Beogradu.

Niko osim navedene trojice nije ni jednim jedinim potezom pomagao ni učestvovao da do susreta Miloševića i Đinđića dođe.

Kada sam čuo da bi Đinđić želeo da se sretne sa Miloševićem, povodom napete političke situacije u Beogradu i Srbiji, odmah sam otišao kod njega i predložio mu da taj susret prihvati, verujući u pozitivan ishod. Milošević to nije odmah prihvatio, iznoseći uverljive argumente. Dogovorili smo se da razgovor nastavimo posle dva dana. Posle drugog razgovora Milošević je Đinđićev predlog prihvatio. O dogovoru smo obavestili Miru Marković, koja je bila protiv, tvrdeći da ako razgovor ne bude u interesu Zapada, Đinđić neće prihvatiti nikakvo drugo rešenje. Sve što je govorila o ishodu susreta Miloševića sa Đinđićem u potpunosti se ostvarilo.

Pošto je Milošević pristao na susret sa Đinđićem, obavestio sam onog poverljivog prijatelja, preciziravši organizaciono-tehnički scenario. Usaglašen je predlog da prenesem Miloševiću da se susret održi u njegovoj vili, sat posle ponoći, 16. marta 1996, a da se Braca Trbić angažuje da Đinđića dovede do vile i da ga posle susreta vrati.

Imao sam još jedan susret sa Miloševićem na kome smo se dogovarali o sadržaju, strategiji i detaljima susreta. Preneo sam mu molbu Đinđića da susret bude u najvećoj tajnosti pošto niko iz Koalicije "Zajedno" za taj susret ne zna. Precizirano je da ja dođem pred Miloševićevu vilu svojim kolima, desetak minuta ranije, a da Đinđića džipom doveze Trbić. Dogovoreno je da kapija vile bude širom otvorena, da se upale sva svetla i da obezbeđenje ne bude u krugu.


Dan pre susreta sa Trbićem su precizirani svi detalji: da se poštuje dogovoreno vreme dolaska, da je sastanak najveća tajna, da na moguća Đinđićeva pitanja Trbić ne odgovara, da Đinđića smesti pozadi u džip i, po mogućnosti, pokrije ćebetom. Tom prilikom po Trbiću sam poslao Đinđiću rusku šapku, kako bi se što bolje maskirao. Trbić je kasnije pričao da me je Đinđić, dok je uzimao rusku kapu, žestoko opsovao.

Stigao sam u vilu petnaestak minuta ranije i obavestio predsednika Miloševića da sve ide po planu i dogovoru. Tačno u zakazano vreme pred vilu je stigao Trbić sa Đinđićem. Iz kola je prvo izašao Trbić, a zatim Đinđić. Ušli su u rezidenciju. Đinđić je bio jako uzbuđen. Milošević im je otvorio vrata i ponudio im da sednu. Đinđić je seo, a ja ostao da stojim.

Predsednik se obratio: "Aleksiću, sedi ostaćeš sa nama u razgovoru." Odgovorio sam da za to nema potrebe, jer ne želim da svedočim o njihovom dogovoru. "Vi ste dva lidera dve partije i sedite dok se ne dogovorite da se ovaj cirkus i haos u Beogradu prekine, jer ovo preti nasilju, i kad se dogovorite pozovite me". Obratio sam se Đinđiću rečima: "Zorane, vodi računa o posledicama jurišnika članova Koalicije 'Zajedno'. Plašim se žrtava." On se kiselo nasmejao. Milošević me, zatim, uveo u prostoriju da čekam dok se razgovor ne završi.

Nakon sat i 58 minuta sastanak se završio. Kada se Milošević pojavio pitao sam ga:

- Da li ste se nešto dogovorili?

- Ne, nismo ništa - odgovorio je.

Sva trojica smo krenuli ka izlazu.

Milošević se tada obratio Đinđiću rečima:

- Zorane, ako nešto smisliš bolje i pametnije, tu je prof. Aleksić pa se možemo opet sresti.

Đinđić je ćutao. Kad smo stigli u dvorište do Trbićevog džipa, pitao sam Đinđića:

- Šta ste se dogovorili?

Odgovorio je:

- Nismo se ništa dogovorili. Milošević je lud!

- Kako lud? Šta si od njega tražio a šta je on tebi nudio?

- On nudi izbore, pa ko pobedi neka formira vlast, a Beograd je u plamenu. I zato je lud! - rekao mi je Đinđić.

- A šta si mu ti ponudio?

Đinđić je rekao da je od Miloševića tražio da preda vlast, momentalno, za okruglim stolom, ili pred međunarodnom komisijom.

- Upozorio sam Miloševića da imamo podršku i zapadnih sila.

- Je li moguće, Đinđiću, da nisi prihvatio izbore, a sebe smatraš demokratom?

- Pa, naravno! - potvrdio je Đinđić. - Ova situacija se mora rešiti hitno. U suprotnom će krv poteći ulicama Beograda!

Đinđić je smatrao da nije trenutak za Srbiju da se organizuje složena procedura demokratskih izbora, već je najcelishodnije da se vlast preda.

Objasnio sam mu da što se podrške SAD i Evrope tiče, to znači da oni od Srbije traže: izdaju, predaju i podaništvo.

- Dakle, ti si Miloševiću odbio demokratske izbore i opredelio se za nasilni dolazak na vlast? Dakle puč, ulični terorizam i krv! Upamti, Đinđiću, to što si predložio je nacionalno i politički nečasno, nedemokratski i neevropski. Zbog toga ćeš biti odgovoran pred srpskim narodom, istinom i istorijom! Ako bi se to ostvarilo, objektivno bi ostavilo tragične posledice po srpski narod, državu i sudbinu Kosova i Metohije. Ti znaš da je onaj ko je odsekao glavu Karađorđu i poslao je "caru na Bosforu" ostao bez roda i potomstva. Ja nisam vernik. Verujem jedino u naučni princip ravnoteže društva. A ti ne veruješ ni u Boga ni u naučni princip ravnoteže, a sad vidim ne veruješ ni u demokratiju. Veruješ jedino u silu spolja. Teško Srbiji sa takvim liderima!

Pružio sam mu ruku i demonstrativno se uputio svojim kolima.

Đinđić je nekoliko trenutaka ostao da stoji, a zatim se uputio u džip Brace Trbića.

Kada se Đinđić dogovarao sa Miloševićem o susretu, iako smo se svi obavezali da ovaj sastanak ostane u najvećoj tajnosti, Đinđić to nije ispoštovao. U jednom trenutku, znatno kasnije, o svemu je obavestio Danicu Drašković.

Posle 5. oktobra 2000. kada je Vesna Pešić obelodanila da se Đinđić sastao sa Miloševićem, Danica Drašković je javno rekla Đinđiću da je izdajnik, uz napomenu da dok je Koalicija "Zajedno" jurišala na vlast Miloševića, i krvarila po ulicama Beograda, "ti si se, Đinđiću, sastajao sa Miloševićem u njegovoj vili na Dedinju i dogovarao se bez znanja bilo koga iz opozicije".


Izvor: Novosti


Vise o Stanisicevom vidjenju stvari:  http://forum.burek.com/dosije-jovica-stanisic-od-izdajnika-do-ledenog-spasioca-t600352.html