Metafore Zorana Đinđića i dalje režu

Ranko Pivljanin    | 10. 03. 2013. - 09:04h
Trebalo je da bude opomena, a ispalo je zloguko proročanstvo. „Najgore je da Kosovo bude faktički nezavisno, a da nam ga onda takvo kao mlinski kamen prikače na nogu i kažu: vi ste odgovorni za njega i dok ne harmonizujete odnose, vi ne možete dalje!“ Da li su Đinđićeve metafore jedino što baštinimo iza čoveka koji je nesporno imao delo i u kakve ćorsokake smo skrenuli pravce što ih je trasirao?


Zoran Đinđić


Tri su čvorišta u čije je rešavanje ušao frontalno kao što je inače radio, ličeći na „žonglera koji je bacao sve više i više predmeta u vazduh i nekako uspevao da nijedan ne padne na zemlju“ (Vilijam Montgomeri): reforme zaparloženog društva, evropski kurs Srbije i kosovski problem.

U suštini, kako to vidi Latinka Perović, Đinđić je formulisao alternativu dominantnom kolektivizmu i nije bio prvi koji je to uradio, ali je temeljnije od drugih opisao dramu srpskog naroda u epohalnim promenama, a suštinu drame je video između dve mogućnosti.

„Jedna je da se na te promene reaguje zatvaranjem i odbranom kolektivističkog identiteta, a druga da se tim promenama pridruži... Đinđić nije uprošćavao: svaki od izbora je rizičan, ali je upoređivao njihove efekte pre nego što je postao odlučni zagovornik pridruživanja Evropi. Srpsko društvo je nesigurno u odnosu prema Đinđiću jer, za razliku od njega, nije, još uvek, samo napravilo izbor između dve mogućnosti“, zapisaće Latinka Perović u NIN-u.


Zaista, deceniju kasnije to što je kod njega bilo jasno opredeljenje, postala je izraubovana priča u koju, iako je nove elite papagajski ponavljaju, one same nisu poverovale. Strategija je poprimila oblik iznudice, a njeni se promoteri vičući kako „Evropa nema alternativu“ panično okreću unatrag ka rezervnom položaju sumnjive samodovoljnosti u kojem je ostalo zaglavljeno državno sidro. Što se Kosova tiče, možda to pitanje ne bi rešio, ali bismo barem znali na čemu smo. Kad je shvatio da Kosovo milošću međunarodne zajednice ide ka punoj nezavisnosti, „digao je prašinu“ iako je, po sopstvenom priznanju, dobijao iz svetskih centara moći poruke da spusti loptu i da ne talasa!

Kako vreme prolazi inventarisanje političkog dela Đinđića svelo se na mitologizaciju i na vajkanje kako bi on, da je ostao živ, rešio sve naše probleme. Da li bi?

Istoričaraka Dubravka Stojanović tvrdi da je Đinđić, iako sa jasnom predstavom šta treba da uradi, imao sužen manevarski prostor.

- Najveće probleme je imao upravo sa onima sa kojima je morao da vlada, a nije se stiglo do izbora gde bi se to raščistilo. Nije imao podršku ni u društvu ni među svojima.

U suštini, on je tek mrtav dobio podršku koja mu je falila dok je bio živ, a na priču kako ga nismo dovoljno razumeli, profesorka Stojanović ima iznenađujući odgovor: „Shvaćen je, zato je i ubijen!“

Ovu tezu je mnogo godina ranije vrlo eksplicitno formulisao pokojni profesor Vojin Dimitrijević zaključujući kako je „Đinđić ušao u Augijevu štalu, zasukao rukave i počeo da je čisti. Ubile su ga zmije koje su se kotile u đubretu, gnjide koje su obitavale u balezi i užireni mudroseri koji su ležali na prljavoj slami!“

Zapravo, „ubila ga je država u stanju dvovlašća“, kaže advokat Srđa Popović, a na pitanje da li je energija koju je pokrenula njegova smrt potrošena na borbu sa kriminalom, umesto na duboke političke reforme, odgovara:

- Ne vidim nikakav suštinski napor. Bilo je jedno fingiranje i politike i reformi i puta ka Evropi, vreme je proticalo, stvari se donekle jesu menjale, ali ne zaslugom vlasti!

Zapravo, prava priča o Đinđiću, deset godina posle ubistva, niti je osporavanje kome su skloni njegovi politički oponenti, niti idelizacija koja je postala pokriće za sopstveno nečinjenje takozvanih baštinika njegovog dela. Ona je pitanje propuštenih šansi u skladu sa njegovom opaskom kako „u svakom čoveku postoji nada i strah. Pitanje je samo u tome da li ćete podsticati jedno ili drugo“. Đinđić se bio opredelio za nadu. Mi smo odabrali strah.
 
   Tako je govorio Đinđić
O Evropi   
„Naš cilj je Evropa i mi našu zemlju vidimo da 2004. bude zvanični kandidat za EU, da 2010. godine bude ravnopravni član EU... Kao čoveka koga drže 50 godina u želji da dođe do vazduha, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa...“
O reformama   
„Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.“
„Reforme nikada nisu popularne ako treba da budu uspešne jer uvek mnogo koštaju. Da biste bili popularni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti.“
O Kosovu   
„Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka će nam reći: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati!“
„Kosovo je opasnost za srpsku državnost. Ono je rana kroz koju može da nam iscuri i poslednja kap krvi i mi tu ranu moramo da zatvorimo.“

Izvor: Blic

Дачић прије Дачића. 

"Naši" lepe plakate o Đinđiću: "Strani agent! Ne državni heroj“

| 10. 03. 2013. - 10:30h
"SNP NAŠI" započeo je akiciju lepljenja plakata u Aranđelovcu, Mladenovcu i Novom Sadu pod nazivom „Strani agent, a ne državni heroj“.



"To je odgovor na skandaloznu kampanju koja se u Srbiji vodi sa ciljem da se pokojni premijer, dr Zoran Đinđić, u javnosti predstavi kao vizionar i političar kojeg generacije treba da slede", saopštio je taj pokret.
 
SNP NAŠI najoštrije osuđuju "falsifikovanje istorije u kojem se proglašava političkim genijem čovek za kojeg su Stejt Department, FBI i CIA – kroz knjigu Vilijema Montgomerija, bivšeg američkog ambasadora u Beogradu, zvanično potvrdili da je svojevremeno rad Zorana Đinđića i OTPOR-a bio finansiran, pripreman i koordiniran preko operativnog CIA centra u Budimpešti direktno od strane Bil Klintona".

Izvor: Blic

Šetnja za Đinđića bez Koštunice i Čovića

Nenad Čaluković    | 07. 03. 2013. - 06:15h | Foto: V. Gogić   
Sve stranke bivšeg DOS odazvale su se pozivu LDP da 12. marta učestvuju u “Šetnji za Zorana” povodom obeležavanja 10-godišnjice ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, izjavio je za “Blic” Ivan Andrić, potpredsednik liberala. On je dodao da od lidera DOS poziv jedino nije upućen Vojislavu Koštunici i Nebojši Čoviću.


U „Šetnji za Zorana“ biće i mnoge javne ličnosti
- Stranke nekadašnje Demokratske opozicije Srbije samo daju logistiku, dok će to biti građanska šetnja posvećena Đinđiću - rekao je Andrić.

On je naveo da su brojne ličnosti iz javnog života, kao i nevladine organizacije koje su podržavale Đinđića najavile učešće u aktivnostima posvećenim nekadašnjem premijeru Srbije.

On je najavio da će šetnja krenuti iz Simine ulice, gde je bilo sedište DOS, a sada je stranačka centrala LDP.

- Na Terazijama će nam se priključiti pristalice DS - dodao je Andrić.

Planirano je da se prvo prošeta do zgrade Vlade Srbije, odnosno do mesta gde je Đinđić ubijen, a posle toga se ide na grob premijera.

Upitan zašto LDP nije pozvao Koštunicu i Čovića, Andrić je naglasio da oni nisu zaslužili da se nađu u toj šetnji.

- Koštunica je radio protiv Đinđićeve vlade. Sve dok se ne rasvetli politička pozadina Zoranovog ubistva, koja sigurno postoji, Koštunici nije mesto u šetnji. Odbio je da ide na sud i izjasni se o okolnostima tog atentata, a neki njegovi bliski ljudi su privođeni u vreme akcije „Sablja” - rekao je Andrić.

Kako „Blic” saznaje u LDP, učešće u šetnji za Zorana od javnih ličnosti već su, između ostalih, najavili: Latinka Perović, Jelisaveta - Seka Sablić, Puriša Đorđević, Borka Pavićević, Jovan Ćirilov, Dragan Velikić, Goran Marković, Boban Skerlić, Lazar Stojanović, Lena Bogdanović, Miloš Vasić, Stevan Filipović, Jelena Bogavac...

U Vladi Srbije još nisu precizirali aktivnosti 12. marta na dan ubistva Đinđića. Pojedini članovi Vlade će, kako navode naši izvori, odati poštu ubijenom premijeru kod spomen-ploče na mestu Đinđićevog ubistva. Zasad nije predviđena neka posebna sednica kabineta Ivice Dačića u znak sećanja na Đinđića.
 
Manifestacije Zoranu u čast

Funkcionerka Demokratske stranke Gorica Mojović najavila je za “Blic” brojne aktivnosti kojima će demokrate obeležiti 10-godišnjicu od ubistva Đinđića:
- finale takmičenja “Besede u Zoranovu čast”, 11. marta u 18 časova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
Fondacija “Dr Zoran Đinđić” u saradnji s Narodnom bibliotekom Srbije će objaviti četvrtu knjigu “Izabrani članci i polemike” iz edicije “Izabrana dela Zorana Đinđića”. Promocija je 11. marta
- šetnja za Zorana, 12. mart, 12 sati, kolona kreće sa Terazija
- Akademija posvećena Đinđiću pod nazivom “Zoran živi”.
- DS je pozvala građane da na portalu www.zorandjindjiczivi.rs ostave svoju poruku šta je za njih značio Zoran Đinđić, njegov rad, njegova energija i vizija.
- Fondacija „Dr Zoran Đinđić“ u saradnji sa FPN i Udruženjem za političke nauke Srbije organizuju naučnu konferenciju pod nazivom “Teorijsko i političko nasleđe Zorana Đinđića”.
- Niz aktivnosti posvećenih sećanju na ideju i viziju Zorana Đinđića održaće se širom Srbije.

Izvor: Blic

DS pozvala građane na "Šetnju za Zorana"




| 10. 03. 2013. - 12:44h


Demokratska stranka pozvala je danas sve gradjane Srbije da se 12. marta priključe "Šetnji za Zorana", kojom će gradjanska Srbija na simboličan način pokazati da vizija Zorana Djindjića i dalje živi.

Građanska Srbija će tako odati poštu premijeru koji je svoj život dao boreći se za vrednosti moderne i evropske Srbije, saopštila je DS.

Djindjić je, kako je navedeno, ceo svoj život posvetio reformisanju i modernizaciji našeg društva i ostavio nam obavezu da njegovu viziju moderne i evropske Srbije ostvarimo.

"Šetnja za Zorana", koju DS organizuje sa Liberalno demokratskom partijom, kreće tačno u 12 sati s Terazija, a maršruta će biti: Terazije, Kralja Milana, Kneza Miloša do zgrade Vlade Srbije, gde će biti položen venac, Slavija, Beogradska, Bulevar Kralja Aleksandra, Ruzveltova do Aleje velikana na Novom groblju, gde će gradjani odati počast pokojnom premijeru Srbije.

Istog dana u Sava centru, sa pošetkom u 17 sati, biće održana Akademija pod nazivom "Zoran Đinđić živi", na kojoj će vizija i delo Zorana Đinđića biti predstavljena izvodima iz njegovih govora, odabranim fotografijama i video zapisima.

Na Akademiji će govoriti predsednik DS-a Dragan Đilas, kao i mladi ljudi koji na različite načine promovišu delo i viziju Zorana Đinđića.

Izvor: Blic

Џукела. Серем му се у Европу.

Komentar koji sumira manje vise sve:

биће прајслес ако директори дачић и вучић прекосутра положе цвеће пред ону таблу што је окачена на згради владе



истина...зли дачићев ћале који је у житорађи скупљао сено и држао три краве је купио дачићу просек 10 на факултету

Јеби га, и школоване хеклер коси.

да је ђинђић жив и да види који га шљам и полусвет подржава вероватно би пожелео да је мртав